Najnovije

Srbija

Poljoprivrednici traže hitno smanjenje akcize na gorivo

Udruženje poljoprivrednika Klub 100P plus saopštilo je da je izuzetno zabrinuto stanjem u domaćoj poljoprivredi, pa je Vladi Srbije predložilo da "pod hitno" smanji akcizu na gorivo. Udruženje smatra da najnovije mere Vlade Srbije koje su usvojene kao pomoć poljoprivrednicima, neće dati dugoročne rezultate.Akcize za gorivo, kako se dodaje, treba da uradi vlada koja je u tehničkom mandatu, a obavezno "kada se izabere nova vlada", a među ostalim merama, Klub 100P plus predlaže:- da svi poljoprivrednici dobiju mogućnost da nabave gorivo za sve poljoprivredne površine upisane u Registar poljoprivrednih proizvođača po tako smanjenoj ceni;- da se podele poljoprivredna gazdinstava (PG) na profesionalna i ostala;- da se omogući da profesionalna gazdinstva dobiju veće subvencije, naročito za investicije;- sprovede reforma penzionog sistema za poljoprivrednike;- da se pronađe rešenje za pomoć stočarima koji su u nezavidnoj situaciji;- da se sačini model za povećano oporezivanje prilikom kupovine poljoprivrednog zemljišta za one koji se ne bave poljoprivredom (neprofesionalna gazdinstva).Manji prinosi domaćeg agrara doneće novo poskupljenje hraneBaštenske zajednice, novi vid urbane poljoprivrede "Smatramo da mere koje je preduzela vlada, kako bi bar delimično zaštitila građane od poskupljenja, odnosno ograničila cene osnovnih namirnica, a pre desetak dana zamrzla i cene goriva, dugoročno neće doneti boljitak", dodaje se u saopštenju.Udruženje podseća da cene mineralnih đubriva i goriva u strukturi proizvodnje ratarskih kultura čine i do 35 odsto ukupnih troškova.Kako se ocenjuje, promene koje se trenutno dešavaju na globalnom tržištu se sa dalekosežnim posledicama preslikavaju i na Srbiju, a cene osnovnih troškova proizvodnje u agraru brzo rastu i slobodno može da se kaže kako su dostigle istorijski maksimum."Tu prvenstveno mislimo na cenu energenata i mineralnih đubriva. Povećanje cene gasa, koje ima veliku ulogu u strukturi proizvodnje mineralnih đubriva, će neminovno dovesti do smanjenja njihove upotrebe", dodaje se u saopštenju.Zašto država ne pomaže poljoprivrednicima? Situaciju na tržištu poljoprivrednih proizvoda, kako se ocenjuje, neće umiriti ni trenutno visoke cene poljoprivrednih proizvoda (pšenice, kukuruza, soje, suncokreta),  jer 85 odsto poljoprivrednika svoje proizvode prodalo tokom jeseni."Do prve žetve i realizacije proizvoda je još pet meseci i taj period treba premostiti. Poremećaji koji će se desiti na tržištu imaće značajnu socijalnu notu i najviše će pogoditi manje imućne slojeve društva", naglašava se u saopštenju.Podseća se i da je prepreka intenzivnijoj poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji usitnjenost farmerskih poseda, takvim proizvođačima ulaganje u veću poljoprivrednu proizvodnju nije isplativo, a stabilno tržište, kako se dodaje, obezbeđuju veliki proizvođači.Rešenje za poljoprivredne penzije do kraja godine

Srbija

Subvencije za nove fiskalne kase, prijave produžene do 5. aprila

Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je novi rok za subvencije države koje su namenjene obveznicima fiskalizacije da pređu na novi model fiskalizacije, koji će trajati od 15. marta do 5. aprila, kako bi svi koji se ranije nisu prijavili mogli da dobiju pomoć države, prenosi eKapija."Pozivam sve se nisu prijavili za subvencije da sada to učine", rekao je Mali i dodao da ima novca u budžetu za subvencije, da je sve isplaćeno na vreme i u dinar, te da će tako biti i sa onima koji se budu prijavljivali u narednom periodu.On je podsetio da važi pravilo od 1. maja za sve koji treba da budu obveznici novog sistema da moraju da imaju nove fiskalne kase i uređaje i da potpuno rade po novom sistemu, kao i da svi obveznici mogu da biraju između 200 softverskih i hardverskih rešenja.PREUZIMANJE BEZBEDNOSNIH ELEMENATA NA OBELEŽENIM ŠALTERIMA eFISKALIZACIJAPrethodni rok do kada su obveznici mogli da se prijave za subencije za novu fiskalizaciju bio je 31. januar ove godine.NOVE FISKALNE KASE DOLAZE U NEZGODNO VREME

Svet

Litijum pronađen i na Himalajima, ekolozi zabrinuti

Kineski naučnici nedavno su otkrili velike količine litijuma, na Himalajima, u blizini Mont Everesta, prenosi portal Eco Business. Ekolozi tvrde da bi rudarenje litijuma na Himalajima ostavilo nepovratne ekološke posledice, a naročito bi zagadilo izvore vode.Glaciolog Mauri Pelto, profesor na Nikols koledžu u Masačusetsu u Sjedinjenim Državama, kaže da bi rudarenje litijuma na Himalajima zahtevalo velike količine vode i energije: "Potrebna je najverovatnije hidro energija, za kopanje i za odvajanje litijuma. Za oba procesa potrebna je voda".On procenjuje da bi voda morala da se obezbedi iz obližnjih glečera, kao i da bi za njeno korišćenje trebalo izgraditi rezervoar. Dodaje kako u blizini eventualnog rudnika litijuma ne može da se napravi fabrika za preradu rude, pa se zbog toga postavlja pitanje ekonomske isplativosti.ŠTA SVE ZNAMO O PROJEKTU ZA ISKOPAVANJE LITIJUMA U DOLINI JADRA? Prema njegovim rečima, ekstenzivno rudarenje u regionu moglo bi negativno da utiče na reke Jangce i Žutu reku, koje su dva najveća izvora sveže vode u Kini koji zavise od glacijalne vode sa Tibeta.Direktor Laboratorije za istraživanje mineralnih resursa Kineske akademije nauka, Ćin Kedžang kaže je za ScienceNet.cn da je lokacija za rudarenje litijuma na Himalajima pogodna za eksploataciju jer ima betonski put.Dodao je kako nema potrebe za dubokim iskopavanjem, jer su stene u kojima se nalazi litijum lako dostupne i naglasio da se sve za sada nalazi u istražnoj fazi.ORGANIZACIJE NAJAVILE NOVI PROTEST PROTIV ISKOPAVANJA LITIJUMAKineska akademija nauka procenila je kako bi na Himalajima moglo da se dobije oko milion tona litijum-dioksida, kao i da bi to mogao da postane treći najveći rudnik litijuma u Kini.Nalazište je na oko tri kilometra od Ćingđanga, planinskog vrha koji se nalazi na kineskoj strani Mont Everesta, ali tačna lokacija još nije objavljena.Iako je Kina jedan od najvećih proizvođača litijuma na svetu, ona i dalje uvozi oko 70 odsto tog metala.Rio Tinto preispituje pravni osnov ukidanja plana za "Jadar" Na Himalajima se već dugo rudare brojni metal, ali je tek nedavno počelo industrijsko rudarenje kada su otkrivene velike dragocenih metala vredne 60 milijardi dolara.Tražnja za litijumom povećala se zajedno sa tražnjom za električnim automobilima. Ta vozila koriste baterije napravljene od litijuma.U Srbiji se takođe traga za litijumom, a za sada je najpoznatiji projekat anglo-australijske kompanije Rio Tinto, koja je istraživala nalazišta u okolini Loznice i dolini reke Jadar. Projekat je za sada obustavljen, jer su širom Srbije zbog nje, ali drugih kompanija koje istražuju litijum organizovani protesti.O RUDNIKU LITIJUMA TREBA JAVNO PRIČATI NA OSNOVU ČINJENICA, A NE EMOCIJA

Srbija

Rudarsko-geološki fakultet kontrolisaće izradu elaborata za metro

Rudarsko-geološki fakultet radiće tehničku kontrolu izrade geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa. Naručilac usluge bilo je preduzeće "Beogradski metro i voz", a vrednost ugovora koji je dodeljen fakultetu je 10 miliona dinara. Poznat izgled beogradskih metro stanica (FOTO)Tehnička kontrola obuhvata proveru usklađenosti elaborata sa projektnim zadatkom, projektom detaljnih inženjersko-geoloških istraživanja za potrebe izrade Elaborata o inženjerskogeološkim-geotehničkim uslovima izgradnje prve linije, zakonom i drugim propisima. Zadatak je i da se proveri i usklđenost elaborata sa tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta, provera ispravnosti i tačnosti dobijenih i prikazanih rezultata inženjerskogeoloških-geotehničkih istraživanja i na osnovu njih datih uslova izgradnje druge faze Linije 1 i Linije 2 metroa. "BG metro i voz" traži kontrolora usklađenosti projekta prvih linijaKo sve dobija posao za izgradnju Beogradskog metroa?Posao izrade geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa dobila grupa je ponuđača koju čine Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, Geomag, Geoing, Hidrozavod DTD Novi Sad i Ri DOO Beograd. Vrednost ugovora iznosila je 239,6 miliona dinara (sa PDV-om). Geotehnička dokumentacija treba da definiše sve inženjersko-geološke i geotehničke uslove za potrebe izrade Idejnog projekta za izgradnju druge faze Linije 1 i Linije 2 metroa, piše u projektnom zadatku. Namena dokumentacije je definisanje stanja i svojstava terena i stenskih masa, kao i stvorenih uslova u terenu koji će se ostvariti pri realizaciji metro sistema.Na osnovu njih će se definisati geotehnički uslovi i preporuke za izgradnju buduće metro linije za nivo Idejnog projekta.Koga će sve metro zaobići?

Srbija

Nagrade opštinama: Krupanj najefikasniji, Vrnjačka Banja najtransparentnija

Opštine Krupanj, Vrnjačka Banja, Veliko Gradište i Ćuprija su dobile nagrade u vidu bespovratnih sredstava, kao najbolje lokalne samouprave u četiri oblasti, piše u odluci ministarke državne uprave i lokalne samouprave Marije Obradović.Svaka opština dobiće po 2,3 miliona dinara, što je ukupno 9,2 miliona.Da li će privrednici "bežati" u opštine s manjim nametima? Prva nagrada u oblasti "Efikasnost i odgovornost" je dodeljena opštini Krupanj za uvođenje šest elektronskih usluga, koje su postavljenje na portalu eUprave. Krupanj je razvio elektronske usluge naknade zarada za vreme porodiljskog odustustva, podnošenje predstavki komunalnoj miliciji, saobraćajnoj inspekciji i primedbi na odluku o izradi planskog dokumenta u toku ranog uvida i premedbi na nacrt planskog dokumenta u toku javnog uvida i prijave komunalnog problema. Vrnjačka Banja je dobila nagradu kao najtransparentnija opština zbog uključivanja građana u izradu Odluke o budžetu i organizovanja javne rasprave.U oblasti "Odgovornost i vladavina prava" prvu nagradu je dobila opština Veliko Gradište zbog donošenja lokalnog antikorupcijskog plana.Bespovratna sredstva za inovacije u lokalnim samoupravama Ćuprija je dobila prvu nagradu u oblasti "Ravnopravnost i anti-diskriminacija" zbog organizovanja besplatnih terapijskih tretmana logopeda i senzorne integracije za osobe sa invaliditetom i kreativnih radionica tokom koji su učesnici pravili predmete koje su nakon toga prodavali svojim sugrađanima tokom novogodišnjig praznika.MDULS je dodelio i posbena priznanja Zrenjaninu i Pirotu u oblasti efikasnosti i delotvornosti, Somoboru i Arilju za transparentnost i Dimitrovgradu, Rumi i Loznici za ravnopravnost i anti-diskriminaciju.Pola milijardi dinara opštinama za razvoj, od sanacije klizišta do e-skupštine

Srbija

Pola milijardi dinara opštinama za razvoj, od sanacije klizišta do e-skupštine

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) je donelo odluku o raspodeli 450,8 miliona dinara lokalnim samoupravama za realizaciju novih ili započetih projekata, uvođenja e-uprave, organizaciju događaja, kao i za podršku projektima u vezi sa sprečavanjem klimatskih promena.Za podršku novim ili započetim projektima koji se finansiraju iz budžeta lokalne samouprave MDULS je za 17 opština dodelio ukupno 256,5 miliona dinara.Objavljeni strateški partneri za novu obilaznicu oko Kragujevca Najviše novca, 28 miliona dinara, dobila je opština Topola, za rekonstrukciju sportske sale u Srednjoj školi "Kralj Petar I".Podržani su i projekti uvođenja sistema video nadzora u Beloj Palanci sa 26,5 miliona dinara, infrastrukturno opremanje sportskog kompleksa u Bečeju sa 25 miliona dinara, kao i zamena fasadne stolatije na gradi Gradske uprave u Prokuplju.Uvođenje e-uprave i savremenih informacionih tehnologija u rad organa lokalnih samouprava je podržano sa 136,3 miliona dinara, a novac je dodeljen za 17 opština.Najviše novca MDULS je dao za razvoj sistema za "bekap" podataka u Subotici, 17 miliona dinara, za unapređenje i kontrolu sisteme naplate i evidencije pijačnina elektronskim putem u Novom Sadu 15 miliona dinara. Novac je dodeljen i a uvođenje e-skupštinskog sistema u Petrovcu na Mlavi (11,8 miliona dinara), Velikom Gradištu (8 miliona dinara) i Zaječaru (6,6 miliona dinara).U oblasti organizovanaj događaja, Novi Kneževac je dobio milion dinara za organizovanja događaja "Deca su ukras sveta - eko bajka".MDULS je dodelio ukupno 57 miliona dinara za projekte koji doprinose preventivnom delovanju na smanjenju rizika od klimatskih promena, kao i elementarnih i drugih nepogoda. Novi Pazar je dobio 26 miliona dinara za sanaciju klizišta, a Požarevac za 12,5 miliona dinara za tretman distibutivne vodovodne mreže.

Srbija

Neformalno obrazovanje za 110 polaznika iz cele Srbije

Program obuke iz neformalnog obrazovanja i stručnog osposobljavanja u različitim zanimanjima za građanstvo u  proteklom periodu pohađalo je 110 polaznika iz cele Srbije. Ovo je jedna od mera podrške ekonomskog jačanja povratnika i lokalnog stanovništva koje finansira Vlada Nemačke, zahvaljujući kome je 51 povratnik iz inostranstva po bilo kom osnovu, besplatno unapredilo svoje kvalifikacije za domaće tržište rada. Obuke je održana u okviru programa Nemačke razvojne saradnje "Migracije za razvoj" koji u Srbiji sprovodi GIZ, realizovao ju je Zanatsko obrazovni centar "Adžija" u saradnji sa Nemačkim informativnim centrom za migracije, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK). Obuke su se realizovale u 4 različite oblasti: informacionih tehnologija (IT), administraciji, nezi lepote i zanatima, iz preko 30 različitih zanimanja. Kursevi iz oblasti IT i administracije su bili održavani onlajn, pružajući mogućnost polaznicima iz cele Srbije da iz svojih domova prisustvuju nastavi, što se pokazalo kao odličan modalitet za vreme pandemije Kovid-19. Obuke je završilo 63 žene i 47 muškaraca, od kojih su se neki svesno odlučili za deficitarna zanimanja kao što su krojačko, zavarivanje, upravljanje građevinskim mašinama ili krojačko zanimanje, dok je kurs grafičkog dizajna pobudio jednako interesovanje među oba pola."Pored podrške u edukaciji i zapošljavanju, program je obezbedio i savetovanje polaznika kurseva, kako o uspešnijem korišćenju ostalih mera podrške za socijalnu i ekonomsku (re)integraciju koje nude nacionalne institucije, međunarodne i nevladine organizacije, tako i o drugim mehanizmima pomoći koje obezbeđuje Nemačka razvojna saradnja, posebno kroz DIMAK", navedeno je u saopštenju. Promocija zapošljavanja jedan je od strateških ciljeva DIMAK centra i podrazumeva individualno savetovanje i informisanje o mogućnostima stručnog obrazovanja, zapošljavanja i reintegracije, kao i obukama za pripremu radne biografije i prijavljivanje za posao. Partneri DIMAK-a su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalna služba za zapošljavanje i Komesarijat za izbeglice i migracije.

Srbija

Uskoro isplata subvencija za biljnu proizvodnju

U narednih sedam do deset dana poljoprivrednicima će biti isplaćeno 8.000 dinara podsticaja po hektaru, najavio je direktor Uprave za agrarna plaćanja, Marko Kesić. Na prethodno održanim protestima poljoprivrednici su tražili da im se isplate subvencije od 200 evra po hektaru."U narednih sedam do deset dana poljoprivrednicima će biti isplaćeno 8.000 dinara podsticaja po hektaru, zapravo radi se o podsticajima 6.000 dinara po hektaru i 2.000 dinara kao pomoć za situaciju koju danas imamo, sa opštim rastom cena energenata, semena, đubriva, goriva", izjavio je Kesić.Kako se napominje, sredstva će biti isplaćena svim poljoprivrednicima koji su protekle godine ostvarili pravo na taj podsticaj, iako taj zahtev nisu podnosili za 2022. godinu.Još nema rešenja za poljoprivredne penzionerePoljoprivrednici će nastaviti proteste ukoliko im se ne usvoje zahtevi Poljoprivredni proizvođači koji su registrovali svoje gazdinstvo u periodu od 30.09.2020 do 30.09.2021 godine, ili pre tog perioda, a koji prošle godine nisu ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji, zahteve će podnositi Upravi za agrarna plaćanja putem mejl adrese podsticaji.pohektaru@minpolj.gov.rs do 30. aprila 2022. godine.Podnosilac zahteva treba da dostavi sledeće podatke:- ime i prezime;- matični broj (JMBG) i- broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG).Kako se navodi, korisnicima koji nisu tehnički u mogućnosti da upute mejl biće dostupne filijale Uprave za Trezor.Poljoprivrednici su krajem februara protestovali, tražili ukidanje akciza na evro dizel za registrovana poljoprivredna gazdinstva, subvencije od 200 evra po hektaru, redovnu i brzu isplatu subvencija, regulisanje uvoza smrznutog mesa i regulisanje nekontrolisanog uvoza mleka u prahu.

Svet

Nemačkim nuklearkama ipak neće biti produžen radni vek?

Ministarstva ekonomije i životne sredine Nemačke ne preporučuju da preostale nuklearne elektrane u toj zemlji ostanu otvorene. Nakon sagledavanja kratkoročnih i dugoročnih scenarija, ministarstva su odlučila da su troškovi i rizici zadržavanja nuklearnih postrojenja veći od ograničenih koristi. "Nakon vaganja između koristi i rizika, ne preporučuje se produženje životnog veka tri preostale nuklearne elektrane", navodi se u zajedničkom saopštenju ministarstava. Poslednje preostale nuklearne elektrane u Nemačkoj treba da budu zatvorene ove godine.Nemačka planira promene u svom energetskom sistemu kako bi smanjila zavisnost od ruskog gasa koji čini dve trećine njenog uvoza prirodnog gasa. Krajem prošlog meseca, nakon invazije Rusije na Ukrajinu, izašla je sa idejom da zadrži nuklearne elektrane. Ministar ekonomije Robert Habek rekao je da bi prvi terminal sa tečnim prirodnim gasom, najavljen prošle nedelje, trebalo da bude gotov kroz dve godine. "Potpuno se slažemo da električne mreže, terminali sa tečnim prirodnim gasom i obnovljivi izvori  energije moraju biti izgrađeni 'brzinom Tesle", rekao je Habek.

Svet

Indeks svetskih cena hrane dostigao maksimum u februaru

Indeks svetskih cena hrane porastao je u februaru, dostigavši najviši nivo u istoriji, predvođen rastom cena biljnih uljia i mlečnih proizvoda, dok rana predviđanja ukazuju na jaku perspektivu kukuruza i pšenice u narednoj godini izvestila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).Indeks koji prati mesečne preomene međunarodnih cena prehrambenih proizvoda je prošlog meseca u proseku iznosio 140,7 poena, što je 3,9 odsto više u odnosu na januar, 20,7 odsto iznad nivoa pre godinu dana i 3,1 poen više nego što je postignuto u februaru 2011. godine.Najviše je porastao indeks biljnog ulja, čak za 8,5 odsto u odnosu na prethodni mesec i dostigao novi rekord, uglavnom zbog povećanih kvotacija palminog, sojinog i suncokretovog ulja, a porast indeksa cena povrća bio je vođen održivom globalnom uvoznom potražnjom, koja se poklopila sa nekoliko faktora na strani ponude, uključujući sa smanjenom izvoznom dostupnošću palminog ulja iz Indonezije.Indeks cena mleka bio je u proseku 6,4 odsto viši u februaru nego u januaru, što je potkrepljeno nižim zalihama mleka u zapadnoj Evropi i Okeaniji od očekivanih, kao i stalnom potražnjom za uvozom, posebno iz severne Azije i sa Bliskog istoka.Indeks cena žitarica porastao je za tri odsto u odnosu na prethodni mesec, vođen rastućim kvotacijama za krupno zrno, sa međunarodnim cenama kukuruza koje su porasle za 5,1 odsto, zbog kombinacije stalne zabrinutosti oko uslova useva u Južnoj Americi, neizvesnosti oko izvoza kukuruza iz Ukrajine i porasta izvoznih cena pšenice. Svetske cene pšenice porasle su za 2,1 odsto, u velikoj meri odražavajući neizvesnost oko globalnih tokova snabdevanja iz crnomorskih luka, dok su međunarodne cene pirinča porasle za 1,1 odsto, podržane snažnom potražnjom za mirisnim pirinčem.FAO indeks cena mesa porastao je za 1,1 odsto od januara, a međunarodne kvotacije goveđeg mesa dostigle su novi rekord usred velike globalne potražnje za uvozom i oskudnih zaliha goveda spremnih za klanje u Brazilu i velike potražnje za obnovom stada u Australiji. Dok su cene svinjskog mesa porasle, cene ovčijeg i živinskog mesa su pale, delom zbog velikih izvoznih zaliha u Okeaniji i smanjenog uvoza iz Kine nakon završetka prolećnog festivala.Indeks cena šećera opao je za 1,9 odsto usled povoljnih izgleda za proizvodnju u glavnim zemljama izvoznicama kao što su Indija i Tajland, kao i zbog poboljšanih uslova rasta u Brazilu."Zabrinutost oko uslova useva i adekvatne izvozne dostupnosti objašnjavaju samo deo trenutnih globalnih povećanja cena hrane. Mnogo veći pritisak na inflaciju cena hrane dolazi od spoljne proizvodnje hrane, posebno iz sektora energije, đubriva i stočne hrane", rekao je ekonomista FAO Upali Galketi Aratčiladž.On dodaje da svi ovi faktori imaju tendenciju da smanje profitne marže proizvođača hrane, obeshrabrujući ih od ulaganja i širenja proizvodnjeIndeks cena hrane FAO meri prosečne cene tokom meseca, tako da podaci iz februara samo delimično uključuju tržišne efekte koji proizilaze iz sukoba u Ukrajini.Svetska proizvodnja pšenice i kukuruza u porastu u 2022Takođe prema najnovijem izveštaju FAO o snabdevanju i potražnji žitarica, sa preliminarnom prognozom za svetsku proizvodnju žitarica u 2022. godini smatra se da će globalna proizvodnja pšenice porasti na 790 miliona tona, uz očekivane visoke prinose i obimnu sadnju u Severnoj Americi i Aziji, što će nadoknaditi verovatno blagi pad u Evropskoj uniji i negativan uticaj uslova suše na useve u nekim od severnoafričkih zemalja.Žetva kukuruza će uskoro početi na južnoj hemisferi, pri čemu se predviđa da će proizvodnja u Brazilu dostići rekordno visok nivo, a proizvodnja u Argentini i Južnoj Africi iznad njihovog prosečnog nivoa.FAO je iznela svoju prognozu za svetsku proizvodnju žitarica u 2021. godini godinu, koja je sada određena na skoro 2,8 milijarde tona, što je povećanje od 0,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.Globalno korišćenje žitarica u 2021. i 2022. godini sada se vidi na 2,8 milijardi tona, što predstavlja godišnji porast od 1,5 odsto. Predviđa se da će globalne zalihe žitarica koje se završavaju 2022. godine blago porasti tokom godine na 836 miliona tona. Prema tim procenama, odnos svetskih zaliha i upotrebe žitarica iznosio bi 29,1 odsto, „što je najniži nivo u poslednjih osam godina, ali i dalje ukazuje na udoban nivo ponude“ prema FAO-u.FAO also raised its forecast for world trade in cereals to 484 million tonnes, up 0.9 percent from the 2020/2021 level. This forecast does not assume potential impacts from the conflict in Ukraine. FAO is closely monitoring the developments and will assess those impacts in due course.FAO je takođe podigao svoju prognozu za svetsku trgovinu žitaricama na 484 miliona tona, što je povećanje od 0,9 odsto u odnosu na nivo u 2020. i 2021. godini. Ova prognoza ne pretpostavlja potencijalne uticaje sukoba u Ukrajini. FAO pažljivo prati razvoj događaja i proceniće te uticaje u dogledno vreme.

Srbija

Tender od 50 miliona za prostorni plan Nacionalnog fudbalskog stadiona

Ministarstvo građevinarstva, soobraćaja i infrastrukture izdvojilo je 50,4 miliona dinara (oko 428 hiljada evra) za drugu fazu izrade prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Ministarstvo je objavilo obaveštenje o sprovođenju pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva.  U obrazloženju se navodi da se obuhvat prostornog plana u potpunosti nalazi na teritoriji Beograd, a nosilac isključivog prava obavljanja delatnosti urbanističkog i prostornog planiranja gradova, naselja i prostora je Urbanistički zavod Beograda. Ministarstvo, takođe, ima zaključen ugovor sa Urbanističkim zavodom Beograd i za prvu fazu izrade prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Objavljen plan za Nacionalni fudbalski stadion, javni uvid do 30. oktobraNišta od obećane studije za nacionalni stadionNacionalni fudbalski stadion planiran je na građevinskoj parceli u delu Surčinskog polja na površini oko 32 hektara, sa planiranim kapacitetom do 60.000 gledalaca. Sadion je planiran kao multifunkcionalni sportski objekat namenjen za međunarodna takmičenja od najvećeg značaja, a predviđena je mogućnost i da se koristi  za kulturne i druge manifestacije (koncerti, izložbe..).Planirani kapacitet stadiona je 52.000 stalnih mesta, uz mogućnost dodavanja 8.000 privremenih mesta za značajne događaje.Šta će nama nacionalni stadion

2022

Kompanija Henkel ozelenjava park Ušće

 U saradnji sa JKP „Zelenilo-Beograd” kompanija Henkel Srbija posadila je 50 sadnica breze i 50 sadnica crnog bora u parku Ušće. Zaposleni Henkela udružili su snage i pomogli u akciji ozelenjavanja, te još jednom pokazali sjajan timski rad i posvećenost zaštiti životne sredine. „U ime JKP ,Zelenilo-Beograd’, želeo bih da se zahvalim kompaniji Henkel koja je izabrala naše Preduzeće za partnera u jednoj ovako lepoj i značajnoj aktivnosti uvećanja zelenog fonda našeg grada. Time su pokazali da su društveno odgovorna kompanija koja brine i o životnoj sredini. ,Zelenilo’ uvek izlazi u susret ovakvim zahtevima i sa ponosom mogu da istaknem da smo do sada, akcije sadnje stabala uspešno sproveli sa više od 50 kompanija, ambasada i preduzeća i potpuno sam siguran da će ovaj broj u narednom periodu biti u stalnom porastu. ,Zelenilo-Beograd’, svake godine, na javnim zelenim površinama, u okviru svog redovnog Programa posadi više od 5000 stabala, a ove godine će taj broj biti veći od 8500 stabala“, izjavio je Slobodan Stanojević, generalni direktor JKP „Zelenilo-Beograd“.Foto: Dragan Petrović (FVS)„Naši timovi unutar kompanije su čvrsto posvećeni održivom poslovanju, a mi u odeljenju finansija smo odlučili da doprinesemo Henkelovoj strategiji održivosti kroz inicijativu za ukidanje papirnog otpada i uopšte upotrebe papira tokom svakodnevnih poslovnih aktivnosti. Oslonili smo se na proces digitalizacije, značajno smo smanjili korišćenje papira i ovom akcijom ozelenjavanja idemo korak dalje u nameri da doprinesemo očuvanju životne sredine. Želeo bih da zahvalim JKP ,Zelenilo-Beograd’ na odličnoj saradnji“, istakao je Miloš Đukanović, direktor finansija kompanije Henkel Srbija.Ove godine, Henkel obeležava 20 godina uspešnog poslovanja u Srbiji, a kako je jedan od prioriteta uvek bio zaštita životne sredine, ovom akcijom nastavlja tradiciju pokazujući odgovornost i brigu prema sredini u kojoj živimo. 

Srbija

Nove fiskalne kase dolaze u nezgodno vreme

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika ocenjuje da je zbog neizvesnosti na tržištu izazvane ratom u Ukrajini neophodno da se održi stabilno poslovanje privrede bez novih administrativnih i fiskalnih opretećivanja usred krize i da se odloži primena Zakona o fiskalizaciji.  "Naš predlog je i dalje da se odloži primena, redefiniše zakon i bolje razmotre potencijalni efekti na sivu ekonomiju. Nova opterećenja u lošem momentu doprineće povećanju sive ekonomije i crnog tržišta", kaže Milena Amon iz Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika.Ministar finansija Siniša Mali podsetio je nedavno privrednike da što pre pređu na novi model i da ne čekaju krajnji rok, odnosno 30. april ove godine.“Mi u ovom trenutku imamo više od 130.000 prijavljenih za proces e-fiskalizacije. Za više od 125.000 poreskih obveznika smo isplatili subvencije, a više od 10.000 njih već posluje u novom sistemu. Do 30. aprila traje tranzicioni i prelazni period, a od 1. maja svi koji su po Zakonu o fiskalizaciji u obavezi da pređu na novi sistem, to moraju i da urade”, rekao je Mali.Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i Udruženje Računovodstvena komora Srbije krajem prošle godine podneli su zahtev Ministartsvu finansija da se odloži primena Zakona o fiskalizaciji i Zakona o elektronskim fakturama zbog neusklađenosti tog propisa sa Zaknom o PDV-u i računovodstvu i još nisu dobili odgovor."Iako u Ministarstvu finansija tvrde da je odgovor pripremljen još nam nije stigao. Problemi su i dalje isti, nije dobro vreme za uvođenje novih fisklanih kasa, pandemija se još nije završila a sad imamo nove neizvesnosti koje se odnose na energetsku krizu i najavljene zabrane izvoza žitarica i ulja, što se sve odražava i na domaću privredu", kaže Amon. MUKE MALIH PRIVREDNIKA: KOJU FISKLANU KASU KUPITI?

Srbija

HIP Petrohemija više neće biti akcionarsko društvo

"HIP-Petrohemija" iz Pančeva menja pravnu formu i postaje društvo sa organičenom odgovornošću (d.o.o), piše u odluci koju je donela Skupština akcionara.Pančevačko preduzeće do sada je poslovalo kao akcionarsko društvo u većinskom državnom vlasništvu.NIS postao većinski vlasnik Petrohemije Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti (CRHOV), Srbija je i dalje vlasnik 75 odsto akcija preduzeća, NIS 20 odsto, a Lukoil Srbija tri odsto akcija.Međutim, Ministarstvo privrede, NIS i HIP Petrohemija potpisali su u decembru prošle godine Ugovor o strateškom partnerstvu. Ovim ugovorom vlasnički udeo NIS-a u Petrohemiji se povećao sa 20 na 90 odsto akcija uz dokapitalizacije od 150 miliona evra i izgradnje postrojenja za proizvodnju polipropilena kapaciteta od najmanje 140.000 tona godišnje u roku od šest godina. Promenom pravne forme, svi akcionari postaju članovi društva, odnosno sve akcije se pretvaraju u udele u vlasništvu.BIP će se umesto pivom baviti lizingom prava Ukupna visina osnovnog kapitala HIP Petrohemije je 55,5 milijardi dinara (oko 472 miliona evra).Petrohemija zadržava sva prava i obaveze koja je imala i pre promene pravne forme i "za preuzete obaveze odgovara celokupnom imovinom, piše u tekstu odluke.Delatnost Petrohemije ostaje ista, proizvodnja plastičnih masa u primarnim oblicima.

Srbija

Srbija beležila pad industrije u januaru

Ukupna industrijska proizvodnja u januaru 2022. međugodišnje je pala za 2,6 odsto, a desezonirani pad u tom mesecu izneo je 3,2 odsto, navodi se u novom biltenu Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Promet robe u trgovini na malo je u januaru još uvek imao visok međugodišnji porast, ali je veći deo tog porasta pojela inflacija tako da je realni porast izneo manje od polovine onoga sa kraja prošle godine. Trenutni događaji u vezi sa Ukrajinom ne ulivaju očekivanja da će se tendencije i u svetu i kod nas popraviti,  naprotiv, veliki je rizik od pogoršanja, navodi se u biltenu. "Poremećena je međunarodna razmena i transport, cene energije i hrane (pšenica) vrtoglavo rastu, inflacija bi mogla da se dalje povećava", navodi se u analizi. Presudna komponenta izrazitog pada ukupne industrjske proizvodnje je sektor proizvodnja za snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija.Ta proizvodnja je izrazito opadala tokom većeg dela 2021. godine, a porast u celoj godini u odnosu na 2020. godinu izneo je samo 0,7 odsto.Međugodišnji pad tokom četvrtog tromesečja prošle godine izneo je oko 9,5 odsto, ali je u januaru ove godine produbljen na 19 odsto, dok je desezonirani pad u januaru bio 5,6 odsto.Na drugoj strani, u sektoru rudastva zadržan je vrlo visok rast, u januaru međugodišnje 30,6 odsto, zahvaljujući porastu eksploatacije ruda metala koja je više nego utrostručena (porast za 230 odsto).Prerađivačka industrija je u januaru 2022. zabeležila međugodišnji pad za 0,8 odsto i on je zabeležen u 11 oblasti.Desezonirani pad u celoj prerađivačkoj industriji u januaru izneo je 2,5 odsto, a dogodio se u većini oblasti, u njih 16.Najveći međugodišnji pad proizvodnje u januaru su imali prerada drveta, proizvodnja tekstila, proizvodnja nameštaja i proizvodnja koksa i derivata nafte.I proizvodnja električne opreme u januaru ove godine se uvrstila među oblasti sa najvećim negativnim doprinosom proizvodnji prerađivačke industrije.Međugodišnje je najviše pala proizvodnja baterija i akumulatora (za 36 odsto), sledi proizvodnja elektromotora, generatora, transformatora i opreme za distribuciju električne energije (pad za 17 odsto), bitno je pala i proizvodnja aparata za domaćinstvo (7 odsto), proizvodnja žičane i kablovske opreme (pad za 3 odsto). Na drugoj strani, proizvodnja opreme za osvetljenje je povećana za dve trećine. MAT napominje da su u celoj prošloj godini povećane ne samo proizvodnja cele oblasti nego i svih navedenih grana - od 9 odsto u slučaju baterija i akumulatora do 57 odsto u proizvodnji opreme za osvetljenje.Rast kod osnovnih metala Pri međugodišnjem upoređivanju, proizvodnja osnovnih metala je u celoj 2021. godini povećana za 9,2 odsto, a u januaru 2022. za 7,1 odsto. Porast se zasniva na porastu proizvodnje sirovog gvožđa, čelika i ferolegura za 16 odsto u januaru 2022. godine i za 17 odsto u celoj 2021.godini (u kojoj je povećana i proizvodnja ostalih proizvoda primarne prerade čelika za 37 odsto).Oporavak proizvodnje čelika može se povezati i sa izuzetnim porastom izvoza u Kinu (sa 326 miliona evra u na 822 miliona u ovoj godini).Prehrambena industrija u prerađivačkoj industriji učestvuje sa 19,8 odsto, više nego dvostruko od učešća druge po veličini oblasti - proizvodnje koksa i derivata nafte (9,3 odsto).U januaru ove godine je kod prehrambene industrije usledio pad, uprkos tome što je u decembru prošle godine bio najavljen zaokret ka rastu (međugodišnji porast u tom mesecu, desezonirani porast u tom mesecu, i prelazak trenda u rastući smer).Međutim, u januaru ove godine takvi pokazatelji nisu ponovljeni, usledio je međugodišnji pad proizvodnje u ovoj oblasti za 0,5 odsto, desezonirani pad u odnosu na prethodni mesec za 2,9 odsto i pad vrednosti trenda za 0,2 odsto. Ono što bi moglo delovati ohrabrujuće je međugodišnji porast proizvodnje mesne industrije u januaru za 3 odsto. U ovom trenutku, kako se navodi u analizi, nije moguće iole precizno prognozirati dinamiku privredne aktivnosti u predstojećem periodu."Sankcije Rusiji, sa povratnim dejstvom i na EU, delovaće na tokove snabdevanja sirovinama i proizvodnim komponentama, na mogućnosti izvoza, cene i mogućnosti nabavke energenata, cene hrane". 

Srbija

JKP „Javno osvetljenje“ mora da plati 120.000 dinara Kip lajtu

Beogradsko Javno komunalno preduzeće "Javno osvetljenje" mora da plati 120.000 dinara firmi "Kip lajt" (Keep Lght), koja se bavi projektovanjem i izgradnjom dekorativnih i novogodišnjih osvetljenja, pošto je krajem prošle godine pogrešno formulisalo uslove i nije dovoljno dobro definisalo boje ukrasnih lančanica.Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je krajem januara, po zahtevu Kip Lajta, donela odluku jer je Javno osvetljenje prošlogodišnju ponudu za novogodušnju rasvetu ovog preduzeća ocenilo neprihvatljivom, saznaje Pištaljka.Javno osvetljenje je obustavilo nabavku vrednu 45 miliona dinara pošto nijedna od četiri ponude nije bila prihvatljiva, a ponuda firme Kip Lajt odbijena je jer su dostavili uzorke lančanica u "bledoj, nedefinisanoj boji", umesto u crvenoj koja odgovara onoj sa zastave Srbije, kako su nam tada objasnili iz ovog preduzeća.U konkursnoj dokumentaciji nije precizirano da boja lančanica treba da odgovara bojama srpske zastave kao i to da uzorci koji su dostavljeni uz ponudu uopšte nisu crvene boje.Kako ocenjuje Republička komisije, u postupku ove javne nabavke nije bilo moguće pravilno proceniti ponude zbog nedostatka preciznih kriterijuma, te je komisija usvojila zahtev da Javno osvetljenje uplati firmi Kip Lajt 120.000 dinara na ime troškova zahteva za zaštitu prava kada je i poništila javnu nabavku opreme za dekorativno osvetljenje.Takođe iz ove institucije navde i da ni u jednom delu nije bio opredeljen zahtev za lančanicama  u bojama srpske zastave, niti je određeno na koji način će se ocenjivati uzorci ponuđenih dobara, te u ovom slučaju konkursna dokumentacija nije sačinjena na jasan i precizan način koji bi ponuđačima pod jednakim i unapred definisanim zahtevima omogućio podnošenje ponuda, a naručiocu sprovođenje pravilne stručne ocene.Međutim, ovakva revnost komisije čudi kada se uzme u obzir slučaj u kojem se ukazivalo na nepravilnosti koje su išle u korist Kip Lajta.Tako, na primer, kada je 2017. godine Javno osvetljenje u tenderskoj dokumentaciji koristilo slike iz kataloga grčke firme "Fotodiastasi", čiji je jedini distributer u Srbiji Kip lajt, Republička komisija nije videla ništa sporno. Tada je firma "Stars LTD" (Stars LTD) podnela zahtev za zaštitu prava, ali je bila odbijena za šta razlog komisije bio da je firma Stars LTD mogla da podnese zahtev za zaštitu prava pre otvaranja ponuda, što nije učinila pa je Kip lajt i na ovom konkursu, kao i na prethodnim i narednim tenderima za praznično osvetljenje, dobio posao praktično bez konkurencije.Iz Stars LTD su ukazivali na nezakonitost korišćenja slika iz kataloga firme Fotodiastasi ne samo zbog rušenja konkurencije na tenderu, već i zbog toga što je dizajn ove grčke firme zaštićen i njegovo korišćenje bi značilo kršenje zakona.Prošle godine prekinuta je praksa učestvovanja samo jednog ponuđača na tenderima za kupovinu novogodišnjih lampica, a ponude su podneče čak četiri firme. Iako na tenderu nisu tražene specifične figure i ukrasi već obične lančanice i svetleće zavese u crvenoj, plavoj i beloj boji, nijedna firma nije ispunila tražene zahteve.Firma Kip lajt nije jedina koja je za prošlogodišnju nabavku novogodišnje rasvete podnela Republičkoj komisiji zahtev za zaštitu prava, isto je uradila i firma "Mak trejd" (Mak Trade) koja je dostavila identične uzorke kao Kip lajt. Naime njihov razlog za podnošenje zahteva nije bio isti, on je podnet pre isteka roka za podnošenje ponuda, u oktobru prošle godine, iz razloga što je Javno osvetljenje nakon davanja odgovora na postavljena pitanja ponuđača izvršilo "bitne izmene konkursne dokumentacije", a nije ostavilo dodatni rok za podnošenje ponuda, što je bilo dužno po zakonu.Republička komisija je rešenjem donetim krajem oktobra prošle godine delimično poništila ovu javnu nabavku i naložila beogradskom preduzeću da Mak trejdu nadoknadi troškove postupka zaštite prava u iznosu od 120.000 dinara.

Svet

Značajan rast ključnih pokazatelja poslovanja Vienna Insurance Group (VIG)

Na današnjoj konferenciji za novinare VIG grupacije u Beču saopšteni su preliminarni rezultati poslovanja za 2021.godinu Osnovni pokazatelji:• Rast premijskog prihoda - 11 milijardi evra (+5.5%)• Profit pre oporezivanja -  511 miliona evra (+47.8%)• Kombinovani racio - značajno poboljšanje na 94.2% (-0.8%)Vienna Insurance Group (VIG) u čijem sastavu posluju Wiener Städtische osiguranje i kompanija Wiener Re zabeležila je značajan rast premijskog prihoda u odnosu na prethodnu godinu. Po prvi put dostignut je nivo ukupne premije osiguranja od 11 milijardi evra, što čini rast od 5.5% u odnosu na prehodnu godinu. Grupacija beleži profit pre oporezivanja uvećan za skoro 50% u odnosu na isti pokazatelj iz 2020.godine.Kombinovan racio beleži značajno smanjenje i iznosi 94.2%.  “VIG grupacija još jednom pokazuje odlučnost i spremnost da se odupre globalnim izazovima koje je obeležila pandemija virusa Covid -19 i tokom prethodne godine,  beležeći rezultate poslovanja koji su iznad očekivanja. Ostvareni pokazatelji  su dokaz uspešnog poslovanja  naše Grupacije zasnovane na različitosti lokalnih tržišta, odličnim operativnih rezultatima, kao i ranom iskoraku ka digitalnoj transformaciji , ” izjavila je danas  CEO VIG grupacije prof. Elizabet Štadler.Ona je u nastavku izrazila i duboku zabrinutost krizom na teritoriji Ukrajine, koja je jedna od zemalja gde VIG posluje. “U ovom trenutku bezbednost i pomoć zaposlenima u kompanijama u Ukrajini su ključni prioriteti VIG-a. Kolege iz mnogih kompanija unutar Grupacije su još jednom pokazale kolegijalnost na delu pružajući pomoć i podršku odmah po izbijanju krize. Osnovan je fond pod nazivom “VIG Familiy Fund” od 5 miliona evra, a zaposlenima širom Grupacije oogućeno je da doniraju novac u skladu sa svojim mogućnostima. VIG grupacija je sposobna da zadrži svoje operativno poslovanje, što smo već dokazali u više navrata tokom prethodnih, veoma izazovnih  godina. Iz svega navedenog uvereni smo u nastavak pozitivnog trenda poslovanja tokom 2022.godine”, navodi čelnica VIG grupacije.Vienna Insurance Group (VIG) je vodeća osiguravajuća grupa u Austriji i Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE). Blizu 50 osiguravajućih društava u 30 zemalja čine grupu sa dugogodišnjom tradicijom, jakim brendovima i bliskim odnosima sa klijentima. Više od 25.000 zaposlenih u Vienna Insurance Group brine o svakodnevnim potrebama više od 22 miliona klijenata. Akcije VIG-a kotiraju se na Bečkoj berzi od 1994. godine. Kompanija ima A+ rejting sa stabilnim izgledima od međunarodno priznate rejting agencije Standard & Poor's. To je najbolja ocena svih kompanija u ATKS-u, vodećem indeksu Bečke berze. Vienna Insurance Group blisko sarađuje sa Erste Group, najvećom komercijalnom bankom u Centralnoj i Istočnoj Evropi.Kompanija Wiener Städtische osiguranje, jedna od članica VIG - a, posluje u Srbiji punih 19 godina.

Srbija

BOŠ: Otvorene prijave za prvu Akademiju novinarstva

Beogradska otvorena škola (BOŠ) pozvala je novinare i novinarke da se prijave za prvu Akademiju novinarstva "Mladi i mediji".Na predavanjima će biti obrađene teme korišćenja naprednih tehnika i alata u novinarstvu, istraživačkog novinarstva, multimedije u novinarstvu, novinarske forenzike, ali i upotreba novih formi - podkasta, "mobilnog novinarstva".Program počinje 31. marta 2022. godine i trajaće šest nedelja i kombinuje predavanja i događaje uživo i onlajn.Program predavanja će se održati u onlajn sferi, izvan radnog vremena, dok će trodnevni početni i završni događaji biti održani uživo. Na predavanjima će polaznici i polaznice imati priliku da uče od profesionalaca iz priznatih srpskih redakcija-  KRIK-a, CINS-a, N1, BBC-ja na sprskom, RTV-a, Insajdera. Cilj programa je poboljšanje praktičnih veština izveštavanja, upoznavanje sa istraživačkim novinarstvom, uvođenje novih tehnika u rad mladih novinara i novinarki, ali i podsticanje međusobnog umrežavanja i saradnje.Uslovi za prijavu je da su svi kandidati i kandidatkinje već angažovani u medijima, kao i da imaju najviše 35 godina.Prijave su otvorene do 17. marta do 15 časova. Priliku da unaprede znanja, veštine i alate za bavljenje novinarstvom dobiće 15 novinara i novinarki.

Svet

Porše privremeno obustavlja proizvodnju zbog rata u Ukrajini

Zbog rata u Ukrajini, Porše koji je u vlasništvu nemačkog Volksvagena, počeo je da obustavlja proizvodnju svojih modela automobila, prenosi portal Motor1. Rat u Ukrajini potpuno je poremetio snabdevanje autodelovima i pored nestašice čipova postao još jedan problem za evropsku autoindustriju.Porše će tokom marta postepeno obustavljati ili usporavati proizvodnju svojih automobila i to će uticati na njihovu tržišnu ponudu.Kako se dodaje, dalja eskalacija sukoba u Ukrajini može značiti i duži prekid proizvodnje jer se trenutno ne zna kako bi mogli da se reše problemi snabdevanja iz područja zahvaćenih ratom.Kako se navodi, prema tvitu koji je objavio južnoafrički bloger  Caleb J. Schroëter iz IT kompanije Nebula1NFT, prvi na udaru su Poršeovi modeli Macan i Panamera čija je proizvodnja stala već 2. marta.Potonuo teretni brod sa 4.000 luksuznih automobilaNema "poršea" bez Čačka, ali ni bez subvencija Dan kasnije zaustavljena je proizvodnja Taycana, a od 7. marta ne proizvodi se ni Cayenne, dok će najjeftiniji Porsche, model 718 prestati da se proizvodi 14. marta.Tri dana kasnije obustavlja se proizvodnja modela 911 GT3, dok će ostale modeli 911 biti u proizvodnji sve do kraja meseca.Ovaj plan potvrdio je i predstavnik Poršea koji je izjavio da je proizvodnja u pogonu u Lajpcigu stala 2. marta, kao i da fabrika u Zufenhausenu još radi.Porše je pre nekoliko dana saopštio da obustavlja isporuku svojih automobila u Rusiju, zemlju u kojoj ima 26 prodajnih centara i gde godišnje proda oko 6.300 modela svojih automobila.