Najnovije

papiri

Srbija

Sto miliona za skeniranje, mikrofilmovanje i indeksiranje dokumenata PIO fonda

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) raspisao je tender za skeniranje, mikrofilmovanje i indeksiranje dokumentacije u papirnom obliku. PIO fond je javnu nabavku procenio na 100 miliona dinara.Okvirna godišnja planska količina dokumentacije koju treba obraditi iznosi oko 10.000.000 dokumenata. Radi se o dokumentaciji koja se nalazi u 42 organizacione jedinice PIO fonda. Sa stanovišta obrade u pitanju je dokumentacija srednjeg i lošijeg kvaliteta. Dokumentacija je do formata A3, jednostrana i dvostrana u približno istoj srazmeri, navodi naručilac. "Zbog važnosti dokumentacije, u toku obrade, neophodno je obezbediti visok nivo bezbednosti i zaštite iste u skladu sa postojećim zakonima i standardima. Dokumentacija se ne sme iznositi iz zemlje", navodi Naručilac. PIO fond brendira majice, kišobrane i termose za 50.000 evra Među kriterijumima za izbor ponuđača piše da je potrebno da je u prethodne tri obračunske godine ostvario poslovni prihod u ukupnom iznosu od minimum 100 miliona dinara. Potrebno je i da (ponuđač) raspolaže (kao vlasnik, zakupac ili korisnik po drugom osnovu) sa najmanje dva dostavna vozila sa zatvorenim tovarnim prostorom i mogućnošću satelitskog praćenja vozila, kao i sa magacinskim prostorom od minimum 100 metara kvadratnih. Traži se i da raspolaže sa dva uređaja Archive Writer, najmanje 4 produkciona dokument skenera, i minimalno tri uređaja za razvijanje mikrofilma ili jednim uređajem koji istovremeno može razviti 3 role mikrofilma.Rok za podnošenje ponuda je 7. februar. 

Svet

Prihodi Huaveja opali za 29 odsto u 2021.

Kineski telekomunikacioni gigant Huawei (Huavej) rekao je u petak da očekuje da će prihod za ovu godinu iznositi oko 99 milijardi dolara, što je pad od 28,9 odsto u odnosu na pre godinu dana.Kompanija je patila od američkih sankcija, nestašice poluprovodnika i globalnog pada potražnje za pametnim telefonima.Procena za celu 2021. godinu pokazuje da je prihod Huaveja za drugu polovinu godine opao u odnosu na onaj iz prvih šest meseci, sa 50,4 milijarde dolara na 49,3 milijarde dolara.Kompanija je prijavila prihod od 140,2 milijarde dolara u 2020. godini, što je povećanje od 3,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To je daleko sporije od povećanja od 19,1 odsto na godišnjem nivou prijavljenog za 2019. godinu, sa prihodom od 135,1 milijarde dolara.Saopštenje je usledilo kao deo interne novogodišnje poruke rotirajućeg predsednika Huaveja Guo Pinga.U pismu se ne navode razlozi za pad očekivanih prihoda, ali se navode "ozbiljni izazovi" iz "nepredvidivog poslovnog okruženja, politizacije tehnologije i rastućeg pokreta za deglobalizaciju", prema verziji na engleskom jeziku koju je video CNBC.Guo je dodao da je "protekle godine naš posao operatera ostao stabilan, naše preduzeće je doživelo solidan rast, a naše poslovanje s uređajima se brzo proširilo na nove poslovne domene".Za sledeću godinu, Guo je rekao da ciljevi kompanije uključuju povećanje napora da se izgrade i privuku talenti, kao i razvoj tehnologija u oblasti automobilizma.Prošle nedelje, Huavej je najavio da će prvi električni automobil sa operativnim sistemom HarmonyOS verovatno početi da se isporučuje krajem februara.Podaci objavljeni za prvu polovinu 2021. godine pokazuju da su dva najveća poslovna segmenta, potrošač i operateri, zabeležila oštar pad u odnosu na prethodnu godinu. U 2019, godini, administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa stavila je Huavej na crnu listu koja je ograničavala američke kompanije da prodaju tehnologiju kineskoj kompaniji, navodeći zabrinutost za nacionalnu bezbednost. Huavei je negirao da predstavlja takvu pretnju.Iako se ta ograničenja nisu ublažila, druge tenzije između Huaveja i vlade SAD su se pojavile.Finansijski direktor Meng Vandžou, ćerka osnivača Ren Džengfeja, vratila se na posao u sedište kompanije u Šenženu ove jeseni nakon što je postigla sporazum sa vladom SAD u vezi sa optužbama za prevaru.Meng se borila protiv ekstradicije u SAD iz Vankuvera, gde je uhapšena u decembru 2018. godine. Većinu poslednje tri godine provela je u kućnom pritvoru, pri čemu su joj uslovi kaucije od 7,9 miliona dolara omogućili da izađe napolje tokom dana sa sigurnosnim praćenjem.

Srbija

U Srbiji 70.000 manje glasača nego u junu 2020.

Ukupan broj glasača u Srbiji, koji će glasati na predstojećem referendumu, iznosi 6.510.233, objavila je Republička izborna komisija. To je za oko 74.000 manje nego u junu 2020. godine kada su se u Srbiji održavali parlamentarni izbori. "Ukupan broj glasača u Republici Srbiji, na dan 31. decembar 2021. godine, je 6.510.233", objavljeno je u Službenom glasniku.U junu 2020 (na dan 18. jun 2020) konačan broj birača u Srbiji bio je 6.584.376.Referendum u januaru, RIK odredio pravila za sprovođenjeNovi tekst Zakona o referendumu, ali sa starim odredbamaU Srbiji će se 16. januara održati ustavni referendum na kome će građani odlučivati o tome da li će biti usvojene izmene Ustava.Referendumsko pitanje biće  "Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije", a odgovaraće se sa "da" ili "ne"."Promena Ustava se odnosi samo na onaj deo koji se tiče uređenja vlasti, odnosno načina izbora sudija i tužilaca i nema nikakve veze ni sa pitanjem preambule, odnosno pitanja Kosova i Metohije jer je naš stav o tome potpuno jasan, da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, a naročito nema nikave veze sa raznim drugim pitanjima koja se politizuju u poslednje vreme", rekao je ranije predsednik Skupštine Ivica Dačić.

Svet

Tesla isporučila skoro milion automobila u 2021.

Kompanija Tesla je isporučila rekordnih 936.172 vozila 2021. godine, kako je navedeno u njenom izveštaju, što predstavlja povećanje od 87 odsto u odnosu na 499.550 isporučenih vozila u 2020. godini, prenosi The Verge.Kompanija je uspela da isporuči 308.600 automobila samo u poslednjem kvartalu 2021. godine, u odnosu na 241.300 isporuka u trećem kvartalu. Od tih isporuka, 11.750 je bilo za modele S i X, dok je 296.850 bilo za modele 3 i Y. Oba modela su činila većinu isporuka tokom cele godine sa 936.172 pošiljki, u poređenju sa 24.964 isporuke S i X modela.Kompanija Tesla je ranije izjavila da planira da poveća isporuke za oko 50 odsto svake godine, i iako nije dostigao milion isporuka, ipak je premašila svoj godišnji cilj rasta. U novembru je interni memorandum otkrio da je izvršni direktor Tesle Elon Musk rekao svojim zaposlenima da prestanu da žure sa isporukom do kraja kvartala i da se umesto toga fokusiraju na smanjenje troškova.Nestašica čipova koja je u toku, dovela je do toga da veliki broj proizvođača automobila pumpaju kočnice, uključujući Teslu. Prošle godine Tesla je prepravila sopstveni softver kako bi ublažila uticaj nestašice, a takođe je morala nakratko da zatvori proizvodnju u svojoj fabrici u Kaliforniji u februaru. Neki kupci su čak prijavili da u njihovim vozilima nedostaju USB portovi, potencijalno zbog nestašice.Uprkos svemu ovome, vrednost Tesle je u oktobru premašila 1 bilion dolara, nakon što je kompanija za iznajmljivanje automobila Hertz dodala 100.000 Tesla u svoju flotu. Kompanija je čak imala i najprofitabilniji kvartal ikada u trećem kvartalu 2021. godine, ali to se može promeniti, s obzirom na to da zarada za poslednji kvartal 2021. još nije objavljena.

Svet

Tesla isporučila skoro milion automobila u 2021. godini

Kompanija Tesla je isporučila rekordnih 936.172 vozila 2021. godine, kako je navedeno u njenom izveštaju, što predstavlja povećanje od 87 odsto u odnosu na 499.550 isporučenih vozila u 2020. godini, prenosi The Verge.Kompanija je uspela da isporuči 308.600 automobila samo u poslednjem kvartalu 2021. godine, u odnosu na 241.300 isporuka u trećem kvartalu. Od tih isporuka, 11.750 je bilo za modele S i X, dok je 296.850 bilo za modele 3 i Y. Oba modela su činila većinu isporuka tokom cele godine sa 936.172 pošiljki, u poređenju sa 24.964 isporuke S i X modela.Kompanija Tesla je ranije izjavila da planira da poveća isporuke za oko 50 odsto svake godine, i iako nije dostigao milion isporuka, ipak je premašila svoj godišnji cilj rasta. U novembru je interni memorandum otkrio da je izvršni direktor Tesle Elon Musk rekao svojim zaposlenima da prestanu da žure sa isporukom do kraja kvartala i da se umesto toga fokusiraju na smanjenje troškova.Nestašica čipova koja je u toku, dovela je do toga da veliki broj proizvođača automobila pumpaju kočnice, uključujući Teslu. Prošle godine Tesla je prepravila sopstveni softver kako bi ublažila uticaj nestašice, a takođe je morala nakratko da zatvori proizvodnju u svojoj fabrici u Kaliforniji u februaru. Neki kupci su čak prijavili da u njihovim vozilima nedostaju USB portovi, potencijalno zbog nestašice.Uprkos svemu ovome, vrednost Tesle je u oktobru premašila 1 bilion dolara, nakon što je kompanija za iznajmljivanje automobila Hertz dodala 100.000 Tesla u svoju flotu. Kompanija je čak imala i najprofitabilniji kvartal ikada u trećem kvartalu 2021. godine, ali to se može promeniti, s obzirom na to da zarada za poslednji kvartal 2021. još nije objavljena.

Srbija

O Nacionalnoj stambenoj strategiji raspravlja se u vreme praznika i samo onlajn

Javna rasprava o Predlogu Nacionalne stambene strategiije za period od 2022. do 2032. godine održava se do 10. januara. Iako je ispoštovan zakonski rok od minimum 20 dana javne rasprave (počela je 20. decembra), "ceo proces je problematičan" jer se održava za vreme praznika i samo onlajn".  Tеkst Programa postavljеn je na intеrnеt stranicama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i na portalu е-Upravе. "U vreme praznika i pandemije organizuje se javna rasprava i to samo online, a posebno je problematično što čak na zvaničnom sajtu euprave Javne rasprave nema informacija o ovom procesu. Procesi koji ne podstiču uključivanje građana i nisu dovoljno transparentni i inkluzivni, sigurno neće doprineti rešenju stambenog pitanja velikog dela stanovništva", rekla je za Novu ekonomiju menadžerka za komunikacije i javno zagovaranje Jovana Božičković. Stvaranje institucionalnog i pravnog okruženja koji će omogućiti da većina stanovništva ostvaruje pristup odgovarajućem stanovanju uz manji ili veći stepen podrške, a u zavisnosti od stepena stambene ugroženosti, kao i raspoloživosti sopstvenih resursa domaćinstava za rešavanje njihovim stambenih potreba, navodi se kao glavni cilj strategije, koji je moguće ostvariti u narednih deset godina.  Jedan od ciljeva Strategije je da se do kraja 2032. godine omogući olakšan pristup odgovarajućem stanovanju za najmanje 30.000 domaćinstava koja ne mogu sopstvenim sredstvima da reše svoju stambenu potrebu po tržišnim uslovima. To će se postići kroz prikupljanje informacija o potrebama građana za stambenom podrškom, sprovođenjem programa stambene podrške i stambenih projekata od javnog interesa, navodi se u predlogu Strategije. U planu je i razvoj podsticajnih mera za "povećanje stambene priuštivosti na strani ponude" (za neprofitne organizacije) i razvoj podsticajnih mera za povećanje stambene priuštivosti na strani tražnje (za korisnike stambene podrške). Broj i površina novoizgrađenih stanova se skoro duplirala u odnosu na 2012. godinu.Brže od rasta obima izgradnje stanova, međutim, rastu cene novoizgrađenih stanova, koje su u 2020. godini u odnosu na prosečne cene stanova u 2012. godini veće za oko 23 odsto.Efikasno upravljanje i održavanje stambenih zgrada i izvršena obnova 30 odsto stambenog fonda čiji vek amortizacije ističe do 2032. godine, navodi se kao poseban cilj u predlogu strategije. Uspostavljen sistem za sanaciju i unapređenje neformalnih naselja i sprečavanje daljeg širenja zona nezakonite izgradnju, kao i unapređeni kapaciteti za održivi razvoj stanovanja u skladu sa zakonom koji uređuje oblast stanovanja. Procenjeno je da je za sprovođenje Strategije potrebno oko 42,8 milijardi dinara, a najveći deo sredstava je potreban za realizaciju različitih vidova stambene podrške za obezbeđivanje stambenih rešenja domaćinstvima koja ne mogu potpuno samostalno rešiti tu potrebu na tržištu.Uz Strategiju se donosi i Akcinoni plan za period od 2022. do 2024. godine. Ukupan procenjeni budžet za njegovo sprovođenje iznosi oko šest milijardi dinara. "Izostale opšte mere za mlade"Božičković kaže da se mladi u predlogu Strategije pominju samo kroz kategorije mladih bračnih parova i mladih koji napuštaju sistem socijalne zaštite, te da su izostale opšte podsticajne mere odnosno sistemska rešenja za sve mlade. "Podsetimo, manje od 10 odsto mladih ima rešeno stambeno pitanje. Sa ovakvim predloženim rešenjima nećemo popraviti statistike niti ostvariti glavni cilj strategije. U okviru Akcionog plana pominju se neke mere kao i zakonski priznat krovni savez mladih što svakako pozdravljamo, ali same mere nisu dodatno razrađene niti postoji mogućnost da se uključi širi broj zainteresovanih aktera kako bi diskutovali o ovako važnim pitanjima i našli najadekvatnija rešenja za ovako kompleksan problem", kaže Božičković. Neke od mera koje se pominju u kontekstu mladih su Projekti urbane obnove kojima se pruža stambena podrška i obnavlja stambeni fond i Pribavljanje stanova za prodaju po neprofitnim uslovima od 2024. godine. "Ono što može dodatno da se uradi, je da Vlada donese uredbu o utvrđivanju Programa stambene podrške koja će obuhvatiti kategoriju mladih do 30 godina što je u skladu sa članom 114. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, odakle se koriste odredbe o sadržini programa. Ovo je u stvari deo koji se odnosi na ciljnu grupu za koju se program donosi, a sve u cilju pristupačnijeg stanovanja za sve".ŠTA SPREČAVA MLADE DA SE OSAMOSTALE? (VIDEO) Cenovna priuštivost stana u Srbiji izrazito malaO manjku stanova, u smislu stanovanja više domaćinstva u jednom stanu, govori i podatak (iz Popisa iz 2011.) da je u 41.096 stanova stanovalo dva domaćinstva, dok je u 3.263 stanova bilo tri i više domaćinstva.Cenovna priuštivost stana i dalje je veoma sužena na grupu od oko 10 odsto domaćinstava sa najvišom potrošnjom, odnosno prihodima.U 2019. godini bilo je potrebno oko 13 prosečnih godišnjih zarada za kupovinu stana gotovinom, odnosno oko 19 godišnjih zarada za kupovinu stana kreditnim sredstvima, piše u predlogu Strategije.Polovini Srbije gužva u stanu

Svet

EU planira da gasne i nuklearne elktrane proglasi za „zelene“

Evropska unija je napravila planove da neke elektrane na prirodni gas i nuklearnu energiju označi kao „prelazne” ili „zelene” investicije pod uslovom da ispunjavaju specifične kriterijume kao što je zamenjivanje elektrana na ugalj koje dosta zagađuju.Očekuje se da će Evropska komisija u januaru predložiti pravila kojima će odlučiti da li će gasni i nuklearni projekti biti uključeni u „taksonomiju održivog finansiranja“ EU.Ovo je lista ekonomskih aktivnosti i ekoloških kriterijuma koje moraju ispuniti da bi bile označene kao zelene investicije. Ovaj sistem ima za cilj da te investicije učini privlačnijim za privatni kapital i zaustavi ekomanimpulacije, gde kompanije ili investitori precenjuju svoje ekološke akreditive.Brisel je takođe preduzeo korake da primeni taksonomiju na neka finansiranja EU, što znači da bi ova pravila mogla da odluče koji projekti ispunjavaju uslove za određene javne finansije.Nacrt predloga Komisije, koji je pribavio EURACTIV, označio bi investicije u nuklearne elektrane kao zelene, ako projekat ima plan, sredstva i lokaciju za bezbedno odlaganje radioaktivnog otpada, a da bi se smatrale zelenim, nove nuklearne elektrane moraju dobiti građevinske dozvole pre 2045. godine.Produženje životnog veka postojećih elektrana takođe će se smatrati zelenim „s obzirom na duga vremena za ulaganja u nove nuklearne proizvodne kapacitete“, stoiji u nacrtu. Da bi se smatrali zelenim, oni će, međutim, morati da „uključuju modifikacije i bezbednosne nadogradnje” kako bi se osiguralo da su u skladu sa „najvećim dostižnim bezbednosnim standardima”.Ulaganja u elektrane na prirodni gas bi se takođe smatralo zelenim ako proizvode emisije ispod 270 grama ugljen-dioksida po kilovat-satu, ako zamene elektrane na fosilna goriva koje više zagađuju i ako dobiju građevinsku dozvolu do 31. decembra 2030. Takva postrojenja moraju ispunjavati i druge uslove uključujući da su tehnički opremljeni za sagorevanje niskougljeničnih gasova.Proizvodnja energije uz pomoć gasa i nuklearne energije bi bila označena kao zelena na osnovu toga što su to „prelazne“ aktivnosti, one koje nisu u potpunosti održive, ali čija emisija je ispod industrijskog proseka i ne zatvaraju Evropu u sredstva koja zagađuju tokom prelaska na čistu energiju .„Uzimajući u obzir naučne savete i trenutni tehnološki napredak, kao i različite izazove tranzicije u državama članicama, Komisija smatra da prirodni gas i nuklearna energija igraju ulogu kao sredstva za olakšavanje tranzicije ka budućnosti koja je pretežno zasnovana na obnovljivim izvorima,” Komisija navodi u saopštenju i dodaje da su konsultacije o nacrtu počele u petak.Da bi se pomoglo državama sa različitim energetskim pozadinama da pređu u tranziciju, „pod određenim uslovima, rešenja mogu imati smisla koja na prvi pogled ne izgledaju baš ’zeleno“, rekao je izvor iz Evropske komisije.Međutim, prirodni gas i nuklearna energija biće podvrgnuti strogim uslovima, dodao je zvaničnik.Zemlje EU i panel stručnih savetnika razmotriće nacrt predloga, koji bi mogao da se promeni pre nego što bude objavljen kasnije u januaru. Državama članicama EU dat je rok do 12. januara da dostave povratne informacije, razume EURACTIV.Kada se objavi većina zemalja EU ili Evropski parlament na predlog može staviti veto, ali se ne može menjati.Ova politika je zaglibljena u lobiranju vlada više od godinu dana, a zemlje EU se ne slažu oko toga koja goriva su zaista održiva.Stručni savetnici EU preporučili su da se gasna postrojenja ne označavaju kao zelene investicije osim ako ne ispune nižu granicu emisije od 100 grama ugljen-dioksida po kilovat satu, na osnovu dubokog smanjenja emisija koje naučnici kažu da je potrebno da bi se izbegle katastrofalne klimatske promene.Nuklearna energija proizvodi veoma niske emisije CO2, ali je Komisija ove godine tražila savet stručnjaka o tome da li gorivo treba smatrati zelenim s obzirom na potencijalni uticaj odlaganja radioaktivnog otpada na životnu sredinu.Zemlje EU, uključujući Češku Republiku, Finsku i Francusku, koje dobijaju oko 70% svoje energije iz nuklearne energije, smatraju da je to ključno za postepeno ukidanje energije iz uglja koja emituje CO2.Međutim, druge zemlje, poput Luksemburga, Nemačke i Austrije, oštro su protiv nuklearne energije.

Srbija

Beograd vatromet platio preko 42 hiljade evra

Beogradski sekretarijat za poslove odbrane i vanrednih situacija je kupio preko 13.000 patrona za vatromet koje je platio 5 miliona dinara (oko 42.500 evra), piše u odluci o dodeli ugovora. Odluka je doneta dva dana pre novogdišnje proslave, 29. decembra.Posao je dobila firma Pyro-team iz Beograda. Beograd se "spašava" iz budžetske rezerve, a donira pare Nikšiću Kupljeno je preko 11.000 boks baterija (pojedinačnih patrona), kao i po nekoliko stotina drugih vrsta vatrometa i pirotehničkih sredstava kao što su rimska sveća, bombe različitih efekara, kao i kompleti kometa.Tokom novogodišnje noći televizije sa nacionalnom frekvencijom su oko ponoći prikazivale vatromet i specijalne efekte koji su pre svega bili organizovani u Beogradu na vodi i oko kule u ovom delu grada.

Srbija

Beograd vatromet platio preko 42 hiljade evra

Beogradski sekretarijat za poslove odbrane i vanrednih situacija je kupio preko 13.000 patrona za vatromet koje je platio 5 miliona dinara (oko 42.500 evra), piše u odluci o dodeli ugovora. Odluka je doneta dva dana pre novogdišnje proslave, 29. decembra.Posao je dobila firma Pyro-team iz Beograda. Beograd se "spašava" iz budžetske rezerve, a donira pare Nikšiću Kupljeno je preko 11.000 boks baterija (pojedinačnih patrona), kao i po nekoliko stotina drugih vrsta vatrometa i pirotehničkih sredstava kao što su rimska sveća, bombe različitih efekara, kao i kompleti kometa.Tokom novogodišnje noći televizije sa nacionalnom frekvencijom su oko ponoći prikazivale vatromet i specijalne efekte koji su pre svega bili organizovani u Beogradu na vodi i oko kule u ovom delu grada.

Srbija

Nezapamćena cena maline: Izvoz u Japan za 11 evra po kilogramu

Cena srpske maline na kraju 2021. dostigla je nezapamćeni rekord pa se ovo smrznuto voće, vrsta rolend, u novembru izvozilo u Japan po ceni od 11,3 evra po kilogramu, piše Politika u prazničnom izdanju.To je najmanje duplo više nego što su proizvođači dobijali prošlog leta i bili zadovoljni zaradom.Griz, odnosno mrvljena malina, sorte vilamet i miker već dostiže  cenu od šest odnosno 6,8 evra po kilogramu. Cene nastavljaju da rastu zbog ogromnog deficita ovog voća na svetskom tržištu i tražnje u prerađivačkoj industriji.Kako je Nova ekonomija ranije pisala, za deset meseci 2021. godine malina je iz Srbije izvezena u vrednosti od 290 miliona evra za razliku od 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra. Rod maline za 2021. procenjuje se između 80.000 i 90.000 tona je boležen najvećom otkupnom cenom do sada, koja se u zavisnosti od područja uzgajanja kretala između 400 i 450 dinara po kilogramu. Neki od najvećih uvoznika srpske maline su Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Кraljevstvo, Belgija i SAD.Prvo ugovor, pa otkup voća Domaći malinari suočavaju sa velikim izazovima među kojima su primetan pad proizvodnje i manji obim poslovanja.Pad proizvodnje posledica je nepovoljnih vremenskih prilika, opšteg stanja zasada malina, kvaliteta sadnog materijala, deficita stručnog kadra i nedostatka sezonske radne snage, ali i načina primene agrotehničkih mera i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.Tokom poslednje dve godine izražen je deficit kako maline, tako i ostalog jagodastog voća, usled ogrmone potražnje izazvane pandemijom i smanjenim rodom koje se bave proizvodnjom. 

Lifestyle

Bečki novogodišnji koncert: Od nacizma do simbola svetske umetnosti

Tradicionalni koncert seriozne muzike Bečke filharmonije decenijama gleda uživo milioni ljudi. Zahvaljujući televiziji, ovaj koncert u mnogim domovima postao je tradicija svakog 1. januara. Tačnije, preko 90 zemalja prenosi koncert iz Zlatne sale Musikferajna u Beču, a pored televizora je preko 60 miliona ljudi širom sveta. Tradicija novogodišnjeg koncerta datira još iz 1838. godine. Mada, tada se nisu izvodila dela kompozitora iz porodice Štraus. Koncert je ekspanzijom nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata zloupotrebljen. Naime, pojedini istoričari tvrde da je lično Hitler naredio da se novac od prodatih karata uloži u gorivo za vojsku. Gebels je smatrao da će ovakvi koncerti podići moral vojsci Trećeg rajha.Potom je Bečka filharmonija, tih ratnih godina, praktično poklekla pred nacizmom. Otpustila je sve Jevreje iz orkestra, neki su završili u Aušvicu, a nacističke oficire odlikovala je Zlatnim prstenom. Nakon rata, kada je javnost saznala za sramni čin odlikovanja, filharmonija je povukla odlikovanja nacistima.Orkestar je, kada je počeo da služi nacizmu, pod dirigentskom palicom Klemenska Krausa, te 1939. izvodio dela, pre svega, Johana Štrausa starijeg i mlađeg, Jozefa i Eduarda Štrausa. Međutim, u godinama koje su usledile, često su u repertoar ulazila i dela drugih kompozitora: Jozefa Helmesbergera, Ludviga van Betovena, V.A. Mocarta i drugih. Od tada, koncert se izvodi čak tri puta: 30. decembra u čast austrijske vojske, u noći dočeka Nove godine i prvog januara kada se putem televizije prenosi širom planete.Koncert počinje tačno u 11.15 po srednjeevropskom vremenu. Ako ne računamo pauzu, koncert traje oko dva i po sata. U neku vrstu tradicije ušao je običaj da se orkestar vraća na bis čak tri puta. Prvi put, zna se, izvodi se brza polka koju izabere dirigent. Drugi bis rezervisan je za čuveni valcer "Na lepom plavom Dunavu" Johana Štrausa sina. Treći bis rezervisan je za Radecki marš Johana Štrausa oca praćen aplauzom publike u taktu.Samo jednom, ne tako davne 2005. godine nije izveden Radecki marš u znak poštovanja prema žrtvama cunamija u Šri Lanki koji se dogodio svega nekoliko dana ranije.Od 2006. u prenosu koncerta mogu da uživaju i stanovnici afričkih država: Malavi, Namibija, Svazilend, Bocvana, Lesoto... Poslednje 42 godine, salu krase buketi svežeg cveća koju tradicionalno poklanja italijanski grad Sanremo.Nakon prvog bisa, tradicionalno se publici širom sveta obraća dirigent, a ove 2022. to će biti osamdesetogodišnji Danijel Barenbojm, dirigent i pijanista poreklom iz Argentine.

Lifestyle

Filip Ćirić (Homa): Voleo bih da 2022. još 30 srpskih restorana uđe u Mišlenov vodič

Nakon prošlogodišnjeg odlaganja zbog pandemije, 14 beogradskih restorana se po prvi put našlo u Mišlenovom vodiču za najbolje svetske restorane, među kojima se našao i restoran Homa. Razgovarali smo sa šefom i suvlasnikom Filipom Ćirićem o značaju Vodiča za našu zemlju, o promenama na domaćoj gastronomskoj sceni u poslednjih deset godina, kao o tome i kako se kuvari nose sa stresom svog posla.Šta za vas znači dolazak Mišelin vodiča u Srbiju?To je velika čast i velika stvar, i za srpsku gastronomiju, jer je direktno povezana sa turizmom. Vodič dovodi mnogo veću publiku ali i usmerava na mesta vredna pažnje - koja konzumira gastronomske sadržaje i turizam.  A mi ugostitelji ćemo naš posao smislenije razvijati i podizati standarde na višu lestvicu. Po meni, to znači da sada počinje nova era srpskog ugostiteljstva, jer imamo jedan vrlo kompetentan parametar po kom će se svi voditi i utrkivati za što bolju poziciju u vodiču. Ne samo u tom vodiču, dolaze i drugi veliki i vrlo uticajni vodiči, ali Mišlen jeste najpoznatiji na svetu koji je došao kod nas prvi. On je inspiracija svim ugostiteljima.Jeste li u vašoj karijeri imali priliku da upoznate nekog Mišlenovog inspektora?Ne, to nije moguće. Niko nikad nije saznao ko su oni, niti se zna kada oni dolaze i proveravaju vaš standard.Kako biste opisali našu gastronomsku scenu u ovom trenutku?U Beogradu postoji mnogo različitih tipova restorana, svako je u nekom svom orijentiru bolji u odnosu na druge. Ima mnogo dobrih ugostiteljskih objekata, sve zavisi od toga šta mi tražimo.Zbog toga Mišlen tačno predstavlja u čemu je neko dobar. Na celom svetu ima 13.000 restorana sa karakterom "recommend" a 12 od tih 13.000 je u Srbiji. U taj segment ulaze i restorani specijalizovane kuhinije, nacionalne kuhinje, moderne kako oni kažu, inovativne, samoodržive... Ima još modela. Mogu da predviđam da će, za par godina i kako se Mišlen bude razvijao, sledeće godine ući barem 30 do 40 restorana ući u Vodič, i to ne samo iz Beograda već iz cele srbije, jer ih ima dosta kvalitetnih.Fast food je u ozbiljnom povoju, zbog korone. Primetio sam da dosta ljudi ulaže u to, a te investicije su skoro pa kao za restorane. Margine su tu mnogo manje, ide se na veći obrt i dostavu. Mnogo toga se promenilo. Koliko se gastro-scena promenila u poslednjih deset godina? Koje su novine?Dve stvari: razmena informacija ide mnogo brže. Pre deset godina, imali smo mnogo manje kapaciteta da primimo, obradimo, informacije i da ih upotrebimo. Pored toga, sve više znanja - a sve manje radne snage, to je nepomirljiva razlika i veliki problem. Danas mnogo lakše dođete do sadržaja pošto imate znanje, ali nema onih koji to mogu da sprovedu fizički. Danas je vreme kada novca za investicije ima i više nego što je potrebno svuda pa i na našem tržištu, ali nema ko to da odradi. Taj koji stvara neki sadržaj, mora ozbiljno da „potegne“ i da radi.Kako izgleda proces osmišljavanja menija? Koliko je vremena potrebno?Svaki posao zavisi od tog menija i uslova u kojima bi se ta jela proizvodila. Da se razumemo, meni i jelovnik su dve različite teme. Jelovnik je sadržaj ponude koju pruža restoran, a meni je nešto što je konciznije, kao svedena dnevna ponuda, i što ima nekoliko sledova jela. Jelovnik je ogledalo svakog ugostiteljskog objekta i od njega sve počinje. Doći do toga šta pripremiti i koji sadržaj imati, to je još jedna dodatna filozofija, kakav je šef i koje su njegove tendencije, od želje investitora i njegovih zamisli, a koliko je to dobro za uspeh. To nikada ne znamo. A, sa druge strane, postoje veliki i iskusni kuvari, koji mogu u oskudnim uslovima da naprave izuzetnu hranu. Od uslova zavisi ekonomija hrane, da li možete da sve procese porizvodnje hrane da zadržite u zdravom obliku.Za jedan kvalitetan jelovnik, potrebno je mnogovremena. Ali za jedan kvalitetan meni, potrebno mi je barem mesec dana. Zbog čega? Zbog sezone određenih namirnica, količine ljudi koju želimo da privučemo u svoj restoran, komunikacije sa dobavljačima...Koncept vašeg restorana fine-dining. Kako biste najjednostavnije objasnili taj koncept?Fine-dining se „uvukao“ u rečnik kao izraz koji znači vrhunska ili visoka grastronomija. Na srpskom bi to bilo „vrhunsko ugostiteljstvo“, ali je jednostavnije fine dining. Taj izraz postoji više od deset godina. Takav restoran teži što savršenijem, finijem predstavljanju koncepta hrane i usluga.Jedan od kriterijuma je ličnost šefa i uticaj u njegovoj kuhinji ali i na tržište, kako on treba da se postavi da bi svoj tim predvodio ka uspehu?Tu postoji neka sistematizovana hijerarhija. Najbolja verzija svega je da je vlasnik i šef restorana ili ženadze ili somlije. To vam je kao u građevini, od arhitekte preko preduzimača do izvodjača, tako je i u kulinarstvu. Kada svako zna svoje mesto i posao, to stvara jednu celinu koja je optimizujte mnogo procesa da bi bila isplativa i uspešna. Jesu li kuvari zavisnici od adrenalina?Težak je posao. Živiš sa tim neprestano. Zahteva se da budemo što spretniji i savršenoj ali to ima svoje koncekvence. I muzičari čitaju notne sveske, iako svoje pesme znaju napamet. Tako i mi imamo protokolarne procese koji su veoma kompleksni i koji su propisani negde. To izgleda tako da npr. kada imam kompretnu funkcionalnost restorana u zamišljenoj šemi i formatu u mislima, celu proceduru, šta, kako, koliko, šta je bilo, koliko će biti. I dođe do nekog malog propusta koji može srušiti projektovanje kulu od karata u nekom trenutku. Ali taj trenutak menja. Tajming koji postaje nesnosan, i to je pritisak koji je obavezan u našem poslu. Tako da adrenalin je prisutan u tom fokusu na nepogrešivost.Svi mi se trudimo da nađemo neke procese da olakšamo sebi (posao). A propusti se dese skoro svaki dan.Imate li neki hobi da odmorite glavu i rešite se stresa?Znam da se neće srušiti svet ako na dva dana ugasim telefon. I u tom periodu se stvarno trudim da ne mislim o poslu. Volim da otputujem, ali je to uvek vezano za gastronomjiu i tada istražujem neke vinariju ili neki dobar restoran. Ja se vratim sebi, kada nisam povezan sa poslom. Gde pronalazite inspiraciju, kada imamo sve veću ponudu?Inovacija je u mom slučaju, a mislim da može da posluži kao primer mnogima, u korenima u nasledja i nekim iskustvima. U mom slučaju iz nekih najranijih navika i sećanja. Verujem i u kreativnim radovima drugih ljudi.Koliko Vam druge poslovne obaveze dozvoljavaju da se kreativno izrazite u kuhinji?Ljudi su uvek u nelagodi kreativniji, u komforu nema kreative, a samim tim ni uspeha. Što se mene tiče lično, uspevam u tom smislu jer je ovo posao na više nivoa i profila vođenja biznisa. Postoje i lideri, šefovi, pomoćnici. Svako ima mesto u funkcionisanju tog mehanizma. Nekako ja volim da radim od jutra do mraka, radni kreće u osam ujutro, a završava oko ponoći. Navikao sam da stvaram pod pritiskom.Da li je istinita predrasuda da kuvari ne kuvaju kod kuće?Verujem da jeste, jer ja prvi ne kuvam kod kuće. Kuvam kad moram. Kuvao sam ceo dan ovde, i kao još da nastavimkod kuće... Pritom mi kod kuće nemamo uslove kao što imamo u restoranu. Kuvao sam kada mi se ćerka rodila pa kad smo je uvodili u ishranu par godina.. Tada sam imao celu aparaturu i uslove.

Srbija

Poreski kalendar za januar 2022. godine

Poreska uprava Srbije objavila je Poreski kalendar za januar 2022. godine. Prvog meseca u godini prvo stižu obaveze da.Obaveze do 05.01.2022.- Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecuIsplatioci prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa dužni su da dostave prijavu i obaveštenje do petog u mesecu za ugovore zaključene u prethodnom mesecu. Obaveštenja se podnose na obrascu OZU, uz koji se podnose i kopije svih zaključenih ugovora u prethodnom mesecu.- Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstavaSvi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu  IOSI. Obrazac se dostavlja najkasnije do petog u mesecu za prethodni mesec, bez obzira na koji način je obaveza izvršena u prethodnom mesecu. Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz sam obrazac izveštaja.Obaveze do 10.01.2022.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesecPoreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV.Poreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.Obaveze do 17.01.2022.- Plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesecPreduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesecObveznici doprinosa – sveštenici i verski službenici, domaći državljani zaposleni u inostranstvu i inostrani penzioneri plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana po isteku meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva za prethodni mesecPrijava se podnosi na obrascu PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesecPoreski obveznici koji su se evidentirali za PDV i kojima je poreski period kalendarski mesec dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV  u roku od 15 dana po isteku meseca.Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec, ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za četvrto tromesečje 2021. godine Prijava se podnosi na obrascu PP PDV – Poreska prijava za porez na dodatu vrednost.- Podnošenje obrasca PID PDV 1 za četvrti kvartal ako je obveznik u četvrtom kvartalu ispunio jedan od kriterijuma za sticanje statusa obveznika  PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo- Plaćanje poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga za IV kvartal 2021. godine- Podnošenje zahteva za promenu poreskog perioda za koji se predaje poreska prijava i plaća PDV iz kalendarskog tromesečja u kalendarski mesec.Zahtev se podnosi na obrascu IEPDV.- Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec.Obveznici poreza na dobit pravnih lica vrše plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec na osnovu podnete PP PDP prijave.- Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog meseca.Obveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.- Podnošenje proizvodnog normativa od strane proizvođača akciznih proizvoda koji se primenjuje za umanjenje obračunate akcize u 2022. godini- Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi na propisanom obrascu PP OA najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca za taj mesec.- Podnošenje prijave o obračunu akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesec i plaćanje akcizeObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu  akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave, odnosno najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.Obaveze do 31.01.2022.- Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecuObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu. - Dostava popisnih listi akciznih proizvoda nadležnoj filijali za period od 01.01 do 31.12.2021. godine.- Podnošenje Izjave o zainteresovanosti za finansijsku podršku za fiskalizaciju- Podnošenje poreske prijave za preduzetnike paušalce kod kojih je došlo do izmene u obimu poslovanja odnosno prometa u prošloj godini.Prijava se podnosi na obrascu PPDG-1S- Poreska prijava za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti- Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade za decembar 2021. godine

Srbija

Ističe rok za povlačenje tužbi protiv banaka, advokati nezadovoljni

Nakon što je Vrhovni kasacioni sud (VKS) u septembru dopunio svoj stav o ugovaranju troškova kredita, zaključivši da je naplata obrade troškova i osiguranje pozajmica zakonito, Udruženje banaka je građanima koji su podneli tužbe dalo "ultimatum" da do 31. decembra podnesu zahteve za povlačenje iz parnice. Udruženje banaka Srbije (UBS) je navelo da će se finansijske institucije zauzvrat odreći prava na naplatu sudskih troškova. Advokati i udruženja za zaštitu potrošača i dalje pozivaju građane da ne odustaju od tužbi, a UBS je juče saopštilo da će prihvatiti i zahteve za povlačenjem tužbi koji stignu nakon isteka roka.Javnost je u međuvremeno ostalo uskraćeno za informacije koliko je tužbi do sada podneto, koliko su tužbeni zahtevi "teški", dok se dve advokati i bankari u međuvremenu optužuju za opstrukcije i pohlepu.Vrhovni kasacioni sud je u martu 2018. godine usvojio stav po kom banka ima pravo na naplatu troškova obrade kredit isključivo pod uslovom da je ponuda sadržala jasne i nedvosmislene podatke o tim troškovima.Nakon tog stava, državni zaničnici, uključujući guvernerku Narodne banke i tadašnjeg predsednika VKS, pozvali su građane da tuže banke, a po banderama širom gradova Srbije mogli su se videti plakati advokatskih kancelarija, koje su građanima nudile besplatno pokretanja spora i sigurnan povraćaj novca.Kako je vremenom broj tužbi rastao počeli su se uočavati napori države da pomenuti stav iz 2018. godine preokrene u korist banaka.Prvo je u maju ove godine iz Ministarstva pravde izašao nacrt Zakona o parničnom postupku koji je otežavao pokretanja masovnih tužbi, što je primenljivo i na aktuelne sporove protiv banaka.Usled negodovanja određenog broja advokata, par meseci kasnije, ovaj nacrt je povučen.Nakon toga, menjanje ovog stava pokušano je i putem zakonovdavnog tela, usvajanjem autentičnih tumačenja zakona koji se tiču bankarskih kredita, što ubrzo biva sprečeno naporima advokata, koji su počeli sve češće govore o obustavi rada kao sredstvu pritiska.Konačno, situacija se menja 16. septembra kada je Vrhovni kasacioni sud, posle konzistentne trogodišnje prakse presuđivanja u korist zajmoprimaca, izvršio dopunu svog stava.VKS tada usvaja da banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom "troškova kredita", već da je dovoljno da ima dokaz da je klijentu dostavila ponudu koju je on prihvatio zaključenjem ugovora.Ova dopuna predstavlja obavezujuće uputstvo za postupanje u nižestepenim sudovima, a brojni advokati je karakterišu kao izmenu, a ne dopunu.Advokati koji zastupaju klijente banaka tvrde da je glavni cilj poruke građanima da povuku tužbe "zastrašivanje", a po navodima člana Advokatskog protestnog odbora advokata Miroslava Živkovića, banke (kao i bilo koja druga stranka u sporu) svakako ima zakonsko pravo da u roku od sedam dana traži naplatu sudskih troškova, kakav god usmeni dogovor da je postignut.Povodom toga, Advokatska komora Beograda (AKB) je 24. decembra obustavila rad do ispunjenja više zahteva, među kojima je glavni "otkljanjanje pravne nesigurnosti izazvane donošenjem (ovog) dopunjenog stava Vrhovnog kasacionog suda".I pre isteka ovog rokal, pojedine banke su pokrenule milionske tužbe protiv advokata koji u sporovima protiv njih zastupaju hiljade klijenata. Generalni sekretar UBS Vladimir Vasić pojedine advokatske kancelarije prave optužio je da su od sporova protiv banaka napravili "biznis".Domaći mediji su izvestili i da je Unikredit banka pred Višim sudom u Beogradu od bivšeg advokat, sada javng beležnik Branislava Popovića i njegove koleginice Slađane Sudimac, koja je nasledila Popovićeve predmete, traži odštetu od 529 miliona dinara, plus zateznu kamatu i troškove postupka.Ova banka tereti Popovića da je "protivpravno pribavio na hiljade klijenata", navodno suprotno Kodeksu profesionalne etike advokata.Prema podacima Osnovnog suda u Novom Sadu, samo u prošloj godini, pred tim sudom je pokrenuo čak 4.553 postupka protiv banaka, a u Beogradu, samo protiv Unikredit banke 2.340 parnica.Tačan broj predmeta, niti ukupne svote koje se potražuju, još uvek nisu poznati. Nezvanične procene advokata i bankara ukazuju da ih ima između 140.000 i 270.000.Iz Udruženja banaka za Novu ekonomiju kažu da se radi o oko 200.000 predmeta, ali da više informacija o ukupnom broju tužbi kao i broju zahteva za povlačenje istih neće imati pre isteka godine, donosno do kada je prvobitno trajala ponuda građanima da odustanu od tužbi.Prema mišljenju advokata Živkovića u javnosti se ovo predstavlja kao "afera koju su izmislili advokati", kao jedan "problemčić" koji oni preuveličavaju, dok se tačan broj tužbi se prikriva, da se ne bi video broj oštećenih građana. I on je u razgovoru za Novu ekonomiju spominjao da postoji preko 200.000 tužbi.Pozivajući se na podatke Agencije za privredne registr, on je u razgovoru za Novu ekonomiju naveo da su banke samo tokom 2020. godine od troškova provizija i obrada kredita prihodovale 329 miliona evra, što je za 100 miliona evra više od prihoda iz osnovne delatnosti."One su na ovaj način poslednjih 20 godina u Srbiji zaradile preko tri milijarde evra", tvrdi Živković.On objašnjava da se najveći broj zahteva za odštetu troškova kredita kreće od 5.000 dinara pa naviše, u zavisnosti od tipa kredita, a da je broj slučajeva sa ekstremino velikim ili malim sporovima zanemarljiv."Uglavnom su u pitanju potrošački sporovi, a nijedna banka ne želi da vrati odštetu... To je procesna borba koja traje godinama, ali banke ne žele da je reše van sudski"Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić je, s druge strane, za televiziju K1 izjavio da zvanični podaci pokazuju da se 50 odsto svih tužbi protiv banaka nalazi upravo kod advokatske kancelarije protiv koje je Unikredit banka podnela tužbu. On je napomenuo i da sud treba da utvrdi kako je jedna advokatska kancelarija došla do polovine svih sporova i "kako je moguće da komunicira sa 100.000 klijenata".S druge strane, pravnici optužuju da jedan advokat, Nemanja Aleksić, zastupa skoro sve banke.Prema mišljenju vuše njih, isto tako je upitno što većinu banka zastupa advokat za krivičnu materiju, koji nije poznat javnosti kao neko ko se bavi zastupanjem privrednih društava. Živković kaže da su njegovom kolegi Aleksiću jedine kvalifikacije u ovim slučajevima to "što ima jake veze u vrhu (vladajuće Srpske napredne stranke)".Prema njegovim navodima, advokat Nemanja Aleksić od 25 banaka u ovim sporovima zastupa 21, ima 400.000 predmeta i "veoma je stranački angažovan". "Ono na šta bismo ukazali je falsifikat presude Evropskog suda pravde (ESP), koji se citira iz podnesaka advokata Nemanje Aleksića, koji zastupa sve banke i koji ima preko 200.000 predmeta... Aleksić je u (ogromnom) broju predmeta, mislim da je preko 30.000, koji su pravosnažno i okončani u korist građana  isticao taj deo presude ESP... VKS se poziva na tu falsifikovanu interpretaciju Aleksića u svom obrazloženju dopune stava, što je kriminalno", izjavio je advokat Živokvić na jednoj od konferencija koji su predstavnici advokata održali u Medija centru.Presuda ESP nalaže da se troškovi obrade kredita moraju utvrđivati ukoliko nisu obrazloženi po strukturi, dok VKS citira presudu ESP u kojoj navodi da banka nije dužna da dokazuje strukturu i visinu troškova obrade kredita, ukoliko su obuhvaćeni zbirom iznosa troškova kreditiranja.Presuda C84 Evropskog suda pravde navodi: "U slučaju ugovora u kojima se potrošaču sve ili određene odredbe nude u pisanom obliku, te odredbe moraju biti sročene jasno i razumljivo. Ako postoji sumnja oko značenja neke odredbe prednost ima tumačenje koje je najpovoljnije za potrošača".Tačka 69. obrazloženja presude C84 glasi: "Tačno značenje pojma glavni predmet i cena... ne može biti određen pojmom ukupni troškovi kredita za potrošača". Advokati za ove dve tačke navode da banke moraju da dokažu troškove pored glavnice kredita i kamate.Srbija je potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU preuzela obavezu (čl. 78) da pruži najveću moguću zaštitu potrošačkih prava u Srbiji i da mora da primenjuje presude ESP-a u cilju ostvarivanja tih prava.Advokat Miloš Andrijašević dodatno naglašava da je dopuna VKS-a falsifikat i da će svaki sudija koji postupi po ovoj dopuni kršiti ustav, kako on navodi, i poziva sudije da ne postupaju po instrukcijama jednog pojedinca koji se stavio iznad svih sudija VKS-a."Prema članu 4 stav 1 sud je dužan da u svakom konkretnom slučaju proveri da li je banka prevarila korisnika kredita, a ova odredba se ne odnosi jedino na glavni predmet ugovora, na primerenost cene i naknade na jednoj strani i isporučenost robe i usluge na drugoj strani, sve dok su te odredbe jasno i razumljivo sastavljene", smatra Andrijašević.Prema oceni advokata Čedomira Kokanovića, ako preuzmemo procenu da se trenutno vodi 200.000 sporova, a da su u svakom sporu troškovi u proseku između 30.000 i 50.000 dinara, to znači da bi, primenom stava VKS i ako banke ne bi odustale od tužbi, banke i advokati koji ih zastupaju mogli da podele prihod od 80 miliona evra."(To) zaista može da uništi finansijski sistem (Srbije)", ocenjuje Kokanović.Stav VKS-a je do sada bio razlog za održavanje nekoliko protesta advokata, donet je u skladu sa preporukama Doing Business (Duing biznis) liste Svetske banke, čije izdavanje je sama međunarodna finansijska institucija obustavila zbog korupcione afere u koju je bila umešana njena direktorka Kristina Georgieva.Prema rečima advokata iz protestnog odbora u planu je radikalizacija protesta u vidu obustave rada koju je pokrenula Advokatska komora Beograda, za njom i Advokatska komora Šapca, a očekuje odgovor advokatskih komora iz Zaječara, Niša i Kragujevca, jer će se i u njima održati skušpštine povodom odluke o obustavi rada.U subotu, 6. novembra, u Kombank dvorani održana je konferncija na kojoj se preko 1.500 advokata izjasnilo za potpunu obustavu rada do ispunjenja zahteva.Nakon konferencije je održana vanredna Skupština Advokatske komore Srbije na kojoj su većinom glasova odbijeni svi zahtevi advokata, bez detaljnijeg obrazloženja.Prema mišljenu advokata Kokanovića, prvobitna obustava rada koje je Advokatska komora Srbije održala 20. i 21. oktobra bila je "privid i gluma bunta uklopljena sa državom", kako bi se "kupio mir i opstananak na funkcijama", budući da su se nedelju dana nakon toga održali izbori u Advokatskoj komori Beograda.Pritom se za vreme ove obustave održao sudijski seminar u Vrnjačkoj Banji, tako da sudovi svakako ne bi radili."Sve se radi da se raspu glasovi i da se stvar relativizuje i obesmisli", ocenjuje Kokanović. "Komora je državna podanička institucija gde ljudi koji su kompromitovani, korumpirani, ucenjeni, i potkupljeni svojim sitnim interesima nas lažu i manipulišu ne bi li džava progurala svoije stvari kojie mi ne bismo prihvatili da unapred znamo da to postoji i šta tu piše".

Svet

Epl dostiže vrednost od tri biliona evra?

Eplova berzanska vrednost pre manje od 4 godine dostigla vrednost od milijardu evra, smatrali su za vrhunac. Pred kraj 2021. godine nakon što je redefinisala potrošačku tehnologiju, vrednost kompanije bi mogla da premaši 3 milijarde evra.Dobici od 2021. godine nisu ravnomerno raspoređeni. Neki delovi industrije, kao što je e-trgovina, su se ohladili nakon usijane 2020. godine, dok su neke tehnološke zvezde koje su postale istaknute na početku pandemije (mislimo na Zoom i Peloton) znatno pale. Posmatrajući tržište iz šireg ugla uspon tehnologije i neproporcionalni dobici koje su osetile posebno najveće kompanije, nastavili su da podržavaju šire trziste.Da li će to trajati do 2022, drugo je pitanje. Sekularni trendovi koji su digitalizaciju učinili sve važnijim delom ekonomije i dalje su na snazi, a regulatori još nisu učinili ništa da istisnu najmoćnije tehnološke platforme. Pre godinu dana, pet najvećih tehnoloških kompanija Epl, Majkrosoft, Gugl, Amazon i Fejsbuk (sada Meta) smatralo da će njihovi ukupni prihodi porasti za 13 odsto. Slične prognoze su predivđene i za narednu godinu.Međutim prognoze su nadmašene: kada podaci budu dostupni, očekuje se da će godišnji rast prihoda za pet kompanija dostići 27 odsto.Pokazalo se da je oporavak digitalnog oglašavanja, potražnja za novim gadžetima i porast potrošnje na oblak i druge digitalne usluge mnogo jači od projektovanog.Ovaj ogroman učinak produžio je Big Tech miting. Grupacija je ove godine povećala tržišnu kapitalizaciju od 2,7 milijardi  dolara, što je povećanje od 36 odsto. To se ne poklapa sa skokom izazvanim pandemijom od 55 procenata prethodne godine, ali je i dalje iznad 30 procenata napretka u S&P 500, piše FT.Takvu vrstu rasta prihoda na berzi biće teško održati zbog  sve izazovnijih tržišnih i finansijskih uslova. Niska inflacija i benigna monetarna politika koja ju je pratila bili su blagodat za tehnologiju.S jedne strane, upumpa gotovinu na tržište i naduvava procene; s druge strane, proizveo je niske prinose na obveznice koji su smanjili diskontne stope koje se koriste za vrednovanje budućih tokova profita. Kako stope rastu, to neizbežno šteti proceni kompanija u razvoju čije su najbolje godine daleko ispred.Mnogi delovi tehnološke industrije takođe ulaze u period sporijeg rasta jer poređenja iz godine u godinu postaju sve izazovnija.Prošlogodišnji bum e-trgovine doveo je do povećanja onlajn prodaje u SAD za 38 odsto u poslednjem kvartalu. Poređenja radi, rast će ove godine verovatno tek preći na dvocifren broj.Pandemija je samo naglasila potrebu za promenama kako bi se povećala fleksibilnost poslovanja. Računarstvo u oblaku tek počinje da ulazi u većinu uspostavljenih IT poslova, dok e-trgovina još uvek čini samo oko 15 odsto maloprodajne potrošnje u SAD.

šuma tara

Srbija

Srbija kao kolonizator prema svojim prirodnim dobrima

Srbija ima zaštićena prirodna dobra u kojima se ponekad ponaša više kao kolonizator nego kao dobar domaćin. Prošle godine to je potvrdila javna rasprava o Prostornom planu Republike Srbije, kao i nedostatak volje da se neka područja zbog svojih jedinstvenih odlika stave pod poseban režim zaštite.Posebnom uredbom, Vlada Srbije je prošle godine definisala raspored i korišćenje subvencija namenjenih za upravljače zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa. Sredstva su obezbeđena iz državnog budžeta, a poslovi koji se subvencionišu ovom uredbom definisani su Zakonom o zaštiti prirode.Subvencije su se odnosile na finansiranje radova, ali i drugih troškova, uključujući i zarade zaposlenih.Navedeni ukupni iznos subvencija od 264,8 miliona dinara važi za period od 1. januara do 31. decembra 2021. godine.Tokom aprila organizovana je javna rasprava o Prostornom planu Republike Srbije. Predstavnici civilnog sektora tada su ukazali da se ta rasprava odvija mimo očiju javnosti.Prema mišljenju Gorana Sekulića iz Svetske organizacija za prirodu (WWF Adria), novi plan ne usaglašava brojne oblasti, dok zaštitu prirode i biodiverziteta često i ne pominje.On je tada rekao da se u planu navodi cilj da 10 odsto teritorije Srbije čine zaštićena područja, iako bi taj udeo trebalo da ide i do 30 odsto: "I dalje to ostaje samo slovo na papiru, nismo uvereni da će se to i dogoditi, nema nikakvih smernica kako da se dođe ni i do 10 odsto."U planu se, prema njegovim rečima, ne pominju nikakvi dokumenti koji su u oblasti očuvanja prirode usvojeni u svetu, a zaštićena područja se često tretiraju i kao ograničenje za razvoj turizma u njima. To je, kako dodaje, kontraproduktivno i za sam održvi razvoj turizma.Javna rasprava je završena, ali Prostorni plan i dalje nije usvojen.Foto: Čedomir Savković/Vrhovi planine TareU avgustu je proglašeno zaštićeno područje Maljen u kome je naglašeno da se tamo neće graditi MHE. Predeo izuzetnih odlika "Maljen", se nalazi u zapadnom delu Srbije, na severu Valjevskih planina. Obuhvata grad Valjevo sa katastarskim opštinama Divčibare, Prijezdić i Bačevci, kao i opštinu Gornji Milanovac sa katastarskom opštinom Bogdanica.Na području Maljena utvrđeni su režimi zaštite prvog (1,08% površine), drugog (14,38% površine) i trećeg stepena (84,54% površine), preneo je tada naš portal.Doneta je odluka o zabrani izgradnje mini-hidroelektrana (MHE) u zaštićenim područjima.Ipak, nevladine organizacije ukazale su na problem odredbe  da "Vlada može, ukoliko se radi o projektima od opšteg interesa i nacionalnog značaja, dozvoliti izgradnju hidroelektrana na zaštićenom području". Jedinstveno područje Suva Morava u Čačku i dalje čeka na zaštitu. O tome je za Novu ekonomiju govorio predstavnik udruženja Sove na oprezu, Dragiša Petrović.Do sada je utvrđeno da na rečnom ostrvu Suva Morava i u njegovoj okolini živi 154 vrste ptica i 60 vrsta dnevnih leptirova. Zbog toga je udruženje "Sove na oprezu" predložilo da ona psotane zaštićeno područje. Njihovu ideju podržao je Zavod za zaštitu prirode, ali je odbila lokalna samouprava jer na Suvoj Moravi planira razvoj turističke ponude. Foto: Dragiša Petrović/Suva Morava kod ČačkaIspostavilo se da se za rudnim bogatstvima traga i u zaštićenim područjima. O tome je pisao BIRN.Ispostavilo se da se ta istraživanja odnose na: Park prirode Kučaj Beljanica, Park prirode Stara Planina, Park prirode Radan, Park prirode Goliju, pa čak i Ovčarsko kablarsku klisuru koja je takođe područje pod zaštitom države.Ispostavilo se da Zlatibor ima investitore, ali da mu nedostaju ekološki aktivisti, jer se slabo ukazuje na problem širenja divljih deponija građevinskog otpada. Slikovito objašnjenje o tome kako je Zlatibor izgledao u davna vremena, pre razvoja stočarstva dao je Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.On je tada podsetio da su zlatiborski pašnjaci nekada bili pod borovim šumama koje sada pokrivaju planinske vrhove Tornik i Murtenica. Naglasio je da su ti zlatiborski vrhovi i dalje oaza nekih jedinstvenih biljnih i životinjskih vrsta.Tokom prošle godine Svetski fond za prirodu pokrenuo je akciju protiv divlje gradnje u zaštićenim područjima.

Srbija

Taksistima za nova kola subvencija od 8.000 evra

Vlada Srbije predvidela je subvenciju od 8000 evra za nabavku putničkih vozila za obnovu voznog parka taksi prevoza. Kako piše u Uredbi o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane nabavke putničkih vozila za potrebe obnove voznog parka taksi prevoza kao javnog prevoza, pravo nabavke novih putničkih vozila imaju taksi prevoznici koji obavljaju delatnost taksi prevoza kao javnog prevoza na dan ili pre dana 4. januara 2019. godine. Subvencionisana nabavka se sprovodi isplatom iznosa od 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na ime: učešća za namenski kredit za kupovinu novog putničkog vozila, učešća za finansijski lizing za nabavku novog putničkog vozila ili plaćanja dela kupoprodajne cene novog putničkog vozila. Da bi koristio subvenciju, taksi prevoznik je dužan da pre isplate subvencije isplati iznos u visini od najmanje 15 odsto kupoprodajne cene novog putničkog vozila davaocu finansijskog lizinga na ime dela učešća za odobrenje ugovora o finansijskom lizingu putničkog vozila, odnosno iznos u istoj visini banci na ime dela učešća za odobrenje namenskog kredita za kupovinu putničkog vozila.Ako taksi prevoznik kupuje novo putničko vozilo sopstvenim sredstvima, subvencija se isplaćuje nakon što taksi prevoznik dostavi dokaz da je u celosti isplatio dobavljaču deo kupoprodajne cene koji se ne finansira iz sredstava za odobravanje subvencija, odnosno dokaz o isplati dobavljaču iznosa u visini od najmanje 15 odsto kupoprodajne cene novog putničkog vozila.Taksi prevozniku koji kupuje novo putničko vozilo zaključenjem ugovora o finansijskom lizingu, odnosno zaključenjem ugovora o namenskom kreditu, subvencija se isplaćuje nakon zaključenja ugovora o finansijskom lizingu, odnosno zaključenja ugovora o namenskom kreditu.Država taksistima namenila po 8.000 evra za nove automobileU Uredbi piše i da je taksi prevoznik dužan da putničkim vozilom koje se subvencioniše obavlja taksi prevoz u roku od najmanje tri godine od dana registracije.Takođe, Uredba propisuje i da se vozila koja se nabavljaju uz pomoć ove subvencije ne mogu se otuđiti u roku od tri godine od dana registracije. Novo putničko vozilo čija se nabavka subvencioniše mora imati vrednost ne manju od 13.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Subvencija se odobrava za nova putnička vozila koja imaju potpuno električni, hibridni ili pogon na komprimovani prirodni gas, ili zadovoljavaju najmanje euro 6 standard u pogledu emisije izduvnih gasova.Uredba se primenjuje od 1. januara do 31. decembra 2022. godine. Beogradski taksisti su 2019. godine održali protest koji je trajao 11 radnih dana.Nakon razgovora sa predsednikom Aleksandrom Vučićem iste godine najavljeno je da će taksisti dobiti subvencije države za nabavku novih vozila, kao i da će subvencije moći da se koriste u naredne tri godine.  

Srbija

Pošta ulaže 300 miliona u softversku platformu

Pošta Srbije oglasila je nabavku platforme za automatizaciju finansijskih procesa i usklađivanje sa zakonskom regulativom o elektronskom fakturisanju.  Pošta je vrednost ove javne nabavke procenila na 300 miliona dinara. U dokumentaciji se navodi da je cilj projekta usklađivanje sa Zakonom o elektronskom fakturisanju kako sa ulazne tako i za izlazne fakture, unapređenje internih procesa, čuvanje i arhiviranje dokumentacije u elektronskom obliku, integracija razvijenih softverskih modula sa sistemom elektronskih faktura, SAP-om i internom aplikacijom za fakturisanje, kao i unapređenje procesa praćenja realizacije ugovora."JP Pošta Srbije svakog meseca evidentira okvirno do 50.000 izlaznih faktura, dok broj ulaznih faktura varira iz meseca u mesec. Ulazne fakture su pretežno iz domaćeg prometa. Po trenutnoj proceduri, ulazne fakture se evidentiraju u finansijsko računovodstveni sistem SAP", piše. Softverska platforma treba da sadrži: 1. Softverski modul za automatizaciju prijema faktura u elektronskom obliku,2. Softverski modul za automatizaciju slanja faktura putem digitalnih kanala dostave,3. Softverski modul za sigurnu razmenu dokumenata,4. Softverski modul za digitalni arhiv za ulazne i izlazne elektronske fakture.Od ponuđača se zahteva da je u prethodne tri godine obavljajući delatnosti izrade softvera i srodnih delatnosti  ostvario ukupne poslovne prihode u minimalnom iznosu od 500 miliona dinara . Kriterijum za dodelu ugovora je cena. Rok za dostavljanje ponuda je 4. februar 2022. godine. Pošta Srbije daje 169 miliona za unapređenje kurirske službe

Srbija

Zahtev za povraćaj akcize na gorivo ubuduće podnosite elektronski

Od 1. januara pravna lica podnosiće zahtev za refakciju plaćene akcize isključivo u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave.Zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte, biogoriva i biotečnosti koji se koriste za transportne svrhe i za grejanje, kao i derivate nafte i biotečnosti koji se koriste kao energetska goriva u proizvodnji električne i toplotne energije ili u industrijske svrhe, podnose Pravna lica i preduzetnici  koji su krajnji korisnici derivata nafte, biogoriva i biotečnosti.Fizička lica zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte koji se koriste za zagrevanje stambenog prostora, mogu da podnesu kako u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, tako i pismenim putem nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave.Pravnom licu, preduzetniku i fizičkom licu koje je zahtev podnelo u elektronski, rešenje o odobravanju ili odbijanju prava na refakciju plaćene akcize dostavlja se u elektronskom obliku u poresko sanduče na portalu Poreske uprave.Fizičkom licu koje je zahtev podnelo u papirnom obliku, rešenje u papirnoj formi  dostavlja se putem pošte.

Srbija

Vlada ograničila cenu gasa

Vlada Srbije donela je uredbu o privremenoj meri ograničavanja cene gasa i nadoknadi razlike u ceni prirodnog gasa nabavljenog iz uvoza ili proizvedenog u Srbiji u slučaju poremećaja na tržištu prirodnog gasa.Cilj ovih mera je, navodi Vlada, otklanjanje posledica skoka cene prirodnog gasa kako bi se ublažile posledice energetske krize, zaštitila privreda i građani koji su upućeni u korišćenje tog energenta."Кako bi se obezbedilo normalno snabdevanje svih potrošača prirodnim gasom neophodno je da se obezbedi i pravo na nadoknadu razlike u ceni ovog energenta nabavljenog iz uvoza i cene prirodnog gasa iz uvoza koja se koristila za obračun cene za dalju prodaju snabdevačima, javnim snabdevačima i krajnjim kupcima za novembar 2021. godine, kao i pravo na nadoknadu razlike u trenutnoj ceni prirodnog gasa koji je proizveden u Srbiji u odnosu na taj mesec", navela je Vlada u saopštenju.Razlika u ceni proizvedenog prirodnog gasa počev od 1. decembra 2021. godine biće nadoknađena iz budžeta Srbije.Uredba se odnosi isključivo na količine prirodnog gasa namenjenog za potrošnju na teritoriji Srbije.Rast cene energenata, a onda i hraneGas na poreskim izuzecima i u narednoj godiniEvropska agencija: Energenti pojeftinjuju u apriluUredbom se definišu i subjekti koji imaju pravo na nadoknadu razlike u ceni, postupak ostvarivanja prava na nadoknadu, obrazovanje cene prirodnog gasa nabavljenog iz uvoza ili proizvedenog u Srbiji koja se koristi za obračun cene za dalju prodaju. Osnovnu cenu prirodnog gasa primenjuju energetski subjekti koji obavljaju energetske delatnosti snabdevanje prirodnim gasom i snabdevanje na veliko prirodnim gasom i energetski subjekt koji proizvodi prirodni gas, piše. Vlada će, kako se navodi, obrazovati Кomisiju za evidentiranje i odobravanje sredstava za nadoknadu razlike u ceni, kao i za praćenje realizacije ove uredbe.Subvencije na osnovu prethodne saglasnosti Vlade, a u skladu sa likvidnim mogućnostima budžeta Srbije, dodeljuje ministarstvo nadležno za poslove privrede.