Najnovije

Srbija

Plan za višespratnice na Slavije na javnom uvidu do januara

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije bloka između ulica Nemanjine, Svetozara Markovića, Kralja Milana i Kralja Milutina. Tu su planirane višespratnice koje će graditi kompanija u vlasništvu bivšeg fudbalskog reprezentativca Dejana Stankovića. Radi se o bloku koji se nalazi između trga Slavija i parka Manjež. Površina koja je predmet ovog plana iznosi oko 1,9 hektara. "Područje koje se obrađuje planom je u neadekvatnom režimu korišćenja, zapušteno je i neusaglašeno sa afirmisanim potencijalima neposrednog okruženja. Postoji i potreba da se izvrši šira analiza prostora i usaglasi postojeća i planirana izgradnja u visinskoj regulaciji", piše u Nacrtu. Severoistočni deo ovog bloka, koji se nalazi između ulice Kralja Milana i interne saobraćajnice, planiran je za zonu mešovitog gradskog centra.Na višim spratovima je predviđeno stanovanje, dok je prizemlje namenjeno delatnostima širokog spektra (trgovina, poslovanje, ugostiteljstvo, zanatske usluge, predškolske ustanove kapacitet do 30 dece, zdravstvene ustanove..).   U planu se navodi da je maksimalna dozvoljena spretnost objekata P+8+Ps (prizemlje, osam spratova i povučeni sprat).Kako se napominje, komercijalna zona, koja je deo ovog bloka, obuhvata postojeći objekat Narodne banke Srbije (NBS) koji se zadržava u postojećem stanju. Planom je obuhvaćena i interna protivpožarna saobraćajnica koja povezuje ulice Svetozara Markovića i Kralja Milutina.Ova ulica razdvaja zona mešovitih gradskih centara i komercijalnu zonu. Kako je Nova ekonomija ranje pisala, između Trga Slavija i parka Manjež u Beogradu razmatra se izgradnja višespratnica koje bi bile namenjene stanovanju i poslovanju.Višespratnice planira da gradi kompanija "STEFIAL" d.o.o,  u vlasništvu bivšeg fudbalskog reprezentativca i aktuelnog trenera FK Crvena Zvezda, Dejana Stankovića.Drušvo arhitekata Beograda raspisalo je u julu urbanističko-arhitektonski konkurs za deo bloka između Slavije i Manježa,a naručilac je bila kompanija Maison royal.Prva nagradu u iznosu od 15.000 evra, otišla je u ruke arhitektonskog studija AKVS. AKVS je predložio izgradnju objekata od 13 i 14 spratova u Kralja Milana, na uglovima sa Kralja Milutina i Svetozara Markovića, pisala je Politika.Ove "dve kule" bile bi povezane šestospratnim zdanjem sa zelenim krovom. 

Srbija

Beograd zapošljava 100 komunalnih milicionara

Gradska uprava Beograda je raspisala javni poziv za izbor sto kandidata koji će proći stučno ospobljavanje za obavljanje poslova komunalnog milicionara.Sa izabranim kandidatima će biti zaključeni ugovori, a zatim će biti upućeni na obuku o trošku grada.Potrebni uslovi za konkurisanje je da kandidati imaju stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i najmanje jedna godina radnog iskustva u struci, ali i da su trenutno nezaposleni.Kandidat ne sme da bude pravosnažno osuđivan na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci. Takođe, uslov je da nije dobijao otkaz u dražvnom organu, odnosno organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave zbog teže povrede dužnosti.Uslovi za obuku su i da postoji psihofizička sposobnost za obavljanje poslova komunalne milicije i da ne postoji bezbednosna smetnja za obavljanje ovih poslova.Prijave traju do 29. decembra.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je aprilu ove godine rekao da Beograd ima 320 komunalnih milicionara, a da nakon uskršnjih praznika u radni odnos stupa još 92 muškaraca i žena koji su prošli obuku. "Tokom maja na obuku u MUP odlazi još 52 kandidata koji su primljeni na konkursu, tako da ćemo jesen dočekati sa 470 pripadnika Komunalne milicije. Do kraja godine raspisujemo još jedan konkurs za prijem novih 150 milicionara. U ovo vreme sledeće godine imaćemo preko 600 pripadnika Komunalne milicije", rekao je tom prilikom Vesić.

Srbija

Građani Srbije misle da su sami krivi za ekološke probleme

Simon Ilse, direktor Fondacije Hajnrih BelKako građani misle i šta kjisle o elokoškim problemima. Mnogo diskusija je u poslednje vreme.Ipsos im je radio istraživanje.Akcije vlade opština, šta raditi u budućnosti.Javno mišljenje, imamo protsete, različite diskusije u javnosti o vodama, rekama, vazduhu.Percepcija i mišljenje građana o svemu tome. Juče otvoren Klaster 4, zelena povezanost i ostalo klimatsko poglavlje.Da se ide dalje u vezi sa tim, da se nastave pregovori o evrointegracijama.Tibor Moldvai, programski koordinator Fondacije Hajnrih BelRepub Srbija, drugo građani Beograda, telefonska metodologija.Istraživanje je rađeno pre protesta, do 7. novembra, oko 3.000 ispitanika.Reprezentativni su rezultati.Beograd, polovina muškarci, žene, Srbi većinom, kao i nacionalne manjine.Oko 58% iz urbanih sredina.Beograd, istraž pre protesta, otvaranja Klastera 4, 1008 građana učestvovalo.Ekol pit nacion prioritet, ekonomija, zdravstvo, zaposlenost, četvrto zaštita životns sredine za njih lično najznačajnije.Zaštita posled god dož ekspanziju, bila nisko ranije, tendencija na treće ili možda drugo mesto.Ekol probl Srb: tri oblasti, treć zdravstvo, saobraćaj, 4 od 6 tema u Srbiji se bave govore o ekologiji zagađenju, živ sred, svaki 4 zagađ vode, vazduha, tla, kanalizacija, smeće.U Beogradu: zagađenje vode vazduha tlaSaobraćaj koji može da se poveže sa zagađenjem, zdravstvo, kanalizacija, uprav otpadom i smeće.Pret prvih priorit u Srb, a u Bg zagađenje za njih najbitnije.Konkretna tri problema, nema razlike Bg, Srb, 7 od 10 smatra zagađene vazduha najbitnije, zatim reke.Bg otpad depon, trećina smatra da je to veliki problem, a u Srb 44% treće zagađ tla, zemljišta.76% da treba da ekologija i ekonomija idu zajedno, svekka 10% ekolog manje važna.Velika iznenađ, ekološke teme, kad se podele po polu, medijima, ekološke teme presecaju sve grupe, bez obzira da li je u pitanju vlast ili opozicija.Ekološke teme, isti procenat uz malo odstup podržavaju sve te teme.Tri stvari zagađ vazduha: industr, termocentrale, saobrać, ložišta, smederevci.U Beogradu dve trećine smatra saobraćaj pravi najv zagađ, termoelektr, industr, šporeti na ugalj.Uoravljanje otpadom, neadekvatno najveći problem, reciklaža je prioritet za većinu, misle da nnjen nedostatak pravi velike probleme u upravljanju otpadom.U Beogradu smatraju da je koruipcija problem za pravilno uprav otpadom.Klimatske promene, posledice, najveći uticaj poljoprivreda kroz suše, nedostatak vode, niski prinosi povez sa tim, trećina kao prob koji može da ih pogodi, skuplja struja.Građani žele da nađu rešenje, smatr da je prir fenomen, polovina smtra da je to tako, pola da nešto može da se učini.Ko da preuzme odgovor, Srbija: Vlada treba, građ, lok vlastiBg javna uprava Bg, Vlada, opštine i sami građ.To je iznenadilo, ko sputava, građ izjavili da su to oni sami, zatim vlada, svaki peti smatra da sputava. Građani traže primenu propisa pošt zakona, reciklaža obavezna da bude, 40% plast kese potpuno zabraniti.Strožije kazne za zaštitu živ sredine.Klim uređ, zasad drveć biljke, Srb, u Bg spoljne roletne stavili, izolov zidove.Većina podrž da im raste rač za struju ukoliko se korist energija koja proizv manje zagađenja.Zabrana starijim vozilima da uđu u najuže centre gradova, većina tri četvrtine to podržava. 

Svet

Do sada izrudareno 90 odsto svih bitkoina

Novi podaci sa Blockchain.com pokazuju su da je "izrudareno" 90 odsto od 21 miliona ukupnih zaliha Bitcoin-a (Bitkoin), što znači da je 18,89 miliona bitkoina već u opticaju, dok preostalih 10 odsto tek treba da bude iskopano.Prema procenama stručnjaka, poslednji bitkoin novčić će biti iskopan do 2140. godine, što je skoro 120 godina od sada. Proces rudarenja će nastaviti da bude sve teži, dok se će se nagrada za rudarenje smanjivati za polovinu svake četiri godine. Bilo je potrebno samo 12 godina da se iskopa 90 odsto ukupne zalihe bitkoina.Brzina rudarenja (hash rate) bitkoina zabeležila je pad ove godine nakon što je kineska vlast zabranila sve aktivnosti vezane za kriptovalute. Do oporavka je došlo zahvaljujući migraciji bitkoin rudara u zemlje sa povoljnijim zakonima oa je brzina rudarenja bila blizu svog vrhunca prošle nedelje.Kineska centralna banka: Sve aktivnosti vezane za kriptovalute su ilegalneU odnosi na trenutnu vrednost od 48.522 dolara, bitkoin je u odnosuizgubio više od 27 odsto svoje vrednosti u odnosu na svoju rekordnu vrednost od 69.044 dolara koju je dostigao u novembru ove godine.

Srbija

Otvorena ski sezona na Divčibarama

Ski staza “Crni vrh”  koja se nalazi u okviru u okviru Divčibare ski rizorta počinje danas sa radom.Cena dnevne ski karte varira od uzrasta i kreće se od 1 200 do 1 550 dinara. Za deset dana u sezoni  bi trebalo izdvojiti od  9 250 do 11 550 dinara, dok sezonski ski pas košta od 26.400 do 33.000 dinara.Radno vreme skijališta je svakog dana od 9 do 16 časova.Na stazi je već 50 centimetara utabanog snega, dok će narednih dana biti dodatnog osnežavanja, poručuju iz Ski rizorta. Prema najavama meteorologa uskoro se očukuju i snežne padavine. Preporuke su da se karte kupe onlajn kako bi se izbegle gužve.Ski staza "Crni vrh" duga je 850 metara, sa visinskom razlikom od 180 metara. Poseduje dvosednu žičaru, kapaciteta 1200 skijaša na sat.Staza po međunarodnoj kategorizaciji ima oznaku crvena i namenjena je veštijim skijašima.

Bitkoini

Svet

Centralna banka Engleske upozorava na „moguć krah bitkoina“

Ljudi koji ulažu u kriptovalute treba da budu svesni da bitkoin uskoro mogao da postane bezvredan, saopštila je Centralna banka Engleske, prenosi The Guardian. Problrem je i ograničenost broja bitkoina na 21 milion i to bi, prema rečima finansijskih stručnjaka te banke, moglo da ga obezvredi."Moramo biti spremni na rizike koji su povezani sa porastom kripto imovine, kao i zbog brzog rasta njene popularnosti. Cena kripto imovine može prilično da varira i bitkoini bi teoretski ili praktično mogli pasti na nulu", rekao je zamenik guvernera Centralne Engleske, Sir Jon Cunliffe, rekao je da Banka.U upozorenju investitorima, centralna banka je postavila pitanje da li postoji prirodna vrednost najpopularnije digitalne valute, čija je vrednost ove godine porasla na blizu 50.000 dolara (nešto više od 44.000 evra).Kako se dodaje, bitkoin je dostigao vrhunac iznad 67.000 dolara početkom novembra, ali su ga pre stabilizacije prošle nedelje mnogi investitori masovno prodavali zbog pojave nove varijante korona virusa omicron.Bitkoin i eterum dostigli rekordnu vrednostBudimpešta dobila spomenik posvećen tvorcu bitkoina Tržišna kapitalizacija kripto imovine je porasla deset puta od početka 2020. na oko 2,6 milijardi dolara, što je oko jedan odsto globalne finansijske imovine. Oko 0,1% bogatstva britanskih domaćinstava nalazi je u Bitkoinima i sličnim kripto valutama, kao što su ethereum i binance coin.Napominje se da bi, zbog brzog rasta, kripto imovina mogla da se poveže sa tradicionalnim finansijskim uslugama, kao i da bi to moglo da predstavlja brojne rizike. Dodaje se i da bi državne institucije trebalo da zauzmu oprezan pristup u vezi sa kripto imovinom, koja je kako naglašavaju "navikla" da ceni samo sebe.

Svet

Mocart kugle će ipak preživeti koronu?

Porodica Harmer je prodala svoj udeo udeo kompaniji “Salzburg schokolade”, koja je proizvođač Mocart kugli, nakon što je pre dve nedelje prijavljen stečaj zbog smanjenja prihoda izazvane pandemijom virusa Korona. Trenutno je likvidnost firme osigurana dobijenim kreditom, ali novi vlasnik će morati da izradi plan sanacije koji će morati da sadrži mere racionalizacije.U kompaniji se nadaju da će naredni koraci u stabilizaciji proći bez otpuštanja radnika kojih trenutno ima 130Sada se čeka da američka kompanija “Mondelez” da svoj pristanak, jer ima pravo na robnu marku “Prave salcburške mocart kugle”Posledice pandemije koštale su proizvođača Mocart kugli zaduženja oko 27 miliona evra.

Srbija

Vlasti nisu odustale od gradnje gondole na Kalemegdanu?

Sednica skupštine Grada Beograda, na kojoj će se odlučivati o budžetu za narednu godinu, trebalo bi da bude održana početkom sledeće nedelje. Pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović je izjavio za N1 da su obezbeđena sredstva za projektovanje urbanističkih planova i ostalih, kako je rekao, pripremnih projekata i istraživanja neophodnih za početak gradnje metroa.Prema njegovim rečima u gradskoj kasi će biti novca, sledeće godine bi trebalo da počne izgradnja novog mosta na mestu starog Savskog, a potvrdio je i da gradska vlast nije odustala od gradnje gondole na Kalemegdanu."Što se tiče gondole, ona je kao projekat ostala, ali neće biti realizacije dokle god se ne završe ta arheološka istraživanja neophodna za pripremu terena i pozicije gde gondola treba da prođe", rekao je Andreja Mladenović za N1.Na pitanje da li je novac u ovom trenutku obezbeđen ili ne, pomoćnik gradonačelnika navodi da je obezbeđen pre tri godine i kada dođe trenutak da se stvore uslovi i kad se dobije građevinska dozvola grad će biti spreman da finansira svoj deo izgradnje gondole.Podsetimo, u junu je direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović izjavila da je pre gradnje gondole na Kalemegdanu potrebno obaviti arheološka i druga istraživanja.Regulatorni institut za oblnovljivu energiju (RERI) je u martu saopštio da je Upravni sud doneo presudu kojom se uvažava tužba RERI i poništava građevinska dozvola za izgradnju gondole na Kalemegdanu, koju je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo 1. aprila 2019. godine.Uprkos tome u januaru ove godine su savetnica predsednika Srbije Suzana Vasiljević i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavili gradnju gondole koja će spojiti park Ušće i Kalemegdan, nakon što se skoro dve godine u javnosti o ovom projektu nije govorilo.Iz organizacije Evropa Nostra Srbija su za eKapiju rekli da su oni i dalje protiv tog projekta, a detaljnije informacije pogledajte u posebnom tekstu.

Srbija

Aerodromu u Nišu ove godine 419 miliona dinara subvencija

Subvencije za operativne troškove Aerodroma "Konstantin Veliki" u Nišu u 2021. iznose 419,3 miliona dinara.  Komisija za kontrolu državne pomoći utvrdila je da je državna pomoći koja se dodeljuje Aerodromima Srbije, za finansiranje upravljanjem Aerodromom "Konstantin Veliki" u Nišu, u skladu sa pravilima za dodelu pomoći. Komisija za kontrolu državne pomoći pokrenula je prethodni postupak u vezi sa dodelom sredstava Aerdormima Srbije od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za finansiranje upravljanjem Aerodromom "Konstantin Veliki".Aerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinaraDavalac sredstava je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, navodi se u rešenju Komisije. Iz budžeta Srbije u 2021. godini društvu Aerodromi Srbije dodeljena je subvencija u ukupnom iznosu od 4,1 milijardu dinara. Od tog iznosa subvencije za operativne troškove aerodroma "Кonstantin Veliki" u Nišu iznose 419,3 miliona dinara. U dokumentaciji koju je Ministarstvo dostavilo Komisiji navodi se da su subvencije koja su dodeljena Aerodromima Srbije obezbeđena Zakonom o budžetu za 2021. godinuAerodromi Srbije osnovani su 2016. godine. Preduzeće upravlja aerodromom Morava u Kraljevu i aerodromom Konstantin Veliki u Nišu.Od sledeće godine avionom iz Niša za Beograd

Srbija

Trenutnim tempom Srbiju ćemo pošumiti za 1.400 godina

Srbiji će za pošumljavanje svoje teritorije prema evropskim standardima i aktuelnom tempu pošumljavanja biti potrebno oko 1.400 godina, kažu predstavnici Koalicije 27 koja okuplja organizacije civilnog društva iz oblasti ekologije. Zaštita prirode, kontrola lova, ribolova i šumarstva su važan deo pregovaračkog Poglavlja 27 za za evrointegracije Srbije koje je nedavno otvoreno."U Srbiji se na neadekvatan način upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima, koji se finansira iz proizvodnih delatnosti, odnosno seče šuma, što je direktno suprotno sa očuvanju prirode", objašnjava Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole (BOŠ).Površine pod šumama u Srbiji su prema njenim rečima ispod proseka pošumljenosti u EU, gde je prosek 40% pošumljenosti, za razliku od naših 30%. Ipak, Srbija se kako dodaje obavezala da ispuni cilj prema kome će joj 41% teritorije biti pod šumama.Da bi to dostigli, prema tempu koji je naveden u Nacionalnom prostornom planu, trebaće nam preko 1.400 godina, jer smo 2019. godine pošumili svega 600 hektara, napominje predstavnica BOŠ-a. Dodaje da je najveći deo naših šuma niskog kvaliteta, što je loše u ekonomskom smislu, u njima ne stanuju ugrožene vrste životinja i one ne utiču na stabilnost zemljišta."Kada govorimo o Poglavlju 27 uvek mislimo na vazduh, vodu, prirodu, na razne vrste zagađenje prirode, prorodnih resursa, voda. Jedan od najvećih problema je što se u Srbiji prečišćava veoma mali broj otpadnih voda, manje od 15%, to je poražavajuće", objašnjava predstavnica BOŠ-a.Drugi veliki problem kako dodaje je tretman svih vrsta otpada, o čemu nema pouzdane zvanične statistike. Pored toga treba rešavati probleme koje izazivaju buka, zagađenje vazduha."U poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine 15 gradova i aglomeracija je imalo prekomerno zagađen vazduh. To su Valjevo, Novi Pazar, Zaječar, Kraljevo, Kg, Subotica, Zr, Popovac, Beograd, Niš, Bor, Pančevo, Smederevo, Kosjerić i Užice", napominje Jovanović.Tu kako podseća živi preko tri miliona ljudi, što znači da polovina građana Srbije udiše prekomerno zagađen vazduh. Pored toga, u medijima se često može čuti da nam od šest do 15 hiljada ljudi prerano umre zbog zagađenog vazduha.Jovanović napominje i da je ponovo pomeren rok za pribavljanje dozvola velikim industrijskim zagađivačima za još tri godine. One, kako objašnjava, obavezuju da njihova postrojenja planski upravljaju otpadom, koriste najsavremenije tehnologije i da smanje svaki vid zagađenja na najmanju moguću meru.Srbija takođe, kako dodaje, još nije usvojila Strategiju niskougljeničnog razvoja, iako je ona gotova i prošla je javnu rapsravu: "I dalje nemamo ciljeve za 2030. i 2050. godinu, što se tiče klimatskih promena, i dalje se ne usklađujemo sa EU".Goran Sekulić iz Svetske organizacije za prirodu Adria (WWF Adria) smatra da otvaranje Klastera 4 i Poglavlja 27 nije nikakav uspeh, jer tu ima dosta problema u primeni zakona koji su već usvojeni i prilagođeni EU standardima.On smatra da je u ekološkom usklađivanju Srbije sa EU potrebna veća uključenost građana i organizacija civilnog društva, jer nagomilani problemi u toj oblasti treba da se rešavaju. Tu se kako dodaje, očekuje i učešće stručne javnosti, jer ministarstvo životne sredine samo taj posao ne može da obavi.Sekulić podseća da se uskoro očekuje usvajanje nekoliko važnih zakona iz oblasti životne sredine, strateškom i proceni uticaja na životnu sredinu: "Ne znamo kako su se pojavili ti zakoni, ali pojavili su se bez efektivnog učešća javnosti".Prema njegovom mišljenju jedan od velikih problema u sprovođenju Poglavlja 27 biće finansije, iako se EU obavezala da će nam finansijski pomoći u tom procesu. Sa druge strane ukinut je takozvani Zeleni fond, pa je trenutno nepoznato odakle će Srbija finansirati ekološku tranziciju."Klaster 4 i Poglavlje 27 ne može da se zatvori sa ovim kapacitetom. To je kao da smo izašli na teren sa šest igrača i očekujemo da će oni dati go", napominje Sekulić.Prema oceni direktorke Mladih istraživača Srbije, Tanje Petrović, dobro je što se otvaranje Klastera 4 i Poglavlja 27 i formalno desilo. Ipak, napomenula je da je to učinjeno kako bi se Srbija motivisala da ubrza reforme."Naš napredak u toj oblasti je vrlo ograničen, pre svega stepen usaglašenosti sa EU, dok je primena zakona ogroman izazov, problem i vrlo je neefikasna", smatra Petrović.Prema njenim rečima, otvaranje Klastera 4 je sjajna prilika da se "skine prašina" sa dokumenta od 1.600 strana u kome je opisana pregovaračka pozicije Srbije u oblasti evrointegracija.

Srbija

U registru neporeskih dažbina preko 2.000 stavki

Predstavljen je Onlajn registar neporeskih dažbina koji obuhvata više od 2.000 neporeskih dažbina (takse i naknade za korišćenje javnih dobara) sa republičkog, lokalnog i pokrajinskog nivoa. Registar predstavlja do sada najsveobuhvatniju evidenciju obaveza koju građani i privreda imaju prema državi mimo poreza.Registar je svečano predstavljen danas na završnoj konferenciji „Projekta za reformu neporeskih prihoda“,a kreirali su ga Partner Solutions, KPMG, NALED i Institut Mihajlo Pupin, uz podršku USAID-a.„Uspeli smo da indetifikujemo, zabeležimo i kroz 17 različitih pripremnih elemenata  (registra) opišemo svaki od tih oblika. Fokus rada na ovom projektu nam je bio na taksama, jer je na prethodnom bio u fokusu bio Zakon o naknadama. U prethodnom projektu smo se bavili naknadama za korišćenje prirodnih dobara. Sada smo se fokusirali na takse kojih ima značajno više nego naknada,“ kazao je Aleksandar Bućić, Tim lider projekta. Takse, naknade i druge dažbine propisane su kroz više od 500 zakona i podzakonskih akata. Uvođenje registra imalo bi veliku praktičnu korist jer bi građani i privreda na jednom mestu imali jasan uvid šta plaćaju, kojoj instituciji i u koju svrhu, iznose dažbina, brojeve računa za uplatu i druge korisne informacije, a do kojih danas teško dolaze. Organi i institucije koji propisuju neporesku dažbinu bi bili zaduženi za inicijalni unos i kasnije izmene bilo kog elementa dažbine, što bi obezbedilo punu ažurnost registra, dok bi Ministarstvo finansija imalo kontrolnu funkciju. Bućić je dodao da je onlajn veb registrator značajno unapređen i da je sada omogućeno svim organima i institucijama koje su nadležne za uvođenje određenih poreskih dažbina mogu samo samostalno da ažuriraju registar, uz nadzor Ministarstva finansija.Registar se sastoji iz dva dela, administratorskog i korisničkog, koji je dostupan javnosti.Ovim je zaokruženo sve što je rađeno na temu naknada, sa taksama i Registrom privedeno je kraju, kazao je Bućić.Zakon o naknadama, koji donešen 2018. godine funkcioniše već treću godinu za redom, ali će naredne godine biti dodatno izmenjen i dopunjen, jer se u praksi pokazalo da neke zakonska rešenja zahtevaju unapređenje, rekla je Slavica Savičić, državna sekretarka u  Ministarstvu finansija.Registrom je obuhvaćeno  preko 200 zakona, 270 podzakonskih akata  400 odluka na nivou lokalne samouprave ,rekla je Milica Bisić, direktorka korporativnih poslova u KPMG-u.Dodala je da postoji još mnogo neprebrojivih  mnogo dažbina dažbina u „šumi propisnih stvari“.„Taman popišete, neke onda se one menjaju, praktično je nemoguće da se taj sistem ustanovi.  15. novembra smo poslednji put anulirali ove dažbine. Unete su 1224 dažbine na republičkom nivou, ali to nisu iznosi dažbina kojih ima barem deset puta više,“ rekla je Bisić Kazala je da pored taksi i dažbina postoji i dalje mnogo tzv. skrivenih poreza koji predstavljaju prave parafiskale. Ako treba nešto da se plati, onda svakako da treba da postoji porez, ali onda tako i treba da se zove, a ne da se krije iza naziva naknade koja je u našem javnom sistemu definasana kao naknada za korišćenje nekoga javnog dobra. Transparentnost je dobrog ključna osobina sistema javnih finansija“, dodala je Bisić.Goran Kovačević, generalni direktor Gomexa, naveo je kao primer da ukoliko sopstveni izlog izlepite sa spoljašnje strane, to se vodi kao zauzimanje javne površine i biće naplaćena taksa, a ako izlepite sa unutrašnje strane onda to nije javna površina.„Vi u nekom momentu ne razumete šta plaćate.Kada shvatite šta plaćate, onda imate problem zašto toliko plaćate. I onda dođete u situaciju  da u jednoj oštini to plaćate deset puta više ili deset puta manje“, kazao je Kovačević.Dodao je da će ovaj registar najviše značiti malim privrednicima i da bi dobro bilo uvesti pretragu na nivou lokalne samouprave da bi videlu šta u toj opštini ili gradu treba da se plati. Dragan Vuković, savetnik predsednika opštine Mionica, rekao je da ova opština ostvarila manje neporeske prihode ispod nivoa neporeskih prihoda drugih lokalnih samouprava jer je u procesu razvoja i da je jedna od prvih opština koja samostalno izradila plan razvoja opštine u peridu od 2001. do 2027. godine. „Problem  lokalnih administrativnih taksi i neporeskih prihoda je problem u okviru kog se ocrtava interes opštine da privuče investitore i da ima prijateljski odnos prema građanima. Opština Mionica je krenula u indentifikaciju svi oblika taksi i naknada kako bi na jasan način prikazala građanima i i privredi  (potencijalnim ulagačima)“, kazao je Vuković.Najavio je katalogizaciju troškova, lokaciju i cenu usluga za pravna lica kako bi se privukli investitori jer sada imamo tržište lokalnih samouprava u Srbiji. „Zaboravljamo da više nemamo jedinice lokalne samouprave kao adiministrativne jedinice koje moraju obave određene zakonske poslove, već imamo tržište lokalnih samouprava gde se takmiče jedna sa drugom,“ naglasio je Vuković.Ova inicijativa treba da omogući da mi da na jednom mestu imamo pregled ne samo troškova, nego i uslova poslovanja, kada su preduzetnici u pitanju , pregled odnosa prema građanima kada su u pitanju lokalne samouprave, zaključio je savetnik. 

Srbija

Universal Music pokreće regionalni Virgin Music Label & Artist Services

Virgin Music Label & Artists Services, nakon pokretanja lansiranjem strateškog partnerstva sa Balkatonom u Srbiji, proširuje svoje poslovanje u Srbiji i regionu otvaranjem novog entiteta pod novom i nezavisnom upravom. Universal Music Western Balkans najavljuje imenovanje Nikole Jovanovića, muzičkog stručnjaka i biznis menadžera na poziciju potpredsednika Virgin Music Label & Artist Services za Zapadni Balkan, Western Balkans i šef odseka za društvene odnoseHead Universal Music Western Balkans, počevši od 1. januara 2022. godine."Nikola je deo nove ere balkanskih muzičkih stručnjaka i menadžera koji iniciraju promene u muzičkoj industriji širom regiona. On donosi duboko razumevanje i poštovanje za regionalnu kreativnu scenu i umetnike", rekao je Fabian Stilke, generalni direktor Universal Music-a za Zapadni Balkan.On dodaje i da će Nikols Jovanović ovu novu regionalnu diviziju dovesti do ogromnog uspeha."Veoma sam zahvalan na poverenju koje mi kompanija ukazuje", ističe Nikola Jovanović i dodaje: "Oduševljava me mogućnost da sledećoj generaciji nezavisnih umetnika i izdavača iz ovog regiona bude omogućena Universal Music group (UMG) regionalna i međunarodna mreža, tehnologija i ekspertiza koje su vodeće u industriji, kako bi im pomogle da dođu do nove publike i osnaže ih za dugoročni uspeh u regionu i inostranstvu".Muzički menadžer Nikola Jovanović je osnivač Kontra Rights, izdavačke kuće i konsalting i menadžment agencije, specijalizovane za zaštitu i reprezentaciju autorskih i srodnih prava, artist i lejbl menadžment i muzičku promociju je takođe i izvršni direktor Zadužbine Milana Mladenovića.U UMG ističu da će novi entitet koji će predvoditi Nikola Jovanović neizbežno obogatiti regionalno tržište i obezbediti umetnicima i muzičkim izdavačima neophodnu stručnost, nove mogućnosti i podršku.Virgin Music Label & Artist Services, Western Balkans je deo nedavno pokrenute globalne mreže UMG-a, sa ciljem da pruži vrhunske i fleksibilne usluge najproduktivnijim preduzetnicima muzičke industrije i nezavisnim talentima u svetu. UMG je svetski lider u muzičkom delu industrije zabave, sa sveobuhvatnim poslovanjem u snimljenoj muzici, njenom izdavaštvu, prodaji muzičke robe i audiovizuelnom sadržaju. Sa najopsežnijim katalogom u svakom muzičkom žanru, UMG identifikuje i razvija umetnike i proizvodi i distribuira najpriznatiju i komercijalno najuspešniju muziku na svetu.

Srbija

ZF Serbia uskoro otvara razvojno-istraživački centar u Novom Sadu

Kompanija ZF Serbia koja ima proizvodni pogon i inženjerski centar u Pančevu u kojima zapošljava više od 1.100 saradnika različitih profila, od čega više od stotinu inženjera, uskoro otvara razvojno-istraživački centar u okviru Naučno-tehnološkog parka (NTP) u Novom Sadu, saopštila je ta kompanija.  Na novoj lokaciji za istraživanje i razvoj, ZF Serbia planira da zaposli 150 inženjera u narednih nekoliko meseci. Otvaranje centra ozvaničeno je potpisivanjem ugovora sa NTP Novi Sad kojem su prisustvovali predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, predsednik Vlade AP Vojvodine Igor Mirović, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, kao i predstavnici NTP Novi Sad. „Novi ZF razvojno-istraživački centar u Novom Sadu biće jedan od najmodernijih razvojno-istraživačkih objekata kompanije ZF Group. Zajedno sa postojećim R&D centrom u Pančevu, Srbija će postati jedno od glavnih čvorišta u ZF globalnoj R&D mreži, pokrivajući kompletan razvoj softverskih i hardverskih rešenja za pogon električnih vozila“, kaže Otmar Scharrer, potpredsednik R&D Electrified Powertrain Technology ZF Group.„Otvaranje razvojno-istraživačkog centra u Novom Sadu predstavlja novi uspeh i prekretnicu u razvoju ZF Serbia ka implementaciji ZF strategije „Mobilnost sledeće generacije“, fokusirajući se na obezbeđivanje održivih i sveobuhvatnih novih koncepata mobilnosti i pogona“, kaže Milan Grujić, direktor ZF Serbia - Commercial. „Sa pandemijom koronavirusa i klimatskim promenama, izazovi u automobilskoj industriji su u stalnom porastu. Stoga mi je drago što će naš najsavremeniji centar za istraživanje i razvoj okupiti veliki broj stručnjaka i inženjera, spremnih da rade zajedno na rešenjima za održiviju budućnost“, dodaje Michael Stauch, direktor ZF Serbia – Technical.U okviru strategije “Next Generation Mobility” („Mobilnost sledeće generacije“), ZF Group poseban akcenat stavlja na razvoj sveobuhvatnih rešenja za održivu mobilnost. U elektrifikaciji pogona putničkih automobila, ZF Group podržava automobilsku industriju fleksibilnim rešenjima koja odgovaraju različitim međunarodnim tržištima. Na primer, trenutna količina narudžbina pokriva isporuku konvencionalnih, ali prvenstveno blagih i plug-in hibridnih varijanti četvrte generacije 8-brzinskog menjača (8HP). ZF proizvodi ključne komponente za čiste električne pogone kao što su energetska elektronika i e-motori.„Otvaranje novog ZF-ovog centra za istraživanje i razvoj zasniva se na kompetentnoj i visoko kvalifikovanoj inženjerskoj radnoj snazi u Srbiji. Srećni smo što nudimo odlične mogućnosti za karijeru“, ističe Egon Morgen, Head of Research and Development ZF Serbia.Trenutno, ZF Serbia ima proizvodni pogon i inženjerski centar u Pančevu, kao deo ZF Group divizije energetske elektronike za primenu u pogonskim sistemima. Na lokaciji u Pančevu ZF Serbia zapošljava više od 1.100 saradnika različitih profila, od čega više od stotinu inženjeraInženjeri u razvojno-istraživačkom centru ZF Serbia u Novom Sadu imaće priliku da rade na razvoju novih generacija svetski priznatih proizvoda iz oblasti elektromobilnosti, koji se nalaze pod haubama vodećih svetskih automobilskih brendova, navodi se u saopštenju.

Srbija

Srbija otvorila klaster o ekologiji u pregovorima sa EU

Srbija je jutros, posle dvogodišnjeg zastoja, na Međuvladinoj konferenciji EU-Srbija u Briselu otvorila Klaster četiri „Zelena agenda i održiva povezanost" koji obuhvata četiri poglavlja i odnosi se na Zelenu agendu i održivu povezanost, prenosi European Western Balkans.Delegaciju Srbije predvode premijerka Ana Brnabić i ministarka evropskih integracija, Jadranka Joksimović, dok  ispred Saveta EU, konfrencijom predsedava slovenački državani sekretar, Gašper Dovžan, a Evropsku komisiju predstavlja komesar za proširenje, Oliver Varheji.Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je otvaranjem Klastera 4 Srbija otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom, što je veliki i važan korak.Prema njenjim rečima, Srbija da je mogla da bira koji bi klaster otvorila, to bi bio ovaj povezan sa pitanjima Zelene agende, jer je od posebnog značaja za građane Srbije."Imamo kapacitet u Srbiji da se ozbiljno i na sistemski način bavimo ovom temom, rekla je i dodala da je to dugotrajan, težak i izuzetno skup proces", izjavila je Brnabić.Četvrti klaster, obuhvata i Poglavlje 27, koje se tiče životne sredine i klimatskih promena, što je najzahtevnije i najskuplje poglavlje u pregovorima o članstvu u EU, a što se tiče potrebnog novca za usklađivanje sa EU u ovom sektoru, Brnabić je izjavila da je pre nekoliko godina rekla da je samo šest milijardi evra potrebno da postrojenja za prečišćavanje voda, a da je sa sve ukupno potrebno „daleko više od 10 milijardi evra".Komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju EU Oliver Varhelji ocenio je da je otvarnjem Klastera 4 na Međuvladinoj konferenciji sa Srbijom potvrđeno da je ona učinila važan korak ka pristupanju Evropskoj uniji.„Ovim korakom se šalje snažan politički signal o predanosti EU da nam se Srbija pridruži" rekao je Varhelji na konferenciji za novinare uz napomenu da reforme u oblasti vladavine prava i normalizacija sa Kosovom određuje brzinu napretka Srbije.On je istakao da će EU nastaviti da doprinosi i finansijski i da se fokusira na tu oblast zelene agende, da Srbija može da se usklađuje sa standarima Unije."Danas smo postigli saglasnost i otvaranju pregovaračkog klastera sa Srbijom, što je važan rezultat i demonstracija revidirane metodologije, koja će uneti novi dinamizam u proces" rekao je državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Slovenije Gašper Dovžan.Dovžan je rekao da su potrebni dodatni napori u sektoru nezavisnosti pravosuđa, medijskih sloboda, borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala i rešavanja pitanja ratnih zločina i dodao da će tempo napretka Srbije u procesu približavanja EU odrediti reforme vladavine prava i normalizacija odnosa sa Kosovom."Srbija prvi put otvara pregovarački klaster, odnosno ne samo pregovarački klaster, već i četiri pripadajuća poglavlja u tom pregovaračkom klasteru. Ovo je signal da evropska perspektiva Srbije nije na pauzi i da države članice vide da je bitno dati signal Srbiji da je EU i dalje otvorena", rekao je glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija za Euronews Srbija.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić povodom otvaranja novog klastera u pregovorima sa EU je na Instagramu poručio da je to "velika i dobra vest za Srbiju".U okviru pregovora za pristupanje EU, naša zemlja ukupno ima 33 poglavlja, raspoređena u šest klastera, a posebno su izdvojena Poglavlje 34 koje se tiče institucija i Poglavlje 35, koje se posebno bavi Kosovom. Za 11 godina od podnošenja zahteva za prijem u članstvo, Srbija je uspela da otvori 18 poglavlja, a dva privremeno da zatvori.

Srbija

Čačanski srednjoškolci protestovali protiv rudnika litijuma

Učenici srednjih škola u Čačku održali su protest na kom su poručili da se protive eksploataciji litijuma u Srbiji. Oni kažu da su zbog rudnika litijuma zabrinuti za javno zdravlje i budućnost ljudi u Srbiji.Čačanski srednjoškolci su imali i dvoje govornika koji su se obratili pomoću megafona. Prvi govornik, srednjoškolac je poručio da "sa litijumom nije kraj" jer su kompanije došle u dolinu Jadra, Pranjane da ga iskopavaju, kao i da će pre toga  mnogim porodicma oduzeti zemlju koja se sticala generacijama.Drugi govornik bila je srednjoškolka koja je poručila da se pitanje rudnika litijuma u Srbiji takođe tiče i srednjoškolaca, iako su oni veoma mladi.Okupljeni đaci su na to reagovali uzvicima "Ne damo Srbiju", kao i da ne žele dolazak stranih investitora koji u Srbiji žele da iskopavaju rude.Protest je održan na Gradskom trgu u Čačku.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?

Srbija

Banke uglavnom ne kreditiraju nerezidenate i zaposlene u inostranstvu

Potražnja za stambenim kreditima se već godinama povećava, čemo doprinose pozitivni trendovi na tržištu nekretnina. Osim domaćih kupaca nekretnine u Srbiji sve češe privlače pažnju stranaca, ali kod nas postoje samo dve banke koje nude mogućnost kreditiranja nerezidenata ili rezidenata zaposlenih u inostranstvu.Kreditni savetnik City Experta Snežane Vukmirović za Biznis.rs objašnjava da je glavni kreiterijum za određivanje rezidentnosti prostor, a ne državljanstvo. Rezidenti su sva fizička lica sa stalnim boravkom u određenoj zemlji dužim od godinu dana, bez obzira na državljanstvo i oni podležu poreskim obavezama, poreskoj kontroli i ostalim oblicima zakonske regulative."Sa druge strane nerezidenti imaju ograničenja na većinu bankarskih transakcija, kao i na kreditiranje, dok strance rezidente banke finansiraju pod istim uslovima kao i državljane Srbije. Stranci rezidenti imaju ista prava i uslove", navodi Vukmirović.Najčešći interesenti za stambene kredite su nerezidenti, srpski državljani koji žive i rade u inostranstvu i oni mogu aplicirati za dve opcije stambenih kredita, za pozajmice indeksirane u dinarima ili evrima.Vukmirović pojašnjava da se dokumentacija koja je potrebna za podnošenje zahteva ne razlikuje mnogo od one koja je potrebna srpskim državljanima. Pored potvrde o zaposlenju, prometa po računu, predugovora i dokumentacije za nekretninu koja se prometuje, potreban je izveštaj kreditnog biroa u Srbiji, ali i u zemlji iz koje kreditni kupac dolazi.Veoma važno znati da se, shodno Zakonu o deviznom poslovanju, sredstva obezbeđenja kod čisto deviznog kredita mogu uzeti samo od nerezidenta ističe ona i objašnjava da ako bi se hipoteka uspostavljala na stan koji se kupuje, prodavac bi trebalo da ima nerezidentni status, ili se može dati neka postojeća nepokretnost koja je u vlasništvu nekog drugog nerezidenta.Kada je reč o kamatnim stopama, one su varijabilne i kreću se od 3,75 odsto plus šestomesečni Euribor do 6,5 procenata plus šestomesečni Euribor, u zavisnosti od tipa kredita."Stambeni krediti mogu biti za rezidente državljane republike Srbije sa prihodima u Republici Srbiji. Zatim za rezidente koji su strani državljani sa prihodima u Republici Srbiji. Takođe, stambeni krediti se mogu odobriti rezidentima koji su državljani i stranim državljanima sa prihodima van teritorije Republike Srbije", zaključuje Snežana Vukmirović.Iz centralne banke navode da je tražnja stanovništva za kreditima rasla uprkos proglašenju pandemije korona virusa. Takođe Narodna banke Srbije donela je odluku da snizi propisano minimalno učešće za kupovinu prve stambene nepokretnosti sa 20 na 10 odsto, kao i da smanji minimalni stepen izgrađenosti objekta čiju je kupovinu moguće finansirati stambenim kreditima banaka.Prema podacima Narodne banke Srbije, ubrzani rast stambenih kredita traje od sredine prethodne godine, od kada beleži dvocifrene međugodišnje stope rasta.Rast stambenih kredita je u 2011. godini, po isključenju efekta promene deviznog kursa, iznosio 7,4 odsto (prirast od 21,5 milijardi dinara), dok je u oktobru 2021. godine ostvarena međugodišnja stopa od 16,8 odsto.Nominalno posmatrano, prirast stambenih kredita u deset meseci 2021. godine (65,8 milijardi dinara) za više od 30 odsto veći je u odnosu na celu prethodnu godinu, a učešće stambenih kredita u ukupnim kreditima povećano je za gotovo dva procentna poena u odnosu na kraj 2020. i u oktobru je iznosilo 38,5 odsto.

2021

Rezultati ankete platforme „Zdravo dvadesete“ na temu mentalnog zdravlja

 Rezultati ankete o mentalnom zdravlju mladih u Srbiji, koju je sprovela platforma „Zdravo dvadesete“ kompanije Galenika, pokazali su da ispitanici u dvadesetim godinama u velikoj meri osećaju promene kada je njihovo mentalno zdravlje u pitanju, a koje su nastale kao posledica pandemije Covid19 (72,4 odsto ispitanih). Takođe, čak 81,9 odsto anketiranih smatra da se oseća drugačije u odnosu na period pre pandemije. U anketi je učestvovalo više od 200 ispitanika, koji su na upitnik odgovarali anonimno. Stres, anksioznost i bezvoljnost bez konkretnog razloga Ispitujući prisutnost različitih simptoma kod ispitanika, dobijeni rezultati pokazuju da značajan broj ponekad ili često oseća stres, anksioznost, osećaj bezvoljnosti kao i tugu bez konkretnog razloga. Više od polovine, tačnije 55,2 odsto ponekad ima osećaj preopterećenosti, dok se taj osećaj često javlja kod 32,8 odsto ispitanika. Sa često prisutnim stresom bori se čak 54,3 odsto ispitanih učesnika ankete starosti od 20 do 29 godina. Uprkos ovakvim rezultatima, čak 65,5 odsto ispitanika nikada nije išlo na psihoterapiju, ali je 56,1 odsto reklo da bi posetilo psihoterapeuta kada se nađe u situaciji da ima problem. Rešavanje problema Više od polovine ispitanika često ima promene u raspoloženju i često nisu sigurni u sebe i svoje postupke, a oko 45 odsto se izjasnilo da se često izgubi u mislima i voli da se isključi iz svoje okoline. Kada su u pitanju negativnost i loše raspoloženje, 39,7 odsto ispitanika voli da se u takvim trenucima osami, 25 odsto njih provodi vreme sa njima dragim ljudima, dok se 24,1 odsto bavi nečim što ih ispunjava. Kada se nađu u stresnoj situaciji, 40 odsto ispitanika postepeno rešava probleme i bori se sa stresom uz podršku drugih, dok 33 odsto njih voli da se izbori sa stresnom situacijom čim na istu naiđe.Nesanica i poroci Više od polovine, tačnije 51,7 odsto ponekad ima problem da uveče zaspi, dok sa druge strane, kod 31,9 odsto to nikad nije slučaj. Kada su u pitanju poroci, 54,3 odsto je na pitanje da li imaju neki porok ili lošu naviku odgovorilo potvrdno. Kod većine onih koji su odgovorili potvrdno, kao najčešći porok ili lošu naviku naveli su: cigarete, prejedanje i lošu ishranu i alkohol. „Mentalno zdravlje i očuvanje istog oduvek je bilo od krucijalne važnosti. Onima koji možda nisu shvatali težinu ove teme, pandemija virusa je zasigurno pružila širu sliku i nova, drugačija shvatanja. Kroz Z20 platformu veliki broj aktivnosti  posvećujemo baš ovoj, veoma važnoj temi, s ciljem da se na što interaktivniji način pozabavi mentalnim zdravljem mladih, sa fokusom na različite aspekte psihičkog zdravlja“ istakla je Jelena Parojčić, izvršni direktor za ljudske resurse kompanije Galenika. Podrška porodice Kada je u pitanju bliskost sa porodicom, 60,3 odsto ispitanih je odgovorilo da imaju jako blizak odnos, dok je 31 odsto reklo da im je odnos korektan. Čak 72,4 odsto ima podršku okoline i osećaj da uvek mogu na njih da se oslone, što je nešto što im je jako važno. Ipak, da mladi vole da taje svoja osećanja govori i podatak da je čak 54,8 odsto njih odgovorilo da preferira da ih drži u sebi i da se trudi da niko ne primeti kako se osećaju.

Srbija

Vlada nakon pet dana povukla Uredbu o oblasti naučnih istraživanja

Pet dana nakon što je donela Uredbu o oblasti naučnih istraživanja kojom se uređuju oblasti naučnih i drugih istraživanja od značaja za odbranu zemlje, Vlada je ukida na zahtev predsednika republike. Ova uredba se odnosi na i postupak za izdavanje odobrenja državnim organima i pravnim licima koja zajedno sa stranim licima ili za potrebe stranih lica vrše ova istraživanja.Predstavnici naučne zajednice i civilnig sektora ovakav postupak Vlade smatraju da je postojala namera Ministarstva odbrane da se sprovede ova udredba, ali je shvaćeno u jednom momentu da je to loš PR.Profesor na Fakultetu političkih nauka, Filip Ejdus, ocenjuje da je ova odredba tako brzo i ekspresno povučena zato što ona nije bila namera same Vlade Republike Srbije, već nekoga u ministarstvu odbrane ko je bio zadužen za podzakonsko uređenje. On takođe dodaje i da je uredba kao neki zombi koji se stalno vraća i da i dalje nema načina kako da se jednom za svagda ta uredba skloni sa dnevnog reda. "Ne samo u Ministarstvu odbrane već i u Vladi mnogi žele da urede našu nacionalnu bezbednost onako kako je to uradio Putin. To znači da su isztraživači, aktivisti celog društva i svi kritičari javnih politika koji su u demokratskom uređenju znak snage i žilavosti demokratije ovde predstavljeni kao potencijanli špijuni i pretnja za nacionalnoj bezbednosti" objašnjava on.Ova uredba se odnosi na naučnim istraživanja u koja spadaju sva sistemska, planska i objektivna ispitivanja nekog problema primenom naučnih metoda kao i sva druga istraživanja kojima se prikupljaju, obrađuju i koriste podaci u oblastima od značaja za odbranu zemlje, bez obzira na način na koji se ona vrše."Radi se o jednom sistemskom problemu, o široj slici u kojoj imate držvavu koja radi sa Ruskom federacijom na suzbijanju šarenih revolucija, imate poresku upravu koja istražuje nevladine organizacije i kritičare javnih politika i vlasti za finansiranje terorizma ili pranje novca i stalne pretnje ovim organizacijama, što je sastavni deo te šire slike. Povlačenje ove uredbe je dobro, ali time nije rešen mnogo veći problem koji imamo u društvu, a to je odsustvo demokratije", ocenjuje EjdusPrema ovoj uredbi sva strana lica koja nemaju državljanstvo Republike Srbije, strana pravna lica, ogranak stranog privrednog društva i međunarodne organizacije, ali i pravna lica osnovana u Republici Srbiji čiji je osnivač ili jedan od osnivača lice koje nema srpsko državljanstvo ili strano pravno lice mogu vršiti naučna i druga istraživanja, samo ako su prethodno pribavili odobrenje ministarstva nadležnog za poslove odbrane. Igor Novaković, koordinator Radne grupe za poglavlja 30 i 31 iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) objašnjava da ova uredba predstavlja širok okvir kojim se definiše i reakcija državnih organa ukoliko postoji potreba, ali i da takva uredba može potencialno da otvori široke mogućnosti za zloupotrebu. Ona je prilično restriktivna jer zabranjuje bilo kakva originalna istraživanja u oblasti društvenih nauka bez dozvole Ministarstva odbrane. "To predstavlja problem, recimo u slučaju agencije za istraživanje javnog mnjenja, na njihove svakodnevne poslove bi ova uredba imala veliki uticaj, a da ne govorimo o problemima koje bi to izazvalo za akademsku zajednicu", dodaje on.Novaković ističe da je ova uredba replika uredbe koja je godinama bila na snazi, još devedesetih, a da se 2017. godine, nakon dijaloga sa NKEU, Ministasrstvo obavezalo da će sličnu uredbu koja je tada bila u proceduri povući: "Tada je dogovoreno da će se rad nastaviti, rad se nije nastavio i mi smo samo dobili obaveštenje da je Vlada usvojila nešto izmenjenu uredbu, identičnu kao što je bila 2017. godine".Odredbe ove uredbe odnose se na istraživanja koja se obavljaju na teritoriji Srbije, a u koja potpadaju i istraživanja u vezi sa akademskim studijama drugog i trećeg stepena i izradom radova u oblastima prirodno-matematičkih nauka, tehničko-tehnoloških nauka, društvenih i humanističkih nauka, kao i u okviru medicinskih nauka.Ako ministarstvo na osnovu podnetog zahteva zahteva utvrdi da vršenje naučnih i drugih istraživanja i korišćenje podataka ne ugrožava odbranu Srbije ono donosi rešenje kojim se odobrava vršenje tih istraživanja, u suprotnom se odbija zahtev za izdavanje odobrenja za vršenje tih istraživanja, a kontrolu sprovođenja istraživanja u skladu sa izdatim odobrenjem, vrše ministarstvo nadležno za poslove odbrane zajedno sa ministarstvima u čijem delokrugu se nalazi oblast u okviru koje se vrši istraživanje.

Srbija

Još šira ponuda proizvoda za pacijente i potrošače u Srbiji

 Hemofarm koji posluje u okviru Štada grupe, preuzeo je distribuciju i prometovanje asortimana brendova široke potrošnje kompanije Sanofi, čime je dodatno proširio ponudu proizvoda za pacijente i potrošače u Srbiji. Bisolvon, Buscopan i Dulcolax samo su neki od poznatih brendova koji su pokriveni ugovorom između Štade i Sanofija, a biće dostupni u Srbiji posredstvom Hemofarma.Štada grupa uložila u Hemofarm 370 miliona evra Sredinom ove godine Štada i Sanofi zaključile su sporazum za 20 evropskih zemalja, među kojima je i Srbija, na osnovu kojeg će Štada biti nadležna za distribuciju i prometovanje Sanofijevog portfolija na ovim tržištima. Sporazum dve multinacionalne kompanije obuhvata distribuciju oko 50 Sanofijevih brendova, među kojima su proizvodi za ublažavanje kašlja i prehlade, protiv alergija, za ublažavanje bolova, za bolji rad organa za varenje, dodaci ishrani itd. Na tržištu Srbije biće dostupno 11 proizvoda unutar sedam brendova, među kojima su Buscopan, Bisolvon, Dulcolax, Essentiale Forte i dr.Od ovog decembra Hemofarm za srpsko tržište prometuje poznate proizvode kompanije Sanofi, poput Buscopana, Bisolvona i Dulcolaxa. Prema rečima generalnog direktora Hemofarma Ronalda Zeligera, ova kompanija svakodnevno potvrđuje koliko je važan partner pacijentima i potrošačima u Srbiji, kao i celom zdravstvenom sistemu, jer konstantno širi asortiman proizvoda, ulaže u njegovo osavremenjivanje i trudi se da na svaku bolest i tegobu odgovori adekvatnim lekom i preventivom. „Naš široki portfolio lekova i medicinskih sredstava predstavlja odgovor struke i nauke savremenim farmaceutskim rešenjima za brojne bolesti i tegobe pacijenata. Dodavanjem novih brendova kao što su Bisolvon, Buscopan i Dulcolax, Hemofarm potvrđuje koliko je pouzdan partner lekarima, farmaceutima, pacijentima i potrošačima širom zemlje, jer nudi moderna rešenja za različite zdravstvene probleme ljudi“, ističe direktor Zeliger. Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma: „Naš cilj je da na svaku bolest ili tegobu odgovorimo adekvatnim lekom ili preventivom. Širenjem našeg asortimana brendovima kao što su Buscopan, Bisolvon i Dulcolax, potvrđujemo koliko smo pouzdan partner lekarima, farmaceutima, pacijentima i potrošačima širom zemlje.”Na ovaj način Hemofarm na početku zimske sezone proširuje postojeći portfolio brendova za kašalj, prehladu i respiratorne bolesti, kao i kategoriju digestivnog zdravlja i postojeći asortiman preparata za alergijske reakcije.