Nova Ekonomija

Pavlić iz Kreni-Promeni: Nijedna vlast na svetu osim u Srbiji ne cenzuriše ekološke akcije

Da Rio Tinto ode iz Srbije, potrebno je mnogo toga da se desi. Za sada nije potpisan nijedan dokument koji ih obavezuje da ostanu. Izdali su i saopštenje da će nastaviti sa istraživanjima. Ne verujem da će tek-tako otići. Naš naredni korak je narodna inicijativa i prikupljanje 30 hiljada potpisa građana odmah nakon Nove godine. Inicijativom želimo da predložimo propis kojim ćemo onemogućiti dalje iskopavanje litijuma, a o kojem će Narodna skupština morati da se izjasni, kaže Marina Pavlić, izvršna direktorka "Kreni-promeni". Da se od blokada puteva i građanske neposlušnosti nije odustalo, potvrdila nam je i Pavlić, ali to nije jedini način da se zaustavi iskopavanje litijuma.- Građanska neposlušnost je ustavno pravo svih nas, ali ne i jedini mehanizam za rešavanje problema. Videćemo kako će se situacija odvijati i koristićemo pritisak javnosti. Do prošle godine niko nije ni čuo za Rio Tinto, danas dosta ljudi zna ko su i šta rade. Mislimo da građansku neposlušnost treba da koristimo kada god za tim imamo potrebe, ističe Marina Pavlić.U ovom trenutku, "Kreni-promeni" organizuje akciju u preko 20 gradova Srbije. Ideja je da se na taj način ukaže na problem zagađenog vazduha i to pomoću eksponata pluća koja treba da budu izložena na javnoj površini. Lokalne samouprave, međutim, za postavljanje eksponata dozvolu ne daju.- U akciji učestvuje Beograd plus 20 drugih gradova u Srbiji. Samo smo u Užicu dobili dozvolu da javno izložimo ta pluća.  Ovim putem želimo da skrenemo pažnju na zastrašujuće činjenice da godišnje u Srbiji od respiratornih oboljenja umre 15 hiljada ljudi, a svako sedmo dete oboli od astme, objašnjava Pavlić.To da se cenzurišu akcije ekoloških aktivista, kaže Marina Pavlić, nije se desilo ni u jednoj zemlji sveta, osim u Srbiji. - Mi nikada ne odustajemo, pa ćemo eksponate postavljati na privatnim površinama, rekla je izvršna direktorka "Kreni-promeni" za podkast Nove ekonomije.Ceo podkast poslušajte ispod.

Srbija

I selo Klinovac kod Vranja leži na litijumu?

Istraživanja litijuma u Srbiji postala su tema broj jedan u domaćoj javnosti. Proteklog vikenda grupa građana u Vranju je održala ekološki performans i podsetila javnost da geološka istraživanja obližnjem selu Klinovac obavlja kompanija Jadar Lithium, koja je nedavno promenila ime i sada se zove Balkan istraživanja.Jadar Lithimu je australijska kompanija koja poseduje i licence za geološka istraživanja litijuma u Pranjanima i Gornjoj Dobrinji, protiv čega se takođe bune građani.Selo Klinovac samo je jedno od nekoliko mesta u Srbiji koja su na spisku rudarskih kompanija zainteresovanih za ekploataciju litijuma, pored Loznice, Jagodine, Valjeva, Gornjeg Milanovca (Pranjani) i Užičke Požege (Gornja Dobrinja).Rezultati uzorkovanja stena iz takozvanog Vranjskog basena, blizu Klinovca, pokazuju povišenu koncentraciju litijuma i bora, navodi se u dokumentu koji je svojevremeno objavio Jadar Lithium, pisao je u maju lokalni portal iz Vranja Slobodna reč.Kako se dodaje, Jadar Lithium je krajem 2017. godine preuzeo kapital kompanije Centralist Pty, koja je u Srbiji imala pet licenci za istraživanje litijuma, za projekte Cer, Bukulja, Rekovac, Krajkovac i Vranje South (Vranje Jug).Kako se navodi na sajtu kompanije, tokom istraživanja bez bušotina i iskopavanja, na teritoriji koju obuhvata projekat Vranje South (u blizini sela Klinovac i Buštranje u opštini Bujanovac), javile su se naznake izvanrednog potencijala nalazišta, koje ima “slične odlike sa Jadarskim basenom.U dolini reke Jadar kompanija Rio Tinto najavila je svoj projekat ekspolatacije rude jadarit, koja sadrži litijum. Međutim, protiv toga bune brojni građani jer smatraju da će se otvaranjem rudnika ugroziti životna sredina.Jadar Lithium objavio je jula 2019. godine rezultate istraživanja projekta Vranje South koji obuhvata blizu 90,5 kvadratnih kilometara područja. U dokumentu se navodi se da je uzorkovano 28 parčića stena sa teritorije između Klinovca, Trejaka, Spančevca, Novog Sela i Buštranja.U dokumentu je i najava direktora kompanije Luka Martina o nastavku projekta koji podrazumeva izviđačke bušotine.“Geofizička istraživanja i geohemijski rezultati detaljnih uzorkovanja pokazali su opravdanost procesa istraživanja, uveliko su pomogli razumevanju basena i ukazuju na potencijal projekta Vranje Jug, na kojem su nalazišta litijum-borata” – izjavio je Martino.O litijumu u Klinovcu izveštavao je i Bloomberg krajem avgusta 2019. godine. Kako su tada autori naveli, nalazišta litijuma u Srbiji su “dovoljno velika” da se kontinent takmiči sa tržištem u Aziji, posebno u Kini, koja je treći svetski proizvođač litijuma i prva na tržištu proizvodnje litijumskih baterija.Tada su naveli da Rio Tinto i Jadar Lithium istražuju koliko je litijuma u Srbiji, kao i da su iz Rio Tinta odbili da daju komentar, ali da su iz Jadar Lithiuma bili otvoreni za saradnju. Pomenuti direktor Martino je novinarima Bloomberg-a rekao da bi Srbija mogla da postane baza ove industrije, od eksploatisanja, preko prerade do proizvodnje baterija.Iako se radi o teritorijama u bujanovačkoj opštini, izjavu za Bloomberg dao je i tadašnji zamenik gradonačelnika Vranja Nenad Antić, koji je u celom projektu video potencijal za otvaranje fabrike baterija i “smanjenje broja nezaposlenih građana u Vranju, kojih ima oko 10.000”.Vest je privukla nacionalni medij TV Prva, čiji je novinar obišao meštane Klinovca. Kako je tada izvestio, Klinovčane nije naročito uzmenirila ova vest:“Meštani koji znaju za šta se sve koristi litijum spremni su da besplatno daju njive kako bi se ispitao sastav zemljišta” – navodi se u tekstu.Dve godine kasnije, građani i aktivisti sve češće protestuju zbog projekata rudarskih kompanija i njihovih mogućih posledica i negativnog uticaja na životnu sredinu. Kako navodi portal Radio-televizije Srbije, u debatu se nedavno uključila i Srpska akademija nauka i umetnosti, a mišljenja su “oprečna”.Ministarka energetike i rudarstva Zorana Mihajlović litijum naziva metalom budućnosti i ističe da bi iskopavanjem minerala jadarit u čijem sastavu je i litijum, koji se koristi u modernim baterijama za automobile na električni pogon, Srbija mogla da zauzme važno mesto u Evropi i svetu.Sa druge strane, građani i stručnjaci koji podržavaju ekološke aktiviste ukazuju da će životi meštana doline Jadra biti ugroženi, kao i da je projekat “prljav i poguban za živi svet”.Direktor srpskog ogranka “ima iskustva sa Rio Tintovim projektom”Društvo sa ograničenom odgovornošću Jadar Lithium d.o.o. sa sedištem u Beogradskom naselju Čukarica, osnovano je pod nazivom Nova Centurion Metals d.o.o.18. marta 2016. godine. U međuvremenu je, prema podacima registra Agencije za privredne registre, menjan naziv, zakonski zastupnici i jednom adresa, a kao Jadar Lithium d.o.o. posluje od 2. jula 2019. godine. Od 16. januara 2020. godine direktor postaje Dejan Jovanović.Na sajtu Jadar Lithiuma navodi se da je Jovanović generalni menadžer zadužen za istraživanja. Diplomirao je na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na smeru Ekonomska geologija i član je Evropske federacije geologa. U kratkoj biografiji stoji da nadgleda istraživanja i rudarske projekte, i da ima iskustva sa Rio Tintovim projektom Jadar.

Srbija

„Raspišite konkurse za finansiranje civilnog sektora“

Nezavisna kulturna scena Srbije AICA i STANICA uputile su apel državnim insitucijama hitno raspišu javne konkurse za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata organizacija civilnog društva (ali i drugih aktera u kulturi) budući da se uveliko kasni sa pravovremenom realizacijom konkursne procedure.Oštro osuđuju izmene člana 11. u novom Zakonu o kulturi  po kojem je nadležnim institucijama produžen rok za raspisivanje konkursa sa 30 na 60 dana od usvajanja budžeta za narednu godinu.Zahtevamo od nadležnih institucija da hitno izmene postavljene zakonske procedure i konkursne mehanizme u pravcu ubrzanja njihove realizacije, a ne prolongiranja, kako bi programi i projekti mogli da počnu sa realizacijom u prvom mesecu godine za koju se konkuriše, navodi se u saopštenju. 

Srbija

Za revitalizaciju deset reni bunara 90 miliona dinara

Javno komunalno preduzeće "Beogradski vodovod i kanalizacija" raspisalo je tender za revitalizaciju deset reni bunara LOS i DOS, za šta planira da izdvoji 90 miliona dinara. Posao obuhvata pripremne radove, utrvđivanje početnog stanja i pripremu za revitalizaciju bunara, sanaciju i razradu drenova, utrvrđivanje stanja nakon revitalizacije bunara i puštanje bunara u rad, izradu tehničkog izveštaja o izvedenoj revitalizaciji bunara, piše u dokumentaciji.Od privrednog subjekta se traži da je u poslednjih pet godina izveo radove revitalizacije - utiskivanjem plastičnih drenova u postojeće, u minimalnoj ukupnoj vrednosti od 20 miliona dinara. Rok za podnošenje ponuda je 14. januar.Pijaća voda može da poskupi zbog urbanizacije MakišaGrad izdvojio 102 miliona za rekonstrukciju reni bunara u Makišu

2021

Za podršku porodici i porodilištima u regionu 700.000 evra

Želeći da podrži porodice širom regiona, kompanija je odlučila da, zajedno sa AIK Bankom, svoju internu aktivnost kroz program „Podrška porodici“, proširi u veliki društveno odgovorni projekat Još jedna godina koju je obeležila pandemija korona virusa, pokazala je važnost snažne podrške lokalnim zajednicama, sa kojima kompanija zajedno živi i raste. Znajući da su u izazovnim vremenima društveno odgovorne aktivnosti najpotrebnije, i da se pravi lideri prepoznaju upravo u takvim trenucima, MK Group je nastavila i dodatno razvila svoje projekte usmerene ka dobročinstvu, podršci deci i mladima, zdravstvu, obrazovanju i osetljivijim grupama u društvu. Ove godine MK Group obeležava jubilej - pet godina od pokretanja internog programa „Podrška porodici“ u okviru koga se dodeljuju novčane subvencije zaposlenima koji su u tekućoj godini postali roditelji. Tokom protekle četiri godine koliko se sprovodi „Podrška porodici“, nagrađeno je 620 porodica i više od 1.000 dece ukupnom sumom u iznosu od više od 31 milion dinara. Želeći da podrži porodice širom regiona, kompanija je odlučila da, zajedno sa AIK Bankom, svoju internu aktivnost proširi u veliki društveno odgovorni projekat - donacije porodilištima u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. U svim ovim zemljama sprovodi se uz podršku ministarstava zdravlja, koja su pružila aktivnu pomoć u izboru porodilišta i određivanju namene finansijskih sredstava kako bi ona bila usmerena tamo gde je najpotrebnije.700.000 evra za regionalni projekat „Podrška porodici“ i donacije porodilištima- Porodilište u KBC „Dragiša Mišović“ u Beogradu- Porodilište u UKC Ljubljana- Porodilište Opšte bolnice Cetinje - Porodilište Opće bolnice u Sarajevu- Porodilišta u Prijedoru i Gradiški- Porodilište u ZagrebuVrednost regionalnog projekta „Podrška porodici“ iznosi više od 700.000 evra. Realizuje se sa željom da se pruži podrška porodičnoj politici i merama za podsticaj nataliteta, kao i doprinese boljim uslovima u porodilištima za trudnice, porodilje i novorođene bebe. Povodom donacije u Srbiji, predstavnici AIK Banke i MK Group održali su sastanak sa ministrom zdravlja Republike Srbije, dr Zlatiborom Lončarem, na kojem je dogovorena finansijska donacija od 100.000 evra za porodilište u okviru KBC „Dr Dragiša Mišović“. Ministar Lončar izrazio je zahvalnost zbog donacije kojom će se obezbediti još bolji uslovi u našim porodilištima. ,,Rast nataliteta i briga o najmlađima je strateški cilj za Srbiju jer deca predstavljaju našu budućnost. Zato država ulaže izuzetno velika sredstva u obnovu i izgradnju novih bolnica, obnavljamo pedijatrijska odeljenja, ginekološko-akušerske klinike, gradimo i Tiršovu 2, jer želimo da stvorimo još bolje uslove za najmlađe pacijente.Jelena Galić, predsednica izvršnog odbora AIK Banke, dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja Republike Srbije iAleksandra Stojanović, direktorka korporativnih poslova MK GroupDrago nam je što će MK Group i AIK Banka i ove godine podržati naš zdravstveni sistem, ovoga puta u pravcu podrške našim porodilištima. Dogovorili smo se o donaciji za odeljenje ginekologije u KBC „Dragiša Mišović“, naročito imajući u vidu da ta bolnica zbrinjava trudnice i decu koji su kovid-19 pozitivni. Dogovorili smo se i o još jednoj važnoj stvari, a to je da ćemo na svaki uloženi dinar MK Group i AIK Banke u srpsko zdravstvo, mi uložiti još jedan“, istakao je dr Lončar. Jelena Galić, predsednica izvršnog odbora AIK Banke, rekla je da su trenuci u kojima nastaje život dragoceni ne samo za svaku porodicu, već i za celu naciju. „Ulaganje u nove naraštaje predstavlja ulaganje u budućnost regiona, i zato na ovaj način želimo da doprinesemo unapređenju uslova u kojima se rađa novi život“, rekla je Galić. Podrška porodici u Srbiji Aleksandra Stojanović, direktorka korporativnih poslova MK Group i dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja Republike SrbijeAleksandra Stojanović, direktorka korporativnih poslova MK Group povodom pokretanja projekta u čitavom regionu, istakla je da su društveno odgovorne aktivnosti MK Group najvećim delom usmerene ka zdravstvu i brizi o deci i mladima: „Naša odgovornost kao kompanije koja je prisutna u regionu, jeste da podršku usmerimo na sve društvene zajednice u kojima poslujemo, ali i na generacije koje dolaze. Ovog puta su u fokusu buduće majke i bebe. Za unapređenje uslova u porodilištima širom regiona izdvojili smo preko 700.000 evra i na ovaj način, kao kompanija koja zapošljava 6.000 ljudi širom Jadranske regije, još jednom povezali ceo region.“ Podrška porodici širom regionaMihailo Janković, generalni direktor MK Group, Tomislav Dulibić, državni sekretar u Ministarstvu zdravstva Hrvatske iMario Henjak, predsednik uprave Gorenjske BankeMario Henjak, predsednik uprave Gorenjske Banke, Jelena Galić, predsednica AIK bankarske grupe ipredsednica nadzornog odbora Gorenjske Banke, Jože Golubič, generalni direktor UKC LjubljanaAleksandar Kostić, potpredsednik MK Group, Alen Šeranić, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Spske,Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK BankeJovan Purar, direktor MK Group i član Odbora direktora HG Budvanska rivijera i dr Jelena Borovinić Bojović, ministarka zdravlja Crne GoreBriga o zdravlju, deci i mladimaMK Group je bila među prvim kompanijama koje su se u prethodnoj godini uključile u borbu protiv posledica izazvanih pandemijom korona virusa izdvajanjem milion evra, prvenstveno za nabavku medicinske opreme i podršku zdravstvenim ustanovama. Takođe, u okviru akcije „Za regionalne heroje”, ova kompanija obezbedila je odmor u svojim hotelima u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj za 450 lekara i medicinskih radnika. Pored projekta „Podrška porodici“ i drugi dugoročni projekti govore o tome da je briga o deci i mladima u središtu pažnje MK Group. U protekloj godini podržala je 80 različitih ustanova i organizacija, i nastavila višegodišnje projekte fokusirane na brigu o deci. Roditeljska kuća u Petrovaradinu Miodraga Kostića, predsednika MK Group, duže od decenije data je na korišćenje Institutu za zdravstvenu zaštitu, dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu. Kompanija kontinuirano brine i o razvoju i edukaciji mladih iz SOS Dečijeg sela u Kraljevu, a zahvaljujući donaciji od 60.000 evra centru „Putokaz“ u Nišu za porodice sa rizikom od odvajanja dece, 169 dece je ostalo u krugu svojih porodica.Aleksandra Stojanović, direktorka korporativnih poslova MK GroupU lokalnim zajednicama u kojima je prisutna, samo tokom proteklih pet godina, MK Group je realizovala više od 500 društveno odgovornih akcija u vrednosti koja premašuje pet miliona evra. Kompanija je dobitnik prestižne VIRTUS nagrade na nacionalnom nivou, za realizovane projekte u prethodnoj godini, kao i nagrade Srpske asocijacije menadžera za Najodgovorniju kompaniju u Srbiji za 2020. godinu.

Srbija

Nabavka medicinske opreme i dalje tajna

Nedopustivo je da javnost bude uskraćena za najosnovnije podatke o javnim nabavkama medicinske opreme tokom pandemije, ocenili su panelisti diskusije “Javne tajne o javnom zdravlju” koju je organizacija Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija).  Rodoljub Šabić, advokat ocenio je da je situacija krajnje zabrinjavajuća u pogledu dostupnosti informacija od javnog značaja u oblasti zdravstva tokom poslednje dve godine.„Ne samo sa stanovišta Zakona o javnim nabavkama, transparentnosti i budžeta nego načelno je nedopustivo da javnost bude uskraćena za najelementarnije podatke iz ove oblasti već dve godine koliko traje korona kriza. I netransparentne nabavke sve ovo vreme bude sumnju u korupciju, a u poslednje vreme te sumnje su umnogome povećane“, rekao je Šabić. Premijerka Vlade Srbije Ana Brnabić, kako je on podestio, obećala je da će dan po ukidanju vanrednog stanja biti priložen račun o javnim nabavkama, ali taj račun nije položen ni posle više od godinu dana. Informacije iz oblasti javnog zdravlja spadaju u privilegovane informacije, podsetio je Šabić, i ne postoji mogućnost da se ograniči dostupnost tih informacija javnosti, ali i te kako se ograničava pristup. Postoji raskorak u tome šta piše u Zakonu o javnim nabavkama i primene u praksi, rekao je on.  Marina Mijatović, advokatica u organizaciji Pravni skener, ukazala je da tokom pandemije je primetno izbegavanje otvorenog postupka koji je najtransparentniji postupak u kom se mogu videti sve faze nabavke. Ona se slaže da je prošle godine postojala potreba da se po hitnom postupku nabavi oprema da bi se zaštitili ljudski životi, što nekada može biti opravdano, ali u velikom broju slučajeva ne može biti opravdanja.  „Ove godine zdravstvene ustanove su više puta u toku godine nabavljale dobra i tu su koristile pregovarački postupak pod izgovorom hitnosti, ali obrazloženja hitnosti nisu bila u skladu sa normama. Primetili smo da se uglavnom prijavljuje jedan ponuđač. Takođe, primetili smo da se često menjaju planovi javnih nabavki, pojedine javne ustanove i više od 20 puta godišnje menjaju planove.  „Pandemije se uveliko zloupotrebljava, prošle godine je moglo  biti opravdanja da se sprovede pregovarački postupak, ali ove godine nije moglo biti opravdanja“, rekla je ona.Ana Toskić Cvetinović iz organizacije Partneri Srbija istakla je da nikako ne sme da se desi da moramo da biramo između zdravlja i vladavine prava. Prema istraživanju Stavovi građana Srbije o transparentnosti javnih nabavki u vreme Covid 19, svaki treći ispitanik ili 31 odsto od ukupnog broja odgovorio je da nije bilo dovoljno objavljenih informacija o troškovima nabavke medicinske opreme u vreme pandemije, rekla je ona. Svaki približno četvrti ispitanik 23,4 odsto kaže da su informacije bile delimično objavljivane, dok približno svaki peti (22,5 odsto) smatra da uglavnom nije bilo dovoljno informacija. Pozitivan stav da je bilo dovoljno informacija ima 16,4 odsto ispitanika. Najveći broj ispitanika 47, 7 odsto to je svaki drugi saopštava,   da su informacije o cenama medicinske i druge opreme bitne, približno svaki deseti ispitanik (9,8 odsto) kaže da nisu bitne. Oko trećine ispitanika (36,8 odsto) odgovorilo je da su informacije o cenama delimično bitne.   Istraživanje je rađeno na uzorku od 1.500 građana, telefonskom i web anketom.Katarina Baletić, novinarka Nove ekonomije istakla je da je tokom pandemije ostalo van dometa javnosti kako se troši novac u postupcima javnih nabavki i da li država pravilno raspolaže novcem i da je potpuno bilo razumno da je javnost sumnjala šta se radi iza zatvorenih vrata.

Svet

U 2022. godini TikTok dostiže 755 miliona korisnika

TikTok bi mogao da dostigne rast od 755 miliona korisnika mesečno u narednoj godini to jest oko 40 odsto, prognoze su Insider Intelligence, ranije poznate kao eMarketar. Društvena mreža koja je naročito popularna među mlađom generacijom zabeležila je rast tokom prošle godine od skoro 60 odsto. Prema najnovijim prognozama Tiktok se nalazi odmah iza Fejsbuka i Instagrama, po veličini.Fejsbuk, prema najnovijoj zaradi, prijavio je 2,91 milijardu aktivnih korisnika mesečno nakon što je primećen rast od 6% u odnosu na prethodnu godinu. Nedavno je otkriveno da je Instagram premašio 2 milijarde korisnika mesečno, dok su u junu 2018. godine prešli cifru od milijardu mesečnih korisnika .Prognoze Insider Intelligence se zasnivaju na drugačijem skupu proračuna. Oni broje korisinike koji se prijavljuju najmanje jednom mesečno i pokušavaju da izbaci lažne naloge iz svojih procena. Prema njihovim procenama Fejsbuk će naredne godini imati 2,1 milijardu mesečnih korisnika, a Instagram 1,28 milijardi korisnika. Na trećem mestu će biti Titok, ispred Snepčeta i Tvitera.

Srbija

Budžet Beograda za 2022. godinu preko 160 milijardi

Odbornici Skupštine Grada Beograda usvojili su danas budžet za 2022. godinu u iznosu od 160,3 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijardi evra, prenosi Beoinfo.Prema oceni zamenika gradonačelnika Gorana Vesića to je najveći budžet u istoriji Beograda. On je kazao da će budžet za 2022. godinu biti za sedam odsto veći nego prethodni, ali bez povećanja poreza na imovinu. Prema njegovim rečima budžet za 2022. godinu je veći jer je povećana privredna aktivnost.Naveo je da je novim budžetom predviđeno nasipanje Makiškog polja i izgradnja deonice u Bulevaru patrijarha Pavla, od Кošutnjaka do Mosta na Adi. Uradiće se, prema njegovim rečima, i opremanje kompletne lokacije za fabriku vakcina u Zemunu, nastaviće se radovi na regionalnom vodovodu Makiš-Mladenovac i završiti nadvožnjak nad brzom prugom u Batajnici. Vesić je rekao i da se uskoro očekuje raspisivanje tendera za 80 kilometara kanalizacije na levoj obali Dunava."Pre dve sedmice je raspisan tender sa Evropskom investicionom bankom o izgradnji fabrike za preradu otpadnih voda. Dobili smo 35 miliona evra kredita, kao i 16 miliona evra garanta Evropske unije za izgradnju kanalizacije", rekao je zamenik  gradonačelnika.Najavio je i da je budžetom predviđena kupovina deset stanica za merenje aerozagađenja, da se kreće i u rekonstrukciju Кalenić pijace i dve pijace u Obrenovcu i Lazarevcu, kao i u obnovu Devete gimnazije na Novom Beogradu."Rekonstruisaćemo Muzej afričke umetnosti, a krećemo i sa obnovom zgrade Muzeja grada Beorada. Počinjemo da radimo linijski park i novih deset vrtića".Početkom januara, kaže Vesić, biće raspisan tender za kupovinu novih 80 trolejbusa. 

2021

Vrednosti koje nastaju i ostaju u Srbiji

Ideja kompanije Mercator-S o stvaranju ciklusa u koji su uključeni domaći proizvođači, prodajni lanci i potrošači, put do jače domaće privrede i bržeg ekonomskog rasta. Na policama IDEA, Roda i Mercator prodavnica ima više od 13.000 proizvoda koji su proizvedeni u SrbijiPandemija korona virusa je učinila da zbog blokade međunarodne trgovine važnost domaćih proizvođača postane značajnija nego ikada do sada. U jednom trenutku čitavom svetu je postalo jasno zašto je važno da i u svom kraju imaju proizvodnju proizvoda koji su nam potrebni svakog dana. Mercator-S već šest godina ima brend Ukusi moga kraja koji sada broji više od 200 autentičnih srpskih proizvoda, napravljenih od domaćih sirovina, na tradicionalan način, i u saradnji sa 30 domaćih proizvođača. Kompanija šest godina pokušava u javnosti da podigne temu važnosti razvoja domaće proizvodnje i domaćih brendova.Domaći proizvodi imaju važnu ulogu u očuvanju baštine koju su nam kroz kvalitetnu i ukusnu hranu ostavile naše bake, ali isto tako oni mogu biti nosioci privrednog rasta i pokretači domaće privrede koja stvara vrednosti koje nastaju i ostaju u našoj zemlji. Kupovinom domaćih proizvoda se čuvaju radna mesta, čuva se naša privreda, čuva se sve ono što nam omogućava da se ekonomski razvijamo još brže.Zbog toga što zaista veruje da proizvodi koji su stvoreni u Srbiji treba da budu vidljiviji kupcima, Mercator-S kroz poslovnu filozofiju koja ističe domaće, čini sve što može da tako i bude. Zato danas na policama IDEA, Roda i Mercator prodavnica ima više od 13.000 proizvoda koji su proizvedeni u Srbiji i samo u protekloj godini kompanija je prodala više od 14 miliona kilograma 100% domaćeg mesa, sa domaćih farmi, i 29 miliona kilograma domaćeg voća i povrća koje je nabavljeno sa više od 1.000 malih srpskih gazdinstava.Najuspešnije Čuvarkuće srpske privredeNastanak projekta Privredne komore Srbije „Stvarano u Srbiji“ i žig „Čuvarkuća“  koji dobijaju samo proizvodi vrhunskog kvaliteta i dokazano domaćeg porekla je potvrda da je ideja kompanije Mercator-S o stvaranju ciklusa u koji su uključeni domaći proizvođači, prodajni lanci i potrošači, put do jače domaće privrede i bržeg ekonomskog rasta. Zbog toga je kompanija prva u svojim prodavnicama označila „Čuvarkuće“ srpske privrede, a danas su IDEA, Roda i Mercator mesta na kojima potrošači mogu pronaći  više od 300 proizvoda obeleženih ovih žigom, od kojih su čak 118 od brenda Ukusi moga kraja.  Očuvanje vrhunskog kvaliteta i tradicionalnog načina proizvodnje su imperativ zbog čega se većina proizvoda iz asortimana pravi ručno ili po receptu koji se prenosi sa generacije na generaciju. Mercator-S nije morao da stvara proizvode koji zaslužuju žig „Čuvarkuća“ već ih je samo prijavio za obeležje koje će ih kupcima učiniti dodatno vidljivim. Upravo zbog toga su Ukusi moga kraja brend sa najviše osvojenih „Čuvarkuća“, a IDEA, Roda i Mercator prodavnice mesta na kojima se nalazi najveći broj Čuvarkuća srpske privrede, jer su tu i ostali brendovi koji zasluženo nose ova obeležja i kojima kompanija pomaže da ih kupci prepoznaju i kupe. Tradicionalni recepti i način proizvodnje pretvoreni u održiv biznisBrend Ukusi moga kraja ne znači samo da se autentični domaći proizvodi vrhunskog kvaliteta sada nalaze i na policama svih prodavnica kompanije Mercator-S. Ovaj brend je garant da su ti proizvodi sačuvali i autentičan ukus i tradicionalni način proizvodnje – baš kako su ih generacijama pravile srpske mame i bake iz različitih krajeva Srbije, ali sada pretvoreni u održiv biznis. Pored toga što su svi nastali od 100% domaćih sirovina, bez aditiva, veštačkih boja i konzervansa, oni se i danas prave prema tradicionalnim receptima od kojih su neki stariji od jednog veka i nose emociju koja je karakteristična za izvornu srpsku trpezu.Mali proizvođači znaju da je najbolji ajvar od domaće paprike iz Banatskog Brestovca kuvan na smederevcu u tučenim šerpama, najukusnije zlatiborsko kiselo mleko, jogurt i kačkavalj od krava koje poput Maze imaju svoje ime, a najautentičniji džemovi i zimnica spakovani u teglice vrednih domaćica iz Raške koje uz domaće voće i povrće u njih pakuju i deo svog srca. Ovi autentični srpski ukusi prema recepturama koje se tradicionalno čuvaju i prenose sa kolena na koleno nastaju i dan-danas, u modernom vremenu koje ne protiče, već leti, ali se zaustavlja kako bi se ukusi prošlosti preselili u sadašnjost i podsetili nas šta je to najbolje iz Srbije. Bez ovih ukusa srpska trpeza ne bi bila ono što jeste, a kompanija Mercator-S je prepoznala značaj toga da ukusi našeg kraja nastave da žive i budu ne samo sećanje već pokretač domaće privrede. Trendovi ne brišu tradicijuNeki od proizvođača poput Prirodnog blaga iz Raške su zahvaljujući saradnji sa brendom Ukusi moga kraja stekli uslove da porodičnu tradiciju pretvore u biznis koji je od dvoje zaposlenih danas postao premijum brend sa žigom „Čuvarkuća“ koji nije dozvolio da inovacije diktiraju ukus i kvalitet proizvoda. Oni su tradicionalne recepture i sve ono što su pravile naše bake unapredili savremenom tehnologijom koja dodatno čuva autentičnost i vrhunski kvalitet svakog proizvoda. Ukusi moga kraja su brend sa najviše osvojenih „Čuvarkuća“„Brend Ukusi moga kraja je našoj firmi dao podsticaj da proizvode možemo da plasiramo na tržište Srbije pod nekim dobrim uslovima i da ljudi mogu da osete taj pravi ukus proizvoda koje mi pravimo na autentičan način svojstven ovim krajevima. Žig ’Čuvarkuća’ za nas znači da ćemo dobiti potvrdu kvaliteta i neku vrstu sigurnosti“ rekao je Marko Pantović, osnivač i vlasnik kompanije.Autentična kikindska štrudla po receptu starom 120 godina se isključivo ručno i od najkvalitetnijih domaćih sirovina pravi i danas u kompaniji AS Braća Stanković, a pod brendom Ukusi moga kraja ova poslastica čija tradicija i ukus su prepoznati i kao „suvenir koji se jede“ može da se kupi u najbližoj IDEA, Roda i Mercator prodavnici. Farma na Zlatiboru je prerasla u Zlatibor na farmi, što je priča o kompaniji PK Zlatibor iz Čajetine koja neguje porodične vrednosti, entuzijazam i posvećenost poslu. Kažu da se mleko sa brdsko-planinskih područja razlikuje od ravničarskog i da ima bolja svojstva, ali da je presudan umiljat odnos zaposlenih prema kravama koje imaju imena i među kojima je omiljena Maza. Ovo je farma koja očuvanjem tradicionalnog načina proizvodnje, recepture za preradu mleka i proizvodnju mlečnih proizvoda čuva i baštinu koju su nam, kroz najkvalitetniju i najukusniju hranu, ostavile naše bake. Uspeh duguju posvećenosti poslu, poštovanju prirode i pretvaranju svih blagodeti zlatiborskih pašnjaka u jogurt, kiselo mleko i kačkavalj koji kroz Ukuse moga kraja i sa žigom „Čuvarkuća“ dolaze do trpeza širom Srbije.Ukusi moga kraja je brend kojim je kompanija Mercator-S tradiciju srpske trpeze i strast prema proizvodnji domaće hrane vrhunskog kvaliteta i autentičnog ukusa pretvorila u priliku da oni koji su najbolji u tome ostanu verni svojim principima i postanu pokretačka snaga naše privrede. Kvantitet ne nadvladava kvalitet, trendovi ne brišu tradiciju, već se ono u čemu smo najbolji neguje, unapređuje i pretvara u vrednost koja raste i traje.

2021

Principi društvеnе оdgоvоrnоsti i sоciјаlnоg pаrtnеrstvа za ljude i prirodu

Tokom cele 2021. godine veliki jubilej PAO LUKOIL, 30 godina poslovanja, kompanija LUKOIL SRBIJA obeležava posebnim programom društveno odgovornih projekata, usmerenih na dečje ustanoveVođenje odgovorne socijalne politike predstavlja značajan segment u delatnosti kompanije LUKOIL SRBIJA, koja od dolaska na srpsko tržište pruža raznovrsnu pomoć građanima, dečjim domovima, obrazovnim i medicinskim ustanovama. Naši najvažniji projekti usmereni su na podršku lokalnim upravama, kao i kulturnom i duhovnom nasleđu porodice.Posebnim dokumentom, „Socijalnim kodeksom PAO LUKOIL“, Kompanija se i na tlu Srbije obavezala na socijalnu odgovornost prema svim stranama koje na bilo koji način učestvuju u njenom privređivanju. To podrazumeva zaposlene, penzionere i veterane Kompanije, poslovne partnere, državu i društvo u celini. Kroz specifične društvеno оdgоvоrne prојеkte kompanija LUKОIL SRBIЈА je akcenat stavila na nekoliko pravaca: od napora da doprinese zdrаvom i pоtpunom rаzvојu dеcе i omladine, preko podrške ustanovama javnog zdravlja, humanitarnim organizacijama i centrima za socijalni rad, usmerenim na brigu o deci sa posebnim potrebama, do ekoloških projekata koji imaju za cilj obnavljanje i očuvanje zdrave životne sredine. Jednako važni su bili projekti koje smo realizovali u okviru Sporazuma o saradnji sa Gradom Beogradom. Na taj način su sprovedene brojne aktivnosti i donacije u različitim lokalnim zajednicama širom Srbije. Nizom društveno odgovornih projekata u Srbiji obeležava se 30-godišnji jubilej PAO LUKOILU оkviru širе аkciје kојu LUKОIL SRBIЈА sprоvоdi tоkоm 2021. gоdinе s cilјеm dа pоmоgnе rаzvој lоkаlnih sаmоuprаvа u kојimа pоsluје, realizovan je program podrške dečjim ustanovama u mestima i gradovima širom Srbije. U vrtiću „Bаmbi“ u Požegi prеdаt je nа kоrišćеnjе dvоrišni mоbiliјаr zа mаlišаnе. Oprema i konstrukcije zа kоšаrku, оdbојku, mаli fudbаl, kao i spоrtski rеkviziti za fizičkо vеžbаnjе dоnirаni su vrtiću „Crvеnkаpа“ iz Zrenjanina.Donacija u vidu mobilijara i sprava za igru u školskom dvorištu uručena je Osnovnoj školi „Jevrem Obrenović“ u Mišaru nedaleko od Šapca. Pred sami početak nove školske godine svečano je otvorena učionica na otvorenom u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Žitkovcu kod Aleksinca. Dečji vrtić „Suncokreti“ iz Vladimiraca krajem oktobra je dobio novu igraonicu na otvorenom. Još jedan od оvоgоdišnjih prојеkаta pоdrškе LUKОIL SRBIЈА ustаnоvаmа i оbјеktimа nаmеnjеnim dеci i mlаdimа uspеšnо smo rеаlizоvаli u Bеlој Crkvi. Оvоgа putа rаdilо sе о rеkоnstrukciјi grаdskоg plivаlištа i bаzеnа Vаtеrpоlо klubа „Јеzеrо“, kојi imа pеdеsеtоgоdišnju trаdiciјu. Donacija „Bаtutu“ zа istrаživаnjе imunskоg оdgоvоrа vаkcinisаnih prотiv kоvidаU nаstојаnju dа pruži dоdаtni dоprinоs bоrbi prоtiv bоlеsti kovid-19, LUKОIL SRBIЈА је u julu ove godine  uputio pоmоć Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Мilаn Јоvаnоvić Bаtut“ rаdi rеаlizаciје istrаživаnjа о kаrаktеristikаmа imunskоg оdgоvоrа mеđu оsоbаmа vаkcinisаnim prоtiv bоlеsti kovid-19. Pored toga, upućena je finansijska pomoć radi organizacije međunarodnog kongresa koji će početkom decembra okupiti stručnjake iz oblasti javnog zdravlja sa ciljem razmene znanja i iskustava stečenih tokom pandemije bоlеsti kovid-19.Nаkоn pоdrškе Institutu zа virusоlоgiјu, vаkcinе i sеrumе „Тоrlаk“, kао i pomoći Rеpubličkоm zdrаvstvеnоm fоndu, dоnаciјe „Bаtutu“ nastavljaju niz izdvајаnja kompanije LUKОIL SRBIЈА kаkо bi sе unаprеdiо sistеm zdrаvstvеnе zаštitе tоkоm еpidеmiје i očuvalo zdravlje stanovništva Srbije u jednom od najvećih izazova za javno zdravlje u istoriji.Kompanija LUKОIL SRBIЈА је u julu 2021. godine uputilа pоmоć Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Мilаn Јоvаnоvić Bаtut“ rаdi rеаlizаciје istrаživаnjа о kаrаktеristikаmа imunskоg оdgоvоrа mеđu оsоbаmа vаkcinisаnim prоtiv bоlеsti kovid-19Za Beograđane i sve koji mu dođu u goste U Skupštini Grаdа Bеоgrаdа početkom godine je nastavljena uspešna saradnja Grada i Kompanije i šestu godinu zaredom zaključen je Sporazum o sаrаdnji u оblаsti kulturе, socijalne zaštite, sporta i ekologije. Kroz trilateralne ugovore podrška LUKOIL SRBIJA je obezbeđena za tri međunarodna festivala i dve manifestacije koje su već kao zaštitni znak prestonice održane tokom 2021. godine i postali zaštitni znak prestonice.LUKOIL je prepoznatljivi prijatelj priznatih međunarodnih filmskih i muzičkih festivala koji se održavaju svake godine u Beogradu, kao i brojnih manifestacija kojima se obeležavaju važni istorijski datumi Beograda i čuva sećanje na njegov slobodarski duh.Ugоvоri о sаrаdnji sа Dоmоm оmlаdinе i CЕBЕF-оm оdnоsili su se nа pоdršku Kompanije zа tri fеstivаlа: 67. Bеоgrаdski fеstivаl dоkumеntаrnоg i krаtkоmеtrаžnоg filmа – „Маrtоvski fеstivаl“, 37. Bеоgrаdski džеz fеstivаl i Меđunаrоdni filmski fеstivаl Fest. Pо ugоvоru sа Оmlаdinskim pоzоrištеm „Dаdоv“ LUKOIL SRBIJA jе i оvе gоdinе pоdržаla dvе mаnifеstаciје: „Dаni Bеоgrаdа“ i „Dаni slоbоdе“.U okviru „Dana duhovne kulture Rusije u Srbiji“, na inicijativu Ruskog doma i opštine Čukarica, a uz podršku kompanije LUKOIL SRBIJA, na zgradi Kulturnog centra Čukarica u Beogradu svečano je otkriven mural sa stilizovanim portretom Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Time je obeleženo 200 godina od rođenja ruskog književnog velikana, koji je poklanjao veliku pažnju Srbiji, srpskom narodu, kao i vezama ruskog naroda i Srbije. Mural je delo poznatog srpskog muraliste Milana Milosavljevića.Na muralu je pored portreta autora nekih od najznačajnijih književnih dela koje baštini ceo svet, ukomponoan i motiv Belog anđela.Očuvanje prirode je imperativVelika akcija pošumljavanja u Somboru početkom novembra obuhvatila je donaciju 1.300 sadnica – 1.000 sadnica bagrema i 300 sadnica hrasta i sprovedena je u saradnji sa Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, organizacijom „Pokret gorana Sombor“ i lokalnom samoupravom. U cilju podizanja ekološke svesti javnosti, ali i davanja doprinosa zaštiti životne sredine ova aktivnost je istovremeno predstavljala podršku LUKOIL SRBIJA realizaciji terenske nastave za studente svih godina osnovnih akademskih studija.Tako je ova akcija imala i ekološku i obrazovnu komponentu. U ovoj važnoj akciji rame uz rame sa studentima, goranima i volonterima gradske uprave, zaposleni LUKOIL SRBIJA su učestvovali u podizanju putnog pojasa – drvoreda na Industrijskom putu opštine Sombor. Pokret gorana i gradska uprava Sombor pružili su takođe podršku u odabiru lokacije, pribavljanju dozvola i pripremi terena.Zaposleni LUKOIL SRBIJA su učestvovali u podizanju putnog pojasa – drvoreda na Industrijskom putu opštine SomborUz dečje srce i školu životnih veštinaUz pоdršku LUKOIL SRBIJA u pеriоdu оd 29. oktobra do 5. novembra nа Zlаtibоru je оdržаna 105. „Škоla živоtnih vеštinа“ zа оsоbе sа smеtnjаmа u rаzvојu.  Program je pohađalo 20 оsоbа sа smеtnjаmа u rаzvојu, а  sа njimа sе družilо, brinulо о njimа i rаdilо četvoro vаspitаčа. Аktivnоsti su sе оbаvlјаlе  u prirоdi nа čistоm vаzduhu, a polaznici su bili stаlnо fizički аktivne i zаоkuplјеni njimа intеrеsаntnim sаdržајimа. Učili su  dа brinu о sеbi, drugimа i оkоlini u kојој sе nаlаzе.Prоgrаmоm „Škоlа živоtnih vеštinа“ оsоbе sа smеtnjаmа dоbilе su priliku zа putоvаnjе kоје niје vеzаnо zа pоrоdicu ili škоlu, vеć sа svојim vršnjаcimа i priјаtеlјimа sа kојimа su mоgli dа sе družе, zаbаvе i  оvlаdајu vеštinаmа svаkоdnеvnоg živоtа i pоstаnu sаmоstаlniјi. Dоbili su šаnsu dа učе štо sаmоstаlniје dа brinu о ličnој higiјеni tеlа i higiјеni prоstоrа u kоmе bоrаvе, pоmаžu u priprеmi оbrоkа i učе prаvilа živоtа u grupi. Таkоđе, mоgli su dа izrаzе svојu krеativnоst i mаštоvitоst krоz rаdiоnicе i vеžbајu mаnuеlnе аktivnоsti, psihоmоtоriku i gоvоrnе spоsоbnоsti.Kompanija je uputilа pоmоć Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Мilаn Јоvаnоvić Bаtut“ rаdi rеаlizаciје istrаživаnjа о kаrаktеristikаmа imunskоg оdgоvоrа mеđu оsоbаmа vаkcinisаnim prоtiv bоlеsti kovid-19Novogodišnji paketići tradicionalno za decu pod okriljem Centra za socijalni rad Leskovac i OŠ „Boško Buha“ BeogradOdlučili smo da u imе vеlikih оsmеhа i vеlikе rаdоsti mališana i ove godine nastavimo trаdiciоnаlnе аktivnоsti u Cеntru zа sоciјаlni rаd u Lеskоvcu, kao i u Osnovnoj školi „Boško Buha“ u Beogradu za decu sa smetnjama u razvoju. Sredinom decembra će biti uručеni nоvоgоdišnji pаkеtići kоје је kompanija  LUKОIL SRBIЈА оbеzbеdilа zа male Leskovčane, kоrisnikе uslugа sоciјаlnе zаštitе, kаkо dеcu bеz rоditеlјskоg stаrаnjа uzrаstа dо sedam gоdinа, tаkо i mаlišаnе kојi živе u svојim pоrоdicаmа, а čiјi rоditеlјi uslеd nеpоvоlјnih sоciо-еkоnоmskih prilikа ili drugih оgrаničаvајućih fаktоrа nisu u mоgućnоsti dа im priuštе оvаkvе pоklоnе.Radost i praznični duh vezan za doček Nove godine i Božić potrudićemo se da donesemo i učenicima sa smetnjama u razvoju u Osnovnoj školi „Boško Buha“, ali i deci zaposlenih ove ustanove koja će zajedno sa svojim vršnjacima, polaznicima „Boška Buhe“ kao što običaj nalaže, pripremiti za već poznate goste novogodišnju predstavu.

Svet

Ko su ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju?

Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju, univerzitetski profesori iz Amerike, Dejvid Kard, Džošua Angrist i Gvido Imbens podeliće novčanu svotu od 1,14 miliona dolara.U saopštenju se navodi da je dobitnici negrade pružili nove uvidi u tržište rada  i pokazali kakvi se zaključci mogu izvesti iz prirodnih eksperimenata o uzrocima i efektima. Dejvid Kard, profesor na Berkliju, analizirao efekte minimalnih zarada na tržište rada.Rezultati su pokazali da da povećanje minimalne zarade ne vodi nužno do manjeg zapošljavanja.Gvido i Imbens su sredinom devedesetih rešili metodološki problem i utvrdili na primer "da produženje obaveznog obrazovanja za godine za jednu grupu učenika (ali ne i drugu) neće utiču na sve u toj grupi na isti način." Neki učenici bi ionako nastavili da uče i njihovo vrednovanje obrazovanja nije reprezentativno za celu grupu. Oni su na ovom problemu pokazali kako se mogu izvući precizni zaključci o uzrocima i efektima iz prirodnih eksperimenata.Imbens je trenutno profesor ekonomije na Tehnološkom institutu u Masačusetsu i Kembridžu, dok je Gvido predaje ekonomiju na Stenfordu. Kard će dobiti polovinu novčane nagrade, dok će drugu polovinu podeliti Angrist i Imbens.Nobelova nagrada za ekonomiju se dodeljuje od 1969. godine, a nagradu finansira Švedska narodna banka, najstarija centralna banka na svetu.U februaru 1995. godine odlučeno je da ova nagrada bude definisana kao nagrada za društvene nauke, pa se može dodeljivati i u drugim disciplinama kao što su sociologija, psihologija i političke nauke.

Srbija

Ministarstvo unapređuje birački spisak i registar političkih stranaka

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave raspisalo je tender, vredan 7,5 miliona dinara, za održavanje i unapređenje Jedinstvenog biračkog spiska i Registra političkih stranaka. Javna nabavka se odnosi na usluge podrške i održavanja fukcnionalnosti softvera Jedinstveni birački spisak i Registra političkih stranaka u jednogodišnjem periodu, kao i njihovo unapređenje. Što se tiče održavanja softverskog sistema, podrazumeva se preventivno i korektivno održavanje i tehnička podrška. U korektivno spadaju sve aktivnosti vezane za detektovanje i rešavanje eventualnih grešaka u radu aplikativnog sistema.Preventivno održavanje sistema obuhvata preventivno održavanje aplikacije i preventivno održavanje serverskih sistema.Sistem Jedinstveni birački spisak namenjen je vođenju biračkog spiska u centralizovanom obliku na nivou celokupne teritorije Srbije. Sistem je implementiran kao distribuirana (web) aplikacija.Ssistem Jedinstveni birački spisak služi za upis, promenu i brisanje birača, organizaciju izbora i praćenje biračkog spiska.Sistem je organizovan u nekoliko celina: modul birački spisak, modul razmena podataka, modul organizacija izbora, modul administracija, modul izveštaji.Registar političkih stranaka u elektronskom obliku nalazi se u okviru sistema Jedinstveni birački spisak. Pored održavanja sistema, javna nabavka podrazumeva i njegovo unapređenje. Između ostalog kod modula birački spisak treba dodati prikaz i za referendumska biračka mesta uz određene kontrole.Kod modula zahtevi treba dodati nov kriterijum "Poništeni zahtevi" tako da se posebno prikazuju neobrađeni i poništeni zahtevi, a u pretrazi zahteva treba dodati pretragu i po rednom broju birača. Potrebno je i izmeniti pregled biračkog mesta u okviru zahteva za glasanje u inostranstvu i implementirati funkcionalnost novog rešenja za brisanje iz biračkog spiska, kao i rešenje kojim se menja status. U odeljku razmena podataka naručilac traži da se unaprede servisi sa MUP i Registrom matičnih knjiga, da se uspostave novi servisi sa drugim organima, modul za prijem zahteva podnetih na portalu eUprava i uspostavi komunikacija za realizaciju zahteva.Kod Registra političkih stranaka potrebno je kod pretrage dokumenata izmeniti da se bira iz padajuće liste. Takođe, izmeniti izveštaj Unesite kriterijume pretrage tako da se vraća na trenutne i istorijske podatke, piše u dokumentaciji.Među zadacima stoji da je potrebno izveštaj koji vraća sve nazive političkih stranaka (sa svim izmenama naziva) i uspostaviti izveštaj za kriterijum naziv PS ili zastupnik koji vraća stranke koje su menjale ove podatke.izmeniti izveštaj koji omogućava unos određenog perioda na osnovu kojeg se vraća spisak svih upisanih/brisanih političkih stranaka za taj period i ukupan broj. unaprediti posebnu stranicu na kojoj se prikazuju podaci o političkim strankama. 

Srbija zdravstvo

Promet PCR testova u Srbiji prošle godine najmanje 30 miliona evra

Prve procene koliko su ih državne laboratorije plaćale.

2021

Za bolje sutra

2021

Održiva budućnost kao poklon za 10. rođendan

Smanjivanje količine otpada na minimum i recikliranje resursa predstavlja delotvoran način da uticaj na okolinu i klimu promenimo u pozitivnom smeru Održivi razvoj predstavlja način života od kog dugoročnu dobrobit imaju i priroda i ljudi, ali najveći izazov predstavlja način kako to primeniti u praksi, kako pojedinaca, tako i velikih kompanija. JYSK, međunarodni maloprodajni lanac iz Skandinavije za opremanje enterijera i eksterijera, primer je kompanije koja se, kada je reč o održivosti, može pohvaliti mnoštvom uspešnih projekata i inicijativa. Lars Larsen, osnivač JYSK-a, otvorio je prvu prodavnicu u Danskoj 1979. godine, a kompanija danas ima više od 3.000 radnji i web shopova u 50 država širom sveta, sa godišnjim prometom od 4,4 milijarde EUR. Na srpskom tržištu kompanija je prisutna od 2011. godine i trenutno broji 41 prodavnicu u 27 gradova širom Srbije. Posebno ovih dana, povodom proslave 10. rođendana u Srbiji, JYSK se može pohvaliti velikim projektima kada je reč o primeni održivosti u poslovanju.Mentorstvo kao održivo ulaganje u budućnostTajna specifične skandinavske poslovne kulture je u dugoročnom planiranju, kao i promišljanju o budućnosti i odlukama koje uključuju činjenicu da naši prirodni resursi nisu beskonačni, a da samo ljudi koji su srećni i zadovoljni mogu da ispune svoje pune potencijale - kako privatno, tako i na poslovnom planu.Kompanijom koja neguje takve vrednosti već više od 20 godina uspešno upravlja predsednik i CEO Jan Bøgh. Predanost ideji o dugoročnom planiranju i održivom poslovanju, Bøgh je još jednom dokazao sredinom septembra ove godine kada je objavio prelazak iz kompanije JYSK u grupaciju Lars Larsen. Kako bi što jednostavnije prebrodili predstojeću tranziciju, Jan Bøgh će naredne dve godine provesti kao mentor svom nasledniku, Ramiju Jensenu, koji punu odgovornost za poslovanje kompanije preuzima 1. septembra 2023. godine. Strategija održivosti životne sredine – korak višeKada je reč o razvijanju dugoročne Strategije održivosti životne sredine, važno je razumevanje glavnih pokretača uticaja na klimatske promene, kao i merenje C02 karbonskog otiska kompanije. JYSK je to primenio, a cilj im je da usklade kompaniju i ove inicijative i podstaknu napredak prema smanjenju uticaja na okolinu. Za donošenje strategije važno je razumeti šta kupci očekuju, a pri tome sa svojim odlukama biti ispred zakonodavstva u smislu ekološke održivosti.JYSK se odlučio za korak više i preuzeo na sebe veću odgovornost nego što mu pripada. Kako kompanije rastu i imaju veće uticaje na svet (i pozitivne i negativne), postaje sve važnije usmeravanje na održivost. Kompanija ulaže značajne napore u aktivaciju svesti svojih partnera sa kojima sarađuje. Konkretno, kao maloprodajni lanac, uticaj njihovih radnji na životnu sredinu je prilično mali u poređenju sa uticajima iz lanca snabdevanja. Iz tog razloga, JYSK se odlučio na angažovanje globalnih dobavljača i transportnih partnera i postavio rokove za prilagođavanje, što je za sve od presudne važnosti.Poslovanje po meri prirodeKao kompanija koja je u svakodnevnom kontaktu sa hiljadama kupaca, dobavljača i saradnika, JYSK ima veliku odgovornost za društveno odgovorno poslovanje. Jedan od stubova strateški definisanih područja u sklopu kojih deluje na lokalnom nivou je zaštita životne sredine, a u samom fokusu su održivi razvoj i briga o zajednici.Zadatak svake kolekcije JYSK-a je povezivanje sa prirodomSmanjivanje količine otpada na minimum i recikliranje resursa predstavlja delotvoran način da uticaj na okolinu i klimu promenimo u pozitivnom smeru. Učiniti ambalažu održivijom, povećati upotrebu recikliranih materijala i proširiti održivi asortiman, samo su neke od smernica kojima iz kompanije pokazuju poštovanje i ljubav prema planeti.Vesna Kukić Lončarić, Country manager za JYSK Slovenija, Hrvatska, BiH i Srbija, izdvojila je oblasti u kojima kompanija deluje kada je reč o rešavanju ovog problema.„U JYSK-u smo se obavezali da ćemo do kraja 2024. godine nabavljati 100 odsto održiviji pamuk za sve tekstilne proizvode, a to znači da pamuk mora biti organski, recikliran ili proizveden kroz program organizacije BetterCottonInitiative.  Novi drveni nameštaj već prvog januara 2022. godine nosiće oznaku FSC™ sertifikat (FSC™ N001715), a do kraja 2024. godine to će biti primenjeno na sav nameštaj iz ukupne ponude. Ova oznaka znači da potiče iz održivih šuma i da se ne narušava ravnoteža biljnog i životinjskog sveta. Zanimljivo je i to da ako poručite proizvode putem web shopa, dobićete kutiju prilagođenu veličini vaše narudžbine, zahvaljujući tehnologiji Packsize koja se koristi u našim distributivnim centrima“, izjavila je Kukić Lončarić.Potrošnja električne energije Pitanje potrošnje vlastite energije je nešto na čemu JYSK radi već dugi niz godina. Konkretne mere uključuju promenu svetla u prodavnicama i distributivnim centrima u LED, što znatno smanjuje potrošnju.U odnosu na distributivne centre, većina su novije zgrade, gde je od samog početka fokus bio na uštedi energije. Kada je reč o skladištenju proizvoda, to se dešava u potpuno automatskim skladištima, koja su zagrejana samo na pet stepeni, kako bi se smanjila potrošnja, a u slučajevima gde je JYSK vlasnik objekata, instaliraju se solarne ćelije.Osećaj ispravnog izbora Zadatak svake kolekcije JYSK-a je povezivanje sa prirodom. U kolekciji Nordic Mood posebno se ističu noviteti poput tepiha od ostataka reciklirane kože, korpi od morske trave, baštenske stolice od reciklirane ribarske mreže ili novogodišnji ukrasi za jelku od recikliranog stakla. Posebno se ističu kolekcija peškira, prostirki i posteljina SCANDINAVIAN SENSE izrađeni od mešavine novog i recikliranog pamuka. Dizajn SCANDINAVIAN SENSE linije proizvoda inspirisan je skandinavskim pejzažem i jednostavnim načinom života, koji pružaju osećaj ispravnog izbora.

Svet

Turska lira ojačala, ekonomisti prognoziraju novo slabljenje

Vlada Turske je obećala da će građanima garantovati za sve depozite u svojoj nacionalnoj valuti, koja je zahvaljujući njenim poslednjim merama ojačala za oko 25%, javlja Reuters. Ipak, turski ekonomisti smatraju da će se pad lire ubrzo nastaviti, iako predsednik te zemlje Redžep Tajipa Erdogan uporno očekuje da će građane motivisati da štede u turskoj nacionalnoj umesto u dolarima.Turska nacionalna valuta lira je u utorak dobila čak 15% u nestabilnoj trgovini, nakon što je zabeležila neistorijski oporavak od rekordno niskih vrednosti na prethodnoj sednici, nakon što je predsednik Tajip Erdogan predstavio plan za koji je rekao da će garantovati depozite u lokalnoj valuti protiv fluktuacija na tržištu. Valuta je otvorila nešto niže, a zatim ojačala na dnevni maksimum od 11,0935 u odnosu na dolar u ranoj trgovini. Kasnije je odustao od nekih svojih dobitaka i iznosio je 13.92 u 08.56 GMT.Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan predstavio je niz koraka za koje je rekao da će građanima Turske olakšati teret inflacije. Prema tom planu, građani treba da se podstaknu da štede u lirama umesto u dolarima.U okviru te mere, vlada je obećala da će platiti razliku između vrednosti štednje u lirima i ekvivalentnih depozita u dolarima. Više od polovine štednje lokalnog stanovništva je u stranim valutama i zlatu zbog depresijacije lire tokom godina, prema podacima centralne banke.Alpaslan Cakar, predsednik Udruženja turskih banaka (TBB), rekao je da će trezor podmiriti troškove mera, što bi potencijalno mogla biti skupa i inflatorna inicijativa.Oko milijardu dolara prodato je na tržištima nakon objave, rekao je Cakar. Prema proračunima trojice bankara, oko 1-1,5 milijardi dolara štednje je u ponedeljak uveče pretvoreno u lire.Međutim, petogodišnji svap kreditnih obaveza u Turskoj, trošak osiguranja od državnog neizmirenja obaveza, skočio je na 613 baznih poena, najviše od maja 2020, prema IHS Markit-u.Lira je ove godine pala na rekordno nizak nivo zbog straha od inflatorne spirale izazvane Erdoganovim nastojanjem da monetarno ublažavanje, izgubivši oko 40 odsto svoje vrednosti samo u poslednjih mesec dana. Na najnižem nivou, pao je za nekih 60% u odnosu na godinu.„Predstavljamo novu finansijsku alternativu građanima koji žele da ublaže zabrinutost zbog rasta deviznih kurseva kada procenjuju svoju štednju“, rekao je Erdogan posle sednice vlade, ponavljajući svoju odbranu politike niskih stopa koja je prvobitno izazvala slajd lire.Viši bankar je rekao da će infrastruktura i regulativa morati da se uvedu pre nego što se mera garancije depozita može primeniti, dodajući da nije jasno kako će se oporezivati dodatni novac koji vlada daje vlasniku depozita."Kako i kada će Trezor isplaćivati razliku? Da li će plaćati jednom u tri meseca ili jednom u šest meseci? To nije jasno", rekao je bankar pod uslovom da ostane anoniman.Dok je turska vlada jačanje lire nazvala velikom pobedom, ekonomisti su u više navrata ocenili da je Erdoganov ekonomski program zasnovan na niskim kamatnim stopama nepromišljen i očekuju da će inflacija koja je trenutno iznad 21 sledeće godine preći 30 odsto.Turski energetski regulator EPDK rekao je da je nakon rasta lire za sada zaustavio planirana povećanja cena. Glavni turski berzanski indeks BIST 100 pao je u utorak za 2,2%.Pod pritiskom Erdogana, Centralna banka Turske je od septembra smanjila kamatne stope za 500 baznih poena.Neki ekonomisti su rekli da su nove mere efektivno prikrivena povećanja kamatnih stopa koje možda neće na kraju zaustaviti pritisak prodaje na liru, dok opterećuju trezor.„To može imati opasne posledice“, rekao je Refet Gurkajnak, šef ekonomskog odeljenja Univerziteta Bilkent, u Ankari.Džefri Halej, viši tržišni analitičar, Asia Pacific, OANDA, rekao je da je lira imala „majku svih skupova preko noći“, ali je ostalo nejasno kako će vlada sprovesti nove mere.„Pregled novih mera naterao me je da se češem o tome kako će one ikada biti donete i izvršene, posebno za kratko vreme.

Srbija

Novinarke Nove ekonomije nagrađene na takmičenju mladih novinara

Devet novinara i novinarki sa Zapadnog Balkana osvojili su prvu nagradu na Takmičenju mladih novinara i novinarki u okviru programa Media for All. Katarina Baletić i Nevena Petaković, novinarke Nove ekonomije iz Srbije i Teodor Gjerga iz Albanije nagrađeni su za priču Finansijski problemi odlažu osamostaljivanje mladih od roditelja.Takmičari su radili u tročlanim regionalnim timovima, zajedno sa svojim mentorima koji su im davali stručne savete tokom osam nedelja na izradi priča na teme od značaja za mlade danas.Žiri je toliko bio impresioniram kvalitetom radova da je odlučio da prvu nagradu podele tri tima. “Najpozitivnije iskustvo koje sam stekla iz ovog programa je rad sa kolegom iz Albanije i mentorkom iz Bosne i Hercegovine, jer sam na taj način stekla šire uvide o mladima i o situaciji u regionu", dodala je Katarina Baletić iz Srbije.Gentiana Ahmeti sa Kosova, Jona Kaso i Đoana Calaku iz Albanije nagrađeni su za priču "Borba" za posao tera medicinske sestre za Nemačku. Mladi se odlučuju za skupe alternative da bi sačuvali mentalno zdravlje je priča koju su napisali Erisa Krieziu iz Albanije, Đurđa Radulović i Andrea Jelić iz Crne Gore."Zajedno sa koleginicama iz Crne Gore radila sam na priči o mentalnom zdravlju mladih. Ovo je bio sjajan momenat za obradu ove teme imajući u vidu aktuelnu pandemiju COVID-19. Smatram da je nova generacija mladih novinara i novinarki u regionu veoma profesionalna u svom radu. Ali opet, potrebno je da se više bavimo temama koje se odnose na mlade kako bismo podržali dinamiku današnjeg društva, posebno na Zapadnom Balkanu," rekla je Erisa Krieziu iz jednog od pobedničkih timova. Jona Kaso je navela da je saradnja na izradi priče bila sjajna i da su svi veoma srećni što su bili u mogućnosti da rade sa mentorkom što je u velikoj meri doprinelo kvalitetu priče koju su proizveli.Kako je opisala predstavnica žirija na Takmičenju mladih novinara i novinarki, Una Hajdari, priče su ocenjivane na osnovu nivoa u kom su oslikavale standarde profesionalnog novinarstva, dobrog pripovedanja i originalnosti i značaja ideje. "Žiri je bio veoma zadovoljan kvalitetom podnetih članaka i preporučuje novinarima i novinarkama da svoje priloge objave. Najvažnije je to što članci predstavljaju saradnju između zemalja u regionu u kome je saradnja u oblasti novinarstva uvek mogla biti na višem nivou, a ovo je važan primer koji su podneti radovi pokazali. Odabrani prilozi su zbir ocena sva tri člana žirija i ovom prilikom čestitamo pobednicima", izjavila je Hajdari.Piter Braun, direktor British Council-a za Zapadni Balkan, čestitao je pobedničkim timovima na regionalnoj onlajn konferenciji koja je okupila medije mladih sa Zapadnog Balkana. Glavi cilj konferencije bio je jačanje i širenje umrežavanja među mladima u medijima na Zapadnom Balkanu. Na regionalnoj konferenciji okupili su se mediji i novinari i novinarke iz Albanije, BiH, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, što im je omogućilo da se upoznaju i uče jedni od drugih, kao i da istraže mogućnosti za saradnju u budućnosti.Takmičenje mladih novinara i novinarkiNa takmičenje su mogli da se prijave novinarski timovi iz različitih zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija) koji zajednički rade na produkciji medijskog sadržaja namenjenog mladima i od značaja za mlade u celom regionu Zapadnog Balkana.Takmičenje je okupilo i podržalo 36 mladih novinara i novinarki koji su radili u timovima i izradili 12 veoma značajnih priča u kojima mladi na Zapadnom Balkanu mogu da se pronađu. Tokom događaja, predstavnica žirija na Takmičenju mladih novinara i novinarki, Una Hajdari, iznela je detalje više detalja o kriterijumima i rezultatima ocenjivanja, nakon čega su tri prvorangirane priče predstavili njihovi autori i autorke.Program Media for All usmeren je na unapređenje kapaciteta medija mladih za izradu kvalitetnog, relevantnog, etičkog i rodno osetljivog sadržaja, povećanje interesovanja i angažovanja mladih u medijima na lokalnom nivou i olakšavanje regionalnog umrežavanja mladih u medijima.Program Media for All podržava mlade novinare i novinarke i medije koji se bave mladima kroz aktivnosti u okviru programa za obuku mladih novinara i novinarki, mentorstvo za odabrane medije mladih i regionalno takmičenje mladih novinara i novinarki gde su novinari radili u tročlanim timovima na kreiranju priče o temi koja zanima njihovu generaciju.U saradnji sa Mediacentrom iz Sarajeva, osmislili smo prilagođeni program instrumentalnog mentorstva za medije mladih na Zapadnom Balkanu. Od septembra 2021. do januara 2022. god, mediji će raditi sa iskusnim medijskim profesionalcima na raznim temama koje obuhvataju njihove svakodnevne aktivnosti.Program Media for All nudi programe stručnog mentorstva, obuke i podršku lokalnim i regionalnim medijima sa ciljem uspostavljanja delotvornije saradnje između medija i njihovih čitalaca, slušalaca i gledalaca. Cilj je promocija kvalitetnog, etičkog, rodno osetljivog sadržaja i pojačavanje glasa žena, mladih i nedovoljno zastupljenih zajednica. Radeći sa novinarima i novinarkama, urednicima i urednicama i publikom širom regiona Zapadnog Balkana, program pruža prilagođenu podršku u razvoju poslovanja, unapređuje dvosmernu komunikaciju sa građanima i medijima i podržava medije mladih i novinare i novinarke na Zapadnom Balkanu.British Council u saradnji sa Balkanskom mrežom za istraživačko novinarstvo (BIRN), Thomson Foundation i INTRAC (Međunarodni NVO centar za obuku i istraživanje) realizuje program Media for All koji finansira Vlada Velike Britanije.

Srbija

Beograd traži konsultanta za izgradnju metroa

Grad Beograd raspisao je međunarnodni tender za upravljanje projektom i nadzor nad projektom izgradnje beogradskog metroa (za lokaciju depo Makiš i prvu liniju). Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da je vrednost tendera 60 miliona evra.Nabavku sprovodi JKP "Beogradski metro i voz" u restriktivnom postupku javne nabavke. Rok za izvršenje tražene usluge je devet godina od stupanja Ugovora na snagu. Od konsultanta, koji dobije posao, se traži da obezbedi rukovodioca izgradnje/inženjera po fidik uslovima ugovaranja, tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu, kao i obavezni stručni nadzor izvođenja radova.  Usluga koju treba da pruži konsultant odnosi se na sve Ugovore o građevinskim radovima i Ugovore o sistemima koji su potrebni za projektovanje i izgradnju depoa u Makišu, fazu 1 od depoa Makiš do Karaburbe, i fazu 2 od Karaburme do Mirijeva.Konsultant će imenovati pojedinca koji će biti imenovan za "Rukovodica izgradnje" za konkretan ugovor, i angažovati inženjere za tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu i inženjere za sve nadzorne aktivnosti.Koji su uslovi za ponuđače?- ukupan prihod za prethodne tri finansijske godine (2018, 2019, 2020) od najmanje 250 miliona evra;- da je poslednjih 15 godina uspešno okončao upravljanje nad projektima izgradnje ili bio glavni izvođač radova na izgradnji podzemnog metroa mašinom za izgradnju tunela/krtica (TBM), najmanje zbirne dužine podzemnog metroa 15 kilometara. - da je u poslednjih 15 godina uspešno okončao nadzor na poziciji inženjera prema žutom FIDIC ugovoru na najmanje jednom saobraćajno-infrastrukturnom projektu, pojednične vrednosti najmanje 100 miliona evra. - da je uspešno okončao upravljanje nad najmanje jednim projektom izgradnje podzemnog metroa u zadnjih 15 godina  na kojima je bio u ulozi Project Manager-a, izvođen prema evropskim standardima (EN Codes).U dokumentaciji se navodi da će konsultant delovati skladu sa srpskim Zakonom o metrou i gradskoj železnici za sve strane državljane u nadzornim ulogama koji će biti angažovani na ovom Projektu. Rok za podnošenje ponuda je 18. januar.

Srbija

Država naredila investitorima: Završite radove ili sledi rušenje

Iako je Zakon predviđen i početak i završetak gradnje, u Srbiji ima oko 20.000 nezavršenih objekata. Kako bi naterala investitore da dovrše započeto, država je dala rok još 4 godine završe objekte i pribave upotrebne dozvole, svi koji dobili građevinske dozvole do 11. septembra 2009. godine.U Beogradu se nalazi najviše nezavršenih objekata, od kojih su mnogi napušteni. Inspekcija nema mogućnost da reaguje, jer u većini građevinskih dozvola rok za završetak nije preciziran.U rešavanju ovog problema mogla bi da pomogne evidencija dodele lokacija i izdavanja građevinskih dozvola“Problem brojnih napuštenih gradilišta je zapravo posledica različitih zakona i najčešće neefikasne lokalne samouprave i po nekad komplikovanih sudskih sporova da se nekom oduzme lokacija. Po nekoj statistici verovatno negde oko 100.000 neizgrađenih stanova je ostalo u planovima,” navela je arhitektica Branka Bošnjak, za Ekapiju.Izmene zakona ne zadiru u vlasnička prava na građevinskom zemljištu i odnose se isključivo na objekat.Jedina sankcija za one koji nemaju nameru ili fizički nije u mogućnosti, zbog stečaja ili prestanka postojanja firme, je rušenje objekt po isteku roka od četiri godine, kazala je Aleksandra Damnjanović iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.Italija je ovaj problem rešila tako što nakon probijanja predviđenog roka za završetak gradnje, investitotu naplaćuje gradsku rentu i porez na imovinu, bez obzira da li je objekat gotov.

Svet

Odložen Svetski ekonomski forum u Davosu

Svetski ekonomski forum (WEF) koji se tradicionalno održava u švajcarskom skijalištu Davosu, odložen je zbog neizvesnosti u vezi sa širenjem nove varijante koronavirusa omikron, saopštili su organizatori. Redovno godišnje okupljanje u Dvosu trebalo je da se održi od 17. do 21. januara, a orgaizatori sada razmišljaju da ga pomere za neki letnji termin."Sadašnji uslovi pandemije nameću uslove prema kojima bi održavanje skupa u Davosu bilo krajnje složeno", napisala je organizacija na svojoj mrežnoj stranici.Smernice za pripremanje tog skupa, kako se dodaje u saopštenju, daje stručni savetnik u saradnji sa švajcarskom vladom. Plan organizatora je kako se dodaje da ovogodišnji skup bude na leto sledeće godine.Forum u Davosu održava se od 1971. Inicijator njegovog održavanja je Klaus Švab, nemački inženjer i ekonomista. Od njega je potekla ideja da se na Svetskom ekonomskom forumu okupljaju vodeći političari, privrednici, naučnici, umetnici, predstavnici nevladinih organizacija.Svi oni bi razmenom svežih ideja i mišljenja trebalo da doprinesu poboljšanju situacije na globalnom nivou.Balkan Biznis Forum - “Od Davosa do Beograda”