Najnovije

Srbija

Države treba da se uključe u rešavanje rizika pandemije

„Pandemija korona virusa do sada je koštala svetske osiguravače i reosiguravače oko 45 milijardi dolara, a prognozira se da će ukupni gubici dostići 100 milijardi dolara. Ovaj podatak, rizik korone čini trećim najskupljim katastrofalnim događajem za industriju osiguranja, iza uragana Katrina i terorističkog napada 11. septembra. Ceo teret ovakvih sistemskih rizika industrija osiguranja ne može sama da podnese, već je neophodno da se uključe države i institucije“, rekao je Bojan Mijailović, predsednik Izvršnog odbora Sava osiguranja na Kopaonik Biznis Forumu 2022, govoreći na panelu posvećenom osiguranju „Pandemija: da li smo spremni za nove izazove“. Ukazujući na to da se u svetu sve više predlažu posebni zakoni koji bi regulisali ovu oblast, on je naveo primer Zakona o osiguranju od pandemijskog rizika koji je u SAD donet 2021. godine, radi uspostavljanja transparentnog sistema naknade za gubitke usled prekida poslovanja zbog pandemije ili izbijanja zarazne bolesti.„Slično ovome, Evropska federacija za upravljanje rizicima predložila je javno-privatno partnerstvo za osiguravajuća društva u Evropskoj uniji, primenjujući program koji bi bio uspostavljen za rešavanje prekida poslovanja u vezi sa pandemijom, kada dolazi do gubitka prihoda usled nepružanja usluge“, rekao je Bojan Mijailović i dodao da se i u Kini organizuju konzorcijumi osiguravača koji prodaju slične polise, pri čemu lokalna vlada subvencioniše 50 do 70 odsto premije.Pandemija je otkrila i nova polja koja nisu dovoljno, ili uopšte nisu pokrivena osiguranjem: povećani kreditni rizici, rizici od inflacije i rizici koji se odnose na tržište nekretnina, ali i sajber rizici koji su doživeli skok upravo sa jačanjem digitalne transformacije koja je ubrzana tokom pandemije.„Za razliku od tržišnih rizika, sajber je nova teritorija na kojoj su modeli za procenu rizika i dostupni podaci još prilično oskudni, ali se ta oblast može smatrati prilikom za osiguravače – globalno tržište sajber osiguranja već ima godišnji rast od oko 20-25 odsto, prvenstveno zbog visokih kazni kompanijama koje trpe povrede podataka. Očekuje se da će početni fokus sajber osiguranja biti na digitalnoj imovini, a da će se zatim proširiti i na niz novih proizvoda koji pokrivaju druge klase imovine, te da će dostići razvoj proizvoda osiguranja od krađe intelektualne svojine“, rekao je Bojan Mijailović.Kao jedan od značajnih novih rizika koje je donela pandemija, on je naveo i rizike koji se odnose na mentalno zdravlje, što je uzrokovalo da su osiguravajuća društva u svetu počela da nude pakete dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koji uključuju kao dopunski rizik i konsultacije o mentalnom zdravlju - kroz usluge psihoterapije, konsultacije sa psihijatrom, neuropshijatrom, psihologom, defektologom, kao i lekarima drugih specijalnosti u vezi sa mentalnim zdravljem.

Srbija

OTP Grupa planira da postane regionalni lider u zelenom finansiranju

Predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija Predrag Mihajlović izjavio je da je OTP Grupa, u skladu sa Zelenim planom, definisala stubove ESG strategije sa ciljem da postane regionalni lider u zelenom finansiranju i izgradnji održive budućnosti.Mihajlović je na Kopaoink biznis forumu (KBF) rekao da se suočavamo sa razornim efektom klimatskih promena što direktno utiče na kvalitet života ljudi, ali i na svetsku ekonomiju, koja može do 2050. godine izgubiti i do 18 odsto BDP-a prema poslednjim procenama."Emisija ugljen-dioksida može dostići do 2050. godine 43 milijarde metričkih tona, što je ekvivalent ugljičnog otiska 200 nuklearnih bombi", rekao je Mihajlović.OTP banka je, prema njegovim rečima,  prva banka u Srbiji koja se priključila globalnoj inicijativi "Priceless Planet Coalition" kompanije Mastercard sa ciljem da se u sledećih pet godina posadi čak 100 miliona stabala u područjima širom sveta."Ponosan sam što je OTP potpisala Principe za odgovorno bankarstvo Ujedinjenih nacija, kao i na projekat 'Generator Zero' koji je posvećen podršci i nagrađivanju inovacionih projekata koji predstavljaju održiva rešenja sa realnim i merljivim uticajem na smanjenje karbonskog otiska, kao jednog od najvećih izazova današnjice".  rekao je Mihajlović.Mihajlović je na Kopaonik biznis forumu učestvovao na bankarskom panelu na temu "Da li je konsolidacija završena" i  govorio o intenzivnom ukrupnjavanju bankarskog tržišta i integraciji banaka iz ugla korisnika, zaposlenih, tržišta i menadžmenta. 

Srbija

Besplatan POS za kartična plaćanja, počela prijava za preduzetnike

Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje pokrenula je sajt boljinacin.rs na kojem je započeo proces pretprijave za POS program putem koga je samo u ovoj godini planirano  da se opremi  prvih 4.000 prodajnih mesta širom Srbije, uključujući i onlajn prodavnice. Pored preduzetnika, mikro i malih preduzeća, korisnici programa mogu da budu i institucije javne uprave, a osnovni uslov za sve je da u prethodnih godinu dana nisu prihvatali kartična plaćanja. Kad počne sa primenom POS program, mali trgovci i ostali preduzetnici koji žele da svojim mušterijama omoguće kupovinu putem kartica ili mobilnih telefona moći će besplatno da dobiju instalaciju i korišćenje POS terminala, uz subvencionisanu trgovačku naknadu u trajanju do godinu dana, navodi se u saopštenju Nacionalne inicijative za bezgotovinska plaćanja. “Uvođenje bezgotovinskog plaćanja je najbolji put za male biznise da modernizuju i razviju poslovanje, izađu na nova tržišta, zahvaljujući onlajn prodaji, ali i da zadrže postojeće i privuku nove kupce, koji sve češće plaćaju putem kartice ili mobilnog telefona. Planirano je da Nacionalna inicijativa, tokom tri godine, kroz POS program opremi čak 25.000 prodajnih mesta i imajući u vidu da danas u Srbiji imamo gotovo 115.000 POS terminala, značajno ćemo povećati prihvatnu infrastrukturu”, kaže Ivan Radak, šef jedinice za odnose s javnošću u NALED-u.Pored naziva radnje, grada, delatnosti i i-mejl adrese, privrednici treba u pretprijavi da navedu i da li su obveznici fiskalizacije. Preporučuje se svima koji su u procesu nabavke nove fiskalne kase da uđu na listu čekanja za POS program, jer će moći će da dobiju dodatnu subvenciju za bezgotovinska plaćanja i da tako, zajedno sa subvencijom države za fiskalizaciju, još lakše i brže dođu do kase i POS terminala. Slogan Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje je Bolji način, koji ukazuje na prednosti bezgotovinskih plaćanja naspram keša kada je reč o efikasnosti, pouzdanosti i praktičnosti, a na istoimenom portalu građani i privrednici će moći da nađu informacije o POS programu i Nacionalnoj inicijativi, kao i veoma korisne podatke o značaju razvoja bezgotovinskog društva, podacima o korišćenju bezgotovinskih plaćanja u zemlji i svetu. Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija.

Srbija

EMS imenovao novog izvršnog direktora za upravljanje

Duško Aničić je imenovan za novog izvršnog direktora za upravljanje i tržište, objavljeno je na portalu Agencije za privredne registre.Aničić je završio Elektrotehnički fakultet u Beogradu, smer Elektroenergetski sistemi, navodi u svojoj zvaničnoj biografili.Finansijska direktora EMS-a prešla u Er Srbiju Radio je na poslovima dispečera u Nacionalnom dispečerskom centru (NDC) u Javnom preduzeću "Elektroprivreda Srbije" (EPS), a 2005-2015. godine na istim poslovima u EMS-u. Imenovan je za rukovodioca NDC 2007. godine."Nakon događaja od 08.01.2021. godine, kada dolazi do razdvajanja interkonekcije gde je EMS imao značajnu ulogu u saniranju poremećaja, kao predstavnik EMS učestvuje u ENTSO-E timu u izradi izveštaja. Ovaj izveštaj je nagrađen od strane ENTSO-E", piše u biografiji.Funkciju izvršnog direktora za upravljanje i tržište pre Aničića obavljao je Aleksandar Kurćubić koji je preminuo u februaru ove godine.EMS istražuje mogućnost za proizvodnju struje iz OEI

Svet

Korisnici platnih kartica će možda morati da se pripreme za poskupljenje

Visa i Mastercard će od aprila povećati naknade za korišćenje svojih kreditnih i platnih kartica, piše Wall Street Yournal. Poskupljenje koja su odložena tokom pandemije, pogodiće pre svega trgovce koji prihvataju to sredstvo plaćanja.Iako nevidljive kupcima, te naknade su stalni izvor troškova za trgovce i porasle su poslednjih godina zajedno sa rastom popularnosti takozvanih nagradnih kreditnih kartica.Trgovci se, kako se objašnjava, uglavnom drže pravila "poštuj sve kartice", pa ako prihvate jednu Viza kreditnu karticu, moraju da prihvate i sve ostale.Poskupljenja naknada za Visa i Mastercard primenjivaće se na mnoge onlajn kupovine kreditnim karticama potrošača.Kartice neće biti ukinute Mastercard će kako se dodaje povećati i naknade za više od deset kategorija kupovine u prodavnicama, a mali i srednji supermarketi plaćaće naknade za većinu nagradnih kartica, a poskupeće i naknade koje se naplaćuju prilikom kupovine u maloprodaji.U kompaniji Visa kažu da trgovci mogu da izbegnu veće naknade za platne kartice ako obezbede određene podatke o transakcijama i ako koriste uslugu tokena.Najviše će poskupeti naknade bankama koje su izdale platnu karticu.Bankama koje su potrošačima izdale kartice, tokom prošle godine američki trgovci platili su 55,4 milijarde dolara na ime razmene kreditnih kartica Visa i Mastercard, što je dvostruko više od iznosa u 2012. godini.Trgovci, kako se dodaje, barem deo tih troškova prenose na kupce, podižući cenu robe koju prodaju i sve više trgovaca je počelo da dodatno naplaćuje plaćanje kreditnim karticama.PLATNE KARTICE – ISTORIJAT I VRSTE Plaćanja kreditnim karticama pomogla su preduzećima da prebrode pandemiju, kažu u kompanijama Visa i Mastercard.  Naknade za platne kartice, kako dodaju, koriste se za sprečavanje prevara, kao i za inovacije.U Mastercard-u kažu kako smanjuju troškove plaćanja za sve transakcije koje su manje od pet dolara, kao i za plaćanja u hotelima, restoranima, vrtićima i drugim oblastima teško pogođenim pandemijom.Visa će kako se dodaje, smanjiti naknade za onlajn kupovinu i za plaćenje robe kod malih trgovaca.

Srbija

Objavljen startap skener – kako izgleda srpski startap ekosistem u brojkama?

Inicijativa "Digitalna Srbija" objavila je sveobuhvatan izveštaj Startap Skener 2022, koji nudi detaljnu analizu okruženja u kome posluju inovativne domaće tehnološke kompanije fokusirane na globalno tržište. Ova analiza domaćeg startap ekosistema izrađena je u okviru projekta "Preduzmi ideju", koji konzorcijum okupljen oko Inicijative "Digitalna Srbija" sprovodi uz podršku USAID-a. U istraživanju je učestvovalo više od 150 domaćih startapa, od ukupno 360 koliko se procenjuje da je aktivno u lokalnom ekosistemu. Startap Skener 2022 omogućio je bolje razumevanje lokalnog ekosistema, lakše identifikovanje prilika i izazova, mogućnosti za unapređenje ekosistema, ali i za njegovu promociju."Zahvaljujući podacima koje smo prikupili i obradili, stvoren je preduslov da prepoznamo koje su jake strane našeg ekosistema, a koje to oblasti zahtevaju ulaganje dodatnog napora. Na primer, 20 odsto osnivača startapa čine žene, a skoro trećina startapa ima u osnivačkim timovima i muškarce i žene, što je više od evropskog proseka. Takođe se pokazalo da dve trećine startapa u svom osnivačkom timu imaju i osnivače koji dolaze iz netehničkih oblasti. Ovakvi rezultati govore u prilog značaju kreiranja raznolikih i multidisciplinarnih timova za razvoj inovativnih biznisa, istakla je Bojana Tomić Brkušanin, direktorka projekta "Preduzmi ideju".Posebno nam je drago, kako je rekla, što iz istraživanja izbija optimizam i energija naših startapa koji se hvataju u koštac sa izazovima i donose svetu novu vrednost. "Kada je reč o oblastima u kojima postoji najviše prostora za poboljšanje, kroz Startap skener identifikovali smo da postoji manjak informisanosti o zaštiti intelektualne svojine. Istraživanje je takođe pokazalo relativno slab uticaj formalnog obrazovanja na kreiranje i motivisanje kadrova i osnivača, kao i manjak usklađenosti programa podrške sa potrebama startapa, što nam svima pokazuje u kom pravcu bi trebalo da usmerimo svoje napore u budućnosti", rekla je Tomić Brkušanin. Startapi, njihovi uspesi i ključni akteri poslednjih godina privlače pažnju javnosti, pa se logično postavlja pitanje ko pokreće inovativne biznise u Srbiji i u kakvim prilikama razvija poslovanje. Prosečan osnivač startapa u Srbiji ima između 30 i 40 godina, diplomu visokog obrazovanja i prethodno iskustvo rada u korporaciji ili vođenja sopstvenog biznisa. "Samo u prošloj godini domaći startapi privukli su više od 123 miliona evra investicija, a ove godine očekujemo dodatno ubrzanje tempa razvoja ekosistema. Više od polovine startapa koji su učestvovali u istraživanju procenjuju da će njihov biznis u 2022. godini porasti za 50 odsto. Takođe, 150 startapa koji su učestvovali u našem istraživanju planiraju da u 2022. ukupno zaposle preko 800 ljudi. I u pogledu biznisa i u pogledu novih radnih mesta indikovani rast ekosistema dostiže 50 odsto u samo jednoj godini. To potvrđuje naš stav da su znanje i inovacije najveća prilika za Srbiju i da startap ekosistem može biti motor razvoja domaće privrede i ekonomije", ističe direktor Inicijative „Digitalna Srbija” Nebojša Bjelotomić.Startap skener sadrži relevantne podatke i o drugim segmentima startap ekosistema — profili zaposlenih u startapima, vrsta biznis modela, načini finansiranja startapa, uticaj Covid-19 na startap ekosistem, sistem podrške i slično. Sledeći koraci su analiza istraživanja, planiranje daljih aktivnosti kroz koje ćemo zajedno kreirati što bolje programe podrške, predloge za unapređenje poslovnog okruženja i zajedno praviti put za lakši nastanak i razvoj naših startapa, kao i njihov globalni uspeh. Ove aktivnosti biće realizovane i kroz projekat Preduzmi ideju, u saradnji sa partnerima i drugim akterima lokalnog startap ekosistema.Kreiranje ovog skenera predstavlja samo jednu od aktivnosti koje Inicijativa "Digitalna Srbija" realizuje sa ciljem pružanja podrške startapima kako bi pokrenuli i proširili svoje poslovanje u Srbiji i na globalnom tržištu. 

Svet

SAD zabranile uvoz ruske nafte

Sjedinjene Američke Države mogle bi već danas da uvedu zabranu na uvoz ruske nafte, piše NBC News. Odluka, koji će verovatno pogurati cene energenata naviše, dolazi u trenutku kada američka administracija povećava pritisak na rusku ekonomiju.Predsednik SAD Džo Bajden bi trebalo da danas objavi dalje aktivnosti čiji je cilj nastavak pozivanja Rusije na odgovornost za rat protiv Ukrajine. Članovi američkog Kongresa pozvali su Bajdenovu administraciju da, zbog invazije na Ukrajinu, zabrani uvoz energenata iz Rusije. Naftni gigant Šel saopštio je da danas da prekida nabavku ruske sirove nafte, kao i da zatvara benzinske stanice u Rusiji. Naftna kompanija se izvinila zbog prošlonedeljne kupovine ruske nafte sa "velikim popustom". Šel je u petak kupio 100.000 metričkih tona uralske sirove nafte iz Rusije, navodno sa velikim popustom. Veliki broj kompanija je u tom trenutku izbegavao rusku naftu nakon invazije Moskve na susednu Ukrajinu. 

Srbija

Od EU 650.000 evra za unapređenje turizma i kulturnog nasleđa u Srbiji

Projekat #EUzaTebe - za kulturno nasleđe i turizam dodeliće preko 650.000 evra bespovratnih sredstava iz predpristupnih IPA fondova Evropske unije za projekte namenjene unapređenju turističke ponude i kulturnog nasleđa u sedam gradova i opština u Istočnoj Srbiji i Donjem Podunavlju.Lokalne samouprave, nosioci projekata, su uložile najmanje 20 odsto sopstvenih sredstava kao dodatno sufinansiranje za realizaciju projekata sa kojima su konkurisali.U Smederevu, sa nešto više od 65.000 evra biće omogućeno postavljanje Turističkog informacionog centra u Smederevskoj tvrđavi, koju godišnje poseti oko 40.000 turista.Centar će ubuduće pored prodaje karata i promotivnog materijala, pružati i informacije o turističkoj ponudi smederevskog regiona i Donjeg Podunavlja.Opština Majdanpek je najveći dobitnik sredstava Evropske unije na ovom konkursu, kao nosilac dva projekta ukupne vrednosti 175.000 evra. Kroz jedan projekat vredan nešto više od 99.000 evra biće napravljena pešačka staza do Trajanove table, kulturno istorijskog spomenika iz rimskog perioda, uklesanog u litice Đerdapske klisure koji je sad vidljiv jedino sa reke. Drugi projekat vredan  oko 75.000 evra, predviđa uređenje otvorene turističke pijace u Donjem  Milanovcu, sa 32 drvena kioska, u kojima bi lokalni poljoprivrednici i zanatlije prodavali svoje tradicionalne proizvode. Pijaca je planirana da bude u neposrednoj blizini međunarodnog pristaništa, Turističkog informacionog centra i Centra za posetioce Nacionalnog Parka Đerdap."U naredne dve godine, koliko je predviđeno da projekat traje, mi ćemo kroz konkurse slične ovom, dodeljivati bespovratna sredstva malim i porodičnim preduzetnicima u turističkom sektoru, mladim aktivistima i građanskim organizacijama, inovatorima i organizacijama koje se bave upravljanjem kulturnim nasleđem, promoterima turizma, regionalnim agencijama za razvoj, organizacijama koje se bave poslovnom podrškom razvoju i  promociji turizma", rekao je Aleksander Bec, vođa projekta #EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam.Za multi-partnerski projekat koji vodi Opština Negotin, uključeni su i Turistička organizacija Negotin, Muzej Krajine i Regionalna agencija za razvoj Istočne Srbije (RARIS). Projekat vredan više od 99.000 evra, predviđa izgradnju mokrog čvora u muzeju Mokranjčeva kuća, renoviranje Turističkog informacionog centra i unapređenje marketinga i promocije, kroz tradicionalne kanale i u digitalnom okruženju, navodi se u saopštenju. Opština Golubac konkurisala je za adaptaciju Turističkog info centra i rekonstrukciju centralnog gradskog Trga, u vrednosti od nešto manje od 100.000 evra.Nakon rekonstrukcije, tokom letnjih perioda na trgu će biti postavljena letnja prodajna izložba lokalnih poljoprivrednih i zanatskih radova. Planirano je da se na trgu održavaju letnji festivali za decu kao i druge kulturne manifestacije. Uz pomoć projekta razviće se novi turistički proizvod nematerijalnog kulturnog  nasleđa ovog kraja u vidu oživljavanja Đerdapskih mitova i legendi.Za lakši pristup tvrđavi Fetislam, koja se rekonstruiše kroz drugu komponentu projekta #EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam, kao i povezivanje sa međunarodnim biciklističkim rutama Eurovelo 6 i 13, Opština Kladovo dobiće nešto više od 78.000 evra. Kroz projekat biće napravljena i pešačka i biciklistička staza u šancu tvrđave koji okružuje ceo lokalitet, što će omogućiti bezbednije kretanje posetilaca.Opština Veliko Gradište dobiće nešto manje od 56.000 evra za akciju nazvanu "KulTura na točkovima", projekat koji se naslanja na njihove prethodne aktivnosti, a cilj mu je da promoviše i uspostavi integrisanu turističku ponudu za najmanje tri kulturno-istorijska spomenika u tom regionu - tvrđave Ram i Golubac i rimski kompleks Viminacijum. Drugi deo projekta predviđa rekonstrukciju dela Eurovelo 6 međunarodne biciklističke rute, modernizaciju internet sajta lokalne turističke organizacije, kao i uvođenje integrisanog sistema rezervacija smeštaja i kategorizaciju Velikog Gradišta kao turističke destinacije.Grad Zaječar, koji nema dovoljne i adekvatne smeštajne kapacitete, može da računa na nešto više od 79.000 evra za završetak  omladinskog kampa u spomen parku "Šuma Kraljevica", u kome bi se ubuduće mogli smeštati učesnici različitih kulturnih, sportskih, obrazovnih, muzičkih, omladinskih i drugih manifestacija koje grad organizuje.

Srbija

Svi infrastrukturni objekti u Srbiji su osigurani

 "Iako u Srbiji osiguranje objekata u izgradnji nije obavezno, svi infrastrukturni objekti u Srbiji su osigurani, i to ne samo objekti u izgradnji i montaži već se ugovaraju i osiguranja od odgovornosti prema trećim licima, koje obično predstavlja sastavni deo polise za izgradnju, ali i polise profesionalne odgovrnosti projektanata i nadzora. Ovo definitivno pobija prilično rasprostranjeno mišljenje da se o osiguranju misli tek kada se šteta dogodi, posebno kad je reč o vrednostima od više stotina hiljada, pa i miliona evra”, rekao je Đorđe Nedeljković, direktor korporativnog poslovanja UNIQA osiguranja na Kopaonik Biznis Forumu, na panelu posvećenom infrastrukturnim projektima i povezivanju. On je dodao da su najugroženiji infrastrukturni objekti, kada govorimo o putevima i železnicama, oni koji imaju dosta tunela, mostova, useka, odnosno oni koji se izvode na nepristupačnim terenima. Osiguranje u ovoj oblasti već je postalo standardni element u ugovorima između investitora i izvođača gde se propisuje i obaveza ugovaranja osiguranja radova i odgovornosti prema trećim licima. „Kad je reč o projektima izgradnje, osiguranje je i stvar odgovornosti prema društvu uopšte. Ukoliko se desi šteta trećim licima ona će najlakše biti nadoknađena iz osiguranja, a to vredi par promila vrednosti ukupne investicije, koliko iznosi veličina premije. Rizici koji dovode do najvećih šteta u našem regionu su elementarnie nepogode, a na našim prostorima posebno poplave, koje su sve učestalije – štete često iznose i po nekoliko stotina hiljada evra, u izveštajima svetskih osiguravača takođe se ističu rizici elementarnih nepogoda. Spisak rizika koji se mogu osigurati je dugačak, a neki od osnovnih su požar, građevinska nezgoda, prirodne nepogode, ljudska greška, krađa. Pored samih radova, osigurava se i postojeća imovina, oprema, skladišta, raščišćavanje ruševina itd. Retkost nisu ni štete prema trećim licima i njihovoj imovini“, rekao je Đorđe Nedeljković iz UNIQA osiguranja.Nedeljković je upozorio da to što su radovi i odgovornost prema trećim licima osigurani ne znači da učesnici u projektu mogu da budu neodgovorni: preduslov da bi šteta bila isplaćena je da se radi u skladu sa pravilima struke i u skladu sa zakonom, što važi kako za izvođače tako i za nadzor i za sve učesnike u realizaciji infrastrukturnih projekata.

Srbija

Ukrajinska IT firma napušta Novi Sad jer Srbija nije uvela sankcije Rusiji

Ukrajinska IT kompanija Intellias saopštila je da je preselila svoje poslovanje iz Novog Sada u Zagreb, glavni grad Hrvatske. Predstavnici te kompanije kao razlog za taj potez navode vlasti prema agresiji Rusije u Ukrajini."U ovim teškim vremenima ne osećamo odgovarajuću podršku Ukrajini od srpskih vlasti, pa je Intellias odlučio svoj razvojni centar preseliti u Hrvatsku. Novi ured kompanije nalaziće se u Zagrebu", saopšteno je iz te kompanije koja upošljava preko 2.500 IT stručnjaka.U kompaniji ističu kako su Hrvatsku izabrali "zbog doslednog proukrajinskog položaja, pružanja pomoći ukrajinskoj vojsci i zaštiti izbeglica". Navode i kako Hrvatskoj zahvaljuju na podršci za hitan prijem u Evropsku uniju, kao i zbog zabrane saobraćaja za rusko vazduhoplovstvo u vazdušno prostoru Hrvatske.Ukrajina ograničila izvoz hrane, EU zabrinuta "Vrlo nam je važno kako druge države reaguju na događaje u Ukrajini u kojima se nalaze naši razvojni centri. Vidimo da hrvatsko političko vodstvo aktivno podržava Ukrajinu u ratu i pruža utočište izbeglicama", kaže izvršni direktor i suosnivač Intellias Vitaly Sedler.Prema njegovim rečima, ta kompanija se zahvaljuje i hrvatskim dobrovoljcima koji su otišli u Ukrajinu da pomognu njenoj vojsci, pa su s obzirom na sve to doneli smo hitnu odluku o preseljenju ureda Intelliasa u ZagrebIntellias je globalni tehnološki partner koji posluje u 25 zemalja širom sveta i upošljava 2.5000 profesionalaca, među kojima su i IT stručnjaci iz Srbije. Za sada nije poznato da li će odluka kompanije da preseli posao u Hrvatsku uticati i na njihove poslovne angažmane.

Svet

Šel se izvinjava zbog kupovine ruske jeftine nafte

Naftni gigant Šel saopštio je da prekida nabavku ruske sirove nafte, kao i da zatvara benzinske stanice u Rusijii, prenos CNBC. Šel će takođe u toj zemlji obustaviti sve aktivnosti u vezi sa gorivima i mazivima za vazduhoplovstvo.Naftna kompanija se izvinila zbog prošlonedeljne kupovine ruske nafte sa "velikim popustom" i objavila da se povlači svoje učešće u svim ruskim ugljovodonicima. Šel je u petak kupio 100.000 metričkih tona uralske sirove nafte iz Rusije, navodno sa velikim popustom. Veliki broj kompanija je u tom trenutku izbegavao rusku naftu nakon invazije Moskve na susednu Ukrajinu. Kompaniji su upućene teške kritike, a između ostalog i od ukrajinskom ministra spoljnih poslova Dmitora Kuleba koji je apelovao na kompanije da prekinu poslovanje sa Rusijom. Izvršni direkor Šela Ben van Beurden rekao je da je kompanija bila akutno svesna da je njena odluka da kupi rusku sirovu naftu koja bi potom bila prerađena u proizvode poput dizela i benzina nije bila ispravna i da se zbog toga izvinjavaju. Šel je već ranije naveo da namerava da se povuče iz zajedničkih poslova sa ruskim gigantom Gazpromom i njegovim povezanim licima kao i da namerava da će prihod od "snižene ruske nafte" usmeriti ka fondu za humanitarnu pomoć za Ukrajinu. Van Beurden je poručio da su društveni izazovi koje je iznedrio rusko-ukrajinski rat pojačali dilemu između "vršenja pritisaka na rusku vladu zbog njenih zločina u Ukrajini i obezbeđivanja stabilnih i sigurnih energetskih rezervi u Evropi". "Na kraju krajeva na vladama je da odluče o neverovatno teškim kompromisima koji moraju da se naprave tokom rata u Ukrajini. Nastavićemo da sarađujemo sa njima (vladama) kako bi pomogli u upravljanju mogućim  uticajima na bezbednost energetskih zaliha, posebno u Evropi", rekao je on.

Srbija

Jelena Popović-Bujić (Iceberg Salat Centar): Žene su fleksibilnije i rade posao srcem

Žena u preduzetništvu je mnogo manje nego muškaraca, samo 30 odsto dok je 70 odsto muškaraca, kaže Jelena Popović-Bujić, generalna direktorka i vlasnica kompanije Iceberg Salat Centar, prva žena koja je dobila nagradu "EY Preduzetnik godine u Srbiji za 2021. godinu".Povodom 8. marta Dana žena, vlasnica firme Iceerg Salat Centar kaže da kad je došla u firmu 2015. godine u firmi nije bilo žena među zaposlenima, dok su danas uglavnom žene na rukovodećim poslovima otkad je ona direktorka kompanije. “Smatram da su žene fleksibilnije, mnogo borbenije, da rade posao srcem, uvek nađu rešenje i sposobne za više uloga u životu”, kaže Jelena Popović-Bujić majka dvoje dece i generalna direktorka Iceberg Salat Centar.Na pitanje kako za devet godina da jedna žena prvi put dobije nagradu da li je razlog što se žene ne prijavljuju, nemaju takve ambicije, Jelena kaže da se za ovu nagradu preduzetnici ne prijavljuju već ih biraju na osnovu kriterijuma i rezulatata.“Žena preduzetnica ima manje i za ovu nagradu biraju se kompanije koje zadovlajvaju uslove, kad se odabere uži krug posmatra se da li imaju preduzetnički duh, strategiju, viziju, da li kompanija izvozi. Na osnovu toga, kasnije nezavisni žiri koji čine preduzetnici, nema nijednog člana EY, ocenjuju kandidate. Prema svetskoj metodologiji po kojoj ocenjuju kandidte pored potrebnih kriterijuma najvažniji je ljudski faktor i utisak koji preduzetnici ostave na žiri”, kaže Popović-Bujić. EY "PREDUZETNIK GODINE JE JELENA POPOVIĆ-BUJIĆ (ICEBERG SALAT CENTAR)

2022

OTP Grupa i ove godine partner startap kompanijama

 Kao kompanija koja podržava inovacije, OTP Grupa i ove godine, po peti put, pokreće svoj međunarodni program za saradnju sa startap kompanijama sa nazivom OTP Startup Booster Program.Ovom inicijativom koja se sastoji od nekoliko etapa, inovativna rešenja se usmeravaju od procesa mapiranja poslovnih potreba pa sve do uvođenja rešenja i otvorena je za startape iz celog sveta, sa već proverenim proizvodima ili poslovanjem koje se nalazi u intenzivnoj skejlap fazi. Uz učešće različitih delova bankarske grupe, OTP ima za cilj da podstakne ovu poslovnu saradnju i implementira pilot projekte sa izabranim kandidatima. Prijave  su otvorene od 07. marta do 11. aprila.Ovo je peti put da je OTP bank objavila svoj međunarodni startap program. Pogodnosti koje izabrani kandidati OTP Startup Booster Programa mogu da dobiju su brojne: pored pilot projekta sa bankarskom grupom, mogu da učestvuju u stručnoj radionici, dobiju kako internu tako i eksternu podršku mentora, i imaju brojne prilike za umrežavanje. OTP LAB koji koordinira Programom širom OTP Grupe, prikupio je više od  150 poslovnih potreba i tema od početka januara do sredine februara, za koje se traže inovativna rešenja u saradnji sa izabranim startap kompanijama.Osim tradicionalnih kategorija poslovnih potreba  finansijske institucije kao i tokom prethodnih ciklusa, ove godine prioritetan fokus daje se tzv. rešenjima izvan bankarstva i inovacijama koje podržavaju održivost i ekološki osvešćen svakodnevni život klijenata i Banke.Za ovogodišnji Startup Booster Program, Banka poziva kompanije da se prijave na jednu od sledećih tema:• Korisničko iskustvo i pružanje usluge klijentima;• Povećanje interne efikasnosti;• Inovacije specifične za proizvode u poslovanju sa stanovništvom;• Inovacije specifične za proizvode u poslovanju sa privredom;• „Izvan bankarstva“ i održivost;• Potpuno nova i disruptivna rešenja koja se odnose na bankarski sektor, a koja ne potpadaju pod gore navedene kategorije.I ove godine, startap kompanije biraju se kroz tri etape. Da bi konkurisale, potrebno je da popune prijavni formular dostupan na internetu. Nakon pregleda pristiglih prijava, izabrani startapi imaće mogućnost da se tokom onlajn intervjua sastanu sa predstavnicima specijalizovanih oblasti iz Banke. OTP Grupa će pozvati predstavnike najboljih 25 – 30 startap kompanija na Dane finalne selekcije, koji su planirani da se održe u Budimpešti krajem  maja meseca, u Akvárium Klubu, uz lično prisustvo.„Ponosan sam što je cela Grupa, zajedno sa bankama članicama, uključena u OTP Startup Booster Program, kako bi pružila podršku širenju inovativnih finansijskih rešenja širom regiona. Posebno me raduje što se svake godine prijavljuje sve više kandidata i što imamo odličnu saradnju sa našim startap partnerima", izjavio je András Fischer, direktor Odeljenja za inovacije OTP Banke (OTP LAB).Period pilot projekta počinje 05. septembra 2022. godine i traje do 25. novembra 2022. godine. Tokom onlajn Demo dana, zakazanog za 30. novembar, Startapi će imati  priliku da Rukovodstvu Grupe, investitorima i stručnjacima za inovacije brojnih velikih domaćih i međunarodnih kompanija, predstave svoja dostignuća tokom tromesečnog pilot projekta. Nakon Demo dana i predstavljanja  najperspektivnijih pilot projekata, počinje „roll-out“ faza i to od 01. januara do 30. juna 2023. godine sa nekom od članica OTP bankarske grupe, u okviru dugoročnog ugovora o partnerstvu.Za više informacija o Programu posetite www.otpstartup.com

Srbija

RIK dodelio ugovore u postupcima „hitnih“ nabavki

Republička izborna komisija (RIK) dodelila je ugovore za nabavku softvera za pisarnicu, laptop računara i onlajn obuka. RIK je te tri javne nabavke "usled izuzetne hitnosti" sproveo u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva. Ugovor za softver dodeljen je kompaniji Fadata iz Beograda, a njegova vrednost je 7,08 miliona dinara (sa PDV-om). Pored firme Fadata, RIK je u postupku za nabavku softvera poziv uputio i firmama Digital Archiving i Laptop centar. Ponude su stigle od Laptop centra i firme Fadata. RIK je ponudu "Laptop centra" ocenio kao neprihvatljivu jer nije dostavio tehničku dokumentaciju za ponuđeni softver, proizvođački katalog ponuđenog softvera ili drugi tehnički dokument iz koga se jasno i nedvosmisleno može utvrditi da li ponuđeni softver ispunjava sve zahtevane karakteristike. Naručilac nije bio u mogućnosti da utvrdi stvarnu sadržinu ponude, niti da je uporedi sa drugim ponudama.Ugovor za nabavku laptop računara za potrebe održavanja elektronskih sednica, vredan 23,9 miliona dinara (sa PDV-om), dodeljen je kompaniji Digitron ist.Ugovor za onlajn obuke za GDPR/270001, vredan 2,37 miliona dinara (sa PDV-om) dodeljen je kompaniji PDCA konsalting iz Novog Sada.  Ponuda ove kompanije ocenjena je kao najpovoljnija. Poziv u postpku nabavke za računare je upućen i kompanijama Magnetic system i Prointer sistem. Nabavke su "usled izuzetne hitnosti" sprovedene u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva. Hitnost je prouzrokovana događajima koje RIK "nije mogao da predvidi", a okolnosti koje opravdavaju hitnost nisu prouzrokovane postupanjem izborne komisije, pisalo je u oglasima o javnim nabavkama. Naime, kako se obrazlaže, predsednik Srbije raspisao je 15. februara vanredne parlamentarne izbore u Srbiji koji će biti održani 3. aprila, a zakonima je propisana obaveza da se na sajtu RIK-a objavljuju svi akti koje donosi Republička izborna komisija, opštinske izborne komisije i gradske izborne komisije. 

Srbija

Casa Forte Global Money Week 26. marta

Global Money Week ove godine se održava 26. marta i obeležava 10. jubilej, a Casa Forte je ponovo jedan od vodećih partnera dogadjaja za Srbiju, saopštila je Casa Forte. Na panelu "Build your future, be smart about money" govornici će kroz praktične primere objasnuti značaj finansijske pismenosti za decu, mlade, preduzetnike/ce.Govornici:➡️ NjKV princeza Ljubica Karađorđević ➡️ Bojan Mišković, bankarski ekspert ➡️ Biljana Lazarević, Senior Consultant, ispred organizatoraPanel će biti na ZOOM platformi, 26. marta u 12h. Prijava na link.Svaki registrovani učesnik dobija e-book: “Korak ispred, priručnik za razvoj MSP" 

Srbija

Jagodina daje 57.000 evra za „ol inkluziv“ u Hurgadi

Putovanje u egipatsko letovalište Hurgadu gradska uprava Jagodine plaća 6,7 miliona dinara, odnosno blizu 57.000 evra. Na put bi trebalo da idu zdravtsveni radnici i privredno-poltička delegacija, vidi se iz dokumentacije sprovedene javne nabavke.Posao pružanja hotelske usluge dobila je egipatska firma Titanic For Investment & Development iz Hurgade, koja je ujedno bila i jedini ponuđač.Palma vodi medicinare i političku delegaciju u Paraliju, put plaćaju Jagodinci Gradska uprava za budžet, finansije, privredu, poljoprivredu i investicije je na tenderu tražila hotelske usluge za 159 članova delegacije koju čine zdravstveni radnici i članovi privredno-političke delegacije.Nabavka obuhvata putovanje 7-14. aprila ove godine za 144 osoba i 8-15. aprila za 15 osoba.Uslov je bio da usluga bude "all inclusive" (sve uključeno), a da lokacija bude u južnom delu oko 17 kilometara od centra Hurgade i aerodroma."Hotelski kompleks mora da ima privatnu plažu, akva park, puno bazena, restorana i barova", piše u tenderskoj specifikaciji.Traženo je i da u okviru ponude budu uključene i dve svečane večere za 159 osoba.Skupštini Jagodine potrebne usluge restorana sa najmanje 200 mesta Sekretarijat je početkom marta skratio rok za dostavljanje ponuda, umesto do 9. marta, do 7. marta.Razlog za skraćenje roka je poremaćj na deviznom tržištu, a zbog toga što je Jagodina dozvolila iskazivanje cene u ponudi u dolarima.Na pitanja Nove ekonomije ko će činiti privredno-političku delegaciju, kao i iz kojih sredstava se finansiraju hotelske usluge, iz jagodinske uprave nisu odgovorili.

Svet

Londonska berza zbog skoka cena obustavila trgovinu niklom

Nakon neviđenog poskupljenja nikla od 250 odsto u poslednja dva dana, Londonska berza metala obustavila je trgovinu tim metalom, prenosi Bloomberg. Kako se dodaje, cene nikla su skočile zbog ruske invazije na Ukrajinu.Glavna briga koja je zadala glavobolju trgovcima niklom odnosi se na snabdevanje tim metalom iz rudnika u Rusiji, pa su cene tog metala na Londonskoj berzi metala porasle na 100.000 dolara po jednoj toniObustava trgovine niklom usledila je nakon što su investitori i predstavnici iz oblasti industrije koji su prodali nikl pokušavali da otkupe ugovore o prodaji tog metala, a brokeri požurili da naplate svoje marže i pokriju gubitke.Ko finansira Putinov rat Berzanskoj jedinici kineske državne banke China Construction Bank, koja je broker najvećeg proizvođača nikla, kompanije Tsingshan Holding Group, Londonska bezra metala dala je dodatno vreme, kako bi mogla da naplati stotine miliona dolara u maržama koje je propustila da naplati u ponedeljak.Obustava trgovine niklom na Londonskoj berzi metala, kako se dodaje, trajaće najkasnije do kraja dana.Nikl, koji se koristi za proizvodnju nerđajućeg čelika i za izradu električnih baterija za automobile.VOĆARI OČEKUJU PAD IZVOZA ZBOG RATA U UKRAJINI

2022

Odabrali smo baš ovaj dan da pružimo podršku našim heroinama

 Kompanija dm drogerie markt tradicionalno je na Osmi mart, najveći praznik žena, donirala robu u vrednosti od 700.000 dinara sigurnim kućama širom Vojvodine. Uz to, drogerijski lanac je i ove godine obradovao poklonima humane dame koje doniraju krv.Povodom najvećeg praznika žena, dm Srbija uputila je donaciju štićenicama sigurnih kuća iz Novog Sada, Pančeva, Sremske Mitrovice, Sombora i Zrenjanina, i na taj način im pokazala da nisu same u svojoj borbi.  „Poznato je da godinama pružamo podršku ženama, posebno onim iz ugroženih kategorija. Tradicionalno smo izabrali Osmi mart da, pre svega, podržimo korisnice sigurnih kuća koje se bore za svoju egzistenciju i da doprinesemo njihovoj borbi i kvalitetu života. Nastojaćemo da i u narednom periodu pomažemo ženama u ovoj situaciji, motivišući društvo da učini isto, jer je važno da budemo tu jedni za druge“, rekla je Alexandra Olivera Korichi, direktorka dm drogerie markt Srbija i Severna Makedonija.Poklone povodom Osmog marta kompanija je usmerila i humanim damama koje godinama dobrovoljno daju krv u okviru akcije „Ništa bez žena“, pri Institutu za transfuziju krvi Srbije u Beogradu. Uz to, dm je namenio poklone i svim ženama i njihovim partnerima koji na ovaj praznik doniraju krv pri Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevcu. „Obradovali smo donatorke krvi iz Beograda i Kragujevca u znak zahvalnosti što i u ovim izazovnim vremenima misle na druge i trude se da pruže lični doprinos društvu. Naša kompanija je posvećena podršci ovim, naizgled, malim činovima humanosti na kojima počiva naše društvo. Ovom prilikom pozivam naše sugrađanke i sugrađane da slede njihov primer i da zajedno stvaramo bolje okruženje za život svih nas“, rekla je direktorka.Povodom dana žena, dm je takođe pripremio poklon-pakete za publiku predstave „Mačka pečena“, koja se izvodi Osmog marta u pozorištu Teatar na Brdu. Budući da predstava glasno govori o nasilju nad ženama i pruža podršku borbi za ženska prava, ovo je za drogerijski lanac bio razlog više da obraduje dame iz publike i njihove pratioce. Kompanija dm nastavlja sa realizovanjem društveno odgovornih projekata s glavnim ciljem da poboljša kvalitet života kako žena tako i svih drugih grupa u zajednici u kojoj posluje. Naime, uz kontinuirani rast, dm beleži i rekordne donacije budući da je samo tokom prošle godine donirao 33,2 miliona dinara u novcu i robi, potvrđujući epitet jedne od društveno najangažovanijih kompanija u zemlji.