Najnovije

Srbija

Novih 50 hiljada evra za obezbeđivanje vakcinalnih punktova

Posao fizičko-tehničkog obezbeđenja punktova za masovnu vakcinaciju protiv koronavirusa u šoping centrima Stadion, Beo, i Rajićeva, kao i u robnoj kući IKEA dobila je firma Atlas sekjuriti (Atlas security). Ukupna vrednost dodeljenog ugovora je 5,7 miliona dinara.Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima je vrednost tog posla na 5,8 miliona dinara. Javna nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Grad Beograd je firmu Atlas Security prethodno angažovao za posao fizičko-tehničkog obezbeđenja vakcinalnih punktova u tržnim centrima "Ušće" i "Galerija". Nabavka je isto sprovedena kao pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Početkom oktobra Atlas Security je dobio posao fizičko-tehničkog obezbeđenja vanckinalnog punkta na Beogradskom sajmu.Posao obezbeđenja punkta za masovnu vakcinaciju Atlas Security je dobio i sredinom avgusta. Firma Atlas Security je u maju ove godine dobila posao fizičkog obezbeđenja spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu.Kada je firmi dodeljen ugovor, Muzej grada je sproveo pregovarački postupak i hitnu javnu nabavku. 

Srbija

Za stradanje ptica na dalekovodima odgovorno i aerozagađenje

O stradanju ptica na električnim dalekovodima slabo se govori u javnosti, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Strujni udari i sudari sa žicama električnih dalekovoda uzrok su velikog broja smrtnih slučajeva i povreda ptica. Ti slučajevi se često dešavaju zbog aerozagađenja kada je pticama suženo vidno polje."Možda ste čuli da ptice stradaju od strujnog udara nakon što slete na žicu ili stub dalekovoda, ali da li ste čuli za koliziju sa dalekovodima? Kolizija sa dalekovodima predstavlja sudar ptica sa provodnicima koje se nalaze između dva stuba dalekovoda", objašnjava Milica Krmar, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Ona kaže da mnoge ptice tokom leta ne vide ove žice koje se nalaze baš u njihovoj visini, a tome doprinose i loši uslovi koji smanjuju vidljivost, poput magle ili zagađenja vazduha.SVAKA PETA VRSTA PTICA U EVROPI UGROŽENA Krmar navodi da najčešće stradaju ptice koje imaju ograničeno vidno polje, veliko telo i koje su slabo okretne. Zbog toga ne mogu brzo da reaguju, promene visinu ili preusmere svoj let kako bi zaobišle žice.Od kolizije kako se napominje, najčešće stradaju ptice vodenih staništa, labudovi, čaplje, guske, ždralovi. Ove godine pronađene su 82 stradale ptice. U Srbiji se još uvek ne zna koliki procenat ptica strada od kolizije sa dalekovodima. Terenska istraživanja na projektu počela su početkom 2021. godine, a do kraja godine sakupljeni su prvi značajni podaci o tom problemu.Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije/Barski petlić koji je stradao od strujnog udara"Samo u 2021. godini pronašli smo 82 ptice nastradale pri koliziji sa dalekovodima duž Međunarodno značajnih područja za ptice (oko Dunava). Najviše žrtava bilo je u okolini IBA Koviljski rit, a uglavnom su pronalaženi labudovi, patke gluvare, gugutke, velike bele čaplje, golubovi grivnaši i čvorci. Od svih zabeleženih vrsta, najviše je pronađeno labudova, ukupno osam jedinki", dodaje Krmar.BUKA TERENSKIH VOZILA UGROŽAVA DIVLJE PTICE NA FRUŠKOJ GORI Dalekovodi kako se dodaje mogu da budu veoma opasni za ptice ako nisu dobro obezbeđeni. U okviru međunarodnog projekta LIFE Danube Free Skyorganizacije za zaštitu ptica prečavanje stradanja ptica na dalekovodima, obilaze se opasni stubovi i razvija se baza podataka o njihovom stradanju na dalekovodima.Tokom rada na terenu zabeležene su i neke retke, neočekivane vrste: barski petlić (Porzana porzana), mala carska šljuka (Numenius phaeopus), kašičar (Platelea leucorodia), kao i šumska šljuka (Scolopax rusticola).Pored sudara sa dalekovodima, ptice stradaju i od udara u staklene zgrade i prozore.

2021

Pozitivan uticaj na budućnost u regionu

Forever Friends relativno je mlada fondacija, ali dobri rezultati i zadovoljni sugrađani svakako su vetar u leđa, koji ohrabruje sve članove fondacije da u budućnosti rade još intenzivnije i kontinuirano osmišljavaju nove uspešne projekteProteklih godinu dana bili smo u prilici da više nego ikada pre osetimo koliko su međusobna podrška i solidarnost važni društveni činioci. Verujući u ideju da u izazovnim vremenima humanost ispunjava život smislom, a empatija i solidarnost predstavljaju prioritet za sve nas, dobra društvena inicijativa pokazala se kao odlična prilika da stanemo jedni uz druge i pružimo oslonac i podršku onima kojima je najpotrebnija.Forever Friends, humanitarna fondacija kompanije Fashion Company, osnovana je u cilju pružanja podrške i ulaganja u projekte iz oblasti zdravstva, obrazovanja, umetnosti, ekologije i sporta u Srbiji, Crnoj Gori i regionu. Fondacija nastala sa idejom da pozitivno utiče na budućnost generacija koje dolaze, od svog osnivanja pomno prati i osluškuje potrebe zajednice, pružajući podršku i apelujući na važne zdravstvene, kulturne i ekološke teme.Nije vođa onaj koji pravi novac, već onaj koji stvara smisaoPočetak u pravo vremeKako je nastala u jeku pandemije, Forever Friends fondacija imala je odgovoran zadatak da odmah deluje i krene u realizaciju velikih projekata. Prema rečima predsednice, Ive Babović, fondacija je osnovana malo pre pandemije – takoreći u pravo vreme. Iz teških, nepredvidivih okolnosti u kojima se svi zajedno nalazimo, proistekli su tihi heroji koji svakodnevno vode nadljudsku borbu sa korona virusom. Širom Srbije, posvećeni lekari, medicinske sestre i ostali zdravstveni radnici brinu za svakog pojedinačnog pacijenta, ne obazirući se na hronični umor ili stres.   Podstaknuti željom da unesu radost u dečja srca, članovi fondacije pripremili su preko 600 paketiće za decu lekara, medicinskih sestara, tehničara, kao i nemedicinskog osoblja, koji od početka pandemije nesebično pomažu obolelima u kovid bolnici KBC „Dr Dragiša Mišović“ Dedinje.Članovi fondacije obradovali su i mališane iz Crne Gore pripremivši preko 100 paketića za decu iz socijalno ugroženih porodica. Podrška nije izostala ni zdravstvenim radnicima, pa je tako fondacija u kovid godini donirala i značajna sredstva Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje,  kao i sredstva za kupovinu respiratora Crvenom krstu Crne Gore i bolničku opremu, zaštitne maske i poklon pakete Opštoj bolnici Berane.„Ovim donacijama želeli smo da učinimo sve što je u našoj moći kako bismo pomogli u borbi za zdravlje i sigurnost svih nas. Istovremeno, želimo da se zahvalimo zdravstvenim radnicima koji su, zbog svog plemenitog poziva, na prvoj liniji odbrane i danonoćno se bore za živote naših sugrađana. Lekari, medicinske sestre, laboratorijski tehničari, higijeničari su tu za nas. I mi moramo biti tu za njih“, izjavila je Iva Babović, predsednica Forever Friends fondacije, i dodala da su ljubav i briga prema zajednici, kupcima i hiljadu zaposlenih temelji na kojima počiva gotovo tri decenije poslovanja Fashion Company.Podrška mladim umetnicimaIako je, shodno situaciji, glavni fokus bio na pomoći zdravstvenom sistemu, podrška nije izostala ni drugim mladim ljudima, koji će zahvaljujući svojoj upornosti u godinama pred nama tek pokazati svu raskoš svog talenta. Nemanja Vučković je jedan od predstavnika nove generacije umetnika u Srbiji koji je svoje radove u maju ove godine predstavio na  izložbi „Tajna prirodnih procesa“. Prepoznavši rad i talenat ovog mladog umetnika, fondacija je odlučila da u znak podrške i bržeg daljeg profesionalnog razvoja donira određena sredstva i podrži njegovu izložbu.  Kao prijatelji budućnosti kulturnog nasleđa, pored direktne podrške mladim umetnicima, jedna od bitnih tema kojom se fondacija veoma intenzivno bavi svakako je i očuvanje kulturne baštine i pomoć u obnovi važnih spomenika kulture. Nemanja Vučković je jedan od predstavnika nove generacije umetnika u Srbiji koji je svoje radove u maju ove godine predstavio na izložbi "Tajna prirodnih procesa"Za srećnije detinjstvoČlanovi fondacije obradovali su i mališane iz Crne Gore pripremivši preko 100 paketića za decu iz socijalno ugroženih porodica.Iva Babović, direktorka fondacije, čvrsto veruje da danas nije vođa onaj koji pravi novac, već onaj koji stvara smisao. „Svakako da je socijalno najosetljivijim grupama neophodna pomoć, koju mi i pružamo. Međutim, želimo da delujemo šire i ostavimo trag, koji možda nije odmah primetan. Nekada su te, na prvi pogled „nevidljive” stvari koje radimo iz pravih uverenja – najplodonosnije“, objasnila je Iva Babović.Forever Friends fondacija pruža podršku i ulaže u projekte iz oblasti zdravstva,obrazovanja, umetnosti, ekologije i sporta u Srbiji, Crnoj Gori i regionuKako je pozitivan uticaj na budućnost generacija koje dolaze imperativ delovanja, donacijom pozorišnih kostima vrtiću „Magija“, članovi fondacije dodatno su motivisali najmlađe da još intenzivnije maštaju i kroz kostimirane predstave iskažu svu svoju kreativnost.Fondacija je u kovid godini donirala značajna sredstva republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, kao i za kupovinu respiratora crvenom krstu Crne Gore i bolničku opremu, zaštitne maske i poklon pakete opštoj bolnici Berane Edukacija o ugroženim životinjskim vrstamaŽivimo i radimo u vremenu u kome se sve češće suočavamo sa ozbiljnim ekološkim pretnjama, koje uključuju i nestanak staništa mnogih postojećih biljnih i životinjskih vrsta. Misija očuvanja prirode definitivno je zadatak svakog pojedinca, ali pre svega je važno da velike kompanije budu što glasnije i svojim apelom pozitivno utiču i podstiču svoju zajednicu na delovanje.Kao prijatelji budućnosti prirode, serijom kraćih videa koji predstavljaju svojevrsnu edukaciju, Forever Friends fondacija ukazala je na životinjske vrste čija su staništa ozbiljno ugrožena. Potpuno u duhu čuvene poslovice „na mlađima svet ostaje“, glavni akteri ove inicijative upravo su mališani, koji su veoma rado prihvatili ulogu naratora u svakom videu.Regionalna podrškaBez saradnje sa susedima i zajedničke podrške u najtežim trenucima, ideja humanosti i solidarnosti ne bi imala preterano smisla. Kako je Fashion Company regionalna kompanija, koja uspešno posluje i na tržištima u okruženju, veoma je važno oslušnuti i potrebe lokalnog stanovništva koje tamo živi i biti prisutan kada je pomoć potrebna. Deca su glavni naratori u edukativnim videima o zaštiti prirodeU cilju podrške građanima, nakon zemljotresa u Hrvatskoj fondacija je donirala 20.000 evra za pomoć ugroženom stanovništvu i za saniranje posledica razornog potresa.Forever Friends relativno je mlada fondacija, ali dobri rezultati i zadovoljni sugrađani svakako su vetar u leđa, ohrabruju sve članove fondacije da u budućnosti rade još intenzivnije i kontinuirano osmišljavaju nove uspešne projekte, koji će dugoročno izmamiti osmehe na licu mnogim budućim generacijama.    

2021

Partneri sa zajednicom i klijentima

Društveno odgovorno poslovanje je deo strategije  Eurobank, koja je od osnivanja  u Srbiji 2003. godine u projekte podrške obrazovnom i zdravstvenom sistemu, kulturi i najugroženijim socijalnim kategorijama društva uložila više od 4,7 miliona evraPodrška tokom pandemije COVID 19Eurobank je i tokom 2021. godine nastavila da podržava zdravstveni sistem koji je posebno bio pogođen pandemijom korona virusa. Banka je donirala 1,2 miliona dinara za nabavku inkubatora za neonatalno odeljenje u Kragujevcu. Ova donacija je realizovana u okviru kampanje UNICEF-a  „Tako mali da bi u srce stali“, a u cilju adekvatnog lečenja tek rođenih beba koje su zaražene korona virusom.Slavica Pavlović, predsednik Izvršnog odbora Banke, istakla je da je podrška zdravstvenom sistemu izuzetno važna, i dodala: „Ovoga puta smo svoju podršku iskazali kroz odgovor na poziv UNICEF-a da pomognemo najmlađim članovima našeg društva, bebama zaraženim virusom kovid-19. Obezbedili smo sredstva za kupovinu inkubatora zahvaljujući kom će bebe moći da se izbore sa ovim opakim virusom, a to zaista nema cenu. Naravno, i u budućnosti ćemo nastaviti da se zajedničkim snagama borimo za što kvalitetniji zdravstveni sistem.”Usled pandemije kovida-19 posebna pažnja i prioritet posvećeni su očuvanju zdravlja zaposlenih i klijenata. U skladu sa epidemiološkim merama, u svim slučajevima gde je to bilo moguće, zaposlenima je omogućen rad od kuće. Kanalima interne komunikacije zaposleni su redovno obaveštavani o svim merama koje se preduzimaju. Dodatno, kreirani su i priručnici koji za cilj imaju pomoć u radu u izmenjenim okolnostima. U fokusu su nam bili sigurnost, bezbednost i kontinuirana podrška kako zaposlenima, tako i klijentima.Kao stabilna i sistemska banka, Eurobank se trudi da na najefikasniji i najbolji način odgovori na različite potrebe klijenata. Iz tog razloga, Eurobank  ulaže napore da bi klijentima omogućila prilagođena i individualna rešenja, kako bi zadržala njihovo poverenje i posvetila se stvaranju i očuvanju zdravih i dugotrajnih uzajamnih odnosa. Novonastala situacija, kao rezultat pandemije kovida-19 prouzrokovala je poslovanje u otežanim tržišnim okolnostima, ali zajednički cilj je bio da izgradimo partnerske odnose sa klijentima i ponudimo prilagođena i individualna rešenja koja su najbolja za njih. U svim poslovnim prostorijama Banke primenjivale su se preporučene mere zaštite u skladu sa zvaničnim preporukama i instrukcijama nadležnih institucija, uključujući redovnu dezinfekciju radnog prostora i bankomata, obavezno nošenje maski za zaposlene, dezinfekciju obuće pre ulaska u ekspoziture i poslovne zgrade banke, i druge preventivne aktivnosti. Banka je dodatno unapredila svoju uslugu kako bi klijentima omogućila alternativne i digitalne kanale za nesmetano obavljanje transakcija, bez potrebe za odlaskom u ekspozituru. U cilju smanjenja kontakata i zaštite klijenata i zaposlenih, za obavljanje bankarskih poslova, Eurobank je savetovala upotrebu e-b@nking i m-b@nking aplikacija, a za isplatu novca bankomate.Podrška obrazovnom sistemu Eurobank je nastavila svoj samostalni društveno-odgovorni projekat „Škola kao nacrtana za Vas“, koji je pokrenula 2018. godine uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U sinergiji sa klijentima, korisnicima humanitarne Mastercard kreditne kartice „Eurobank Veliko srce“, Banka izdvaja deo sredstava od svojih prihoda i usmerava ih u srednje ekonomske škole, sa ciljem da unapredi obrazovni proces i stvori bolje uslove za rad i učenje učenicima širom Srbije.Nabavka adekvatne računarske opreme bila je od velike važnosti imajući u vidu da se nastava u školama održava i u učionicama, i preko onlajn platformi, te uprkos izazovnim vremenima, Eurobank nastavlja sa modernizacijom kabineta srednjih ekonomskih škola širom zemlje. Na taj način Banka potvrđuje svoje strateško opredeljenje da ulaže u razvoj mladih ljudi i stvara bolje uslove na putu njihovog profesionalnog usavršavanja.Prvu donaciju u 2021. godini Banka je realizovala u Ekonomsko-trgovinskoj školi „Jovan Trajković” u Zrenjaninu, opremivši kabinet sa 30 novih računara ukupne vrednosti oko  1,1 miliona dinara. Novi računari su od velikog značaja učenicima ove srednje škole, jer su im neophodni za obuku u virtuelnim preduzećima, kao i finansijsko-računovodstvenu obuku, kancelarijsko poslovanje, pravne poslove i elektronsko poslovanje. Eurobank je takođe u Ekonomskoj školi u Kragujevcu obezbedila 25 računara sa odgovarajućim serverom i drugu vrednu opremu za  Bankarski kabinet i Kabinet za obuku u osiguravajućem društvu. Vrednost donacije iznosi više od 1,2 miliona dinara. Nova oprema koristiće učenicima obrazovnog profila komercijalista i službenik u bankarstvu i osiguranju u njihovom daljem školovanju. Ova škola je izabrana na internom konkursu Banke, što je novina u odnosu na način selekcije škola ranijih godina. Predlozi za obnovu škola u lokalnoj zajednici su stizali od kolega iz ekspozitura,  kojima se posebno zahvaljujem na angažmanu i želji da doprinosu napretku zajednice u kojoj žive i rade.Ukupno osam kabineta u šest gradova obnovljeno je do sada zahvaljujući projektu „Škola kao nacrtana za vas“, a opremljeni su kabineti u Prvoj ekonomskoj školi u Beogradu, Ekonomskoj školi „Stana Milanović“ u Šapcu, Ekonomskoj srednjoj školi „Bosa Milićević“ u Subotici, Ekonomskoj školi „Đuka Dinić“ u Leskovcu i Drugoj ekonomskoj školi u Beogradu. Realizacijom projekta „Škola kao nacrtana za Vas“, obezbeđeno je više od 150 računara za elektronsko-jezičku laboratoriju, kabinete virtuelne banke, kabinet računovodstva, kabinet za obuku u osiguravajućim društvima, dok je preko 4.000 srednjoškolaca u Srbiji obrazovnog profila službenik u bankarstvu i osiguranju dobilo priliku da aktivno unapređuje svoje stručno znanje. Dodatno, projekat ima još jednu važnu komponentu – kroz predavanja zaposlenih iz Eurobanke i stručnu praksu, učenici srednjih ekonomskih škola stiču nova teorijska i praktična znanja o bankarstvu. Zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji koju Banka ima sa izdavačkom kućom „Laguna“ i knjižarama „Delfi“, svim đacima ekonomskih škola u  gradovima u kojima se realizuju  donacije  obezbeđeni su specijalni popusti u njihovim knjižarama.„Verujemo da su mladi ljudi najveća pokretačka snaga jednog društva i da ih je potrebno na vreme usmeriti i obezbediti im adekvatne uslove za razvoj i napredak. Veoma smo ponosni što i u ovako izazovnim vremenima možemo da doprinesemo njihovom profesionalnom razvoju uz veliku podršku Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i klijenata, korisnika humanitarne Mastercard kreditne kartice. Do sada smo kroz projekat ’Škola kao nacrtana za Vas’ uložili više od 7,2 miliona dinara i na taj način obezbedili kvalitetnije obrazovanje učenika srednjih ekonomskih škola u Srbiji“, izjavila je Slavica Pavlović, predsednik Izvršnog odbora Eurobank.Podrška manifestaciji „Noć knjige“ Da je podrška kulturi i obrazovanju jedan od najvažnijih stubova društvene odgovornosti Eurobanke, potvrda je regionalna manifestacija „Noć knjige“ a koju je Banka podržala i ove godine, 19. put zaredom. Ovogodišnja manifestacija, koju tradicionalno organizuju izdavačka kuća „Laguna“ i knjižarski lanac „Delfi“,  pod nazivom „Priča koja traje“ realizovala se u više od 30 gradova u Srbiji i regionu, na čak 62 lokacije. Najposećeniji čitalački događaj, odmah nakon Beogradskog sajma knjiga, ljubiteljima pisane reči obezbedio je više od 50.000 naslova, a Eurobank, kao generalni sponzor, i ovaj put je želela da unapredi kulturu čitanja i doprinese popularizaciji knjige. Podrška prodavcima magazina „LICEULICE“Najugroženije društvene kategorije ni tokom 2021. godine nisu ostale bez podrške Eurobanke, među kojima su i prodavci magazina „LICEULICE“, koji su, tokom trajanja  epidemije koronavirusa neretko suočeni sa izostankom materijalnih prihoda.  Sa ciljem da im pomogne da ostvare zaradu, Banka je otkupila deo tiraža i na taj način podržala ovu neprofitnu organizaciju koja je posvećena osnaživanju lica koja teže dolaze do posla i žive na margini našeg društva.Sličnu inicijativu Eurobank je organizovala i prošle godine, kada su, usled proglašenja vanrednog stanja, prodavci ovog magazina bili onemogućeni da ostvare bilo kakva materijalna sredstva od njegove prodaje. Podrška je usmerena na sveobuhvatno osnaživanje pojedinaca u teškoj materijalnoj situaciji ili isključenih iz društva, a koji žele da rade i da vlastitim trudom promene svoj život.Zajednička donacija Eurobanke i Direktne banke – 50.000 evra za hrabre vatrogasceEurobank i Direktna banka su početkom jula 2021. godine najavile sporazum o pripajanju i strateškom partnerstvu i  realizovale prvu zajedničku donacije. Naime, dve banke donirale su 50.000 evra pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova kao podršku za 52 pojedinca iz Sektora za vanredne situacije, Helikopterske jedinice MUP i medicinskog tima, koji su pomogli svojim grčkim kolegama u gašenju požara na ostrvu Evija u Grčkoj, koji je letos pogodio ovu zemlju.„Ovo je vreme kada je potrebno da budemo solidarni i pružimo pomoć svakom kome je ona potrebna. To su vrednosti na kojima Eurobank temelji svoje poslovanje. Današnja zajednička donacija je jedan vid pohvale i podrške za naše hrabre vatrogasce koji rizikuju svoje živote kako bi pomogli prijateljskom grčkom narodu koji se ovih dana bori sa strašnim požarima“, istakla je Slavica Pavlović, predsednik Izvršnog odbora Eurobanke.Aktivno učešće u kampanji „Spasimo hranu spasimo humanost“U Srbiji se preko dva miliona kilograma hrane baci dnevno, iako gotovo pola miliona naših sugrađana nije u mogućnosti da zadovolji svoje osnovne životne potrebe. Želeći da doprinese rešavanju ovog problema i podigne svest javnosti o značaju borbe protiv gladi  Eurobank se priključila inicijativi „Spasimo hranu spasimo humanost“ koju je pokrenula Koalicija za dobročinstvo.Eurobank je na samom početku ustupila medijski prostor i promovisala inicijativu na društvenim mrežama, a što je posebno značajno oslobodila je bankarskih provizija sve uplate koje idu na namenski račun koji je otvoren povodom Nacionalnog dana davanja  za sve donacije građana i kompanija koje su namenjene za kupovinu paketa osnovnih životnih namirnica za najugroženije građane u udaljenim i ugroženim područjima. Oslobađanje od bankarskih provizija realizovano je za fizička i pravna lica, kao i gotovinske i bezgotovinske uplate, dakle za sve grupe klijenata i sve načine plaćanja u tim bankama direktno na namenski račun Srpskog filantropskog foruma.Za poseban dopronos kampanji Spasimo hranu, spasimo humanost Banka je nagrađena plaketom od strane Srpskog filantropskog foruma.

Svet

Polovini Srbije gužva u stanu

U Evropskoj uniji je tokom 2020. godine 17,8 odsto populacije živelo u prenaseljenoj kući ili stanu, a oko 14 odsto stanovništva EU živi u kućama čiji krov prokišnjava, pokazuju podaci Eurostata. Kvalitet stanovanja može se meriti na više načina: da li ljudi žive u prenaseljenoj kući ili stanu, da li im krov prokišnjava,imaju li mogućnost da zagreju kuću,  da li kućama nedostaju toaleti ili tuševi. Najveće stope prenaseljenosti stanova i kuća su zabeležene u Rumuniji (45,1 odsto), Letoniji (42,5 odsto), Bugarskoj (35,9 odsto), dok su najmanje stope prenaseljenih domova imali Kipar (2,5 odsto) i Malta (4,2 odsto).Stopa prenaseljensti, prema Eurostatu, predstavlja procentat stanovništva koje živi u prenaseljenom domaćinstvu.Lice živi u prenaseljenom domaćinstvu ako, na primer, to domaćinstvo nema jednu sobu po paru, ako nema jednu sobu za svaku osobu uzrasta 18 godina i više, ili nema jednu sobu po paru samaca istog pola između 12 i 17 godina.Sa druge strane, 32 odsto populacije Evropske unije, živi u nedovoljno naseljenom stanu ili kući.Suprotnost prenaseljenim kućama i stanovima je nedovoljno zauzet dom za život, što znači da se smatra prevelikim za potrebe domaćinstva koje u njemu živi. Jedan od glavnih uzroka što su kuće ili stanovi nedovoljno zauzeti, su starije osobe ili parovi koji ostaju da žive u njima nakon što su im deca odrasla i odselila se.U Evropskoj uniji u 2020, skoro trećina populacije (32,5 odsto) živela je u nedoovljno zauzetim stanovima, što je udeo koji je skoro konstantan od 2010. godine.Najveće stope nedovoljno zauzetih kuća ili stanova zabeležene su na Malti (72,5 odsto), Kipru (71,4 odsot) i Irskoj (63,3 odsto). Najmanje stope bile su u Rumuniji (7,1 odsto), Letoniji (10,3 odsto), Grčkoj (11 odsto). Oko 14 odsto populacije Evropske unije živi u domovima čiji krov prokišnjava. U 2020. u Evropskoj uniji, 8,2 odsto stanovništva nije imalo mogućnost da adekvatno zagreje kuću. Najveće stope zabeležene su u Bugarskoj (27,5 odsto), Litvaniji (23,1 odsto), na Kipru (20,9 odsto), Portugalu (17,5 odsto).Najmanje stope nemogućnosti adekvatnog grejanja kuća bile su u Austriji (1,5 odsto), Finskoj (1,8 odsto) i Češkoj (2,2 odsto).U proseku 1,5 odsto populacije Evropske unije nije imalo toalet, tuš ili kadu u 2020, što je najčešće bio slučaj u Rumuniji (21,2 odsto populacije), zatim Bugarskoj i Letoniji (7 odsto), kao i u Litvaniji (6,4 odsto).Problem sa krovom koji prokišnjava imalo je 13,9 odsto populacije, a najviše na Kipru (39,1 odsto), u Portugalu (25,2 odsto), i Sloveniji (20,8 odsto). 

Srbija

Vlasnik Valter ćevapa: Širimo brend uz pomoć investitora

Momir Pavlović, vlasnik lanca ćevabdžinica Valter BBQ potvrdio je za Novu ekonomiju da je Integral Venture Partners (Integral) kupio polovinu udela u njegovim ćevabdžinicama. "Drago nam je zbog ovog ugovora o prodaji, ugovorili smo prodaju sa Integral Venture Partners da bismo dalje širili brend "Valter" u regionu i širom Evrope", rekao je Pavlović za Novu Ekonomiju.Investiciona kompanija Integral Venture Partners (Integral) saopštila je juče da je sa vlasnicima Valter BBQ, srpskog lanca restorana brze hrane, sklopila ugovor o kupovini 50 odsto udela u toj kompaniji. Transakcija ne podleže nikakvim regulatornim odobrenjima i očekuje se da će biti okončana u prvoj polovini januara 2022. godine. Uslovi investicije nisu objavljeni.Integral upravlja institucionalnim privatnim kapitalom i fokusiran je na investicije u zemljama centralne i jugoistočne Evrope.Integralov fond podržavaju vodeći međunarodni institucionalni investitori, uključujući EIF, EBRD i IFC. Integral pokriva svoje ciljno tržište iz  kancelarija koje ima u Londonu, Budimpešti i Beogradu.

2021

Zaposleni NIS-a zasadili u Pančevu 500 sadnica javora i platana

U želji da doprinesu unapređenju zaštite životne sredine, zaposleni NIS-a, članovi Kluba volontera kompanije, u saradnji sa JKP Zelenilo Pančevo zasadili su 500 stabala u Rafineriji nafte Pančevo i njenoj okolini.Reč je o sadnicama javorolisnog platana i srebrnolisnog javora visine oko 3,5 metara,  vrednih pet miliona dinara, a novi drvoredi ukupne dužine gotovo 2,5 kilometra, osim što će ulepšati deo Pančeva u kom se nalazi rafinerija, blagotvoreno će uticati i na kvalitet vazduha u ovom gradu. U akciji sadnje drveća učestvovali su i predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Grada Pančeva i JKP Zelenilo Pančevo.Ivana Hadži Stošić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine, tom prilikom je istakla značaj ovakvih akcija i naglasila da kompanije na ovaj način učestvuju u ostvarenju jednog od nacionalnih prioriteta, a to je poboljšanje kvaliteta vazduha.„Sadnjom preko 500 stabala javora i platana, kompanija NIS je i ovoga puta pokazala društvenu i ekološku odgovornost, kao i to da im je zaštita životne sredine primarna u poslovanju. Kao što znate, ministarstvo je i ove godine raspisalo tri javna konkursa za podršku lokalnim samoupravama za projekte kojima je cilj poboljšanje kvaliteta vazduha, a sa gradom Pančevom potpisan je i ugovor za projekat pošumljavanja. Ove godine, zajedno sa kompanijom NIS u okviru programa društvene odgovornosti  „Zajednici, zajedno“, podržali smo 29 projekata iz oblasti zaštite životne sredine“, istakla je Hadži Stošić.Vadim Smirnov, zamenik generalnog direktora NIS-a je podsetio na uspešnu saradnju kompanije sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Gradom Pančevom i naglasio da će i u narednom periodu NIS nastaviti da ulaže u ekološke projekte.„Kompanija NIS je zajedno sa našim prijateljima iz Ministarstva za zaštitu životne sredine i Grada Pančeva organizovala ovu ekološku akciju kojom prenosimo snažnu poruku - da je  ekologija naš glavni cilj, da je zaštita životne sredine naše strateško opredeljenje i da naša kompanija od toga neće odustati“, istakao je Smirnov. Predrag Živković, član Gradskog veća za komunalne poslove grada Pančeva naveo je značaj dugogodišnje saradnje u okviru ekoloških i društveno odgovornih projekata sa kompanijom NIS.„Sa zadovoljstvom učestvujemo u akciji sadnje više od 500 stabala, za šta je NIS donirao sredstva. Ovo nije prvi put da kao grad učestvujemo u jednoj od akcija čiji je domaćin kompanija NIS, to smo činili i u prethodnom periodu, posebno kada su ekološke teme u pitanju, kada se radi o uređenju i čišćenju gradskog priobalja, tako da ćemo i u narednom periodu nastaviti da podržavamo svaku akciju koja ima društveno odgovoran karakter“, izjavio je Živković.Kompanija NIS već godinama posvećeno radi  na sprovođenju „zelene“  agende, pružajući na taj način  doprinos unapređenju zaštite životne sredine u našoj zemlji. Ovakvim akcijama kompanija doprinosi ostvarenju cilja Održivog razvoja Ujedinjenih nacija o zaustavljanju klimatskih promena i njenih posledica. Stalnim ulaganjima u modernizaciju Rafinerije nafte Pančevo i početkom rada projekta „Duboka prerada“, NIS je dodatno smanjio emisije zagađujućih materija u vazduh iz rafinerijskih postrojenja. Od 2009. godine, kompanija je u ekološke projekte u različitim  segmentima poslovanja  uložila gotovo 120 miliona evra. Rafinerija nafte Pančevo je prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je dobilo integrisanu IPPC dozvolu, kojom se potvrđuje da su svi proizvodni procesi usklađeni sa najvišim evropskim i domaćim ekološkim propisima.

2021

Stvaramo nasleđe kroz održivi razvoj

Energetska efikasnost, upotreba energenata iz obnovljivih izvora i racionalizacija korišćenja prirodnih resursa deo su Strategije razvoja poslovnog sistema Elixir Group 2020-2025.Elixir Group je domaća, porodična kompanija, koja duže od dve decenije gradi svoj biznis u sinergiji sa zajednicom, sa fokusom na ljude koji predstavljaju najveći potencijal poslovnog sistema. Elixir je lider u hemijskoj industriji Jugoistočne Evrope, sa dva kompleksa hemijske industrije u Srbiji - u Šapcu i u Prahovu, kod Negotina, a jedan je od šest evropskih proizvođača fosforne kiseline. Oko 70 % ukupne proizvodnje plasira se na tržište više od 70 zemalja sveta na svim kontinentima. Inovacije i razvoj – strateški prioriteti Elixir GroupPoslovni sistem Elixir Group zapošljava više od 1.600 radnika. Imajući u vidu da su među strateškim prioritetima inovacije, razvoj i operativna izvrsnost, zaposleni kontinuirano unapređuju znanja i kompetencije.Strateški planirajući svoj dalji razvoj, u nameri da doprinese ostvarenju Ciljeva održivog razvoja, Elixir primenjuje inovativna rešenja, uvodeći model cirkularne ekonomije. Cirkularna ekonomija predviđa maksimalnu optimizaciju privrednih procesa, uz ponovno iskorišćenje raspoloživih sirovinskih i energetskih resursa iz otpadnih tokova, racionalno korišćenje energije i prirodnih resursa, uštedu u vremenu i načinu organizovanja poslovanja, uz maksimalnu redukciju negativnog uticaja na životnu sredinu i na klimatske promene.Mapa puta za cirkularnu ekonomiju, koju je usvojila Srbija, jeste proces koji ima ambiciju da upozna, promoviše i poveže prepoznate aktere koji svojim znanjem, inovativnošću i kreativnošću mogu doprineti bržoj tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji. Ovaj dokument je putokaz ka tranziciji na model cirkularne ekonomije, koji pored profita u fokus stavlja i zaštitu životne sredine i očuvanje resursa. Ekonomska, društvena i ekološka dimenzija imaju jednaku važnost, zato dajemo pun doprinos daljem razvoju ovog procesa.Doprinos ostvarenju Ciljeva održivog razvoja i smanjenju uticaja na životnu sredinuSmanjenje emisije CO2Kako je ugljen-dioksid najznačajniji među gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte i time podstiču klimatske promene, stvoren je indikator, ugljenični otisak, koji preko ekvivalenta CO2 pokazuje koliki je uticaj na životnu sredinu. Primenjujući najbolju praksu, u stalnoj smo potrazi za novim rešenjima kako bismo smanjili ugljenični otisak naših proizvoda i kompanije. U poslednjih nekoliko godina dosta je urađeno na polju smanjenja emisije ugljen-dioksida iz naše fabrike, ali i tzv. „uštede“. Najznačajnije uštede na ovom polju ostvaruju se kroz poslovanje po principima cirkularne ekonomije, odgovornim upravljanjem ambalažnim otpadom i investicijama koje se tiču smanjenja nastanka recikla u samoj fabrici. Smanjenjem recikla naša fabrika u Šapcu je uspela da smanji emisiju CO2 za 10,1 t/godišnje, kroz operativno učešće u ispunjenju nacionalnih ciljeva za reciklažu i ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada preko 200 t/ godišnje, a kroz cirkularnu ekonomiju se očekuje ušteda od oko 991 t/godišnje.Odgovorni prema resursimaProizvodnja u hemijskoj industriji podrazumeva značajnu potrošnju toplotne energije, gde dominira potrošnja vodene pare, za koncentraciju fosforne kiseline i za procese granulacije i sušenja NPK đubriva, a ona se trenutno podmiruje iz fosilnih goriva. Energetska efikasnost, upotreba energenata iz obnovljivih izvora i racionalizacija korišćenja prirodnih resursa deo su Strategije razvoja poslovnog sistema Elixir Group 2020-2025. U skladu sa tim, planiramo implementaciju koncepta „Waste to Energy“ koji podrazumeva proizvodnju energije primarnim tretmanima otpada ili preradom otpadnih materijala u energente, čime se ostvaruju višestruki benefiti.Elixir prvi u Srbiji u procesu EMAS-aEMAS - Eco-Management and Audit Scheme je dobrovoljni sistem menadžmenta životne sredine, harmonizovan na nivou Evropske unije. Njegovim uvođenjem u poslovanje organizacije kontinuirano se procenjuje i unapređuje efikasnost poslovanja u vezi sa životnom sredinom. Na taj način organizacije sprovode vrednovanje uticaja na okolinu i smanjuju ih. Spoljna i nezavisna priroda procesa EMAS, od inicijalne analize uticaja na životnu sredinu, preko verifikacije, do registracije, osigurava tačnost i pouzdanost. To uključuje i radnje preduzete od strane organizacije za kontinuirano poboljšanje efikasnosti u vezi sa životnom sredinom. Elixir Zorka, članica Elixir Group, opredeljena je za ulazak u EMAS sistem kako bi se ostvarila puna transparentnost informacija iz oblasti zaštite životne sredine prema svim zainteresovanim stranama, a ovo će biti i dodatni alat u upravljanju EMS  i nadogradnja postojećem sertifikatu ISO 14001.U ovom vrlo zahtevnom poduhvatu Elixir je znatno napredovao, u toku je pisanje Statement-a/ Izjave, koja je glavni dokument u okviru celog procesa. Na dobrobit zajednice Ostvarujući svoju viziju o nasleđu koje stvaramo kroz održivi razvoj, na dobrobit zajednice i uspeh svakog pojedinca, Elixir nastavlja dobru saradnju sa lokalnim sredinama u kojima posluje. Podrška smo i oslonac održivog razvoja, koji prepoznajemo kao imperativ daljeg zajedničkog napretka. Inicijativa „Za napredak Negotinske Krajine“Inicijativu „Za napredak Negotinske Krajine“ pokrenuli su Opština Negotin i Elixir Group, sa ciljem realizacije projekata koji doprinose održivom razvoju i stvaraju nove šanse za rad i kvalitetniji život na istoku Srbije. "Кompanija Elixir Group je prisutna u našoj opštini skoro deceniju, investira, zapošljava, pomaže i verujem da se na ovome neće zaustaviti. Donacija kojom ćemo realizovati mnoštvo projekata plod je odlične saradnje, razumevanja i poštovanja kompanije i lokalne samouprave", kaže Vladimir Veličković, predsednik Opštine NegotinU okviru ove Inicijative Elixir Group je u projekte održivog razvoja u 2021. godini, u  saradnji sa Opštinom Negotin, uložila 100 miliona dinara. Potrebe žitelja ovog kraja definisale su prioritete, pa je značajan deo sredstava uložen u asfaltiranje puteva u 39 sela negotinske opštine. U fokusu naše pažnje su deca i mladi, zbog čega je kroz inicijativu planirano postavljanje pet dečjih igrališta u svim delovima Negotina, a podršku za realizaciju svojih najvažnijih potreba dobile su i škole u ovom gradu, u svoja 24 objekta. "Na ovaj način afirmišemo povezanost i saradnju lokalne samouprave i privrede i predstavljamo model koji, kroz ovu sinergiju, dovodi do realizacije važnih projekata, na dobrobit građana. Odgovornost i održivost za budućnost su imperativ našeg daljeg zajedničkog razvoja. Tome doprinosi i veliki projekat Industrijsko-hemijskog parka, kao i moderan stambeno-poslovni kompleks koji ćemo graditi u Negotinu sa ciljem da mlade zadržimo i vratimo u ovaj lepi kraj Srbije"                  Margareta Musić, direktorka Eliksir FondacijeInicijativa predviđa i ulaganje u unapređenje zdravstvene zaštite – nabavku vozila za dijalizu negotinskom Zdravstvenom centru, kao i očuvanje kulturne i istorijske baštine kroz sredstva namenjena manastiru Кoroglaš i crkvama u Miloševu i Radujevcu. U okviru ove inicijative biće realizovani i drugi projekti na uređenju javne i komunalne infrastrukture, a sve sa ciljem stvaranje boljih uslova za život ljudi u Istočnoj Srbiji. Deca i obrazovanje u fokusu naše pažnjeKako je dobro obrazovanje među najvažnijim Ciljevima održivog razvoja, neophodno je kontinuirano unapređivati uslove za školovanje najmlađih, čemu doprinosimo kroz saradnju sa školama u lokalnim sredinama. U Šapcu smo pružili podršku projektu Botaničke bašte u OŠ „Stojan Novaković“ izgradivši učionicu na otvorenom za učenike ove i drugih škola, a u Srednjoj poljoprivrednoj školi pomogli smo uređenje trim-staze za nastavu fizičkog, u nedostatku sale. Negotinske škole nabaviće računare, table, opremiti kabinete i školske biblioteke zahvaljujući podršci obrazovanju, što će doprineti da deca ove opštine uče u boljim uslovima i postižu još bolje rezultate. Podrška akciji „Spasimo hranu, spasimo humanost“ Elixir je, u okviru obeležavanja Nacionalnog dana davanja, podržao kampanju „Spasimo hranu, spasimo humanost“, a zaposleni su prikupili značajne količine hrane, koja je u saradnji sa Humanim srcem Šapca i Crvenim krstom Negotina podeljena materijalno ugroženim porodicama.  Ova akcija pokrenula je veoma važnu temu i osvetlila podatke prema kojima oko 480.000 ljudi u našoj zemlji živi na rubu egzistencije, dok se istovremeno dnevno baci oko dva miliona kilograma hrane. Zato donirane namirnice nemaju samo materijalno vrednost, nego su i izraz empatije i solidarnosti sa zajednicom i njenim potrebama. Za doprinos akciji Elixir Group i Humano srce Šapca dobitnici su priznanja Srpskog filantropskog foruma, koji je pokrenuo kampanju. Saradnja i sinergija – put ka održivom razvoju za sveOstvarenje naše vizije nije moguće bez sinergije koja se postiže umrežavanjem svih aktera u zajednici – uz saradnju sa drugim poslovnim sistemima, lokalnim samoupravama, predstavnicima državnih institucija, udruženja i nevladinim sektorom. Sa ciljem konstantnog unapređenja svog doprinosa zajednici Elixir Group je član Foruma za odgovorno poslovanje, a Elixir Fondacija je u članstvu Srpskog filantropskog foruma. U skladu s tim Elixir je već dve godine deo projekta CSR prakse, koju je pokrenuo Forum za odgovorno poslovanje, a učestvovali smo i na panelu na temu „Odgovorno i održivo poslovanje - uloga poslovnog sektora u dostizanju održivog razvoja“, koji je u Negotinu održan u saradnji sa Globalnim dogovorom Ujedinjenih nacija, lokalnom mrežom u Srbiji.

Srbija

Nemanja Bojičić (Drenovac): Nestašica malina i kupina

Tržište maline i kupine podložno je velikim promenama i ove godine cene maline i kupine najviše su skočile u poslednjih nekoliko decenija. Cena maline povećana je za 100 odsto, a kupine za 300 odsto ove godine u odnosu na prethodnu godinu, kaže Nemanja Bojičić, menadžer za kvalitet i bezbednost proizvoda u preduzeću Drenovac iz Arilja, koje se bavi otkupom jagodičastog voća. „Toliki skok cena desio se zbog nekoliko uzroka, pre svega, smanjen je broj zasada voća, niži prinosi, nedostatak radnika i deficit maline na svetskom tržištu“, navodi Bojičić. U preduzeću Drenovac, ove godine, kako napominje, ipak je ostvaren plan za otkup potrebnih količina, zahvaljujući korektnoj saradnji sa proizvođačima, ali generalno posmatrajući poslovanje ostalih kompanija koje se bave sličnim poslom, smanjene su količine jagodičastog voća na tržištu, zaključio je on. Koliko voćari vode računa o dozvoljenoj upotrebi pesticida, kako kao menadžer za kvalitet i bezbednost proizvoda ocenjuje kvalitet domaćeg voća?„Na domaćem terenu najveći je problem nedovoljna kontrola primarne proizvodnje, odnosno laka dostupnost preparata za zaštitu bilja bez konsultovanja stručnjaka. Ne postoji dovoljna svest da zbog nedozvoljenih pesticida možemo imati nebezbedan proizvod. Na ovome se mora konstantno raditi jer nesavestan rad pojedinaca može poslati lošu poruku na inostrano tržište“, ocenjuje Bojičić. Preduzeće Drenovac koje posluje od 1992. godine kao porodična firma i danas zapošljava 35 radnika, sarađuje sa oko 120 proizvođača od kojih jedan deo ima implementiran GlobalGAP standard, a većina je sertifikovala ime geografskog porekla „Ariljska malina“.Zamrznuto voće, ovo ariljsko preduzeće izvozi na tržište Evropske Unije, Amerike i Rusije.Pre deset godina, uveli su modrernu tehnologiju sušenja voća, proces liofilizacije.„Sušenje se radi pomoću vakuuma na niskim temperaturama pomoću čega se dobijaju proizvodi kojima nije narušena nutritivna vrednost i gde su velikim delom sačuvani vitamini. Plodovi su hrskavi, izgledaju kao sveži i imaju prijatan ukus i miris“, kaže on. Takođe, ukazuje da su implementirali visoke standarde kvaliteta kao što su IFS Food, Organic, Global GAP, PDO (Ariljska malina). “Poučeni dobrim iskustvom iz Global GAP standarda u primarnoj proizvodnji, sa svojim zaposlenima radimo kontrole primarne proizvodnje kako se održavaa zasad, zaštita voća i okoline kao i higijene berbe. I naši proizvođači su edukovani u tom smislu.Sertifikovano je ime geografskog porekla “Ariljska malina” i našim klijentima prezentovali smo specifičnost maline koja je gajena u našem region, koja je prijatne arome, jedinstvenog ukusa i gajena je na “ariljski način”.“Svesni smo da strani kupci na geografskoj karti ne mogu pokazati ni gde je Srbija, a kamoli Arilje ali kako oni tvrde ovo im je dobro uverenje o poreklu što je važno zbog sve češćih “food fraud” (prevare u vezi sa hranom)”, kaže Bojičić. 

Srbija

Nenad Mijailović – najbolji finansijski direktor godine

 Nenad Mijailović, finansijski direktor Galenike a.d. proglašen je za najboljeg finansijskog direktora godine na prvoj dodeli ove nagrade koju su zajedno organizovali konsultantsko-revizorska kompanija Deloitte i Udruženje finansijskih direktora Srbije.Pobednik ovogodišnjeg konkursa je tako ušao u izbor za najboljeg finansijskog direktora godine za Jugoistočnu Evropu gde će se takmičiti sa kolegama iz Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Organizacijom ovog izbora, Deloitte i Udruženje finansijskih direktora Srbije na pravi način ukazuju na rastući značaj profesionalnog upravljanja korporativnim finansijama i vrednost koju uspešno obavaljanje funkcije finansijskog direktora može kreirati za kompanije i akcionare. “Ova nagrada je priznanje rezultata koji je tim Galenike ostvario u poslednje četiri godine, ali i velika čast za mene. Zahvaljujem se organizatorima i nadam se da će ovogodisnji, prvi izbor najboljeg finansijskog direktora u Srbiji biti početak nečega što će prerasti u tradicionalni događaj promovisanja transparentnog korporativnog upravljanja i podstrek kolegama za kontinuirano profesionalno usavršavanje,” navodi Nenad Mijailović.  Prepoznajući sve veću ulogu finansijskih direktora, Deloitte je u saradnji sa Udruženjem finansijskih direktora pokrenuo konkurs za Izbor najboljeg finansijskog direktora koga bira stručni žiri prema unapred jasno definisanim kvalitativnim i kvantitativnim kriterijumima, odnosno na osnovu popunjenog kratkog  upitnika iz prijave na konkurs i javno dostupnih finansijskih izveštaja za 2020. godinu kompanije u kojoj je kandidat zaposlen. Nagrada „CFO godine“ dodeljuje se za uspeh i projekte koje finansijski direktor vodi u okviru funkcije finansija i meri se rezultatima koje privredno društvo u kome je zaposlen ostvaruje na osnovu tih aktivnosti. U pitanju je inicijativa koja promoviše važnost transparentnog korporativnog upravljanja i svakako je jedan od načina za poboljšanje ekonomskih performansi u celini, podsticanje investicione klime i na taj način jačanje ekonomije. Žiri za izbor najboljeg finansijskog direktora činili su: Violeta Kovačević, CEO kompanije Mercator-S, Slavica Pavlović, predsednica Izvršnog odbora Eurobanke, Nikola Turkan, senior direktor finansija Hemofarma, Nebojša Matić, osnivač i CEO kompanije MikroElektronika, Dragan Lončar, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Olivera Andrijašević, partner u Deloitte-u.Nagrada je dodeljena na svečanosti u hotelu Metropol, i uručila ju je Olivera Andrijašević, partner i lider CFO programa u Deloitte-u. “Verujem da će ovaj događaj postati tradicionalan i da ćemo zajedno podizati svest u široj javnosti o značaju uloge finansijskog direktora, što će zasigurno povećati vidljivost ove pozicije i podstaći mnoge kolege da se uključe narednih godina”, ističe Olivera.„Udruženje finansijskih direktora Srbije je ove godine udružilo snage sa našim prijateljima iz Deloitte-a u izboru najboljeg finansijskog direktora tj. CFO godine,“ rekla je Violeta Kovačević, predsednica žirija i članica UO Udruženja koje okuplja preko 170 članova koji upravljaju finansijama u kompanijama koje ostvaruju 5 milijardi prihoda i zapošljavaju 46.000 ljudi. „Nije lako izvagati sve faktore, sagledati i širu sliku i proceniti vrednosti koje ima i svakodnevno u svom radu demonstrira osoba koja će poneti titulu CFO godine. Verujemo da smo pažljivim i posvećenim radom svih članova žirija uspeli u tome“. 

2021

Banka to su ljudi

Već 13 godina Erste Banka transparentno i sistematično izveštava javnost o svemu što radi kroz Izveštaj o društveno odgovornom poslovanju - Banka to su ljudi.  Zašto nam je ovo važno? Zato što želimo da pokažemo da našom bankom upravljamo odgovorno, vodeći računa o zaposlenima, klijentima, dobavljačima, zajednici i životnoj srediniOmogućiti svima da ostvare finansijsku nezavisnost i prosperitet, bez obzira na poreklo, status, bogatstvo ili nacionalnost i istovremeno uticati na dalji razvoj društva u kom se posluje, bile su revolucionarne ideje u Beču 1819. godine kada je pripadnica radničke klase Mari Švarc otvorila svoju prvu štednu knjižicu, kao i u Novom Sadu 45 godina kasnije, kada se po bankarske usluge više nije moralo u Beč ili Peštu. Stoga slobodno možemo da kažemo da Erste Banka u svojim korenima ima utisnut jasan pečat humanosti, odgovornog i održivog poslovanja. Za nas društveno odgovorno poslovanje predstavlja strateški okvir za upravljanje kompanijom, zasnovan na ulaganju u dugoročne i stabilne odnose sa svim ključnim zainteresovanim stranama, i na opredeljenju da aktivno doprinosimo razvoju i dobrobiti društva čiji smo neodvojivi deo. Podrška klijentima - Korak po korakSvet bez siromaštva i dostojanstven rad i ekonomski rast koji su jedni od Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, inspirisali su Erste Grupu da pokrene program socijalnog bankarstva pod imenom ,,Korak po korak“, koji podržava finansijsko opismenjavanje i inkluziju celog društva i približava bankarske usluge društvu u najširem smislu te reči. Program je pokrenut u svim zemljama u kojima Erste Grupa posluje, sa ciljem da se podrže  startap firme, socijalna preduzeća, organizacije civilnog društva koje doprinose pozitivnim ekonomskim i društvenim promenama, kao i pojedinci, fizička lica sa malim prihodima, koji žele da poboljšaju svoju ekonomsku situaciju. Jedinstvenost programa je u njegovoj kompleksnoj podršci koja podrazumeva finansijski (kreditni), edukativni i mentorski aspekt.U prethodnih pet godina, u Srbiji je kreditnu podršku kroz ovaj program dobilo preko 350 klijenata ukupne vrednosti od 3,6 miliona evra. Edukativnu platformu aktivno koristi 6.500 korisnika, dok je mentorski tim pružio preko 500 mentorskih sesija početnicima u poslovanju. Program je doprineo stvaranju preko 400 novih radnih mesta. Kroz specijalni projekat „Naše selo“, koji se sprovodi u saradnji sa Delta Holdingom, podržano je dodatno 20 poljoprivrednih gazdinstava iz nerazvijenog dela Srbije, kroz razvojne kredite i prilagođenu nefinansijsku podršku.Finansijska pismenostSa ciljem da damo svoj doprinos kvalitetnom obrazovanju, još jednom od Ciljeva održivog razvoja UN-a, obavezali smo se da do 2030. godine znatno povećamo broj mladih i odraslih koji imaju relevantne veštine, između ostalog i tehničke i stručne, za zaposlenje, pristojne poslove i preduzetništvo. Finansijsku pismenost smo prepoznali ne samo kao važnu temu, već i kao veliki izazov današnjeg društva, ali i svoju odgovornost i obavezu. Oni koji nemaju pristup finansijskim instrumentima i edukaciji često su isključeni iz ekonomskog i društvenog života. Finansijska pismenost doprinosi smanjenju rizika od siromaštva i ekonomskom rastu, društvenoj inkluziji i stabilnosti.U želji da se ova tema otvori u javnosti, da joj se posveti veća pažnja, ali i strateški pronađe adekvatno mesto u elementarnom obrazovanju za najmlađe, kao i u cilju podizanja svesti i informisanosti šire javnosti da nikada nije kasno ovladati njome i da to ne treba da košta, Banka je pokrenula program ErsteZnali.ErsteZnali program svojim sadržajem koji se plasira kroz različite forme i kanale Banke ima za cilj da podigne finansijsku pismenost, te samim tim osnaži građanstvo u pravcu donošenja informisanih i boljih finansijskih odluka, koje najdirektnije utiču na ekonomski i socijalni status svakog pojedinca. ErsteZnali, kao sveobuhvatan i besplatan program finansijske edukacije, ne sadrži promociju proizvoda i usluga Banke, već nudi informacije i preporuke sa ciljem unapređenja finansijske pismenosti najšire populacije. Prva i veoma značajna u nizu aktivnosti u okviru programa je #ErsteZnali onlajn interaktivna platforma za finansijsku edukaciju. Namenjena je veoma širokoj publici i osmišljena kao baza za informisanje sa edukativnim tekstovima na temu finansijskih pojmova i instrumenata, ali i zabavna platforma sa kvizovima i zanimljivostima na temu finansija. Platforma je bila samo prvi korak. U narednom periodu Erste Banka je nastavila da širi finansijska znanja i van digitalnog sveta – kroz radionice o finansijskoj pismenosti, edukativne sadržaje za mlade i najmlađe, kao i brojne druge aktivnosti.Platformu #ErsteZnali je posetilo 300.000 ljudi, a 5.000 njih je registrovalo svoje naloge i učestvovalo u testovima znanja. Na radionicama iz upravljanja finansijama je do sada učestvovalo 600 učesnika/ca. Zabeležili smo čak 800 sati ekspertskog volontiranja zaposlenih Erste Banke u oblasti finansijske edukacije građana.Takođe, Erste Banka je započela zvaničnu saradnju sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pružajući podršku u strateškom uvođenju programa finansijske edukacije u obrazovni sistem.U narednom periodu očekujemo uvođenje finansijske pismenosti u osnovno obrazovanje u okviru projekta „Škola novca za osnovca“ koji Erste Banka realizuje u partnerstvu za Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Za najmlađe smo pripremili zabavnu mobilnu aplikaciju – igricu kojoj je fokus finansijska edukacija, a koja će biti dostupna svima za mobilni telefon i tablet.Odgovorni i tokom pandemijeVeć 13 godina Erste Banka transparentno i sistematično izveštava javnost o svemu što radi kroz Izveštaj o društveno odgovornom poslovanju - Banka to su ljudi. Zašto nam je ovo važno? Zato što želimo da pokažemo da našom bankom upravljamo odgovorno, vodeći računa o zaposlenima, klijentima, dobavljačima, zajednici i životnoj sredini. Ono što je još važnije, nastojimo da verno prikažemo ne samo podatke o našem učinku, već i sve one principe u kojima leži naša snaga, u pravom timskom duhu, zajedničkoj viziji koju posvećeno ostvarujemo i činjenici da smo uvek tu jedni za druge, za naše klijente i lokalnu zajednicu. Ciljevi održivog razvoja Ujedinjenih nacija, koji predstavljaju jedinstven poziv na delovanje čitavom svetu radi iskorenjivanja siromaštva, zaštite životne sredine i obezbeđivanja prosperiteta za sve, čine okvir i za poslovanje Erste Banke. Ponosni smo što smo potpisnici ovakvog globalnog sporazuma koji nas podstiče da stalno pronalazimo nove načine kako bismo najpre unapredili sebe, a zatim nesebično delili svoja znanja da učinimo svet boljim i humanijim mestom za život.  Prošla godina je po mnogo čemu bila posebna, vrtoglavo je okrenula našu svakodnevicu i postavila nove prioritete. Svesni da su se i naši klijenti susreli sa brojnim poslovnim izazovima, promišljali smo o dodatnim načinima podrške i osnaživanja mikro, malih i socijalnih preduzeća. I ranije smo im pružali različite vidove promotivne podrške, ali smo u jeku pandemije otišli korak dalje i pripremili TV i onlajn kampanju da bismo ih osnažili i pomogli da ostanu vidljivi svojim klijentima i kupcima. Time smo im još jednom pokazali da verujemo u njih, kao što oni veruju u nas kao svog finansijskog partnera. Želeli smo da im pomognemo da ispričaju i predstave vidljivije i glasnije svoje pozitivne i autentične priče. Sudeći po reakcijama javnosti, u tome smo i uspeli. U okviru kampanje za podršku privredi, Erste Banka je odmah nakon izlaska iz vanrednog stanja za svoje klijente – startape, mikro, mala i srednja preduzeća, kreirala i TV reklame i zakupila TV reklamni prostor na četiri nedelje. Na taj način oni su dobili šansu ne samo da na jedan drugačiji način ispričaju svoje interesantne životne priče i motive za razvoje svojih biznisa, već i da što bolje plasiraju svoje proizvode širom naše zemlje. U kampanji je učestvovalo šest preduzeća, a za svako od njih je pripremljen po jedan spot u trajanju od 35 sekundi i zajednički spot u trajanju od 45 sekundi. Na taj način svakom klijentu je obezbeđeno po 180 minuta besplatne promocije na televizijskim kanalima. Pored toga, promotivni materijal je emitovan i deljen putem društvenih mreža Erste Banke.Erste Banka je za devet različitih zdravstvenih ustanova širom Srbije izdvojila više od pet miliona dinara vanredne pomoći, na ime podrške borbi protiv pandemije Situacija u kojoj smo se svi zajedno našli 2020. godine, postavila je pred nas brojne izazove, ali nas je istovremeno podstakla da pronađemo načine da ipak sprovedemo predviđene aktivnosti, a pritom dodamo i nove u skladu sa situacijom, sa ciljem da podržimo zaposlene, klijente i zajednicu u kojoj poslujemo. Ponosni smo na to što smo, između ostalog, nastavili da ulažemo u naše zaposlene tako što smo im obezbedili 16.000 sati obuke, što smo umesto za promociju banke sredstva preusmerili na promociju naših klijenata snimivši im reklamne spotove i obezbedivši besplatnu promociju na televizijskim stanicama i našim društvenim mrežama, i što smo uložili u kulturu, umetnost i nauku skoro 16,3 miliona dinara. Pružena je podrška za 40 manifestacija poput Beogradskog festivala igre, izložbe „Alan Ford trči počasni krug“, Bitefa, Guitar art festivala, Festivala nauke i 125 godina Prirodnjačkog muzeja. Naš strateški pristup društveno odgovornom poslovanju i naša posvećenost zajednicama u kojima poslujemo su nam omogućili da napravimo dobar balans u jednom veoma izazovnom vremenu. S obzirom na urgentne potrebe našeg zdravstvenog sistema, Erste Banka je za devet različitih zdravstvenih ustanova širom Srbije izdvojila više od pet miliona dinara vanredne pomoći, na ime podrške borbi protiv pandemije. Jedan je od stubova društveno odgovornog poslovanja Erste Banke jeste i nastojanje da smanji negativan uticaj na životnu sredinu gde god je to moguće i inovativnim rešenjima doprinese ekološkoj održivosti. Prošle godine uloženo je skoro 100 miliona dinara u upravljanje zaštitom životne sredine, dok je procenat učešća zelene energije u ukupnoj količini potrošene energije iznosio oko 70%.

2021

Fokus na trajne vrednosti

Delta Fondacija je od osnivanja do kraja 2020. godine realizovala 3.960 humanitarnih akcija, u društvenu zajednicu uložila je 39 miliona evra, a pomoć je dobilo 754.124 stanovnika SrbijeNaše selo – primer za oporavak ruralnih područjaKako pomoći srpskom selu, koje živi sve teže, sa zastarelom i neefikasnom poljoprivredom, a zapravo i odumire, jer na zemlji ostaju samo stari, dok mladi svoju sreću traže migrirajući iz sela u grad? Mnogi postavljaju ovo pitanje već godinama unazad, ali Delta Holding se sa partnerima dohvatio posla da tu situaciju promeni i da na primeru pokaže kako selo može da radi i da izgleda.Projekat koji je osmišljen u samoj kompaniji i pokrenut u jesen 2018. godine, nazvan je Naše selo. Za njegov temelj uzet je nedvosmislen zaključak da ono što najviše nedostaje srpskom selu jeste znanje. Poznavanje moderne poljoprivrede, pristup novim tehnologijama i znanje kako da poljoprivredna proizvodnja bude efikasna i profitabilna.Za start projekta odabrana su dva sela na istoku Srbije, u opštini Zaječar: Mala Jasikova i Dubočane. Za oba je karakterističan mali broj žitelja koji su ostali na selu i poljoprivreda zasnovana na prastarim saznanjima koja su se prenosila sa generacije na generaciju.Program je podeljen u tri celine: prvu čini edukacija u modernoj proizvodnji, druga je pomoć u finansiranju modernizacije, a treća podrazumeva organizaciju javnog i kulturnog života, koji je važan motiv za ostanak ljudi u svojim domaćinstvima.„Zatekli smo jako neuređeno stanje, neorganizovano, proizvodnja je bila na veoma primitivnom nivou. Bez obzira na to koliko su oni ostvarivali novčanih sredstava na mesečnom nivou, bilo je evidentno da mogu da ostvare mnogo više“, kaže Dušan Vrućkić, stručnjak za stočarstvo u Delta Agraru, jedan od aktivnih učesnika ovog projekta.Postignuti rezultati nadmašili su očekivanja. Za meštane su organizovana predavanja o tome kako da održavaju i štite svoje voćnjake; kako da biraju rasu stoke, zašto i kako da menjaju ishranu muznih krava i o svim drugim aspektima uspešne agrarne proizvodnje.Uz pomoć Erste banke, partnera koji se od početka priključio projektu, obezbeđeni su krediti za meštane koji su želeli da unaprede svoja imanja. Kamate na kredite preuzeo je Delta Agrar, tako da je za njih pozajmica bila beskamatna. Zahvaljujući tome, neki od njih ogradili su voćnjake i zaštitili ih od divljači; drugi su izgradili nove ili obnovili postojeće štale za muzne krave i ovce; treći su proširili stada koza, četvrti napravili farmu koka nosilja...Ono što je možda najvažnije, meštani u oba sela potpuno su promenili način rada na svojim imanjima. Pojedine porodice odlučile su da ostanu na selu, a posebno ohrabrenje je odluka nekolicine meštana da se vrate na roditeljska imanja koja su ranijih godina napustili. Pogled u budućnost sada je drugačiji.Kroz brojne akcije pokrenut je i društveni i javni život u ova dva sela. Delta je finansirala i realizovala renoviranje obe seoske škole. Organizovane su novogodišnje priredbe, pozorišne predstave, dečje posete muzejima i arheološkim nalazištima.„Ja iz sela ne odlazim. Ne bih želela da ostavim svoje selo i svoju kuću i sve ovo što smo stekli, da to ne daj bože nekad zaraste u trnje“, kaže Nevena Joncić koja, zajedno sa ocem, uzgaja muzne krave u selu Mala Jasikova. „I svoju decu vučem ka tome, ja želim da završe škole, da budu dobra deca, dobri đaci, da opet ostanu ovde gde smo mi. Da rade sve to, da nam selo ne ostane pusto, jer bez sela nema ni života.“Akcija u dva zaječarska sela za Deltu je samo prvi korak u borbi za oporavak ruralnih područja naše zemlje. Već ove godine u projekat Naše selo uključiće se još dva naselja, ovog puta u drugom delu Srbije, u Vojvodini. Sa iskustvom stečenim u prva dva sela, sa energijom koju daje uspeh u prvom delu projekta, kompanija ne krije optimizam da će Naše selo tek pokazati svoju punu snagu i maksimalni doprinos oporavku srpskog sela.Povratak zadužbinarstvuZadužbinarstvo, kao deo srpske istorije, zamrlo je posle Drugog svetskog rata. Sedamdesetak godina kasnije, Delta je vratila u život ovu tradiciju, prvim dugoročnim projektima koji predstavljaju trajan doprinos boljem životu zajednice. Zadužbinarstvo je zapisano kao strateški cilj Delta Fondacije i kompanija nastavlja da se bavi projektima od trajnog i nacionalnog značaja.Centar SunceCentar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine sa invaliditetom u Beogradu omogućava da 70 do 80 mladih osoba sa invaliditetom provede dan u organizovanom boravku u kome razvijaju svoje kapacitete – dok roditelji mogu da se posvete svojim obavezama. Radi od septembra 2011. godine.Centar IskraCentar za sport i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom u Kragujevcu je mesto za rekreaciju, druženje, trening i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom. Omogućava smeštaj u četiri apartmanske jedinice, organizaciju obuke, seminara i svih edukativnih događaja. Sadrži zatvorenu salu za trening i otvorene terene za atletiku, boćanje i trening orijentacije osoba sa oštećenim vidom. Predat je na upravljanje gradu Kragujevcu u junu 2016.Skulptura „Odande Dovde“Zajedničko delo britanskog vajara Ričarda Dikona i srpskog vajara i profesora Mrđana Bajića. Postavljeno je na pasareli koja povezuje tvrđavu Kalemegdan i Savsko pristanište u Beogradu. Skulptura teška oko 5 tona i visoka 7 metara predstavlja jedinstveni spomenik moderne umetnosti. Imenom, položajem i zajedništvom autora predstavlja simbol spajanja i jedinstva različitih mesta, ljudi i kultura.Delta FondacijaOsnovana 2007. godine, Delta Fondacija je počela da radi kao prva korporativna fondacija na ovim prostorima. Od tada do danas posvećena je realizaciji projekata za pomoć društvenoj zajednici, sa naglaskom na održive, trajne vrednosti, pa i zadužbinarske projekte.Delta Fondacija već godinama pomaže ranjivim društvenim grupama, ulaže u obrazovanje i kulturu, jača socijalno preduzetništvo, ali pomaže i u slučaju  prirodnih nepogoda i drugih sličnih izazova koji pogađaju naše društvo.Delta Fondacija je od osnivanja do kraja 2020. godine realizovala 3.960 humanitarnih akcija, u društvenu zajednicu uložila je 39 miliona evra, a pomoć je dobilo 754.124 stanovnika Srbije.Fond za budućnostProjekat Fond za budućnost, pokrenut 2006. godine, pomaže deci bez roditeljskog staranja koja su smeštena u socijalne ustanove. Fokus je zapravo na njihovoj pripremi za trenutak kada će napustiti dom, a koji je, kako je pokazala praksa, neuralgična tačka njihovog ulaska u život.Kroz program polaznici dobijaju socijalne veštine neophodne za uobičajeni život, za razgovor o poslu i očuvanje radnog mesta, za profesionalno usavršavanje i napredovanje. Po završetku programa dobijaju priliku i da se zaposle u Deltinom poslovnom sistemu.Program traje dve godine i realizuje se u nekoliko faza: konkurs i izbor stipendista, teorijska i praktična obuka, mesečno stipendiranje, dodela sertifikata i zapošljavanje. U okviru programa Fond za budućnost dodeljuju se stipendije učenicima poljoprivrednih škola. Osim stipendije, studentima se pruža prilika da svoja prva profesionalna iskustva u oblasti poljoprivrede steknu upravo na imanjima Delta Agrara. Tokom 2020. godine Delta Fondacija je stipendirala tri studenta.Treći roditeljZaposleni Delta Holdinga u saradnji sa Udruženjem „Putokaz“ iz Novog Sada, već šest godina pomažu očuvanje bioloških porodica koje su u riziku da im deca budu izmeštena u ustanove socijalne zaštite. Reč je o programu Treći roditelj, koji ne samo da pruža podršku jednoj osetljivoj društvenoj grupi, već mobiliše i zaposlene, okupljajući ih oko vrednosti koje dele sa kompanijom i koje zajedno želimo da promovišemo.Cilj je da se dostigne potpuna funkcionalnost porodica kroz savetodavni rad, podršku u pravnoj i zdravstvenoj zaštiti i zastupanju prava deteta. Takođe, deci se pruža podrška u obrazovanju i sticanju različitih veština kako bi se osiguralo njihovo zdravo odrastanje.U 2020. godini ukupno 134 zaposlenih brinulo je o 50 dece. Zadatak svakog trećeg roditelja je da tokom godine priprema pakete za decu u skladu sa njihovim željama i potrebama - pred praznike, rođendane i polazak u školu. Deci se finansiraju sportske aktivnosti i druge vannastavne aktivnosti, kao i odlasci na ekskurzije. Kako bi se uspostavila lakša komunikacija sa decom, angažovan je socijalni radnik koji kontinuirano obilazi porodice i pomaže pri prevazilaženju bilo kakvih izazova. Prva solarna elektranaU 2021. godini sprovedena je revizija energetskih sistema na 20 lokacija. Na osnovu tipa objekta, proizvodnog procesa, i potrošnje energenata procenjeno je da se energetska efikasnost može poboljšati uvođenjem obnovljivih izvora energije i time doprineti smanjenju emisije CO2.Doneta je odluka da u narednoj godini budu postavljene solarne elektrane na devet objekata. Proizvedena električna energija na solarnim elektranama će se koristiti za sopstvene potrebe datih objekata, što će dovesti do smanjenja potrošnje električne energije za 20-30% sa distributivne mreže. Na ovaj način smanjiće se i emisija CO2. Solarne elektrane biće instalirane isključivo na krovovima objekata, nikako na zemlji, travnatim i obradivim površinama.U novoj poslovnoj zgradi Delta House, koja je sedište Delta Holdinga, izgrađena je i solarna elektrana snage 80kWp kao prva solarna elektrana u našoj kompaniji.Zadovoljni zaposleni = dobar poslovni rezultatBriga o ljudima jedna je od osnovnih vrednosti Delta Holdinga. U skladu sa tim kompanija kontinuirano ulaže u razvoj procedura i korporativne kulture kojima se unapređuje zadovoljstvo zaposlenih, stvara podržavajuća atmosfera za razvoj, inovativnost i kreativnost, uz poštovanje različitosti i drugih potreba zaposlenih.Upravo u ovom trenutku u toku je veliko istraživanje motivacije i zadovoljstva u celom Delta Holdingu. Dobijeni rezultati biće osnov za unapređenje korporativne kulture i razvijanje employer branding-a, koji je prepoznat kao jedna od ključnih tačaka za razvoj kompanije u narednom periodu.Podsticajno radno okruženje koje podrazumeva poštovanje ljudskih i radnih prava zaposlenih i otvaranje mogućnosti za njihov lični i profesionalni razvoj, kreirano je sa ciljem da zaposleni budu istinski ispunjeni i zadovoljni svojim radom. Kompanija je nastavila i sa projektima podrške mladima kroz programe zapošljavanja i praksi za studente i srednjoškolce. U 2020. godini posebna pažnja bila je posvećena bezbednosti radnih mesta u uslovima pandemije. Procesi rada bili su organizovani tako da su svi zaposleni čija je priroda posla to dozvoljavala dobili mogućnost da rade od kuće. Istovremeno u poslovnim prostorima primenjene su sve epidemiološke mere za zaštitu zdravlja zaposlenih na radnom mestu i sprečavanje širenja korona virusa u kolektivu.Osim obaveznog poštovanja aktuelnih zakonskih propisa, u Kompaniji je izgrađena jaka i jasno definisana korporativna kultura, u potpunosti usaglašena sa etičkim principima poslovanja kojima je definisano poštovanje nediskriminatornih principa, ljudskih i radnih prava i pružanje jednakih mogućnosti za razvoj karijere.Uvek u dobrom društvuDelta Holding sa zadovoljstvom učestvuje u radu svih organizacija i udruženja koja okupljaju društveno odgovorne kompanije i pojedince. Kao predsedavajući Upravnog odbora Globalnog dogovora u Srbiji i član UO Foruma za odgovorno poslovanje, zajedno sa kolegama promovišemo ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija i doprinosimo informisanju i aktivaciji ostalih članova.Svaki zaposleni u kompaniji s ponosom ističe da je zajednica prepoznala našu aktivnost. Za akciju Naše selo dobili smo nagradu Virtus za najinovativniji projekat; pripala nam je Nacionalna nagrada Privredne komore Srbije za društveno odgovorno poslovanje kao i nagrada „Đorđe Vajfert“ za velika preduzeća.Priznanja su ne samo naš ponos, već i veliki motiv da još energičnije nastavimo u narednom periodu.

2021

Odgovorno poslovanje kao doprinos zajednici

Odgovoran pristup u upravljanju viškovima hrane i pružanje pomoći onima kojima je ona najpotrebnija godinama su strateški deo našeg poslovanjaKao najveći donator hrane Banci hrane Beograd, kompanija Delez Srbija je poznata po višegodišnjem projektu „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“. Kako izgleda nadgradnja ovog projekta, digitalna platforma „Tanjir po tanjir“, zašto je dobila nagradu u oblasti izuzetnih tehnoloških inovacija koje doprinose unapređenju infrastrukture donacija hrane i na koje još načine kompanija doprinosi odgovornom poslovanju, razgovarali smo sa Milicom Popović, menadžerom korporativnih komunikacija kompanije Delez Srbija.Dela koja nas čine solidarnim, humanim i empatičnim najvrednije su što imamo. Upravo to je pokazala godina koju ispraćamo, na sve to nas je već opomenula i godina pre. Odgovorno poslovanje je postalo deo kulture poslovanja globalnih kompanija, sve više postaje deo svesti svih nas, a već se pokazalo koliko mnogo zajedničkim aktivnostima kompanije mogu da doprinesu, i za sebe, i za društvo. Kompanija Delez Srbija godinama nastoji da pozitivno utiče na zajednicu u kojoj posluje. Rano je prepoznala da je održivo poslovanje, pogotovo u maloprodajnom svetu, velika odgovornost, a dobro delo koje može da pokrene zajedno sa zaposlenima, partnerima i potrošačima postalo je njeno strateško opredeljenje. Celokupan koncept svog poslovanja, i globalno, i lokalno, utemeljila je na održivom modelu i odgovornom odnosu prema zaposlenima, potrošačima, zajednici. Na nivou cele Ahold Delhaize grupe, kojoj kompanija pripada, ovaj koncept nazvan je GROUNDED IN GOODNESS.Pomažemo da imaju i oni koji nemajuJedan od najvećih maloprodajnih lanaca, ujedno je i najveći donator hrane u Srbiji. Poznat je po višegodišnjem projektu „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“, zahvaljujući kome korisnici humanitarnih organizacija godinama mogu da računaju na obezbeđen svakodnevni obrok. Do sada je donirano više od 5.000 tona voća i povrća, a sve ono što je kompanija još od 2015. godine realizovala sa Bankom hrane Beograd, ove godine je dobilo digitalnu nadgradnju u vidu onlajn platforme za donacije „Tanjir po tanjir“. Sve humanitarne organizacije uključene u ovaj projekat imaju svoje naloge na platformi i mogućnost da jednim klikom rezervišu namirnice koje u toku dana Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go radnje izdvoje za doniranje. „Odgovoran pristup u upravljanju viškovima hrane i pružanje pomoći onima kojima je ona najpotrebnija godinama su strateški deo našeg poslovanja. Novi model koji smo realizovali uz podršku naših partnera Banke hrane Beograd i UNDP-a, omogućiće nam da na godišnjem nivou veće količine hrane dođu do većeg broja krajnjih korisnika“, kaže Milica Popović, menadžer korporativnih komunikacija kompanije Delez Srbija, i dodaje da je platforma zasnovana na blokčejn tehnologiji, koja omogućava da se ceo proces donacija prati od prvog do poslednjeg koraka i čini ga transparentnijim i sigurnijim.Prodavnice na ovoj platformi svakodnevno ažuriraju informacije o dostupnim količinama voća i povrća, a ukoliko se ukaže potreba, jedna organizacija može da preuzima namirnice i iz više radnji. Istovremeno je omogućena prijava novih zainteresovanih humanitarnih organizacija i udruženja, koje će posredstvom Banke hrane dobiti svoj nalog i mogućnost da svakodnevno preuzimaju dostupne namirnice.Voće i povrće svakog dana za 7.500 građanaPrema rečima naše sagovornice, zahvaljujući platformi, kroz saradnju sa više od 65 humanitarnih organizacija, voće i povrće svakoga dana stiže do oko 7.500 građana. Sva količina hrane koja se donira je vidljiva na platformi, a zainteresovana organizacija, koja je korisnik Banke hrane, ima jasan pregled proizvoda koji su na raspolaganju, kao i pregled prodavnica u kojima je moguće preuzeti donaciju. Delez Srbija je godinama partner Banke hrane Beograd, kojoj je pružio dodatnu podršku unapređenju sistema doniranja. Sredstva u vrednosti od 50.000 evra namenjena su za novo vozilo neophodno za pružanje dodatne filantropske pomoći korisnicima, kao i za dvogodišnje funkcionisanje transportnog sistema koji će hranu dovoditi direktno do vrata udruženja koja su partneri ove organizacije.Doniranje viškova hrane doprinosi posebno ostvarivanju Cilja 2 – Svet bez gladi i Cilja 12 – Odgovorna potrošnja i proizvodnja, dok istovremeno utiče na smanjenje emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte (GHG) koje proizvodi organski otpad, čime doprinosi borbi protiv klimatskih promena (Cilj 13). Svetski dan hrane ustanovljen je još davne 1979. godine, a njegovo obeležavanje svakog 16. oktobra, u više od 150 zemalja, jedan je od načina da svako od nas doprinese podizanju svesti o problemima siromaštva i gladi. U Srbiji se ovaj datum obeležava od 2001. godine, čime je načinjen značajan korak ka isticanju važnosti hrane. Kada je o njenim viškovima reč, podaci kažu da, ukoliko bismo na globalnom nivou sačuvali samo trećinu bačene hrane, mogli bismo da nahranimo 870 miliona gladnih u svetu.   Zbog strateške odluke da donacijama hrane pomaže zajednicu u kojoj posluje i redovne prakse u ovoj oblasti, Delez Srbija je i jedan od dobitnika priznanja za doniranje hrane, koje Forum za odgovorno poslovanje dodeljuje kompanijama koje kontinuirano potvrđuju odgovoran pristup poslovanju i pružaju značajnu podršku onima kojima je neophodna. Digitalna platforma „Tanjir po tanjir“ prepoznata je od strane Foruma za odgovorno poslovanje i dobila je nagradu u oblasti izuzetnih tehnoloških inovacija koje doprinose unapređenju infrastrukture donacija hrane.Inicijativa „Spasimo hranu, spasimo humanost“ Srpskog filantropskog foruma bila je prilika kompaniji Delez Srbija da sa velikim iskustvom u sličnim aktivnostima da svoj doprinos i ovoj odgovornoj inicijativi. Istovremeno, kompanija je pokazala stratešku opredeljenost da podrži projekte koji čine naše društvo boljim mestom za život, a u to je tradicionalno uključila i sve građane.  „Naša podrška inicijativi ’Spasimo hranu, spasimo humanost’ započela je humanitarnim akcijama prikupljanja hrane u prodavnicama širom Srbije. Naši građani pokazali su, kao i uvek, veliku solidarnost; zahvaljujući njihovoj filantropiji prikupljeno je više od 14 tona namirnica za više od 24 humanitarne organizacije širom Srbije. Ove akcije realizovane su zajedno sa Crvenim krstom Beograd i Bankom hrane Beograd, povodom Svetskog dana hrane i Nedelje solidarnosti, a dodatno smo inicijativu podržali i donacijom od 1.000.000 dinara Srpskom filantropskom forumu. Donacija je namenjena ustanovama koje su deo Saveza za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Srbije (MNRO) u Nišu, Leskovcu i Vranju“, istakla je Milica Popović. Ujedinjeni za modernizaciju neonatologijePokazatelj koliko je važno da se i kompanije i druge organizacije međusobno ujedine jer sve teže istom cilju jeste i kampanja koju je pokrenuo Unicef, „Tako mali da bi u srce stali“, a koju je kompanija Delez Srbija podržala kroz akciju „Račun zaokruži, život produži“. Zahvaljujući ovoj partnerskoj saradnji svim građanima je omogućeno da zaokruživanjem računa u Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go radnjama do iznosa koji žele pruže podršku akciji za modernizaciju neonatologija u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu i pruže  podršku prevremeno rođenim bebama.Da se udruženim snagama dostižu još dalji ciljevi pokazuje i ovogodišnja donacija kompanije Delez Srbija Unicefu od 200.000 evra za modernizaciju i opremanje neonatalnih jedinica u našoj zemlji. Zahvaljujući ovoj donaciji omogućena je nabavka prvog transportnog vozila za decu i aparata za terapijsku hipotermiju novorođenčadi Centru za neonatalogiju u Kragujevcu, kao i jedan aparat za terapijsku hipotermiju novorođenčadi Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine iz Novog Sada. Donacija je namenjena i stručnoj edukaciji lekara, medicinskih sestara i saradnika za primenu najnovijih znanja i procedura u neonatologiji.„Poseban je osećaj kada činimo nešto za zdravije i lepše odrastanja budućih generacija. Uvek smo tu da podržimo našu zajednicu, čiji je izuzetno važan deo zdravstveni sistem, pogotovo neonatalne jedinice. Partnerstvo sa Unicefom deo je naše spremnosti da društvo činimo boljim“, istakla je Milica Popović i dodala da se u Srbiji svake godine rodi 65.000 dece, od kojih je 4.000 prevremeno rođenih beba, a čak njih sedam svakoga dana zahteva neki vid intenzivne nege. Delez Srbija u svoje humanitarne aktivnosti često uključuje i svoje potrošače, sve građane koji žele da pomognu, pa je tako humanitarna akcija „Dobro delo za SOS Dečije selo“ postala tradicionalna. I ove godine su građani nabavkom obeleženog školskog pribora u Tempo i Mega Maxi hiremarketima pokazali da misle na decu iz SOS Dečijeg sela i na njihovo srećnije detinjstvo, pa je za samo mesec dana prikupljeno više od milion dinara za bolje uslove smeštaja dece i kontinuirano grejanje porodičnih kuća u SOS Dečijem selu Kraljevo tokom zimske sezone.Kompanija Delez Srbija je pre svega dobar komšija koji redovnim donacijama prehrambenih i neprehrambenih proizvoda podržava i sigurne kuće u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu i Pančevu, kao i Udruženje roditelja dece obolele od malignih i drugih retkih bolesti „Zvončica“ i Udruženje roditelja i prijatelja dece sa smetnjama u razvoju „Evo ruka“.Prelazak na zelenu električnu energijuOčuvanje životne sredine i borba protiv klimatskih promena deo je održivog poslovanja kojem je kompanija Delez Srbija veoma posvećena. Rezultati koje postiže izuzetno su značajni, što potvrđuje dobijeni sertifikat o doprinosu smanjenju emisije ugljen-dioksida, koji je kompaniji dodelio Seopak. Delez Srbija sprovodi niz aktivnosti koje direktno utiču na očuvanje životne sredine i sprečavanje velikih klimatskih promena.Najznačajniji rezultati ostvareni su prelaskom na korišćenje zelene električne energije, primenom mera energetske efikasnosti i implementacijom inovativnih tehnoloških rešenja u ovoj oblasti. Zahvaljujući tome, ističe Milica Popović, samo u 2020. godini kompanija je za 30 odsto smanjila emisiju ugljen-dioksida u kompletnom sistemu u odnosu na 2019. godinu. Kroz odgovorno sakupljanje i recikliranje ambalažnog otpada u 2020. godini emisija ugljen-dioksida smanjena je za 3.976,49 tona. Delez Srbija je kroz nove prodavnice, koje imaju savremene ekološke sisteme komercijalnog hlađenja, pokazala energetsku efikasnost i rad na manje štetnom uticaju na životnu sredinu. „Unapredili smo efikasnost lanca snabdevanja i implementirali smo najsavremeniji sistem u radnje u vidu LED rasvete, rashladnih sistema sa CO2 fluidom i propanskih rashladnih vitrina. U segmentu smanjenja energetskog intenziteta i emisija pomogli smo Srbiji da se približi cilju usklađenosti sa klimatskom politikom Evropske unije, a to je umanjenje emisija ugljen-dioksida za 55% do 2030. godine“, kaže naša sagovornica. Strateške odluke utemeljene na tome da se čini dobro ljudima i planeti; da sve što je zdravo i održivo treba da bude dostupno svima; prateći globalne ciljeve pokrenuti i lokalnu zajednicu; činiti dobro za nas i naše porodice, za životnu sredinu – sve su to koraci do istog, zajedničkog cilja svih nas. Na njima počiva odgovorno poslovanje i odgovorni doprinos svakom novom danu za sve nas. 

Srbija

Od sada Drumska strela ide i na struju

Srpski student tim “Drumska strela” predstavio je novi bolid na električni pogon na Mašinskom fakultetu. Iza ovog projekta stoji tim od 60 studenata sa sedam beogradskih fakulteta. Bolid sa novom litijum-jonskom baterije dostiže brzinu od 100 kilometara na sat za manje od tri sekunde. Drumska strela postoji već 11 godina i iza njih 9 izrađenih vozila sa motorom SUS(sa unutrašnjim sagorevanjem), dok je ovo prvo vozilo studentskog tima koje će ići na struju. Ceo projekat je pokrenut 2019. godine, ali je usled pandemije virusa Korona znatno usporen.  “Smatram da je ovaj projekat jedna avangarda, pionirski projekat u smislu dualnog obrazovanja, pre dualnog obrazovanja,” rekao je Bogdan Čarapić, vođa tima. Projekat je iste godine prvi put predstavljen na takmičenju u Silverstonu. Neke od novina su ovom bolidu su promena mesta baterije, umesto da bude iza vozača sada je pored njega, dostupnost dijagnostike vozaču na kontrolnoj tabli, monokok šasija od karbona asimetričnog dizajna.Rečeno je da tim imao dosta izazova u projektovanju i izradi delova. Prilikom izrade i sklapanja elektronike, jedan od problema sa kojima su se susreli i kriza čipova koja trenutno vlada u svetu.Pored promene sistema kočenja, oslanjanja i upravljanja, promenjen je i ceo koncept prenosnika koji predstavlja nakomlpeksniji i najveći mehanički skok u jednom elektro vozilu.Pored studenata Mašinskog fakulteta u izradi celog projekta učestvovali su i studenti Elektrotehničkog, Tehnološko-metalurškog, Arhitektonskog i Fakuleta organizacionih nauka, Vojne akademije i Fakulteta dramskih umetnosti. Anđela Đorđević

Srbija

Od sada „Drumska strela“ ide i na struju

Srpski student tim “Drumska strela” predstavio je novi bolid na električni pogon na Mašinskom fakultetu. Iza ovog projekta stoji tim od 60 studenata sa sedam beogradskih fakulteta. Bolid sa novom litijum-jonskom baterije dostiže brzinu od 100 kilometara na sat za manje od tri sekunde. Drumska strela postoji već 11 godina i iza njih 9 izrađenih vozila sa motorom SUS(sa unutrašnjim sagorevanjem), dok je ovo prvo vozilo studentskog tima koje će ići na struju. Ceo projekat je pokrenut 2019. godine, ali je usled pandemije virusa Korona znatno usporen.  “Smatram da je ovaj projekat jedna avangarda, pionirski projekat u smislu dualnog obrazovanja, pre dualnog obrazovanja,” rekao je Bogdan Čarapić, vođa tima. Projekat je iste godine prvi put predstavljen na takmičenju u Silverstonu. Neke od novina su ovom bolidu su promena mesta baterije, umesto da bude iza vozača sada je pored njega, dostupnost dijagnostike vozaču na kontrolnoj tabli, monokok šasija od karbona asimetričnog dizajna.Rečeno je da tim imao dosta izazova u projektovanju i izradi delova. Prilikom izrade i sklapanja elektronike, jedan od problema sa kojima su se susreli i kriza čipova koja trenutno vlada u svetu.Pored promene sistema kočenja, oslanjanja i upravljanja, promenjen je i ceo koncept prenosnika koji predstavlja nakomlpeksniji i najveći mehanički skok u jednom elektro vozilu.Pored studenata Mašinskog fakulteta u izradi celog projekta učestvovali su i studenti Elektrotehničkog, Tehnološko-metalurškog, Arhitektonskog i Fakuleta organizacionih nauka, Vojne akademije i Fakulteta dramskih umetnosti. Anđela Đorđević

2021

Iskren i pouzdan partner zajednice

I ove godine kompanija je nastavila svoju plemenitu misiju i brojnim donacijama još jednom pokazala da je istinski i pouzdan partner zajednice u kojoj poslujePreko pola veka potrošači širom zemlje i regiona uživaju u sjajnim Bambi proizvodima. Bambi je sinonim detinjstva, radosti i bezbrižnosti, a zahvaljujući ukusu koji osvaja, brendovi ove kompanije rado su viđen gost svakog doma. Potrošači znaju da prepoznaju kvalitet, ali i da osete svu ljubav i trud Bambi tima uložen da svaki zalogaj bude pravo uživanje i neponovljiv osećaj. Zahvalna za poverenje i ljubav potrošača, kompanija uzvraća zajednici nastojeći da uvek i svuda bude pouzdan partner i saveznik u brojnim plemenitim inicijativama. Upravo tako bilo je i ove, 2021. godine, uprkos izazovu epidemije koja ne jenjava. Briga o zajedniciDruštveno odgovorno poslovanje sastavni je deo identiteta i poslovne kulture kompanije Bambi već više od 50 godina. Već decenijama, najveći konditor na domaćem tržištu, kroz donacije proizvoda, opreme, ali i volonterske akcije, pokazuje da je pouzdan i postojan partner zajednice u kojoj posluje.Plazma, kao najpoznatiji, ali i najomiljeniji brend potrošača je kroz dosadašnje inicijative i projekte bio pokretač brojnih pozitivnih promena, što potvrđuje i nagrada za najomiljeniji domaći brend, po izboru potrošača, 11. godinu zaredom. Projekat “Velika dela nastaju kod kuće” koji je pokrenut tokom 2020. godine, samo je jedan u nizu kojim je brend Plazma pružio podršku zajednici u izazovnim mesecima. Kroz ovaj projekat Plazma je inspirisala ljude da pokažu solidarnost i empatiju i kroz svoja dela pomognu onima kojima je pomoć neophodna. Kao rezultat kampanje, kompanija je podržala više od 40 ustanova i organizacija donacijama u vrednosti od preko 36 miliona dinara.I ove godine kompanija je nastavila svoju plemenitu misiju i brojnim donacijama još jednom pokazala da je istinski i pouzdan partner zajednice u kojoj posluje.Kako se šampioni međusobno prepoznaju, Bambi je u aprilu u fabrici u Požarevcu, ugostio velikana srpskog fudbala, Dragana Stojkovića Piksija. Tokom boravka u fabrici, selektor fudbalske reprezentacije je obišao proizvodnju, a motiv njegove posete bio je još lepši i humaniji - ugovorena je pomoć za najugroženije mališane u selektorovom rodnom gradu Nišu. Vredna donacija u vidu tri tone Bambi proizvoda, stigla je na adrese Zavoda za vaspitanje omladine, Doma za decu i omladinu Duško Radović, kao i javnoj predškolskoj ustanovi Pčelica. Slatki paketi puni ljubavi obradovali su brojne mališane, a Plazma još jednom pokazala da je nezamenljiv deo odrastanja. Vodeći se alarmantim procenama da gotovo 480.000 ljudi u Srbiji ne može da zadovolji osnovne životne potrebe, dok se godišnje baci oko 900.000 tona hrane, kompanija Bambi podržala je i kampanju "Spasimo hranu, spasimo humanost" koju sprovodi Koalicija za dobročinstvo, a predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Kompanija je podsetila na važnost solidarnosti i zajedno sa partnerima pokrenula plemeniti talas doniranja osnovnih životnih namirnica ugroženim građanima u najnerazvijenijim delovima naše zemlje.Tokom 2021. godine kompanija je donirala više od osam tona hrane vrtićima, školama, sportskim udruženjima, kao i neophodnu opremu zdravstvenim ustanovama. Samo Institutu za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut”, kompanija je donirala računarsku opremu, čime je nastavljena podrška ovoj ustanovi, ali i čitavom zdravstvenom sistemu u borbi protiv ogromnog epidemiološkog izazova.  Jednakost dolazi iz kućePoložaj dama u porodici i radnom okruženju, kao i njihovo fizičko i mentalno zdravlje, jedna je od esencijalno značajnih tema za kompaniju Bambi kao i Plazmu, njen najpoznatiji brend.Kao brend koji inspiriše i pokreće na pozitivne promene, Plazma je ove godine obeležavajući Dan jednakosti žena, poslala jaku i jedinstvenu poruku - “Jednakost dolazi iz kuće” i snažnom inicijativom pozvala parove i roditelje širom Srbije na razumevanje i ravnomerniju raspodelu svih obaveza. Sa željom da ukaže da je potrebno prevazići rodne stereotipe i „tradicionalni“ model koji se prenosi sa generacije na generaciju, a koji se upravo sastoji u većoj odgovornosti žene u porodici, kao i postojanju poslova koji se isključivo smatraju zaduženjem žene, kompanija je poručila da je Dan jednakosti žena i svojevrsni omaž svim muškarcima koji pokazuju veću spremnost da preuzmu svakodnevne obaveze na sebe.Kampanjom “Jednakost dolazi iz kuće”, kompanija Bambi i brend Plazma podsetili su da našoj deci treba da pružimo bolji primer, jer tako čuvamo porodicu i zajedno pokrećemo pozitivne promene.Podrška mladimaČvrsto verujući da se budućnost temelji na mladim ljudima, kompanija Bambi nastoji da podrži nove generacije u profesionalnom sazrevanju i pomogne im da, uprkos složenoj situaciji na tržištu rada, hrabro nastupe i smelo zakorače u svet biznisa.  Kao društveno odgovorna kompanija posvećena razvoju zajednice u kojoj posluje, Bambi je krajem 2020. godine po prvi put pokrenuo program prakse pod nazivom “Bambi for YOUng” namenjen svežim diplomcima i apsolventima. U okviru ovog šestomesečnog programa praktikanti dobijaju konkretna znanja u različitim oblastima i sektorima i imaju mogućnost da rade na konkretnim projektima i zadacima, uz saradnju i kontinuiranu podršku mentora u cilju dodatnog usmeravanja i usavršavanja. O uspehu programa prakse govori podatak da je u okviru prve generacije, šest od sedam praktikanata nastavilo da gradi svoju karijeru u okviru kompanije, kao stalni članovi tima, kao i činjenica da je Bambi dobitnik nagrade za Najbolji program praksi od strane prvog employer branding festivala Empple u Srbiji.Bambi i ove godine nastavlja da ulaže u profesionalni napredak mladih ljudi, a svoju šansu da karijeru započnu u vodećoj  konditorskoj kompaniji, dobiće nova generacija “Bambi for YOUng” praktikanata.Koliko ulaže u osnaživanje mladih da postanu svesni svojih snaga i kvaliteta, uče od najboljih i započnu svoj profesionalni razvoj na pravi način, Bambi dokazuje i razvijanjem mreže saradnje sa brojnim organizacijama, poput Studentske organizacije FON-a, Centra za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu, AIESEC, Youth Fair-a, i mnogih drugih. Kroz kontinuiranu saradnju u vidu predavanja, radionica, panel diskusija, kao i kroz mentorsku podršku, kompanija poručuje mladima da u svom profesionalnom razvoju mogu da računaju na Bambi kao iskrenog i otvorenog partnera.U želji da ohrabri i srednjoškolce da nakon završetka osnovnog obrazovanja, steknu nova znanja, veštine i veći nivo samopouzdanja pri budućem zaposlenju, kompanija se priključila sistemu dualnog obrazovanja za školsku 2021/2022. godinu u saradnji sa Poljoprivrednom školom sa domom učenika „Sonja Marinković“ iz Požarevca. Uz formalno obrazovanje, mladi kroz sistem dualnog obrazovanja usvajaju praktična i primenljiva znanja u realnom okruženju i uz pristup savremenim procesima proizvodnje. Podrška mladima je strateško opredeljenje kompanije i u narednom periodu. Baš kao što i jedan od slogana kompanije poručuje - “Prijatelj u detinjstvu - podrška u karijeri!”, voljeni Bambi opravdaće epitet prijatelja i podržati mlade u njihovim prvim profesionalnim pobedama, uvek i na svakom mestu. Radno okruženjeZadovoljstvo zaposlenih je ogledalo svake uspešne kompanije i najveći podsticaj njenog rasta i progresa. Samo u zdravom i afirmativnom radnom okruženju zasnovanom na poverenju i međusobnom uvažavanju, zaposleni postaju najbolji ambasadori brenda i kreatori sjajne reputacije kompanije. Upravo na ovaj način, kompanija Bambi gradi vezu i sa svojim zaposlenima, trudeći se da uvek pruži više od očekivanog kroz razne benefite, kao što su besplatni sistematski pregledi, nagrađivanje za ostvarene rezultate, obeležavanje bitnih datuma zaposlenih i njihove porodice, pomoć u izazovnim trenucima, ali i kroz benefite koji će olakšati obavljanje poslovnih zadataka. Već pet godina, lider na tržištu konditorskih proizvoda organizuje preventivne zdravstvene preglede za svoje zaposlene, ali i aktivno radi na podizanju svesti o značaju prevencije, organizuje akcije dobrovoljnog davanja krvi i brojne inicijative kojima nastoji da svakodnevne životne navike zaposlenih učini boljim i zdravijim.    Briga o zajednici i kroz brigu o prirodnoj srediniBiti društveno odgovoran prema zajednici, znači istovremeno biti savestan i kada je reč o zaštiti životne sredine. Značajan segment društveno odgovornog delovanja kompanije Bambi su i  volonterske aktivnosti čime kompanija nastoji da pruži podršku lokalnoj zajednici. Tokom jula, zaposleni kompanije organizovali su akciju čišćenja u Požarevcu i okolini kojoj su se priključili i brojni volonteri. Zahvaljujući entuzijazmu svih učesnika zelene površine grada zablistale su na način na koji zaslužuju, a kompanija je zajedno sa svim volonterima ovom akcijom čišćenja doprinela ostvaranje ekoloških ciljeva.Kompanija Bambi nastoji da pruži i svoj doprinos ambicioznim ciljevima u oblasti održivosti kao deo Coca-Cola Hellenic grupe. Intenzivno radi na tome da odgovorno upravlja resursima i snizi potrošnju resursa po jedinici proizvoda, teži energetskoj efikasnosti u proizvodnji, pri čemu od 1. jula 2020. godine, sva električna energija koju koristi u fabrici u Požarevcu, 100% potiče iz obnovljivih izvora energije. Zahvaljujući tome, Bambi je samo tokom 2020. smanjio emisiju gasova sa efektom staklene bašte za više od tri hiljade tone CO2e. Takođe, kompanija je u saradnji sa partnerima posvećena i sprovođenju principa cirkularne ekonomije u praksi. U 2020. godini ostvarena je ušteda emisije CO2 za 1,2 hiljade tona kroz učešće u ostvarenju nacionalnih ciljeva za reciklažu i ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada. Takođe 97% otpada koji se generiše na lokaciji fabrike, zbrinjava se kroz različite vidove tretmana, što je uticalo na smanjenje količine komunalnog otpada u 2020. godini za čak 85% u odnosu na 2013. godinu. Skoro dva miliona evra je izdvojeno za izgradnju centra za istraživanje i razvoj u kom će dodatni fokus biti da doprinesemo zaštiti životne sredine u kojoj poslujemo.Kao sinonim za radost i lepo detinjstvo, najveći konditor u zemlji želi da generacijama koje dolaze ostavi čistiji i humaniji svet.  Zasnivajući uspeh na besprekornom kvalitetu proizvoda, poverenju i ljubavi potrošača, ali i zadovoljstvu zaposlenih, društveno odgovorno poslovanje je za kompaniju Bambi aksiom i apsolutno strateško opredeljenje.

Srbija javna preduzeća

Železničari traže veću platu da bi dostigli „minimalac“

Krajem oktobra stigao je prvi od tri Štadlerova voza vredna 62 miliona evra kakav "nijedna zemlja u regionu nema", a dočekala ga je najviša državna delegacija predvođena Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije.Voz koji može da ide brzinom od 200 kilometara na čas, ući će u saobraćaj od marta sledeće godine. Samo dva dana ranije,u Palati Srbija sastali su se predstavnicisindikata železničkih preduzeća sa premijerkom Anom Brnabić, a tema je bilakako da oko 40 odsto zaposlenih u četiriželeznička preduzeća dostigne ni manjeni više nego minimalnu platu i to nakonpretnji štrajkom glađu.S jedne strane, milijarde se investiraju umodernizaciju i gradnju brzih pruga, govori se o tome kako će se vozom stići odBeograda do Novog Sada za pola sata, ovozovima koji jure 200 na sat, a s drugestrane ono što zaista čini kompaniju, ljudi koji će upravljati tim vozovima i koji ćeodržavati brze pruge, koji će voditi računao bezbednosti, nalaze se u situaciji da sebore za platu štrajkom glađu.URAVNILOVKA DOMINIMALCAJoš 23. marta sindikalci su protestovaliispred Vlade Srbije, tražeći da se zaradedovedu makar u zakonske okvire. Na sastanku održanom 27. oktobra premijerkaje obećala 650 miliona dinara od sledećegodine za sva četiri preduzeća, da se podeli među 10.500 radnika, što je povećanje mase plata od pet odsto. Sindikati sutražili povećanje mase plata od 13 odsto(oko 1,6 milijardi dinara), koliko su izračunali da je potrebno da se plate doveduu sklad sa zakonom. Prema rečima sin-dikata, premijerka je na tom sastankuinsistirala da ovaj novac ode na povećanjeplata radnika u izvršnim službama, odnosno onima sa najmanjim platama kojirade na prugama, a ne onima u kancelarijama, a posebno ne rukovodstvu. Takobi onih četrdesetak odsto zaposlenih dobilo povećanje od oko 9,8 odsto i dostiglominimalac sledeće godine.Preduzeća Srbija voz, Srbija Kargo, Infrastruktura železnice Srbije i ŽeleznicaSrbije AD su, kako kažu sindikalci, podelila ovaj novac između sebe, a sada ostaje da se novac podeli unutar preduzeća.Kažu da je na tom sastanku premijerkainsistirala da povišicu dobiju radnici iz izvršnih poslova, među kojima su mnogisa osnovnom školom i koji rade za platumanju od minimalca.S obzirom na to da od 2015. do prošle godine nisu imali povećanje plata, a i prošlegodine ono je iznosilo pet odsto, železničari tvrde da su plate i onih sa srednjomškolom sa koeficijentom 2,5 došle jakoblizu minimalne zarade. Ovim se pravijedna vrsta uravnilovke, gde svi od koeficijenta jedan (nkv radnici) do skoro 2,5efektivno rade za istu i to minimalnu platu, s obzirom na to da preduzeće onimačija je plata nominalno ispod minimalne,doplaćuje do minimalca.Razlog je, kako tvrde sindikalci, to što jekolektivnim ugovorom ugovorena cenaradnog sata od nešto ispod 78 dinara, dokje minimalna cena rada 183,93 dinara.Ovih dana vode se pregovori unutar i između železničkih preduzeća kako da sepodele ove pare koje je obećala premijerka, kako da se usklade cena rada i koeficijenti. Da ne bi bilo plata ispod minimalne,cena rada mora da bude oko 201 dinar.Zoran Dašić, predsednik Sindikata Srbijakargo, kaže za Novu ekonomiju da je nasastanku sa premijerkom rečeno da železnički sektor posmatraju kao celinu i dapet odsto bruto novca treba da se podeli usva četiri železnička društva."Po preporuci je to i urađeno, a sledećikorak je da se prilog 1 i koeficijenti uporede u sva četiri društva. Kada se usaglase, pristupiće se otkazivanju članovaKolektivnog ugovora u sva četiri društva”,objašnjava.On ističe da je sada prosečna plata u Srbija Kargu oko 58.000 dinara."Ovo će biti prvi put da cena radnog satabude po zakonu, a mi ćemo tražiti da seu kolektivnom ugovoru promeni tako dase svake godine usklađuje sa minimalnom zaradom”, kaže Dašić uz poruku daje štrajk glađu odložen, ali da štrajkačkiodbor nije raspušten sve dok ne dobijuzvaničan predlog crno na belo.SUDSKE TUŽBE ZBOGTOPLOG OBROKAZoran Vučković, predsednik Sindikata železničkog saobraćaja Nezavisnost, kažeda sada ima radnika kojima je osnovnazarada 18.000 dinara."Do koeficijenta 2,37 su na minimalcu, aako se ništa ne promeni i koeficijent 2,57će doći do toga. To znači da mašinovođerade za minimalnu osnovnu zaradu”, kažeVučković, dodajući da rukovodstva železničkih preduzeća, osim Srbija Karga kojeje već sastavilo predlog raspodele novca,kasne sa obračunom povećanja plata sledeće godine.Da li su se država i premijerka sažalilina tešku muku železničara pa odlučili daodreše kesu. Teško. Kažu sindikalci da seveć dugo žale resornom ministarstvu i dasu dobijali odgovor da za njih nema para.Da li je ova promena posledica pretnještrajkom glađu železničara, pošto teško damogu da štrajkuju obustavom vozova, doksu radovi na prugama u toku i znatno umanjen železnički saobraćaj. Možda. A moždaje razlog i ogroman broj tužbi radnika za neisplaćen topli obrok i smenski rad.Srbija Kargo je, prema finansijskom izveštaju za 2020. godinu, imao rezervisano259 miliona dinara troškova za sudskesporove po tužbama zaposlenih za topliobrok i smenski rad. U Infrastrukturi jeprošle godine rezervisano 538 miliona dinara za sudske sporove, mada nije jasnokoliko za tužbe radnika, a u Srbija vozu71,35 miliona dinara.Nenad Ranđelović, predsednik Sindikataželezničara Srbije, ističe da je Vlada ušla upregovore da bi se izbegle tužbe i ogromne naplate kako radnika, tako i njihovihadvokata."Ni tih 650 miliona dinara ili pet odstoneće zadovoljiti potrebe. Trebalo je 13,5 odsto da bi se to sve rešilo. Prošle godineje bilo povećanje plata za tri, četiri odsto,a pre toga godinama nismo dobili povećanje plata. Istovremeno smo od 2014. ifiskalne konsolidacije dobili umanjenjeod 10 odsto, kao i sva državna preduzeća. Samo što su druga preduzeća sebipodigla cenu rada, pa ih to smanjenje nijetoliko pogodilo, a nama nisu dali”, kažeRanđelović.Ovo bi mogao biti uzrok jednog većegproblema sa kojim će železnica moratiuskoro da se nosi. Naime, nova modernavozila i nova pruga zahtevaju kvalifikovanu i obučenu radnu snagu, dok radnicinapuštaju sadašnja preduzeća."Mi već sada imamo problem, jer malovozimo zbog rekonstrukcije pruga. Inženjeri sa licencama, ekonomisti, odlazeu kineske i ruske železničke firme kojerade u Srbiji. Mašinovođe, kako koji ispuniuslov za penziju, odlazi u privatne operatere. U državnim preduzećima imaju platuod 50.000 do 60.000 dinara, sa dodacimadobace i do 70.000 u Srbija vozu, u Kargunešto više. Priča se da je kod privatnikaplata mašinovođe 100.000 i više dinara”,kaže Ranđelović.Ono što zaposlene u železnici ograničava da masovnije odu u druge firmeje to što su se školovali za železničare i, prema rečima Staše Stanojević,predsednika sindikata Sloga u Infrastrukturi železnice, nemaju puno opcija."Otpravnici vozova i mašinovođe su dokorone odlazili u Nemačku. Nemci sudolazili ovde i tražili radnike, čak vrbovali učenike po železničkoj školi. Nekiprelaze kod privatnih operatera, alisa železničkom školom nemaju bašpuno izbora”, napominje Stanojević.