Najnovije

Srbija

Ministarstvo za 15 miliona evra kupilo ambulanta vozila, količina se ne zna

Ministarstvo zdravlja je kupilo ambulantna i druga vozila za 15,2 miliona evra od firmi Nikom-auto iz Kragujevca, Dem doo iz Novog Sada i Avtonova Kab iz Beograda, objavljeno je na zvaničnoj stranici ove institucije.Podaci o tome koliko je vozila nabavljeno i koji su bili kriterijumi za odabir firmi nisu javno dostupni. Ministarstvo namestilo nabavku prečišćivača vazduha u centimetar Na ta pitanja Novoj ekonomiji nisu odgovorili ni iz Ministarstva niti iz preduzeća koja su posao dobile.Nabavka je sprovedena u okviru projekta "Hitan odgovor Republike Srbije na COVID-19" koji finansira Svetska banka.Poziv za učestvovanje na tenderu nije objavljeno na Portalu javnih nabavki koji domaće zakonodavstvo (Zakon o javnim nabavkama) predviđa kao platformu za komunikaciju između naručilaca i ponuđača, već je oglas postavljen jedino na sajt Ministarstva.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme Nabavka je sprovodena u kompetitivnom postupku (Request for Bids - RFB) u skladu sa pravilima Svetske banke i bila je otvorena za sve ponuđače, navodi se u oglasu.Međutim, poziv koji je objavljen na stranici Ministarstva ne sadrži tehničku specifikaciju, eventualna pitanja ponuđača, kriterijume za dodelu ugovora niti obrazac strukture cene ili model ugovora, što bi sve moralo da bude objavljeno na Portalu javnih nabavki.Nikom-auto je domaći distributer fijatovih vozila, Avtonova Kab citroenovih vozila, dok se firma Dem bavi prodajom medicinskih aparata.Podsetimo, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je u aprilu ove godine objavio da je Ministarstvo zdravlja krajem 2020. godine od distributera fijatovih vozila Nikom auta po hitnom postupku kupilo deset sanitetskih vozila za kovid bolnice u Batajnici u Kruševcu. Ovaj posao bio je procenjen na 40 miliona dinara (48 sa PDV-om), piše CINS.

Srbija

Srbija uzima zajam od 134 miliona evra od kineske Exim banke

Srbija planira da se zaduži 134,3 miliona evra kod kineske Export-Import banke za izgradnju dela puta Loznica-Valjevo-Lazarevac.  Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru predlog Zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu (Zajam za ugovaranje stranog projekta o izgradnji) za projekat izgradnje državnog puta Lozica-Valjevo-Lazarevac, deonica Iverak-Lajkovac.Sporazum je zaključen između kineske Export-import banke i Vlade Srbije (preko Ministarstva finansija). Sporazum je potpisan 26. novembra 2021. godine. 

Svet

Alternativno meso sve popularnije

Od pojave koronavirusa kao i u kontekstu klimatskih promena, potrošači postaju svesniji zdravstvenih, etičkih i ekoloških briga vezanih za industrijski meso.Tokom 2020. godine, pandemija je dovela do zatvaranja brojnih fabrika za preradu mesa i do rasprostranjenih kašnjenja u lancu snabdevanja mesom i mlečnim proizvodima, a jedan od rezultata je povećano interesovanje za alternative životinjskim proizvodima, kao i porast popularnosti „Novog mesa“ (New Meet), takođe poznatog kao Alt Meat ili alternativni protein.Cilj ovih proizvoda je da zamene tradicionalno meso, ovaj pojam obuhvata i meso stvoreno u laboratoriji i biljne alternative životinjskim proizvodima. Od 2012. godine, ulaganja u ovaj prostor porasla su za neverovatnih 24 puta.Sektor agrotehnologije i nove hrane pokazuje određenu tržišnu dobit, šro je verovatno odraz interesovanja za ubrzanje održivijih metoda ishrane u svetu, a u 2020. godini u ovaj sektor je uloženo 3,7 milijardi dolara na globalnom novou.Sjedinjene Države ubedljivo drže najveći udeo investicija u novo meso, čak 58,5 odsto u 2020. godni, a postoje i drugi oblici podrške rastućoj industriji u drugim zemljama.Berlinski ProVeg Incubator je jedan od ključnih igrača koji podržavaju tržište novog mesa, nudi bespovratna sredstva i opciona ulaganja u kapital za startapove koji razvijaju biljnu i kultivisanu hranu. Big Idea Ventures je izdvojio fond od 50 miliona dolara za podršku razvoju biljnog mesa, morskih plodova i mlečnih proizvoda, kao i sastojaka i tehnologija koje podržavaju ove kategorije. Takođe nudi petomesečni akcelerator između Njujorka, Singapura i Pariza.U Aziji, kineski Dao Foods Incubator nudi 80.000 dolara kompanijama fokusiranim na razvoj i rast alternativnih mesnih proizvoda, a Mylkubator je kultivisani i fermentisani alt-mlečni akcelerator koji podržava španska mlečna kompanija Calidad Pascual.U 2019. godini, jedan od najvećih svetskih brendova alternativnih proteina, Beyond Meat, izašao je na berzu sa procenom od skoro 1,5 milijardi dolara, ova kompanija proizvodi izuzetno uspešan Beyond Burger i prijavila je neto prihod od 407 miliona dolara u 2020. godini, što je povećanje od skoro 37 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Drugi vodeći proizvođač hamburgera na bazi biljaka, Impossible Foods, prikupio je 200 miliona dolara u avgustu prošle godine čime je njegova procena dostigla 4 milijarde dolara.U 2020. godini, međunarodna ekspanzija i partnerstva sa velikim lancima brze hrane bile su ključne teme u prostoru alternativnog mesa, kako je izvestio Institut za dobru hranu.Primeri uključuju partnerstvo Starbucks-a sa Beiond Meat-om da lansira nekoliko artikala sa mesom na bazi biljaka u svojim prodavnicama u Kini, KFC koji dodaje biljne pileće komadiće (chicken nuggets) na svoje jelovnike u Kini i Lightlife vegansku piletinu u svoj kanadski meni, a kanadski lanci brze hrane Vhite Spot a Triple O usvajaju Impossible Burger.

Srbija

Batut: Potvrđen prvi slučaj gripa ove godine

Potvrđen je prvi slučaj infekcije virusom gripa tip A (H3) ove zime, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" .Prvi slučaj u Srbiji potvrđemn je u Beogradu.Trećina bivših kovid pacijenata može da očekuje psihijatrijske probleme Ovu informaciju "Batut" je dobio dobio od Nacionalne referentne laboratorije za grip i druge respiratorne viruse Instita za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".Kао i u vеćini prеthоdnih sеzоnа nаdzоrа nаd gripоm, lаbоrаtоriјsка pоtvrdа virusа u оvо dоbа gоdinе је оčеkivаnа, piše u saopštenju "Batuta".Međutim, prоšlе sеzоnе 2020/2021. niје bilо lаbоrаtоriјskе pоtvrdе infекciје virusоm gripа, dodaje se."Nајеfikаsniја mеrа prеvеnciје u cilju sprеčаvаnjа infеkciје virusоm gripа је vаkcinаciја. Vаkcinа prоtiv gripа је nајsigurniјi i nајbеzbеdniјi vid individuаlnе i kоlекtivnе zаštitе оd gripа", piše u saopštenju.I sa povećanjem plata, lekari i dalje potplaćeni Pored vakcinacije prеpоručuјu sе i оpštе mеrе prеvеnciје: izbеgаvаnjе bliskih kоntакаtа sа оbоlеlim оsоbаmа, higiјеnа disајnih putеvа (pоkrivаnjе nоsа i ustа priliкоm kiјаnjа i kаšljаnjа pаpirnаtоm mаrаmicоm којu оdmаh nаkоn upоtrеbе trеbа bаciti, а ruке оprаti tеkućоm vоdоm i sаpunоm), prоvеtrаvаnjе prоstоriја, izbеgаvаnjе bоrаvkа u zаtvоrеnim prоstоrimа gdе sе nаlаzi vеliki brој ljudi.Ukoliko osoba ima blagi oblik bolesti preporučuje se mirovanje, nadoknada tečnosti i upotreba lekova za snižavanje telesne temperature, a upotreba antivirusnih lekova samo po preporuci lekara. Antibiotici nisu delotvorni u lečenju gripa, ističe "Batut".

2021

Zdravlje u centru našeg rada

I ove godine kompanija je  imala priliku da ponovo doprinese boljoj, zdravijoj, i „zelenijoj“ budućnostiStrategija održivog poslovanja za kompaniju AstraZeneca znači usmeravanje svih naših kapaciteta u ostvarivanje najznačajnijeg cilja koji svako društvo ima – a to je doprinos opštem zdravlju populacije. Zdravlje ljudi, zdrava planeta i poslovanje kompanija su međusobno povezani, te promena u jednom segmentu uslovljava promene u druga dva. Mi kao kompanija kontinuirano težimo većoj održivosti poslovanja. Naši napori u tom aspektu idu dalje od dostizanja godišnjih ciljeva i dugoročnih aspiracija, mi idemo u smeru da unapređujemo naš način razmišljanja i naše principe rada kako bismo se prilagodili vremenu i okruženju koje se menja. Ovo je ujedno i naša odgovornost i poslovna prilika. Uprkos izazovima koje donosi svet zahvaćen pandemijom, naš tim u Srbiji, kao i timovi širom sveta, nastavili su da pružaju svoj doprinos i tokom 2021. godine u okviru sva tri osnovna principa oko kojih smo izgradili našu strategiju održivosti, a koji stavljaju zdravlja u središte našeg rada – pristup zdravstvenoj zaštiti, zaštita životne sredine i etika i transparentnost.Ova godina pružila je za kompaniju AstraZeneca Srbija priliku da ponovo doprinesemo boljoj, zdravijoj i „zelenijoj“ budućnosti. Svaka promena – velika ili mala – može da učini razliku.AZ ForestZaposleni u kompaniji AstraZeneca Srbija tradicionalno sprovode akciju sadnje drve¬ća, u okviru globalne inicijative kompanije da do 2025. godine zasadi 50 miliona stabala širom sveta, a u cilju ublažavanja negativnih uticaja klimatskih promena na ljude i planetu. Ove godine sadnja je bila pod okriljem „Tree for Belgrade“ inicijative, pod pokroviteljstvom Njene ekselencije Sian MacLeod, ambasadorke Velike Britanije u Republici Srbiji i prof. dr Zorana Radojičića, gradonačelnika Beograda. Osim naše kompanije, još 15 drugih britanskih kompanija se priključilo akciji. Ukupno je zasađeno 190 sadnica, a doprinos kompanije AstraZeneca je ove godine bio 70 sadnica, odnosno 10 više u odnosu na prošlu godinu, pa sada mali deo na obali Save ima šumu koju smo sa ponosom zasadili.GOGREEN – Prvo električno vozilo u „floti“Nastavljamo započeto! Pored toga što smo sve bliži cilju da u našem voznom parku budu isključivo hibridna vozila, ove godine smo otišli korak dalje i započeli sa nabavkom električnih vozila za naše zaposlene. Globalni cilj kompanije je da do 2025. ne poseduje nijedno vozilo koje nije električno ili hibridno. Duboko verujemo da ovim zahvaljujući ovim aktivnostima možemo doprineti globalnom smanjenju zagađenja životne sredine.Young Health Programme MISIJA: KISEONIK - Program prevencije pušenja u Srbiji 2021.Pokret za prevenciju pušenja i upotrebe duvana kod dece i mladih MISSION: OXYGEN je u cilju širenja uti¬caja i podizanja svesti među najmlađima, ali i među roditeljima, učiteljima i nastavnicima, 2021. godine ušao u svoju završnu, treću, godinu, koja je, iako je protekla u uslovima pandemije, imala brojne aktivnosti. Onlajn kampanja je omogućila preko milion pregleda i interakcija („total reach“) na društvenim medijima i stotine hiljada ukupnog angažovanja na četiri platforme društvenih medija (Facebook, Instagram, TikTok i YouTube). Napravljeno je više od 50 dizajniranih postova, infografika i video-zapisa. Jedan veliki striming panel: #StaKodTebePali za Svetski dan bez duvana organizovan je sa hiljadama pregleda.Zaposleni kompanije AstraZeneca su kao volonteri programa učestvovali u organizovanom prikupljanje potpisa za peticiju za hitno usvajanje Predloga izmena i dopuna Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, što je rezultiralo sa skoro 3.000 potpisa za peticiju.U izradi je i platforma za e-učenje za nastavnike gde mogu pronaći posebno dizajniran nastavni plan i program, koji pomaže nastavnicima da promovišu zdrave navike među svojim učenicima.Negujemo različitost i inkluzijuRazličitost i inkluzija su jedne od vrednosti naše kompanije. Godinama se trudimo da gajimo ovu vrstu kulture i da gradimo atmosferu u kojoj bi zaposleni mogli da izraze svoje mišljenje i stavove isključujući mogućnost predrasuda i diskriminacija vezanih za individualne karakteristike svakog od nas (pol, nacionalnost, vera, seksualno opredeljenje). Osmi mart je praznik kojem uvek pridajemo veliki značaj, te ni ove godine nismo propustili priliku da ga, uprkos nepovoljnoj epidemiološkoj situaciji, obeležimo virtuelnim događajem.Posebno iznenađenje za naše zaposlene bili su pokloni – reciklirane fascikle sa logom kompanije - pripremljeni od ništa manje posebnog udruženja Eco Bag. Reč je o ekološko-socijalnom preduzeću, Eco Bag, koje se bavi reciklažom korišćenih vinila-banera iz reklamnih kampanja, a zapošljava žene starije od 45 godina koje, prema procenama, nažalost pripadaju teško zapošljivoj kategoriji. Misija ovog preduzeća je promocija društveno odgovornog poslovanja uz izuzetan doprinos održivosti upravljanjem specifičnim otpadom kome bi trebalo i do 1.500 godina da se raspadne u prirodi. Ova divna ideja i divna namera udruženja nas nimalo nisu ostavile ravnodušnim, pa je upravo Eco Bag bio naš izbor. Pametne klupe - Inovacija i održivost posvećene boljem i zdravijem svetuAstraZeneca je tokom 2021. godine postala deo jedinstvene strategije unapređenja javnog zdravlja i očuvanja životne sredine  sponzorisanjem pametne klupe u bolničkom krugu Instituta u Sremskoj Kamenici. Pametna klupa predstavlja jedinstveno rešenje koje pomaže da se stvori bolje iskustvo na otvorenom u okviru bolničkih centara za pacijente, njihove porodice i lekare.AstraZeneca je tokom 2021. godine postala deo jedinstvene strategije unapređenja javnog zdravlja i očuvanja životne sredine sponzorisanjem pametne klupe u bolničkom krugu Instituta u Sremskoj KameniciKlupa povezuje digitalni i fizički svet preko besplatne Wi-Fi mreže, solarnih punjača za mobilne uređaje, kao i digitalno-edukativnog portala. Edukativni sadržaj na portalu je posvećen i lekarima i pacijentima, kao i njihovim porodicama, i nudi sveobuhvatan uvid u česte i ozbiljne zdravstvene probleme.Ovom inicijativom smo još jednom potvrdili da je „Pacijent u središtu svega što radimo“, vrednost za koju se nedvosmisleno i konstantno borimo.  Doprinos podizanju svesti o problemu nasilja u porodici U AstraZeneca Srbija se trudimo da doprinesemo poboljšanju položaja svih u zajednici u kojoj živimo, a pogotovo ugroženih grupa. U 2021. godini smo radili na dizanju svesti o problemu nasilja u porodici. Devet naših takmičara je trčalo na Beogradskom maratonu u majicama sa sloganom #nasilje_nema_opravdanje.Takođe smo pokrenuli unutar kompanije inicijativu da se finansijski pomogne neprofitna organizacija koja pruža pomoć žrtvama nasilja. Da bismo postigli veći efekat, predložili smo da svi uplatimo istoj organizaciji, a zaposleni su imali mogućnost da pronađu, predlože i izglasaju ko će to biti, što su i učinili. Svi zaposleni koji su želeli da učestvuju su mogli da uplate sredstva društvu, a na kraju akcije je prikupljeni iznos udvostručen donacijom naše kompanije.Serbia Business RunSerbia Business Run predstavlja događaj koji spaja zaposlene iz različitih kompanija, kroz četiri poslovne trke (na 5 km), na teritoriji Srbije. Cilj ovog team building događaja je promocija zdravih navika i vrednosti, jačanje timskog duha, a humanitarni aspekt trke je mesto gde je kompanija AstraZeneca prepoznala dodatne zajedničke vrednosti. AstraZeneca već nekoliko godina učestvuje na ovoj manifestaciji.Ove godine naš tim je brojao 15 kolega, a ono na šta smo posebno ponosni je učestvovanje u humanitarnoj Charity zoni, gde je AstraZeneca, kroz saradnju sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, donirala sredstva za školovanje jednog talentovanog deteta iz ugroženih sredina. 

Svet

Severni tok 2 na čekanju

Nemačka regulatorna agencija saopštila je da odluka o nastavku sertifikacije gasovoda Severni tok 2 neće biti doneta u prvoj polovini 2022. godine, jer još nije dobila svu potrebnu dokumentaciju, prenosi Biznis.rs. Prema navodima agencije Rojters, na koju se pozivaju ruski mediji, proces sertifikacije biće nastavljen kada relevantni dokumenti budu pristigli.Napominje se da će nakon odluke nemačkog regulatora to pitanje razmotriti Evropska komisija, navodi Vzglayad, pozivajući se na Bloomberg.Poljski premijer Mateuš Moravjecki pozvao je Berlin da spreči pokretanje gasovoda Severni tok 2, nazivajući projekat "instrumentom diktata cena", "ucenom" načinom "zatezanja energetske petlje oko vrata Ukrajine", prenose Ria Novosti.Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) ocenila je da Severni tok 2 još nije u skladu sa zahtevima Evropske unije i da ne može biti odobren u ovom trenutku. Kasnije je nemačka vlada saopštila da je potrebno sačekati pravnu proveru gasovoda i njegovu usklađenost sa evropskim energetskim kriterijumima.Da li će Severni tok 2 oboriti cenu gasa u Evropi?Završen Severni tok 2Migrantska kriza na poljsko-beloruskoj granici i navodne pripreme ruske vojske za invaziju na Ukrajinu, pominjale su se prošlog meseca u medijima kao mogući razlozi zbog kojih je u Nemačkoj zaustavljena sertifikacija gasovoda Severni tok 2, kao deo širih napora da se "zaustavi Moskva".Politička dimenzija gigantskog infrastrukturnog projekta bila je neizbežna od samog početka, a nakon što je Nemačka Federalna agencija za energetske mreže Bundesnetzagentura saopštila 16. novembra da je obustavljena procedura sertifikacije kompanije "Nord Stream 2 AG", postalo je očigledno da će se rešenje tražiti u sferi politike.Gasovod kao plod saradnje bivše nemačke kancelarke Angele Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina, naišao je na kritike istočnoevropskih zemalja i SAD, koje su navodno zabrinute da Evropa previše zavisi od Rusije.Ukrajina, kao najveća tranzitna zemlja za dopremanje ruskog gasa u Evropu, strahuje da će biti ekonomski i diplomatski oslabljena gasovodom koji zaobilazi njenu teritoriju.Pre nego što je stupio na kancelarsku dužnost, Olaf Šolc (Olaf Scholz) je naveo da će Nemačka "učiniti sve" da osigura da Ukrajina ostane tranzitna zemlja za izvoz ruskog gasa u Evropu.Poljski premijer zatražio je od Šolca da suspenduje gasovod, upozoravajući ga da će ga Moskva iskoristiti za "ucenu" Evrope.Izgradnja gasovoda okončana je u septembru. Severni tok 2 ima dve cevi ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje u dužini 2.450 kilometara koliko iznosi razdaljina od Viborga u Rusiji do Grisvalda u Nemačkoj.Severni tok 2 je partnerski poduhvat ruskog Gazproma i pet evropskih energetskih kompanija – francuske ENGIE, austrijskog OMV, britansko-holandske Royal Dutch Shell i nemačkih Uniper i Wintershall.Svaka od evropskih kompanija obavezala se da će sa po 950 miliona evra učestvovati u finansiranju projekta, dok je za ostatak finansiranja obavezu preuzela ruska kompanija.

2021

Odgovorno poslovanje u novoj realnosti

Ponosni smo jer smo i u okolnostima koje su nešto drugačije nego ranijih godina uspeli da sačuvamo zdravlje naših zaposlenih, održimo poslovanje na visokom nivou i sprovedemo niz projekata u sferi društvene odgovornostiNova realnost je postala naša realnost. I biznis je postao takav da su se pravila igre svima promenila i gde svi igramo na „terenu gde je trava visoka“. Pa ko ima spremniji tim, ko može brže da se reorganizuje i ne jadikuje nad situacijom već se bori mudrije i posvećenije nego ranije, taj je pobednik u ovoj igri. Mi u Apatinskoj pivari smo ponosni jer smo i u okolnostima koje su nešto drugačije nego ranijih godina uspeli da sačuvamo zdravlje naših zaposlenih, održimo poslovanje na visokom nivou i sprovedemo niz projekata u sferi društvene odgovornosti.                                                                            Društveno odgovorno poslovanje je sastavni i neodvojivi deo biznisa u našoj kompaniji, kako na globalnom nivou, tako i na nivou pojedinačnih pivara. U svakom segmentu poslovanja i u kontaktu sa svim zainteresovanim stranama kreiramo različite programe i projekte kojima je zajednički imenitelj upravo društvena odgovornost. Naša društvena odgovornost je usmerena i na ljude i na planetu i čvrsto stoji na stubovima: 1. Responsibly refreshing – gde se kroz brojne projekte zalažemo za odgovornu konzumaciju alkohola, kao što je projekat KAD PIJEM NE VOZIM, koji traje već 15 godina; 2. Sustainably brewing – odnosno odgovorno pristupanje proizvodnim procesima gde izdvajamo izgradnju našeg postrojenja za preradu otpadnih voda vrednu 13 miliona dinara, koja sada ima i dodatnu namenu, proizvodnju struje kao nusprozvoda prerade; 3. Collectively crafted – naša odgovornost prema zajednici gde iniciramo ili pružamo podršku brojnim organizacijama ili projektima poput: BELhospise centru, organizaciji Čep za hendikep, ulažemo u zdravstveni sistem u situacijama kada je napotrebnije, kao što je tokom perioda korona virusa, doprinosimo ozelenjavanju lokalnih samouprava; 4. Wellbeing zaposlenih gde se zalažemo za balans između poslovnog i privatnog života i uvodimo brojne pogodnosti za zaposlene poštujući istovremeno sve principe različitosti i inkluzije. Zato smo i postali prva kompanija u Srbiji u sektoru robe široke potrošnje koja je dobila Family Friendly sertifikat.                                                                            Kad pijem ne vozim – Obeležili smo jubilej: 15 godina kampanjeJedan od najdužih projekata korporativne društvene odgovornosti koji Apatinska pivara sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Upravom saobraćajne policije i Agencijom za bezbednost saobraćaja je kampanja Kad pijem ne vozim. Odgovorna konzumacija alkohola je važna tema koju Apatinska pivara pokreće u javnosti i upozorava na rizike vožnje pod dejstvom alkohola. U okviru ove kampanje pivara je poslednjih 15 godina posvetila edukaciji potrošača kako bi skrenula pažnju na sve negativne posledice konzumacije alkohola tokom vožnje.Osim što na interesantne načine, svojim potrošačima približava na koji način alkohol utiče na motoriku, ona ih podstiče da ne sedaju za volan ukoliko su konzumirali alkohol, već da do kuće dođu alternativnim načinima – da pozovu taksi ili prijatelja, prošetaju ili sačekaju prevoz. Ova godina je bila jubilarna, proslavili smo 15 godina kampanje i tom prilikom donirali 600 fluoroscentnih prsluka saobraćajnoj policiji. Do sada smo, zajedno sa ovogodišnjom donacijom, uložili oko 130.000 evra i to u nabavku 135 alkometara najsavremenijih generacija i 50.000 usnika za alkometre.Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom BalkanuApatinska pivara zajedno sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ) i Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i kompanijom Sekopak sprovodi projekat Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu. Ponosni smo što smo doprineli da se ovaj projekat realizuje. Možemo neskromno da kažemo da smo ga mi i inicirali. Unapređenje sistema sakupljanja ambalažnog otpada jedan je od nacionalnih prioriteta, a ujedno i prioritet kompanije. Sredstvima koja smo uložili, u iznosu od 150.000 evra, omogućeno je da se obezbedi infrastruktura u vidu kontejnera, čak njih 600 za prikupljanje staklene ambalaže, a sve u cilju povećanja prikupljene staklene ambalaže za 20%. Time bi se uspostavio isplativ sistem tretmana i ponovne upotrebe otpada od stakla, kako u Srbiji tako i u regionu, a u okviru unapređenja postojećeg sistema produžene odgovornosti proizvođača. Pored ulaganja u infrastrukturu i povećanja sakupljenih količina reciklabilnog materijala, ovaj projekat ima za cilj i edukaciju kako potrošača i svih građana, tako i lokalnih samouprava i javno-komunalnih preduzeća, čime se unapređuju sveukupni kapaciteti lokalnih samouprava u ovoj oblasti poslovanja.Podrška projektu Reciklažom do vožnjeJoš jedan značajan projekat koji je u fokusu Apatinske pivare, a u cilju odgovornog upravljanja ambalažnim otpadom, realizuje se u Kragujevcu gde je postavljeno pet specijalnih mašina za prikupljanje staklene ambalaže, PET plastike, limenki i Tetra Pak ambalaže. Reč je o jedinstvenoj inicijativi koja se implementira u saradnji Sekopaka, JKP „Šumadija“ iz Kragujevca, kompanije Apatinska pivara i drugih odgovornih kompanija, osnivača Sekopaka. Saradnja privatnog i javnog sektora rezultirala je još jednim sjajnim projektom Reciklažom do vožnje, koji na kreativan način animira i edukuje građane Kragujevca da sortiraju otpad i adekvatno ga odlažu, a pritom i dobijaju određene pogodnosti prilikom korišćenja gradskog prevoza i mobilne telefonije. Već sedam godina uz Čep za hendikepU akciji prikupljanja čepova koje Apatinska pivara već tradicionalno realizuje još od 2015. godine, prikupljena je jedna tona i 250 kilograma čepova. Oni su namenjeni Udruženju „Čep za hendikep“ za nabavku ortopedskih pomagala osobama sa invaliditetom širom Srbije.  Kontinuitet u angažovanju tokom ove akcije prepoznalo je i samo Udruženje gde ističu da je važno da smo i u periodu korona virusa uspeli da prikupimo značajne količine ovog reciklabilnog materijala. „Hvala Apatinskoj pivari što se među prvima priključila ovoj inicijativi i već sedam godina predano pruža podršku osobama sa invaliditetom“, kažu u Udruženju. Akcijom Apatinske pivare sakupljeno više od 800 kg ambalažnog otpada na Drinskoj regati Ovogodišnja 27. Drinska regata, okupila je veliki broj ljubitelja najstarije i najmasovnije manifestacija na reci Drini, koji su imali priliku da uživaju u njenim brzacima, ali i da istovremeno budu odgovorni prema životnoj sredini. Apatinska pivara, Jelen pivo i nacionalni operater sistema upravljanja ambalažnim otpadom SEKOPAK nastavili su akciju RECIKLIRAJ, UŽIVAJ, DRINU OD OTPADA SAČUVAJ, gde su posetiocima ovog svojevrsnog karnevala na vodi omogućili da pravilno odlože ambalažni otpad. U saradnji sa JKP „12 septembar“ - Bajina Bašta, postavljeni su reciklažni setovi kutija i kanti na ključnim mestima gde se i stvara najveća količina otpada. Posebni timovi su bili zaduženi da animiraju posetioce da svoj ambalažni otpad ubacuju i u mobilne kante/rančeve. „Ponosni smo što je uz podršku Apatinske pivare i Jelen piva ove godine sakupljeno mnogo više ambalažnog otpada nego prethodnih godina – čak 230 kg aluminijumskih limenki i 600 kg staklene ambalaže (u 2019. godini je sakupljeno 170 kg otpada). Značajno je da ukažemo da i na ovako velikim dešavanjima koja okupljaju dosta ljudi, možemo da budemo odgovorni prema životnoj sredini i nama samima“ – kažu u Apatinskoj pivari. Nakon drinskog spusta otpad sakupljen na ovaj način poslat je na reciklažu. Lovefest i odgovornost prema životnoj srediniNa Lovefest muzičkom festivalu u Vrnjačkoj Banji, koji je održan sredinom avgusta ove godine, organizatori festivala, zajedno sa Apatinskom pivarom, Jelen pivom i Sekopakom, nacionalnim operaterom ambalažnog otpada, sakupili su značajnu količinu aluminijumskih limenki. Više od 250 kg limenki je usmereno na dalji proces prerade otpada, čime je ovaj festival, zajedno sa partnerima, potvrdio svoje usmerenje ka odgovornom poslovanju u cilju očuvanja životne sredine i cirkularne ekonomije.Apatinska pivara omogućila sadnju više od 700 sadnica jasenaUčešćem u akciji „Posadi svoj hlad“ Apatinska pivara je doprinela manjoj emisiji ugljen-dioksida i to za 16,8 tona na godišnjem nivou, pokazali su podaci nevladine organizacije Zeleni razvojni centar, koja je i pokrenula nacionalnu akciju u Srbiji. U proseku, jedan automobil godišnje proizvede oko 1.770 kilograma CO2, što odgovara sadnji 75 sadnica. U toku jesenje i prolećne akcije, Apatinska pivara je obezbedila više od 700 sadnica belog jasena. Građani Apatina i Sombora su posadili po 300 sadnica, dok su zaposleni pivare posadili 125 sadnica širom Srbije.Učešće i podrška BELhospice humanitarnim aktivnostimaPredstavnici Apatinske pivare su učestvovali na 7. Humanitarnom turniru u tenisu BELhospice Open. Na terenima Teniskog centra Novak nadmetali su se sa predstavnicima iz 12 kompanija i zajedno smo osvojili najveću nagradu - zahvaljujući našoj podršci i podršci ostali sponzora sakupljeno je 5.800 evra za unapređenje besplatnih usluga palijativnog zbrinjavanja za pacijente obolele od raka i članove njihovih porodica. I ove godine BELhospice centar je organizovao svoj tradicionalni 12. BELhospice humanitarni turnir u malom fudbalu i 3. BELhospice humanitarni turnir u basketu u Sportskom centru Kovilovo. Učestvovali smo i u ovim turnirima gde je prikupljeno 10.500 evra. Takođe, našim učešćem i učešćem drugih odgovornih kompanija u onlajn turniru „League of Legends“ prikupljeno je 1.000 evra. Ponosni smo što smo bili deo BELhospice dobrotvornog bala pod nazivom „Blaga Srbije“, koji je održan 11. septembra na Belom dvoru u Beogradu, kada je za unapređenje besplatnih usluga palijativnog zbrinjavanja za pacijente obolele od raka i članove njihovih porodica sakupljeno 110.000 evra.

Srbija

Predstavljen novi model BMW iX

Dugoočekivani BMW iX je premijerno predstavljen u novootvorenom „THE BMW Store“u TC Galerija. Reč je o prvom BMW X modelu koji je potuno električan, a čiji domet doseže čak 630km za xDrive50 verziju, odnosno 425km za xDrive40 verziju (po WLTP standardu).Izdržljivi BMW iX poseduje pogon na sva četiri točka na oba modela koji imaju 523 (xDrive50), odnosno 326 konjskih snaga (xDrive40) u zavisnosti od verzije.Litijum jonske baterije u BMW iX-u imaju sistem grejanja i hlađenja koji povećava njihovu efikasnost i zavisnosti od modela, kapaciteta 76/112 kWh. Takođe, one poseduju i garanaciju od 8 godina, odnosno pređenih 160.000km. Moguće ih je puniti na razne načine: od kućne uticnice do DC punjaca, a model xDrive50 podrzava i snagu punjenja do 200kW, kada je potrebno oko 40 minuta da se baterija napuni od 10 do 80 odsto. BMW iX poseduje sistem za automatsko kočenje koji je najnapredniji među BMW modelima, te prepoznaje saobraćaj  prilikom skretanja levo, kao i bicikliste i pešake  tokom skretanja desno. Ukupno pet kamera, pet radarskih i 12 ultrazvučnih senzora kontrolišu situaciju oko vozila.Za proizvodnju BMW iX-a u pogonu BMW Group u Dingolfingu koristi se isključivo zelena energija, dok je upotreba sirovina strogo kontrolisana, a udeo prirodnih i recikliranih materijala je visok.Među pojedinostima koje izdvajaju ovaj model su i 4D Bowers & Wilkinis Diamond ozvučenje sa zvučnicima intergisanim u prednja sedišta - u naslonima za glavu su visokotonci, dok su u donjem delu generatori vibracija koji pojačavaju utisak niskih tonova i stvaraju bolji užitak.Futuristički eksterijer i pažljivo kreiran moderni enterijer sa avangardnim infotejmentom zajedno donose mnoštvo inovacija sublimiranih u ovom SUV modelu.Struktura karoserije, dizajnerski pristup i karakterističan sistem oslanjanja BMW iX-a savršen su spoj koji obezbeđuje izvanredan stepen udobnosti u vožnji sa sportskim karakteristikama.

Srbija

Swinto je pobednik Elevator Lab Challenge South-East Europe

Tim Swinto odneo je titulu najboljeg startapa jugoistočne Evrope i nagradu od 10.000 evra na fintech takmičenju Elevator Lab Challenge South-East Europe."Uživali smo u ovom iskustvu, dalo nam je divnu priliku da ponovo otkrijemo našu ideju i ono što nudimo. Uložili smo mnogo truda da napravimo prezentaciju koja je u potpunosti odražavala našu kompaniju", istakao je tim Swinto nakon pobede u finalu.Učesnici su dobili šansu da predstave svoja fintech rešenja, a stručni žiri, sastavljen od menadžera Raiffeisen banke, ocenjivao je ona najinovativnija iz oblasti finansijskih tehnologija.Pored novčane nagrade, pobednički tim će imati priliku da se predstavi na međunarodnom Elevator Lab Demo Day-u na proleće 2022. godine, da upozna rukovodstvo Raiffeisen Bank International grupacije i dobije stručne savete o poslovnim prezentacijama i jedinstvenim načinima predstavljanja poslovnim klijentima.Elevator Lab Challenge South-East Europe je regionalno startap takmičenje Raiffeisen grupe fokusirano na podršku tehnološkim inovacijama koje utiču na pozitivan razvoj finansijsko-bankarskih sistema.

Srbija

Počele da rade eKonsultacije, koji digitalizuje javne rasprave

U okviru eUprave pokrenut je portal eKonsultacije koji će pmogućiti građanima da učestvuju u procesu donošenja zakona, uredaba i drugih propisa, kao i u procesu i izradi dokumenata javne politike kao što su strategije, programi i akcioni planovi.Nadležni organ države koji sprovodi konsultativni proces ili javnu raspravu u obavezi je da sve materijale koji prate propis ili dokument javne politike učini javno dostupnim na svom veb sajtu i Portalu eKonsultacije, zajedno sa pozivom javnosti na pisanje predloga i primedbi. Obavezna upotreba portala eKonsultacije pri donošenju akata predviđena je Pravilnikom o smernicama dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata, koji je donet 12. jula 2019. godine.Građani koji žele da učestvuju u konsultativnom procesu na portalu eKonsultacije potrebno je da se registruju, oni pretraživanjem mogu pronaći dokument koji je u konsultativnom procesu i ukoliko imaju komentare vezane za taj dokument, mogu ih uneti, a institucija koja je nadležna za pripremu tih dokumenata u obavezi je da odgovori da li je komentar usvojen ili ne u roku od najmanje sedam dana.Ako je predlog odbijen, institucija je u obavezi da na portalu objavi obrazložen razlog za odbijanje predloga.Takođe institucija odgovorna za pripremu dokumenta je obavezna da na ovom portalu objavi izveštaj o sprovedenom konsultativnom procesu ili javnoj raspravi, pre upućivanja dokumenta na usvajanje.Konsultativni proces i javna rasprava su vremenski ograničeni, a korisnici mogu pratiti sve faze ovih procesa.

Srbija

U 2021. izvezena malina u vrednosti od 290 miliona evra

Za deset meseci tekuće godine malina je iz Srbije izvezena u vrednosti od 290 miliona evra za razliku od 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra.Ovogodišnji rod maline procenjuje se između 80.000 i 90.000 tona je boležen najvećom otkupnom cenom do sada, koja se u zavisnosti od područja uzgajanja kretala između 400 i 450 dinara po kilogramu. Neki od najvećih uvoznika srpske maline su Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Кraljevstvo, Belgija i SAD.Na sastanku Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća u Privrednoj komori Srbije istankuto je se malinari suočavaju sa velikim izazovima među kojima su primetan pad proizvodnje i manji obim poslovanja.Pad proizvodnje posledica je nepovoljnih vremenskih prilika, opšteg stanja zasada malina, kvaliteta sadnog materijala, deficita stručnog kadra i nedostatka sezonske radne snage, ali i načina primene agrotehničkih mera i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.Tokom poslednje dve godine izražen je deficit kako maline, tako i ostalog jagodastog voća, usled ogrmone potražnje izazvane pandemijom i smanjenim rodom koje se bave proizvodnjom. Na sastanku je posebno istaknuto da je ovogodišnji rast cena prema u inostranstvu doveo do manjeg obima poslovanja, pa čak i do gubitka stalnih kupaca, što se može negativno odraziti na potražnju u narednoj godini, jer su se neki kupci opredelili za druge vrste voća.Na sastanku su se usaglasali da se na vreme treba pripremiti na moguće situacije koje mogu nastati iz aktuelnih nedostataka i visokih cena kao što su cene đubriva, energenata, radne snage ne samo u poljoprvirednoj proizvodnji, nego  i u preradi, pakovanju, ali i transportu robe.Ono što je svakako obeležilo ovogodišnju berbu pored cene,  jeste i to da je primećen  veliki broj neregistrovanih otkupnih mesta koja su nelegalnim otkupom ugrožavala i otežavala poslovanje. Istaknuto je da otkupljivači moraju obratiti posebnu pažnju na ostatke pesticida u plodovima, kako bi se izbegli potencijalni problemi u izvozu.Proizvođači voća: Moramo da se svi udružimoKilogram domaće maline koštaće i do 800 dinaraOve godine otkupna cena maline ide do 300 dinara?Traži se kupina više u celom svetu Proizvođači voća: Moramo da se svi udružimoProizvođači voća: Moramo da se svi udružimoProizvođači voća: Moramo da se svi udružimo

Srbija

Ove godine izvoz malina dostigao 290 miliona evra

Za deset meseci tekuće godine malina je iz Srbije izvezena u vrednosti od 290 miliona evra za razliku od 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra.Ovogodišnji rod maline procenjuje se između 80.000 i 90.000 tona je boležen najvećom otkupnom cenom do sada, koja se u zavisnosti od područja uzgajanja kretala između 400 i 450 dinara po kilogramu. Neki od najvećih uvoznika srpske maline su Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Кraljevstvo, Belgija i SAD.Na sastanku Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća u Privrednoj komori Srbije istankuto je se malinari suočavaju sa velikim izazovima među kojima su primetan pad proizvodnje i manji obim poslovanja.Pad proizvodnje posledica je nepovoljnih vremenskih prilika, opšteg stanja zasada malina, kvaliteta sadnog materijala, deficita stručnog kadra i nedostatka sezonske radne snage, ali i načina primene agrotehničkih mera i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.Tokom poslednje dve godine izražen je deficit kako maline, tako i ostalog jagodastog voća, usled ogrmone potražnje izazvane pandemijom i smanjenim rodom koje se bave proizvodnjom. Na sastanku je posebno istaknuto da je ovogodišnji rast cena prema u inostranstvu doveo do manjeg obima poslovanja, pa čak i do gubitka stalnih kupaca, što se može negativno odraziti na potražnju u narednoj godini, jer su se neki kupci opredelili za druge vrste voća.Na sastanku su se usaglasali da se na vreme treba pripremiti na moguće situacije koje mogu nastati iz aktuelnih nedostataka i visokih cena kao što su cene đubriva, energenata, radne snage ne samo u poljoprvirednoj proizvodnji, nego  i u preradi, pakovanju, ali i transportu robe.Ono što je svakako obeležilo ovogodišnju berbu pored cene,  jeste i to da je primećen  veliki broj neregistrovanih otkupnih mesta koja su nelegalnim otkupom ugrožavala i otežavala poslovanje. Istaknuto je da otkupljivači moraju obratiti posebnu pažnju na ostatke pesticida u plodovima, kako bi se izbegli potencijalni problemi u izvozu.Proizvođači voća: Moramo da se svi udružimoKilogram domaće maline koštaće i do 800 dinaraOve godine otkupna cena maline ide do 300 dinara?Traži se kupina više u celom svetu Proizvođači voća: Moramo da se svi udružimoProizvođači voća: Moramo da se svi udružimoProizvođači voća: Moramo da se svi udružimo

Srbija

„Aps“ rakija, proizvod osuđenika iz smederevskog zatvora

Osuđenici koji su na izdržavanju kazne u u Okružnom zatvoru u Smederevu, u okviru programa resocijalizacije, prave rakiju. Alkoholni napitak po imenu „Aps“ u luksuznom pakovanju prvi put je predstavljen na Festivalu rakije održanom u Kragujevcu.Štand je na Festivalu izazvao veliku pažnju, dok je upravnik zatvora  Goran Pavlović objašnjavao da se proizvodnja odvija u okviru programa koji je odobren od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i Ministarstva unurašnjih poslova. Zatvorenici nemaju nikakvog kontakta sa alkoholom, njihovo angažovanje završava kod loženja vatre ispod kazana, kazao je Pavlović za nova.rs.Sve je počelo pre tri godine kada je u zatvorskoj ekonomiji preteklo voće koji nije bili za prodaju. Registrovali su destileriju i odlučili da višak pretvore u rakiju, trenutno kapaciteti su oko 7000 litara. Planiraju da sledeće godine iađu na tržište sledeće godine sa jeftinijim pakovanjem kako bi više ljudi moglo da proba njihovu rakiju od kasije, šljivovicu i jabukovaču, kazao je upravnik Okružnog zatvora. ‘‘Na ekonomiji imamo voćnjake pod jabukom, kajsijom i šljivom na kojima rade zatvorenci. Imamo i našu hladnjaču od 100 tona i voće uglavnom ide za izvoz. Pošto je ostajalo dosta voća neuslovonog za prodaju, počeli smo da pravimo rakiju. Znam da je čudno da proizvodnja rakije bude program resocijalizacije, ali zatvorenici sve rade pod nadzorom. Oni aktivno učestvuju u berbi, skupljanju, prebiranju voća i loženju kotla, a sve drugo rade naši instruktori za obuku i upošljavanje‘‘, pojasnio je Pavlović.

2021

„Jedan paketić – mnogo ljubavi“: Prikupljanje novogodišnjih paketića za decu

 Što su praznici bliži, sve je veća potreba svakoga od nas da podelimo bliskost, pokažemo solidarnost i podršku. Kompanija Delez Srbija i Crveni krst Beograd tradicionalno i ove godine organizuju humanitarnu akciju „Jedan paketić – mnogo ljubavi“, kojom svoju pažnju i najlepše želje poklanjaju deci iz socijalno ugroženih porodica. I ove godine građani mogu da se uključe u akciju i doniranjem slatkiša, igračaka, balona, školskog pribora u odabranim Maxi supermarketima, pomognu u pripremi novogodišnjih i božićnih paketića za decu.Akcija prikupljanja biće održana u petak 17. i u subotu 18. decembra u 21 Maxi supermarketu u Beogradu. Svoje darove građani mogu ostaviti u kutije na izlazu iz prodavnica ispred kojih će dežurati volonteri od 9 do 15 časova. Humanitarna akcija biće realizovana u Maxi supermarketima na sledećim adresama: Gospodar Jovanova 39, Stari gradDunavska 26, Stari GradČika Ljubina 8, Stari GradPatrijarha Joanikija 28, Vidikovac, RakovicaBorska 51, Kanarevo brdo, RakovicaTrgovačka 8a, Žarkovo, ČukaricaRadnička 9, ČukaricaDula Karaklajića 8, LazarevacPrvomajska 13, ZemunGornjogradska 11a, ZemunKralja Petra I, br.3,  Kaluđerica, GrockaNeznanog junaka 2, Savski venacDragice Končar 33a, VoždovacUstanička 66, VoždovacJanka Katica br. 16a, MladenovacKralja Aleksandra I 157  (tržni centar "NEST"), ObrenovacAleksandra Ace Simovića 2A, ObrenovacBulevar Zorana Đinđića 64, Novi BeogradJurija Gagarina 81, Novi BeogradVojislava Ilića 141 / Beocentar/, ZvezdaraBulevar despota Stefana 68, Palilula

Svet

Kineski zajmodavci tuže Evergrand za dugove vredne 13 milijardi dolara

Kineski kreditori su tužili kompaniju Evergrand za više od 13 milijardi dolara zbog zaostalih plaćanja. Oni traže prednost u odnosu na strane vlasnike obveznica kako bi nadoknadili gubitke nakon neispunjenja obaveza ovog graditelja nekretnina, prenosi Fajnenšl tajms.Kineski sud kome su dodeljene građanske tužbe protiv Evergranda prihvatio je 367 slučajeva sa potraživanjima u ukupnom iznosu od 13,2 milijarde dolara prema zvaničnim podacima koje je pregledao Fajnenšel tajms. Tužbe su podnete između 24. avgusta i 9. decembra, kada je agencija za ocenjivanje kreditnih rejtinga Fitch Ratings stavila ovu kompaniju u kategoriju "ograničenih obaveza".Evergrand zvanično nije platio dugovanja Analitičari ocenjuju da je tajming tužbi pokazao da su domaći kreditori izgubili poverenje u sposobnost Evergranda, najvećeg svetskog graditelja stambenih naselja, da otplati svoje dugove mnogo pre proglašenja neizmirenih obaveza."Poverioci se utrkuju da izvedu Evergrand na sud kako bi mogli da budu u boljoj poziciji da bi dobili svoj novac nazad u slučaju restrukturiranja duga", rekao je analitičar Loomis Sailes iz Singapura i menadžer imovine Bo Đuan.Priliv potraživanja kreditora počeo je kada je centralna banka u avgustu kritikovala rukovodstvo Evergranda zbog njegove dužničke krize, što je izazvalo kolaps prodaje ove kompanije i dodatno ograničilo njen pristup finansiranju. Ubrzo nakon toga, Evergrand je upozorio da je u riziku od neizvšenja novčanih obaveza.Rasplet Evergranda uzdrmao je globalna tržišta i izazvao zabrinutost zbog prelivanja u sektoru nekretnina ključnog inicjatora rasta druge po veličini svetske ekonomije.U avgustu 2020. godine, Peking je izdao stroga ograničenja zaduženja koja su dovele do strože likvidnosti u sektoru nekretnina u zemlji. Zvaničnici su upozorili državne banke da ne pomažu investitorima nekretnina koji imaju preveliku zaduženost, kao što je Evergrand, ali su ih uputili da izdaju kredite manje zaduženim imovinskim grupama u nastojanju da smanje pritisak na sektor nekretnina. Kinesko rešenje za tržište nekretnina "može izazvati haos" Procenjuje se da sektor nekretnina čini oko jedne trećine ukupne ekonomske proizvodnje u Kini.Izvršni direktor Evergranda, koji nije želeo da bude imenovan, rekao je za Fajnenšl tajms da ne postoji način da otplate toliko kreditora svojim ograničenim sredstvima kao i da će prepustiti sudu da odlučo ko će i koliko biti isplaćen.Evergrand je takođe izdao ofšor obveznice u ukupnom iznosu od 19 milijardi dolara tako da će se mđunarodni kreditori takmičiti sa domaćim da bi obezbedili otplatu od grupe u nedostatku novca.Državne banke su Evergrandu dale najviše kredita, a preko 40 banaka, u koje spadaju i "velike četiri" kineske banke, kao i mali regionalni zajmodavci, traže vraćanje zajma u iznosu od 3,4 milijarde dolara, prema sudskim zapisima.Vladin savetnik za politiku rekao je da je izloženost banaka gora nego što je naznačeno, jer mnoge nisu htele javno da objave potencijalne gubitke koje im je naneo Evergrand poduzimanjem sudskih postupaka i dodao da će pad Evergranda će imati veći uticaj od očekivanog na kineski finansijski sistem.Građevinske grupe u državnom vlasništvu traže Evergrand za 2,3 milijarde dolara, što komplikuje nastojanje vlade da osigura završetak postojećih projekata od kojih je većina finansirana  avansnim uplatama kupaca."Ne možemo da nastavimo sa izgradnjom kada naši radnici nisu plaćeni mesecima", rekao je izvršni direktor u Hefei Construction and Engineering Group, koja tuži Evergrand za 35 miliona dolara zbog propuštenih plaćanja.Nebankarski zajmodavci poput povereničkih kompanija i proizvođača koji su pozajmljivali novac Evergrandu po visokim kamatama, takođe se bore da povrate svoje kredite.Prema sudskim zapisima, 19 slučajeva su "sporovi o podzemnim kreditima" koji uključuju netradicionalne kreditore, uključujući hotele, trgovce metalom i farmaceutske kompanije.Neimenovani izvor koji je upoznat sa ovom vrstom pozajmiva rekao je da su Evergrand i njegove podružnice u aprilu počeli da se okreću privatnim zajmovima od lokalnih preduzeća bogatih gotovinom, a od kojih su neki sa godišnjim kamatnim stopama od čak 73 odsto, pošto je kompaniji ponestalo drugih opcija.Kako se tužbe povećavaju, kreditori se suočavaju sa neizvesnim izgledima za oporavak. Državna vlast je uspostavila pravila za korporativno restrukturiranje, ali politički faktori, kao što su intervencije lokalnih vlasti, utiču na proces."Glavni prioritet za lokalne vlasti je da se postaraju da svi Evergrand projekti u njihovom gradu budu završeni i da lokalni kreditori budu isplaćeni", rekao je ovaj izvor.

Srbija

Skoro 95 miliona evra kredita za renoviranje beogradskih fakulteta

Pred poslanicima će se naći Zakon o potvrđivanju sporazuma kojim je predviđena izgradnja i renonviranje nekoliko fakulteta Univerziteta u Beogradu. Pozajmica Banke za ravoj iznosi 95 miliona evra to jest 61 odsto vrednosti projekta, dok je ukupna vrednost 155 miliona evra. Sporazum je skopljen između Banke za razvoj Saveta evrope i Republike Srbije za projektni zajam Univerzitetska infrastruktura. Pozajmica je dobrena je 19. marta ove godine Administrativnog saveta CEB.Projektom je predviđena renoviranje umetničkih fakulteta, tehničkih fakulteta, Geografskog fakulteta, Fakulteta bezbednosti i Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.Kranji rok za završteka radova je 31. decembar 2026. godine. U okviru umetničkih fakulteta predviđena izgradnja i opremanje novog objekta Fakulteta muzičke umetnosti za „muzičku akademiju i umetničke igre(balet)“,  kao i za igradnja i opremanje nekoliko objekata za Fakultet primenjenih umetnosti . Fakultet likovnih umetnosti čeka rekonstrukcija i opremanje pet postojećih objekata i izgradnja dva nova.Planom je predviđeno da Elektrotehnički fakultet bi trebao dobiti proširenje, sanacija postojećih zgrada i opreme, kao i izgradnja zajedničkih objekata kampusa (tehničkih fakulteta).Geografski fakultet i Fakultet bezbednosti će dobiti novu i opremljenu zgradu, kao i Biološki fakultet.

Srbija

Peđa Petronijević novi glavni direktor za razvoj GTC

Nadzorni odbor kompanije GTC imenovao je Peđu Petronijevića na mesto glavnog direktora za razvoj i Janoša Gardaija za glavnog operativnog direktora, saopštila je ta kompanija.Novoimenovani direktor razvoja i član Upravnog odbora GTC-a, Peđa Petronijević pridružio se Grupaciji 2008. godine kao tehnički direktor za Srbiju, a 2012. godine postao je generalni direktor, navodi se u saopštenju.Tokom njegovog mandata, GTC je završio izgradnju 10 poslovnih zgrada u Beogradu, uključujući FortyOne, Green HearHeart i Ada Mall, moderni tržni centar u srcu Beograda, saopštila je ta kompanija. Peđa Petronijević je takođe nagrađen priznanjem za najboljeg lidera 2017. godine na CIJ Avards Serbia & SEE 2017. Pre GTC-a, bio je odgovoran za poslovanje kompanije Mercury Engineering u Srbiji. Svoju profesionalnu karijeru započeo je kao projektni inženjer na jednom od najvećih projekata u Gaboroneu, u Bocvani. Diplomirao je mašinstvo na Univerzitetu u Beogradu.Janoš Gardai, novi glavni operativni direktor i član uprave u GTC-u, započeo je svoju karijeru 1996. godine kao finansijski analitičar u Autovill Rt. Između 1997. i 1999. godine radio je kao finansijski kontrolor i menadžer za izveštavanje u ERECO Rt. Nakon toga, Gardai se pridružio White Star Real Estate (AIG/Lincoln), gde je poslednje 22 godine bio uključen u sve aspekte poslovanja nekretninama na različitim pozicijama, počev od direktora finansija, preko direktora razvoja i generalnog direktora do glavnog partnera za tu zemlju. Gardai je diplomirao na Fakultetu za korporativno računovodstvo na Visokoj školi za finansije i računovodstvo.GTC Grupa je vodeći investitor nekretnina sa fokusom na Poljsku i Centralnu i Istočnu Evropu. Tokom 25 godina svog rada, GTC je kroz centralnu i istočnu Evropu razvio 76 visokostandardnih, modernih poslovnih i maloprodajnih objekata ukupne površine veće od 1,3 miliona kvadrata. GTC sada aktivno upravlja portfoliom komercijalnih nekretnina od 54 komercijalne zgrade koje imaju 854 hiljade kvadrata poslovnog i maloprodajnog prostora u Poljskoj, Mađarskoj, Bukureštu, Beogradu, Zagrebu i Sofiji. Pored toga, GTC ima razvojni cevovod od 420 hiljada kvadrata maloprodajnih i poslovnih objekata u glavnim gradovima Centralne i Istočne Evrope, 54 hiljade kvadrata u izgradnji. GTC S.A. je izlistan na Varšavskoj berzi i na unutrašnjoj kotaciji na Johanesburškoj berzi. GTC je objavio svoj prvi ESG izveštaj ove godine, koji pokriva aktivnosti Grupe na šest tržišta Centralne i Istočne Evrope tokom 25 godina. 

Srbija

Gradska skupština Loznice ukinula Prostorni plan za rudnik litijuma

Skupština grada Loznice je, na sednici koja je održana po hitnom postupku, jednoglasno je stavila van snage odluku o donošenju Prostornog plana kojim je bila predviđena izgradnja rudnika litijuma u tom kraju. Odluka je usvojena bez prethodne rasprave, zbog čega su negodovali odbornici opozicije, preneo je N1.Ovom odlukom ispunjen je prvi zahtev lokalnih udruženja i aktivista koji su zabrinuti za očuvanje životne sredine. Za stavljanje odluke van snage glasalo 46 odbornika Skupštine grada.Ukidanje prostornog plana za rudnik litijuma kompanije Rio Tinto prethodno je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Rudarska kompanija Rio Tinto ranije je najavila otvaranje rudnika litijuma, kao i postrojenja za preradu rude, što je izazvalo negodovanje, a kasnije i proteste i blokade puteva nezadovoljnih građana u brojnih ekoloških udruženja u mnogim mestima u Srbiji.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Kompanija je više puta naglašavala da će poštovati zakon, kao i da će voditi računa o životnoj sredini. Međutim, zbog brojnih ekoloških incidenata za koje je bila odgovorna u mnogim zemljama, građani i organizacije ističu da joj ne veruju.Brojni stručnjaci, među kojima i oni iz Srpske akademije nauka i umetnosti smatraju da će taj rudnik biti poguban po biološku raznolikost i brojna zagađenja. Ipak, Vlada Srbije prošle godine je najavila da će joj Rio Tinto biti strateški partner.Projekat za iskopavanje litijuma planiran je u dolini reke Jadar, koja često izaziva poplave. To je jedan od glavnih razloga koji se navode kao povod da se taj projekat obustavi.Pored doline Jadra, litijum se istražuje blizu Valjeva, Gornjeg Milanovca, Požege i Jagodine. Građani u tim mestima takođe se protive otvaranju rudnika i zabrinuti su za životnu sredinu. Litijum bi, kako se često navodi, trebalo da pomogne u takozvanoj zelenoj tranziciji, odnosno kao zamena za fosilna goriva jer služi za proizvdnju električnih baterija.