Najnovije

Srbija

U Srbiji će se graditi još tri vetroparka, investicija „teška“ tri milijarde evra

Država planira da gradi tri vetroparka u Srbiji, čija je ukupna vrednost oko 3 mlrd EUR. To je navedeno u Nacrtu Programa ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024. godine.Kako stoji u ovom dokumentu koji je objavilo Ministarstvo finansija, osim vetroparka Kostolac snage 66 MW u vlasništvu JP EPS, koji je već u izgradnji, moguće lokacije za realizaciju projekata državnih vetroelektrana su još Zabela i Kovin-Dubovac, kao i javno-privatno partnerstvo sa kompanijom Fintel Energija ad za izgradnju vetroparka Maestrale Ring snage približno 600 MW.Ukupna snaga ovih projekata je oko 3.000 MW.Podsetimo, Maestrale Ring najavljen je kao najveća vetroelektrana na kopnu na celom evropskom kontinentu.Kompanija Fintel energija ad najavila je gradnju ovog vetroparka u subotičkom ataru početkom 2019. godine. Krajem prošle godine usvojen je i plan detaljne regulacije za Maestrale Ring, a zatim i idejno rešenje, ali se do sada nije pominjalo da će partner u ovoj investiciji vrednoj 700 mil EUR biti država Srbija.Osim ulaganja u vetar, Srbija prema Nacrtu programa ekonomskih reformi za naredne dve godine u planu ima i velike investicije u solarnu energiju.Prema Programu, državni projekti solarnih elektrana realizovali bi se na državnom zemljištu gde dominira više od 200.000 hektara uparloženog poljoprivrednog zemljišta, na kojem je moguća gradnja oko 2.000 MW solarnih elektrana.Dodaje se da je u okviru ovog plana potpisan (u avgustu ove godine) i Sporazum o saradnji između Ministarstva energetike i američke kompanije UGT Renewables LLC, sa kojom se pregovara o izgradnji solarnih panela ukupne snage oko 1.000 MW, na površini od oko 2.000 hektara i desetak lokacija širom Srbije, čime bi se dobio kapacitet od jednog gigavata električne energije i smanjila emisija CO2 za 1,9 miliona tona godišnje.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je izjavio da "predstoje ne laki razgovori oko uslova" sa ovom američkom kompanijom, te da bi nakon potpisivanja ugovora izgadnja trajala oko dve godine.Kao i u slučaju Maestrale Ringa, ni ovaj projekat do sada nije pominjan kao deo državnog plana solarnih elektrana.U Nacrtu programa se navodi da će se solarne elektrane graditi i na deponijama termoelektrana, o čemu je eKapija već pisala.- Na ovom zemljištu koje pripada EPS-u moguća je izgradnja oko 300 MW solarnih elektrana, ukupne vrednosti oko 200 mil EUR – navodi se u dokumentu.Podseća se i da je započeta realizacija državnog projekta promovisanja novog instituta kupac-prodavac, u okviru kojeg je izvršena procena ukupne površine krovova u Srbiji koja iznosi oko 600 km2."Postavljanje krovnih solarnih panela na 10% ove površine obezbedilo bi instalisanu snagu od 6.000 MW (70% ukupno instalisane snage danas), odnosno godišnju proizvodnju od 7 TWh (oko 20% ukupne aktuelne godišnje proizvodnje)", piše u nacrtu programa i dodaje da svi pobrojani državni projekti solarnih elektrana ukupno donose novih 8.300 MW snage, vrednosti 6,2 mlrd EUR.U Programu se podseća da je pripremljen novi plan investicija sa projektima u energetici i rudarstvu vrednim oko 17 mlrd EUR, od čega je, kako se navodi, oko 12 mlrd EUR planirano za projekte koji se odnose na vetroparkove, solarne elektrane i hidroelektrane.U slučaju realizacije svih projekata iz investicionog plana, ukupna emisija CO2 bila bi smanjena za oko 23 miliona tona,stoji u dokumentu koji je na javnom uvidu do 21. decembra.Podsticaji i za daljinsko grejanje po utroškuKroz Nacrt programa najavljeno je i da će Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, čije je formiranje bilo najavljeno za jun ove godine početi sa radom početkom 2022.Navodi se da je imenovana direktorka i da je u pripremi sistematizacija Uprave.Za izgradnju kapaciteta Uprave u narednoj godini, kako je navedeno, biće uloženo oko 2 mil EUR, dok će za investicije u okviru planirane reforme za povećanje energetske efikasnosti, procena je, u 2022. biti potrebno 57 mil EUR.Samo za subvencije i transfere za povećanje energetske efikasnosti koje će dodeljivati Uprava, u 2022. biće potrebno oko 20,83 mil EUR iz budžeta i još oko 13,9 miliona iz budžeta lokalnih samouprava.U 2023. planirano je povećanje troškova za rad Uprave za oko 20%.Uprava koja je najavljivana kao ključna institucija za podršku građanima da povećaju energetsku efikasnost u svojim domaćinstvima, davaće podsticaje za energetsku sanaciju stambenih objekata.Zanimljivo je da se u Programu navodi da će za višestambene zgrade priključene na sistem daljinskog grejanja koje dobiju podsticaje za unapređenje energetske efikasnosti od Uprave, biti predviđen prelazak na naplatu prema potrošnji toplotne energije.

Lifestyle

Na današnji dan pre 60 godina Andriću uručen Nobel

Tačno 10. decembra 1961. godine jedinom srpskom nobelovcu uručena je najprestižnija nagrada koju jedan književnik može da dobije za delo "Na Drini ćuprija". Njegovo putovanje u Švedsku trajalo je dve nedelje. Šta je prethodilo Andrićevom izlasku na scenu i čuvenom govoru "O priči i pričanju" i šta se dešavalo posle toga?Zajedno sa suprugom Milicom Babić leteo je preko Kopenhagena. Andrićeva skromnost bila je velika, kažu hroničari tog vremena, da je želeo da se slavljenička atmosfera što pre stiša. Međutim, ona je u Stokholmu bila i veća nego u Beogradu. Po sletanju na aerodrom u prestonicu Švedske, dočekali su ga novinari u Kraljevskoj čekaonici. Naizmenično je odgovarao na srpskom, francuskom i nemačkom. Upisao se i u knjigu počasnih gostiju aerodroma i istog dana imao je dva sastanka - sa Anderom Esterlingom, sekretarom Švedske kraljevske akademije i predsednikom Nobelove fondacije Arneuom Tiseliusom.Imao je pet dana vremena da se sastane sa poznatim književnicima poput Ejvina Jonsona, poseti muzeje, galerije i švedske izdavače. Isto toliko vremena imao je da pripremi govor, stajling za dodelu. Zanimalo ga je šta bi bilo najbolje da obuče, smoking je poneo iz Beograda, ali da li mu je bio potreban i žaket? Foto: Youtube prt scKoliko govor treba da traje, šta tačno znači "što kraće - to bolje"? Na kom jeziku je najbolje da govori? U Švedskoj se i tada najbolje razumeo engleski. I šta da obuče njegova žena, Milica Babić? Za svaki prijem, naročito tokom gala dodele nagrade i večere kod kralja, bile su joj neophodne različite toalete, skroz dugačke. Desetog decembra, u ukrašenoj sali poznatog koncert-hola, ispred švedskog kralja Gustava Adolfa IV i svih članova kraljevskog dvora, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, hemiju, medicinu, akademika, književne elite, tačno u 16.30 Andrić je stupio na scenu. Predsednik Nobelove fondacije te godine kritikovao je svet zbog masovnog naoružavanja i (zlo)upotrebe nauke što svoje pronalaske koristi za konstruisanje oružja. Onda je predstavio dobitnika nagrade za književnost:"On (Andrić) stvara jednu dosad nepoznatu stranicu svetske hronike i obraća nam se iz dubine napaćene narodne duše Južnih Slovena".Pored diplome i zlatne medalje, nagradu je činio i ček Skandinavske banke na tadašnjih 250 hiljada švedskih kruna. Novčanu nagradu, Ivo Andrić, poklonio je Bosni i Hercegovini za razvijanje bibliotekarstva.Onda je krenuo govor:"Moja domovina je zaista “mala zemlja među svetovima”, kako je rekao jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila." (deo govora "O priči i pričanju")Nakon svečane večere, zvanice su zaplesale valcer. Posle uštogljene i formalne zabave, prisutni su zaigrali rokenrol. Dan kasnije, Milica Babić i Ivo Andrić uputili su se na svečanu večeru kraljevska porodice. U okviru ove posete Stokholmu, Andrić je prisustvovao nizu svečanosti, a održao je i predavanje na Slovenskom institutu u Upsali. Bez kamera, reflektora i smokinga, posetio je i jedan studenski dom i tom prilikom se obratio studentima mašinstva i medicine citirajući Turgenjeva: "Ostavite malo mesta u svojoj duši i za umetnost jer umetnost čini da lakše podnosimo zlo, a da još lepše doživimo dobro".Tokom dvonedeljnog boravka, Andrić je dobio mnogo neformalnih priznanja. Video je natpis u knjižarama da kupci mogu samo po jednu njegovu knjigu da kupe, a na ulicama su mu prilazi fanovi koji su ga molili za autogram. Bio je zvezda. 

Srbija

Pomorski saobraćaj takođe značajno doprinosi klimatskim promenama

Uloga pomorskog transporta u svetskom lancu snabdevanja je ogromna i bez nje praktično ne bi bila moguća globalna trgovina kakvu danas poznajemo, piše portal Klima 101. Iako ekonomski efikasan, brodski transport je odgovoran za oko 2,5 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte.Pomorski transport emituje oko 940 miliona tona ugljen-dioksida godišnje i odgovoran je za oko 2,5 odsto emisija GHG složenih gasova koji zadržavaju toplotu ili dugotalasno zračenje u atmosferi. Brodovi su takođe odgovorni za čak 18-30% ukupnog svetskog zagađenja azot-oksidom i devet odsto globalnog zagađenja sumpor-oksidom. Oko 70 odsto tih emisija dešava se na udaljenosti do 400 kilometara od obale. Globalna flota za pomorski transport kako se podseća sastavljena je od putničkih kruzera, kontejnerskih brodova, brodova za prevoz rasutog tereta i tankera za prevoz nafte. Njima se prevozi gotovo sve: građevinski materijali, gorivo, tehnika, odeća, hrana. Većina stvari koje imamo u domaćinstvu su stigle brodom, više od 85 odsto.Upotreba teških fosilnih goriva u prekookeanskim brodovima dovodi do značajne emisije gasova sa efektom staklene bašte, i doprinose globalnom zagrevanju kroz emisije takozvanog crnog ugljenika i izlivanjem toksičnih materija direktno u okeane.Za prevoz se koristi najprljavije fosilno gorivo, velike gustine i viskoznosti čije sagorevanje oslobađa ogromne količine ugljen-dioksida, okside sumpora i azota.  Oksidi sumpora osobođeni u atmosferskim brodskim emisijama, kako se dodaje mogu da uzrokuju respiratorne probleme, povećaju kisele kiše i štetni su za zdravlje ljudi i morskih životinja.Prema Međunarodnoj pomorskoj organizaciji (IMO), emisije GHG iz pomorskog transporta bi se mogle povećati između 50 i 250 procenata do 2050. godine, što bi dodatno otežalo sprovođenje ciljeva iz Pariskog (klimatskog) sporazuma.Negativni efekat izduvnih gasova dolazi i u obliku gotovo nevidljivih čađavih čestica, crnog ugljenika, koji u artičkim krajevima može da zagad led i sneg, ako se ne kontroliše. Jedna studija pokazuje da su na Artiku emisije crnog ugljenika sa brodova porasle za čak 85% između 2015. i 2019. godine.Napominje se da ne može da se zanemari ni uticaj putničkog pomorskog saobraćaja u zagađenju, jer su moderni kruzeri veličine nekog plutajućeg grada, sa populacijom i do 70.000 ljudi. Oni koriste ista fosilna goriva za pogon i nekontrolisano ispuštaju kanalizacioni otpad u vodu.Dodaje se da se emisije GHG u pomorskom sektoru mogu znatno ublažiti, zbog čega je je 2018. godine IMO usvojio posebnu strategiju, a prvi pozitivni efekti  postignuti su usporavanjem saobraćaja.Potrošnja goriva direktno zavisi od veličine, težine i brzine kojom se brod kreće. Ako poveći brod za transport kontejnera pod delimičnim opterećenjem smanji svoju brzinu kretanja sa 24 čvorova na 21, umanjiće potrošnju goriva za 33 odsto.KORIŠĆENJE ENERGIJE VETRAPraksa usporavanja brodova je započela još 2007. godine, zbog ekonomske krize i zadržala se do danas. Ipak, težnje nekih kompanija su da emisiju štetnih čestica smanje na nulu, primenm aero i hidro dinamike.Među interesantnijim inženjerskim rešenjima je upotreba energije vetra, kao na brodovima kojim su prvi moreploovaci obilazili svet. Modernija varijanta jedra je flettner rotor koji je u fazi testiranja, ali koji bi mogao da poveća energetsku efikasnost brodova.Jedan od velikih problema je i sam put lanca snabdevanja, kada isti tovar putuje unakrsno preko okeana dok ne dođe na krajnju destinaciju, čime se dodatno rasipa gorivo i povećava ugljenični otisak. Skraćivanje ruta i efikasnija logistika su ključni za rešavanje ovog problema.Sektor pomorskog transporta istražuje niz alternativnih goriva i tehnologije sa nultom emisijom, uključujući baterije, održiva biogoriva i zeleni ili plavi vodonik i njihove derivate, kao što su amonijak i metanol.Pomorski saobraćaj se u fokusu javnosti našao proletos nakon zastoja jednog broda u Sueckom kanalu, ali i usporenog protoka robe u lukama zbog pandemije korona virusa. Problemi u lancu snabdevanja prethodnih meseci doveli su do vrtoglavog rasta cena pomorskog transporta, što utiče na cenu robe u celom svetu.Upravo ti primeri kako se dodaje pokazuju da je taj sektor važan za globalnu trgovinu, ali se u javnosti gotovo i ne pominje. 

2021

700.000 evra za bebe zaposlenih u MK Group i porodilišta u regionu

  Petu godinu zaredom, MK Group u okviru programa ,,Podrška porodici“ nagrađuje svoje zaposlene u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori, koji su se tokom godine ostvarili u ulozi roditelja. U 2021. ova regionalna grupacija bogatija je za 152 bebe, a ukupna suma izdvojena za tu namenu iznosi više od 6,5 miliona dinara. ,,MK Group već pola decenije dodeljuje novčane subvencije zaposlenima koji su postali roditelji. To je jedna lepa tradicija koja govori o odgovornosti i brizi za zaposlene. Na ovaj način pokazujemo da smo uz naše kolege u značajnim i posebnim momentima. Do sada je kroz program „Podrške porodici“ nagrađeno 700 porodica i 1150 beba ukupnom sumom koja prelazi 37 miliona dinara“, istakao je Mihailo Janković, generalni direktor MK Group, na regionalnom skupu koji je organizovan u Beogradu ovim povodom.Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK Banke, navela je da i bankarska grupacija realizuje isti program za svoje zaposlene u AIK Banci i Gorenjskoj banci. ,,Izuzetno mi je drago da već drugu godinu zaredom baš iz naše bankarske grupe dolazi najveći broj novorođenih beba, i da ih ove godine ima još više nego prošle. Uvek se radujemo novim članovima naše AIK porodice, i upravo zato, kao banka okrenuta budućnosti, ulažemo u decu i nove naraštaje“, ukazala je gđa Galić na događaju.Ove godine „Podrška porodici” je proširena u veliki društveno odgovorni projekat kroz donacije porodilištima širom regiona. Tim povodom, na regionalnom skupu učestvovali su i predstavnici porodilišta iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Oni su zajedno sa potpredsednikom MK Group Aleksandrom Kostićem simbolično obeležili početak realizacije donacija.,,Dolazak deteta važan je trenutak za život svake porodice, ali i za ceo narod. Upravo to je bio motiv da naš program „Podrške porodici“ proširimo. Ove godine podržavamo ne samo porodice naših zaposlenih, već i buduće roditelje u zemljama regiona u kojima poslujemo. Za te potrebe smo izdvojili 700.000 evra. Cilj nam je da pružimo sistemsku podršku porodičnoj politici i merama za podsticaj nataliteta. U čitavom regionu godišnje se rodi oko 140.000 beba, i mi želimo da pomognemo da dođu na svet u što boljim uslovima“, izjavio je g. Kostić. On se zahvalio predstavnicima porodilišta koji su svojim prisustvom uveličali regionalni skup, ali i ministrima zdravlja iz pomenutih zemalja regiona koju su pružili podršku ovom projektu i pomogli u izboru porodilišta kojima su dodeljene donacije.U Srbiji je izabrano porodilište KBC ,,Dr Dragiša Mišović“. „Ovim putem zahvaljujemo kompaniji MK Group i AIK Banci na donaciji koju ćemo iskoristiti za renoviranje prijemnog odeljenja i proširenje kapaciteta ambulanti za preglede trudnica. Nama je ovo veoma bitno, pošto smo u ovoj godini već dostigli rekordan broj porođaja, a planiramo da u narednim godinama taj broj bude veći. Na ovaj način ćemo unaprediti kvalitet usluge i skratiti vreme čekanja budućih majki kako bismo opravdali reputaciju najboljeg porodilišta u Srbiji”, istakla je dr Slađana Mihajlović, upravnica Bolnice za ginekologiju i akušerstvo KBC „Dr Dragiša Mišović“ Dedinje.Pored ove zdravstvene ustanove, donacije u okviru programa ,,Podrška porodici“ realizuju se u još šest porodilišta u regionu. U njima se ukupno svake godine rodi oko 16 hiljada beba. Renovirana odeljenja, odnosno novu opremu i uređaje dobiće i porodilište Univerzitetsko kliničkog centra Ljubljana, porodilište ,,KBC Sestre milosrdnice“ u Zagrebu, porodilišta Opšte bolnice ,,Danilo I“ na Cetinju i Opće bolnice ,,Prim. Dr Abdulah Nakaš“ u Sarajevu, kao i ginekološko-akušerska odeljenja Bolnice ,,Dr Mladen Stojanović“ u Prijedoru i Bolnice Gradiška.

Svet

Kreni promeni: Usvojen i drugi zahtev, nećemo slaviti pobedu

Inicijativa Kreni-promeni koja je organizovala blokade puteva saopštila je da usvojen i drugi njihov zahtev zbog kog se u Srbiji protestovalo. Dodaju da zbog toga neće biti nikakve proslave, kao i da podržavaju "svaki vid borbe za promene". Kreni-promeni je pozvao sve zainteresovane građane da im se priključe u prikupljanju potpisa  za narodnu inicijativu kojom će se predložiti zabrana iskopavanja litijuma u Srbiji.Zakon o eksproprijaciji je povučen, a izmenjen je Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi i to je prema njihovim rečima "jedna dobijena bitka svih građana":"Obećali smo javno da blokade prestaju, ako usvoje zahteve. Mi ne možemo da prekšimo datu reč. Istovremeno, deo ljudi naših saboraca i organizacija koje su podržale ove proteste, želi da nastavi sa novim zahtevima. Podržavmo svaki vid borbe za promene. Ne možemo da pravimo proslavu dok ljudi koji su se borili sa nama rame uz rame nastavljaju borbu. Zato nećemo praviti nikakvu proslavu", kaže predstavnik Kreni-promeni Savo Manojlović. On je naveo da mu ljudi često na društvenim mrežama i uživo govore kako mora da se nastavi sa blokadama. Dodaje da mu je kako važno da ne pogazi sopstvenu reč, kao i da ta inicijativa ima "naredni kora"."Sve vreme smo insistirali na izmenama Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, zato što sada možemo preko narodne inicijative, sakupljanjem 30.000 potpisa, Narodnoj skupštini da predložimo propis kojim ćemo onemogućiti dalje iskopavanje litijuma, a o kojem će Narodna skupština morati da se izjasni", rekao je Manojlović.Prema njegovim rečima, sakupljanje potpisa biće pokrenuto u januaru, a pre toga nam treba mreža ljudi volontera sa kojima će sakupiti potpise za tu inicijativu.Nastavak protesta i blokade puteva najavio je predstavnik pokreta Ekološki ustanak, Aleksandar Jovanović Ćuta."Tek kada isteramo Rio Tinto, možemo da kažemo da smo pobedili", izjavio je Jovanović za novine Nova.

Svet

Evergrand zvanično nije platio dugovanja

Kineska kompanija Evergrand nije uspela da plati dug globalnim investitorima, saopštio je u četvrtak Fitch, firma za kreditni rejting. Pitanje je kako će Peking popraviti imovinsku kompaniju opterećenu dugovima koja je postala simbol problema koji muče drugu po veličini svetsku ekonomiju, prenosi Njujork Tajms.Firma Fitch Ratings je u saopštenju navela da je kineskog investitora stavila u kategoriju „ograničenih obaveza“, što znači i da kompanija Evergrand formalno nije izvršila novčane obaveze, ali još nije ušla u bilo koju vrstu stečaja, likvidacije ili drugog procesa koji bi zaustavio njeno poslovanje.Saopštenje je usledilo nakon što je u ponedeljak Evergrandu istekao rok za plaćanje dve svoje obveznice, ukupne vrednosti više od 82 miliona dolara. Evergrand se nije oglasio nakon isteka roka, ali su neki vlasnici obveznica izjavili da nisu primili svoje isplate.Evergrand je već rekao da će se „aktivno angažovati” sa svojim stranim kreditorima kako bi se smislio plan za restrukturiranje što je često dugotrajan proces koji može uključivati rasturanje kompanije i prodaju njenih delova da bi se svi isplatili. Takođe svaki potez bi zahtevao blagoslov kineske vlade, koja brine da bi iznenadno raspuštanje kompanije moglo da pogodi finansijski sistem zemlje i potencijalno mnoge vlasnike kuća u Kini koji su već platili stanove koji tek treba da budu izgrađeni.Početkom nedelje, Evergrand je rekao da su se zvaničnici iz nekoliko institucija koje podržava država pridružili odboru za rizik koji će pomoći kompaniji da se restrukturira.Iako je Fitch-ovo određenje ozvaničilo Evergrandovo neizvršenje obaveza, tržište je dugo očekivalo ovaj trenutak, esecima se ova kompanija mučila da ispoštuje rokove za otplatu obveznica, a za mnoge je bilo samo pitanje vremena kada će ostati bez novca da plati svoje račune.„Svi smo očekivali da Evergrand neće moći da izvuče zeca iz svog šešira“, rekao je Mišel Lovi, izvršni direktor SC Lowy, investicione firme koja ima malu poziciju u Evergrand obveznicama i dodaje da je sada red na njih da iznesu neki oblik predloga za restrukturiranje.Fitch je u četvrtak takođe stavio kompaniju Kaisa, još jednog velikog i problematičnog investitora, u kategoriju „ograničenih obaveza“ nakon što ona početkom ove nedelje nije isplatila vlasnicima obveznica 400 miliona dolara.Ova neispunjenja obaveza testiraju dugogodišnja očekivannja stranih investitora da će Peking na kraju uskočiti da spase svoje najveće kompanije.Godinama su mnogi investitori davali novac kompanijama poput Evergranda na osnovu ove pretpostavke, ali u skorije vreme, vlasti su pokazale veću spremnost da dozvole da kompanije propadnu kako bi obuzdale neodrživ problem kineskog duga.Da bi ovo naglasila, kineska centralna banka je za probleme okrivila Evergrandovo „loše upravljanje i nepromišljeno širenje“ i dodala da je kriza ograničena na Evergrand. Ji Gang, guverner centralne banke, nagovestio je u četvrtak da će Evergrand proći kroz nešto što liči na tipičnu reorganizaciju, sugerišući da spasavanje nije bilo u planu.Peking je bio u centru u periodu nakon prethodnih korporativnih katastrofa. Pre tri godine, Peking je preuzeo kontrolu nad Anbang Insurance Group nakon što je pritvorio njenog predsednika, koji je kasnije poslat u zatvor zbog prevare. Početkom prošle godine, lokalni vladini zvaničnici su uskočili da preuzmu kontrolu HNA, transportnim i logističkim konglomeratom opterećenim dugovima zbog skupih akvizicija u inostranstvu, a pod njihovim vođstvom, problematično preduzeće je gurnuto u administraciju.Evergrandovi finansijski problemi su delimično rezultat pokušaja Pekinga da se „ohladi“ kinesko stambeno tržište. U strahu od prelivanja u širi finansijski sistem, regulatori su se obračunali sa investitorima nekretnina kao što je Evergrand, primoravajući ih da otplate dug prema bankama i drugim finansijskim institucijama.Ova kompanija se borila da rasproda svoju imperiju, ali nije uspela da proda posao sa električnim vozilima uprkos razgovorima sa zainteresovanim kupcima, dok usporeno tržište nekretnina i manja potražnja za novim stanovima su još više pogoršali stvari.Evergrand se često oslanjao na preprodaju stanova pre nego što su bili u potpunosti izgrađeni. Čak 1,6 miliona kupaca kuća je čekalo u septembru da se useli u stanove kada je kompanija okupila svoje najviše rukovodioce i zamolila ih da javno potpišu obećanje kojim će se obezbediti završetak stotina razvojnih projekata koji su već bili prodati.Da bi ispunio to obećanje, Evergrand je morao ili da unapred proda nove nekretnine kako bi prikupio dovoljno novca da nastavi sa radom ili da pronađe druge izvore gotovine.Zanimljivo je da je Evergrand nekoliko meseci uspevao da plaća vlasnike obveznica, a malo ko je mislio da će Evergrand dugo trajati. Napori drugih kineskih graditelja stambenih naselja počeli su kada su se investitori uspaničili i podigli svoje troškove zaduživanja na nove maksimume. Sa ograničenim pristupom finansiranju usred šireg suzbijanja zaduživanja u industriji, više od 11 kompanija za nekretnine ove godine nije isplatilo svoje obveznice.Kako su se nevolje pogoršavale, Evergrand je sve manje govorio o svojim izgledima. Da bi saznao da li je izvršio isplate, finansijski svet se obratio vlasnicima obveznica da ih pita da li su primili novac. Unutar Kine, cenzori su potisnuli sve negativne vesti.Sada investitori moraju da sačekaju sve informacije koje Evergrand i Peking smatraju vrednim da objave.

Srbija

Zbog renoviranja objekta Ministarstva finansija menja se urbanistički plan

Na inicijativu Ministarstva finansija pristupilo se izmeni i dopuni Plana detaljne regulacije za deo bloka između Ulica Admirala Geprata, Kneza Miloša, Balkanske i Nemanjne, kako bi se omogućila rekonstrukcija i dogradnja objekta u Balkanskoj ulici (na katarstasrskoj parceli 806/7). Objekat će koristiti Ministarstvo finansija. "Ovom izmenom stvoriće se uslovi renoviranja objekta u skladu sa savremenim tendencijama i važnim zakonskim regulativama i podzakonskim aktima koji uređuju ovu oblast, i omogućavaju korišćenje objekata za potrebe Ministarstva finansija", piše u Nacrtu izmene Plana. U Nacrtu izmena navodi se da je planirana parcela orijentacione površine 2.123 metara kvadratnih i da se zadržava jedan objekat na njoj. Dozvoljena je rekonstrukcija, dogradnja, adaptacija, sanacija, investiciono i tekuće održavanje objekata. Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je javni uvid u Nacrt izmena i dopuna plana detaljne regulacije za deo bloka između ulica Admirala Geprata, Кneza Miloša, Balkanske i Nemanjine. Javni uvid traje od 9. do 23. decembra.Ministarstvo finansija u julu ove godine raspisalo je tender za izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju objekta u ulici Balkanska 53 u Beogradu.Na toj adresi nalazi se nekadašnji vojni objekat, a u tenderskoj dokumentaciji se navodi da je kompleks napušten 2010. godine i da nije u namenskoj funkciji."Objekat je izgrađen na katastarskim parcelama broj 806/6 i 806/7 u katastarskoj opštini Savski Venac. Na katastarskoj parceli 806/7, ukupne površine 1052 metara kvadratnih, nalazi se objekat neto površine 7913 m2. Na katastarskoj parceli broj 806/6, ukupne površine 898m2, prostire se parking. Objekat ima glavni ulaz, iz Balkanske ulice 53 i jedan pomoćni ulaz iz dvorišta", pisalo je u tenderskoj dokumentaciji. Posao izrade projektno-tehničke dokumentacije dobila je u avgustu firma Mašinoprojekt Kopring, koja je bila jedini ponuđač.Ko budući korisnici objekta planirani su: Uprava carina, CFCU, Sektor za drugostepeni carniski i poreski postupak, Uprava za javni dug, Uprava za igre na sreću, Uprava za duvan, Uprava za slobodne zone. 

Svet

Za litijumom se traga i u Republici Srpskoj?

Dok građani Srbije masovno protestuju zbog najavljene eksploatacije litijuma, minerala od kog se prave električne baterije, sa druge obale Drine blizu Bijeljine već postoje firme koje su zainteresovane za istraživanje tog minerala, prenosi Slobodna Evropa. Dodaje se da tamošnji meštani ne slute da taj mineral takođe može da se pronađe ispod zemlje na kojoj žive."Malo meštana zna šta je litijum uopšte, a kamo li da ga ima u Suvom Polju. Nemamo mi nekih informacija vezano za to do sad, a niti neke pretenzije da bi to dali na iskop nekome, ako bi nas neko pitao. Opet bi to bio dogovor sa Gradskom upravom i Vladom Republike Srpske", kaže Slavica Obrenović, predsednica Mjesne zajednice Suvo Polje, kod Bijeljine.Ona kaže da u toj zajednici od nekih 1.500 stanovnika, koji se većinom bave poljoprivredom, ima malo ljudi koji znaju šta je litijum i za šta se on upotrebljava.Saglasnost za ispitivanje terena u tom selu, kako se dodaje, tražila je kompanija Rodon iz Bijeljine. Ipak, gradska uprava je krajem novembra odbila njihov zahtev za izvođenje detaljnih geoloških istraživanja litijuma i bora na području grada.U rješenju koje je Grada Bijeljine koje je dostavljeno toj kompaniji i koje je objavljeno na sajtu gradske uprave, navodi se da "nemaju dovoljno informacija niti odgovarajući pravni osnov na osnovu kojeg bi izdali traženu saglasnost".Kompanija Rodon, kako se dodaje, osnovana je u julu prošle godine i bavi se inženjerskim poslovima i poslovima u vezi sa  tehničkim savetovanjem.Pored Bijeljine, ta firma je isti zahtjev poslala Ministarstvu energetike i rudarstva Republike Srpske. Međutim, od ministarstva još nisu dobili odgovor.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Litijum je došao u žižu javnosti na Balkanu kada su krajem novembra i početkom decembra građani i ekološka udruženja protestovali u Srbiji zbog potencijalne eksploatacija jadarita, rude koja sadrži litijum i bor. Jadarit je pronađen u okolini Loznice, na zapadu Srbije.Građani su izrazili zabrinutost da bi planirani rudnik kompanije Rio Tinto, koja je zainteresovana za eksploataciju, mogao da zagadi okolinu, zemljište i reke. Iz te kompanije odbacuju tvrdnje o zagađenju i obećavaju poštivanje najviših ekoloških standarda za svoj projekat.Ekološke organizacije u Srbiji najavile su nastavak protesta i blokade puteva, a kako dodaju, njihov glavni zahtev biće da kompanija Rio Tinto odustane od Projekta Jadar.

Srbija

Praktični vodič za pokretanje startapa

Inicijativa „Digitalna Srbija” predstavila je studentima vodič „Preduzmi ideju — pokreni startap” koji pruža praktične informacije i savete neophodne za buduće i sadašnje pokretače inovativnih biznisa. Ovaj korisni dokument nastao je kroz saradnju Inicijative „Digitalna Srbija” i konsultantske kuće PwC Srbija u okviru projekta „Preduzmi ideju” koji se realizuje uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Vodič je objavljen na sajtu preduzmi.rs odakle ga svi zainteresovani mogu besplatno preuzeti.„Na jednom mestu objedinili smo odgovore na veliki broj pitanja u vezi sa osnivanjem i poslovanjem startapa. Od razvoja inovativne ideje, preko formiranja tima, pa do registracije firme i nalaženja izvora finansiranja i podsticaja, vodič sadrži detaljne informacije i ključne sugestije koje će budućim inovativnim preduzetnicima olakšati proces komercijalizacije ideja i ulaska na tržište”, istakla je Bojana Tomić Brkušanin, direktorka projekta.Kako identifikovati problem koji rešava moja ideja? Da li tako nešto već postoji? Gde da nađem članove tima? Kako da registrujem startap i nađem prvu eksternu investiciju? Ovo su pitanja sa kojima se susreće svaki pokretač startapa, a jedan od njih bio je i Đorđe Jevtić, osnivač OTA Sync & Serbian Bookers-a. On je na današnjem predstavljanju vodiča sa studentskim startap timovima sa Beogradskog univerziteta podelio priču o svojim počecima u svetu inovativnog preduzetništva. Sada su odgovori na ova pitanja sadržani u vodiču „Preduzmi ideju — pokreni startap”.„Kreiranje ovog vodiča jeste neki vid podrške svim mladim ljudima koji žele da postanu inovativni preduzetnici. Za mnoge od njih, pristup ovim informacijama značiće korak napred ka konačnoj odluci da se oprobaju u svetu preduzetništva. Siguran sam da bi moj početak bio dosta lakši da sam u jednom dokumentu u tom trenutku mogao da nađem sve što me kao mladog preduzetnika interesuje”, istakao je Jevtić.Milan Okanović, docent na Katedri za marketing menadžment i odnose s javnošću Fakulteta organizacionih nauka govorio je o aktivnostima koje će u okviru projekta „Preduzmi ideju” uključiti studente i mlade ljude, ali i univerzitetske profesore. U okviru projekta predviđena je realizacija kurseva na fakultetima, mentorskih programa i brojnih radionica. Projekat „Preduzmi ideju“ će se u naredne četiri godine baviti promocijom preduzetničkih vrednosti kroz programe razvoja preduzetničkog načina razmišljanja, jačanjem povezanosti između akademske i poslovne zajednice, podsticanjem multidisciplinarnih istraživanja usmerenih na inovacije, izgradnjom preduzetničkog pristupa i preduzetničkog razmišljanja na fakultetima i slično. Projekat realizuje Inicijativa „Digitalna Srbija” u partnerstvu sa Fakultetom organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, Novom Iskrom, PwC Srbija i Startitom, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Srbija

Beograd opet traži firme za iseljenje bespravno useljenih

Grad Beograd ponovo je raspisao tender putem kojeg traži tehničku podršku prilikom iseljenja bespravno useljenih lica iz stanova u kojima je grad vlasnik. Procenjena vrednost javne nabavke iznosi 2,99 miliona dinara. Posao će obuhvatati obijanje brave i njenu zamenu, iznošenju nameštaja i stvari i odvoženje u skladište.Takođe, javnom nabavkom je obuhvaćena i usluga raseljavanja, odnosno utovar stvari u kamion ili kombi i prevoz do drugog stana koje je aktom nadležnog organa dodeljen na korišćenje odnosno zakup ili otkup. Beograd nije našao podršku za iseljenje bespravno useljenih licaU specifikaciji se navodi da se u evidenciji Sekretarijata za imovinske i pravne poslove nalaze se stanovi, poslovni objekti i poslovni prostori. Sekretarijat za imovinske i pravne poslove je javnu nabavku za ovu uslugu raspisao i pre par meseci, ali je tender obustavljen jer nije dostavljena nijedna ponuda. U dokumentaciji se navodi da će se sporazum za izabranom firmom zaključiti na godinu dana, odnosno do utroška sredstava.Od zainteresovanog ponuđača se traži da je prethodne tri godine pružio usluge iseljenja ili selidbe za najmanje sedam objekata ili posebnih delova objekta, da raspolaže najmanje jednim kamionom nosivosti preko 3000 kilograma i najmanje jednim kombijem nosivosti preko 1000 kilograma.

Srbija

I sa povećanjem plata, lekari i dalje nedovoljno zarađuju

Da plate lekara nisu dovoljno visoke slažu se i sindikalci i građani. Iako je vlast sprema povećanje od 8 odsto, zdravstveni radnici poručuju da nije ni blizu dovoljnog, jer trenutno lekari dobijaju tek tri puta veću zaradu od nemedicinskog kadra, a ta razlika bi trebalo da bude skoro duplo veća. Tako makar predviđa sistem platnih razreda, čija se primena "kuva" i odlaže već godinama.„Trenutno su kolege ljute, besne i pomirene sa situacijom. Pokušavaju, kao i decenijama pre u zdravstvu u Srbiji, da svojim ličnim angažmanom pomognu pacijentima. Ali, znate, kada je epidemija i kada je toliki broj pacijenata, a sve ovako loše organizovano, onda je to veoma teško. Iscrpljeni smo i odavno bez mogućnosti”, kaže za Novu ekonomiju predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić.Koliko su stvarno plaćeni lekari I to nije utisak samo doktora Panića. Nova ekonomija je već pisala o tome da su lekari u kovid bolnici u Batajnici radili u uslovima koji su podrazumevali ograničenu količinu zaštitne opreme, dugačke smene u skafanderima, mlade lekare koji su bili kažnjavani zbog toga što su odluke rukovodstva komentarisali na društvenim mrežama...Izvor koji je dobro upoznat sa situacijom u kovid bolnici u Batajnici, a čije je ime poznato redakciji Nove ekonomije, kaže da su lekari koji rade u ovoj ustanovi u septembru radili mimo propisa, odnosno da nakon noćne smene nisu dobijali slobodan dan, već samo onda kada izlaze iz noćnog rada. I pored ovakvih uslova, plata za taj mesec nije bila veća, tvrdi naš izvor.On objašnjava i da se mnogim lekarima, pre svega mladim, stalno produžavaju ugovori o radu na određeno, umesto da dobiju stalno zaposlenje. Ovi mladi ljudi nisu u mogućnosti da planiraju svoj život, objašnjava on. Niti znaju koliku će zaradu da prime za svoj rad, niti imaju slobodnih dana. Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara Kovid dodatak, odluka direktoraNaša redakcija je imala uvid u pojedine dokaze o obračunima zarade („platne listiće“) lekara iz kovid bolnice u Batajnici iz kojih može da se vidi da jedan sat rada lekara vredi tek nešto više od 480 dinara. U taj iznos nije uračunat kovid dodatak koji zdravstveni radnici koji rade sa kovid pacijentima dobijaju za vreme pandemije.Kako se može videti iz pojedinačnih rešenja zdravstvenih ustanova, kovid dodaci, odnosno stimulacije, dodeljuju se na osnovu različitih dopisa Ministarstva zdravlja i naloga iz dopisa republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.Primera radi, u rešenju Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata iz oktobra 2020. godine, koje je dostupno na sajtu te ustanove, piše da se novčana pomoć isplaćuje procentualno, za efektivne sate rada zaposlenih koji rade na sprovođenju mera i aktivnosti vezanih za zaštitu zdravlja stanovništva, odnosno koji su radili na lečenju i zbrinjavanju pacijenata obolelih od bolesti kovid-19.Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na Fejsbuku Kovid dodatak, odnosno stimulacija, ne može da bude veća od 30 odsto, piše u rešenju. U prilogu ovog dokumenta nalazi se i spisak zaposlenih kojima će biti isplaćene stimulacije.Kako objašnjava Panić, odlučivanje o visini kovid dodatka, kao i o tome koji zaposleni će ostvariti pravo na stimulaciju po ovom osnovu je ostavljano na odlučivanje svakoj ustanovi, odnosno svakom direktoru.„Već smo tim povodom imali više primedbi. Tražili smo da se napravi pravilnik, da se zna koliko ko dobija ako se nalazi u kovidu. Međutim, to je sve i dalje ostalo na tome da direktor,  odnosno službe u bolnici, prave spisak ljudi koji rade u kovidu, pa se onda prema broju radnih sati određuje kakav je dodatak”, kaže on.Spiskove zaposlenih međutim, niko ne proverava, pa je sve ostavljeno „na volju direktora”.Ko je na spisku?„Imali smo tu veliki problem, jer su direktori pisali i one koji ne rade u kovidu, pa su oni dobijali dodatak”, kaže Panić.I Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost”, kaže da su dobijali pritužbe iz velikog broja ustanova. „Zbog toga smo i pripremili neke inicijative iz sindikata da se, eventualno, tu uključi i Komisija za bezbednost i zaštitu zdravlja na radu ili da napravimo jednu univerzalnu formulu po kojoj bi se ti dodaci delili, da ne bude oštećenih”, kaže on.Ministarstvo zdravlja u prvom navratu nije želelo da posluša sindikate i da formira Komisiju koja bi odlučivala o visini i podeli kovid dodataka.„Prepušteno je da to rade direktori ustanova sa svojim pomoćnicima i da oni određuju ko dobija pet, ko 20, a ko 30 odsto”, kaže Ilić.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme Panić objašnjava da u bolnici u Kraljevu, u kojoj je i zaposlen, anesteziolozi imaju najveća primanja i najviše kovid dodatke.„Anesteziolozi imaju najveća primanja, jer u Kraljevu samo mi radimo u kovid intenzivnoj nezi. U nekim drugim velikim ustanovama, mislim da bi svi oni koji se nalaze u intenzivnim negama, trebalo da imaju isti taj dodatak”, kaže on.Njegov kovid dodatak iznosi 21.000 do 23.000 dinara mesečno, ali se ponekada dešava da bude isplaćen sa kašnjenjem.„Naša osnovna plata je oko 108.000 dinara. Sa dežurstvima i svim ostalim izađe na 150.000-160.000, u zavisnosti od meseca. A ovih 20.000 dinara kovid dodatka ako računate na tih 108.000, bilo bi oko 20 odsto”, objašnjava on.Medicinska sestra koja radi „u šoku u kovidu” u Kraljevu za mesec dana dobije 6.000-7.000 dinara kovid dodatka, kaže Panić, a lekar specijalista koji nije anesteziolog dobije 16.000-18.000.Stručnost veća od plate U odnosu na zaradu pre pandemije, zdravstveni radnici su u aprilu 2020, u jeku pandemije, dobili povišicu od 10 odsto, koja je do kraja godine bila isplaćivana kao stimulacija. Od početka  2021. ovo povećanje je, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, uračunato u redovnu cenu rada. Na novu, 10 odsto veću osnovicu, svi zdravstveni radnici dobili su još pet odsto povećanja.Međutim, kao što je Nova ekonomija već pisala, problem u zdravstvenom sistemu predstavlja to što nemaju svi medicinari iste osnovice.„U zdravstvu imate tri različite osnovice. Jednu za lekare, drugu za medicinske tehničare, a treću za nemedicinsko osoblje, što apsolutno ne bi smelo da bude dopustivo”, kaže naš sagovornik.I Fiskalni savet je u više navrata savetovao da je u javnom sektoru neophodno imati jedinstvene osnovice, što bi omogućilo i veću transparentnost. To predviđa i Zakon o sistemu plata  zaposlenih u javnom sektoru čija se primena stalno odlaže.Prema ovom zakonu, sve zarade u javnom sektoru, pa tako i plate zdravstvenih radnika, računale bi se tako što se osnovica (koja se određuje za svaku budžetsku godinu) množi sa koeficijentom koji se razlikuje od platnog razreda kome radno mesto pripada.Jedan od problema je, međutim, što bi osnovica, u teoriji, trebalo da bude približna minimalnoj zaradi, kako bi i ona radna mesta kojima je koeficijent oko jedan, i po računici ostvarivali ovaj nivo plate.Sada je osnovica toliko niska da se nekvalifikovanim radnicima doplaćuje i mimo osnovne računice.„Naši higijeničari i bolničari koji bi trebalo da imaju koeficijent 1,1 do 1,3, puta ta osnovna plata, dakle trebalo bi da imaju oko 38.000. Njima kada obračunaju platu, oni imaju oko 27.000-28.000, a onda im doplate do minimalne zarade”, objašnjava Panić.S obzirom na to da je, dakle, ceo sistem zarada loše postavljen, onda su i razlike između zarada nekvalifikovanih radnika u zdravstvu i lekara specijalista premale.Prema Zakonu o platnim razredima, lekari specijalisti bi trebalo da imaju oko pet i po puta veću zaradu od nemedicinskog kadra. Sada lekari imaju oko tri puta veću platu (nemedicinski kadar dobija uglavnom minimalnu zaradu – oko 34.000, a lekari oko 100.000).„Kada bi, na primer, preračunali platu lekara specijaliste po Zakonu koji je usvojen, ali se njegova primena odlaže, onda bi lekar specijalista, kome je plata - koeficijent 5,6 puta  osnovica, a to je minimalna zarada koja je 33.000-34.000, imao 180.000 kao osnovnu platu. Ta plata sada nije 180.000 nego je 108.000, a u njoj su i topli obrok i regres”, kaže Panić.Plata raste osam, a treba 20 odsto Zbog toga su zdravstveni sindikati složni da nisu zadovoljni platama ni van pandemije, pa tako ni sada, kada im je najavljeno povećanje zarada od naredne godine od osam odsto.„Očekivali smo malo više. Mi smo kao sindikati prošle godine doneli neki cilj. Ne želimo da licitiramo, već želimo da 2025. osnovna plata bude u rasponu od 450 evra za nekvalifikovane  radnike, pa da sestra ima oko 900 evra, a da lekar ima 1.800 evra“, kaže Ilić.Ovakav rast plata bi značio da bi plate trebalo da rastu oko 20 odsto godišnje. Panić kaže da apsolutno misli da plata koju imaju nije dovoljna ni za ono što rade van kovida.„Potpuno razumem da kovid dodaci ne mogu da budu preko 30 odsto, ali bi mogli da budu makar 30 odsto, pa bi onda bili i preko 30.000 a ne 21.000. I pre svega, da svima bude jednoobrazno, a ne da direktor može time da nekoga kupuje, ucenjuje ili da nekome da za nešto što nije uradio, a da druge zakine”, kaže Panić.I Ilić deli stav da nije moguće tražiti više od 30 odsto kovid dodatka, ali da bi trebalo tražiti dodatke i za one koji rade van kovid sistema.„Mi ćemo tražiti da bude dodatak od 20 ili 10 odsto za ljude koji možda i ne rade u kovid zonama, jer i oni su izloženi riziku”, kaže on.Nova ekonomija je na svom sajtu sprovela anketu među čitaocima o tome kakav je njihov stav o tome koliku platu treba da imaju lekari.Više od 84 odsto naših čitalaca smatra da zdravstveni radnici nisu dovoljno nagrađeni za rad u pandemiji. Tek nešto više od tri odsto čitalaca misli da su plate lekara veće od 150.000 dinara, ali čak 37 odsto veruje da bi one trebalo da budu na ovom nivou.Blizu trećine čitalaca misli da bi lekari trebalo da imaju više od 200.000 dinara zarade, a skoro četvrtina da bi trebalo da budu iznad 100.000 dinara. Čitaoci su davali različite predloge na koji način bi država trebalo da se oduži lekarima za rad u pandemiji, a najveći broj njih je predlagao povećanje plate ili bolje uslove rada.Deo čitalaca predlagao je i uvođenje beneficiranog radnog staža za rad u kovid sistemu, što je najavljivao i predsednik Vučić.Panić i Ilić su različitog mišljenja kada je u pitanju uvođenje beneficiranog staža. „Mi smo pre za to da, ako već hoće predsednik nešto da učini za nas, onda kovid treba da se proglasi za profesionalnu bolest, jer će mnoge kolege i mnogi zaposleni u zdravstvu imati problem, bilo po pitanju kolega koje su preminule, pa su tu njihove porodice, bilo po pitanju kolega i ostalih zaposlenih koji su bolovali, a kojima su ostale posledice”, kaže Panić.On se ne slaže ni sa tumačenjem da se nalazimo u vrsti rata.„Zakon kaže da se beneficirani radni staž propisuje za one koji rade na terenu. Zato ga imaju vojska i policija, a u zdravstvu Hitna pomoć. Pobrkani su lončići, nema beneficiranog radnog staža jer radite u ustanovi gde inače radite. Kovid je oboljenje koje je zarazno kao što je hepatitis, kao što je TBC, kao što je sida, kao što je grip”, dodaje Panić i pita se šta će onda biti sa medicinarima koji rade sa ovim bolestima.Ilić, pak, apsolutno podržava ideju o uvođenju beneficiranog staža.„Mi već pišemo inicijativu za beneficirani radni staž, jer smatramo da smo sada u nekoj vrsti specijalnog rata i ne vidim sada nikakvu razliku u odnosu na naš rad tokom devedesetih godina, kada smo dobili beneficirani radni staž za učešće u ratu”, kaže Ilić.

Srbija

Građani ne prijavljuju korupciju jer smatraju da to neće ništa promeniti

Građani se ne odlučuju da prijave korupciju jer smatraju da se ništa ne bi promenilo, da je korpciju teško dokazati i da se to što prijavljuju korupciju ne ceni u društvu objasnila je direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski rast USAID-a, Šenli Pinčoti, na konferenciji na kojoj su predstavljeni rezultati “Istraživanja javnog mnjenja o naporima borbe protiv korupcije u Republici Srbiji za 2021. godinu” koja se održala povodom obeležavanja svetskog dana borbe protiv korupcije.Šenli Pinčoti je istakla značaj ovakvih istraživanja budući da daju građanima mogućnost da izraze svoje mišljenje, a državnim organima ukazuju gde treba da ulože veće napore u borbi protiv korupcije.„Građani nam govore da u protekle četiri godine skoro da nisu primetili napredak u rešavanju problema korupcije. U svakom istraživanju u tom periodu rezultati su pokazali da polovina građana smatra da se Srbija ne kreće u dobrom pravcu i zaključuju da je u Srbiji korupcija rasporistranjena, oni su svesvni lošoh polsedica koje korupcija ima na društvo u celini, ali su i dalje neodlučni da je prijave“, dodala je ona.Pinčoneti kao pozitivne aspekte ističe da građani manje pimećuju korupciju u zdravstvu u odnosu na pre četiri godine, manje koriste lične veze za zapošljavanje, kao i to da mladi sve više prepoznaju štetnost korupcije.Programski direktor CeSID-a, Ivo Čolović, je tokom predstavljanja istraživanja istakao da je 45 odsto ispitanika ocenilo kako se stvari u Srbiji kreću u pogrešnom smeru. „Razlozi zašto ispitanici smatraju da se Srbija kreće u pogrešnom smeru su uglavnom ekonomske prirode“ kaže on i dodaje da su to nezaposlenost, siromaštvo, niska primanja dok je korupcija zauzela peto mesto na ovoj listi, za razlku od prethodnih godina kada je zauzimala treće.Dalja istraživanja pokazuju da percepcija uticaja korupcije na lični i porodični kvalitet života uglavnom varira u odnosu na okolnosti u kojima građani trenutno žive. Građani koji su ocenili okolnosti u kojima žive kao teško podnošljive ili nepodnošljive su se izjasnili da korupcija ima veliki uticaj na njihov kvalitet života, dok je uticaj korupcije na građane koji su ocenili okolnosti u kojima žive kao dobre znatno manji. Što se tiče rasprostranjenosti korupcije u Srbiji 52 odsto ispitanika je ocenilo da je korupcija u velikoj ili veoma velikoj meri prisutna dok je svega 12 odsto građana istaklo kako je ona prisutna u maloj ili veoma maloj meri.Po mišljenju građana institucije koje si najposvećenije borbi protiv korupcije su policija, Vlada i Agencija za sprečavanje korupcije, a ono što je zanimljivo je da su oni ocenili rad ovih institucija prosečom ocenom između 2,3 i 2,5 od maksimalno 5.Na pitanje šta bi Vlada prvo trebalo da uradi da bi se uspešno borilaprotiv korupcije 24 odsto ispitanika se opredelilo za odlučnije istraživanje slučajeva korupcije, dok se 11 odsto opredelilo za obezbeđivanje zakonske zaštite kako bi ljudi koji žele da prijave korupciju mogli to bezbedno da učine.Zdravstvo i sudovi su okarakterisani kao nakorumpiranije institucije iako se primećuje manji procenat onih koji su ove instituci kao takve u odnosu na prethodne četiri godine, koliko se sprovodi ovo itraživanje u Srbiji.Na prvom mestu najrasprostranjenije koruptivne aktovnosti kod nas u državi prema oceni građana nalazi se neki oblik nepotizma koji je primetilo čak 30 odsto ispitanika.Iako je većina ljudi iskazala da nije vršila bilo kakav vid korupcije rezultati istraživanja nam govore da je zdravstvo najpogođenije korupcijom jer je čak 22 odsto ispitanika priznalo da je dalo mito, uzvratilo uslugu ili dalo poklon kako bi dobilo adekvatan tretman u ove institucije.Budući da je samo 18 odsto ispitanika spremno da prijavi službenika koji traži mito, oni koji su naveli da to ne bi uradili kao glavne razloge su naveli da se ništa neće promeniti uprkos njihovoj prijavi, da je mito teško dokazati kao i da se u našem društvu ne cene oni koji prijavljuju korupciju.Faktori koji najviše ometaju suzbijanje korupcije su, prema oceni građana, njena rasprostranjenost u organima za sprovođenje zakona i sve učestalija praksa da se problemi rešavaju korišćenjem veza i mimo zakona.Programski direktor Transparenosti Srbija, Nemanja Nenadić istakao je da iako je Evropska komisija primetila ograničeni napredak u suzbijanja korupcije u Srbiji, ali kad se malo dublje poglda taj ograničeni napredak odnosi sec sam normativne Zakona o sprečavanju od korupcoije,a sa druge strane se konstatuje da napretka nema tamo gde je on tražen, ns visokom nivou u konačnim presudama.Ovo sitraživanje javnog mnjenja sproveo je USAID u saradnji sa CeSID-om.

Srbija

Predstavljen besplatan vodič za pokretanje startapa

U okviru projekta „Preduzmi ideju” studentima je predstavljen vodič „Preduzmi ideju — pokreni startap” koji pruža praktične informacije i savete neophodne za buduće i sadašnje pokretače inovativnih biznisa. Vodič je nastao je kroz saradnju Inicijative „Digitalna Srbija” i konsultantske kuće PwC Srbija u okviru projekta koji se realizuje uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Svi zainteresovani svoj primerak mogu besplatno preuzeti na preduzmi.rs„Na jednom mestu objedinili smo odgovore na veliki broj pitanja u vezi sa osnivanjem i poslovanjem startapa. Od razvoja inovativne ideje, preko formiranja tima, pa do registracije firme i nalaženja izvora finansiranja i podsticaja, vodič sadrži detaljne informacije i ključne sugestije koje će budućim inovativnim preduzetnicima olakšati proces komercijalizacije ideja i ulaska na tržište,” istakla je Bojana Tomić Brkušanin, direktorka projekta.Tokom naredne četiri godine projekat„Preduzmi ideju“ će kroz niz programa omogućiti da se studentima i mladim ljudim približe preduzetničke vrednosti kroz jačanjem povezanosti između akademske i poslovne zajednice, podsticanjem multidisciplinarnih istraživanja usmerenih na inovacije, izgradnjom preduzetničkog pristupa i preduzetničkog razmišljanja na fakultetima... Projekat realizuje Inicijativa „Digitalna Srbija” u partnerstvu sa Fakultetom organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, Novom Iskrom, PwC Srbija i Startitom, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). 

Srbija

NBS: Raste inflacija, ali i srpska ekonomija

Referentna kamatna stopa ostaje na nivou od jedan odsto, dok će stopa inflacije će biti u porastu do sredine naredne godine, saopštio je Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS). Napominje se da je postignuta stopa rekordne zaposlenosti u Srbiji od 50 odsto, bog dinamičnog privrednog rasta. Posebno se ističu izvozne aktivnosti Srbije, koje će ove godine ostvariti "najviši nivo do sada". NBS očekuje usporavanje inflacije od drugog tromesečja 2022. godine, kada bi ona trebalo da se vrati u ciljane granice (na 3,0 ± 1,5%), uz mogućnost da se krajem naredne godine inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona, ako se ima u vidu efekat više baze iz ove godine.NBS podseća da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u oktobru iznosila 6,6%, kao i da je tada tri četvrtine međugodišnje inflacije bilo zbog zbog većih cena hrane i energenata, na koje NBS ne može da utiče."Bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike više utiču, u oktobru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,7% međugodišnje", tvrde u NBS.Veći troškovi na domaćem tržištu, kako se objašnjava, posledica su veće cene energenata u svetu, zbnatno većih cena transporta, kao i drugih primarnih proizvoda. Napominje se da u prilog zadržavanja inflacije na očekivanom nivou idu i mere Vlade Srbije kojima su ograničene cene osnovnih životnih namirnica.Novi milionski posao NBS-a za starog ponuđačaNarodna banka Srbije traži da Hrvatska ne stavlja Teslin lik na evro Izvršni odbor NBS je posebno istakao snažnu dinamiku rasta domaće ekonomije, koja je u sva tri tromesečja ove godine, kako se navodi "nadmašila očekivanja" i zbog koje je rekordno povećana zaposlenost u Srbiji, na čak 50 odsto.Dodaje se da je realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u trećem tromesečju bio 7,7% na međugodišnjem nivou. Povoljna kretanja nastavljaju da beleže i uslužni sektori, koji su prošle godine bili najteže pogođeni pandemijom. Godišnji rast kako se ocenjuje ostvariće svi sektori osim poljoprivrede, koju je pogodila suša.Izvršni odbor NBS je naglasio da će prioritet domaće monetarne politike biti obezbeđenje stabilnosti cena i finansija, podrška bržem rastu domaće privrede i zaposlenosti, rastu izvoza i povoljnom investicionom ambijentu.NBS očekuje pad cene nafte i drugih primarnih proizvoda u narednoj godini, kao i stabilizaciju cena. Ubrzanje industrijske proizvodnje, pre svega u Nemačkoj, kako se dodaje, trebalo bi pozitivno da se odrazi na naš izvoz i ekonomsku aktivnost.NBS: Građani se najviše žale zbog bankarskih kreditaNBS objavila listu sistemski značajnih banaka u 2021. godini

Svet

POENDELJAK Kina: Crna lista za inostrane ulagače u tehnološku industriju

Kina planira da napravi crnu listu na kojoj će se naći tehnološke kompanije koje potražuju strano finansiranje, kako bi se ograničila uloga stranih akcionara u u sledećoj generaciji tehnoloških kompanija u zemlji.„Crna lista će ciljati nove kompanije u osetljivim sektorima koje koriste takozvane subjekte sa varijabilnim interesom za vođenje svojih poslova u Kini, prema četiri osobe upoznate s tim. Nisu očekivali da se promene odnose na postojeće kompanije.“, prenosi Financial Times.VIE je pravna struktura koja godinama korišćena kako bi tehnološke grupe, kao što su Alibab i Tencent, mogle da zaobiđu ograničenja stranih ulaganja i prikupe novac  od međunarodnih investitora. Spisak, koji su formulisale kineske vlasti, uključujući državnog planera, ministarstvo trgovine, regulatora HoV i centralnu banku, usledila je nakon rekonstrukcije tehnološkog sektora tokom prošle godine koja je kulminirala prošlonedeljnom najavom grupe Didi Chuking da će brisanje sa Njujorške berze.Nije poznato koliko če lista koju su formulisale kineske vlasti biti dugačka, ali prem rečima ljudi koju su upućeni u ovo pitanje da bi mogla uključivati sektore koji zahtevaju veliki broj podataka ili koji uključuju zabrinutost za nacionalnu bezbednostSAD su preduzele slične mere da ograniče kineska ulaganja u nova preduzeća u Silicijumskoj dolini.Kineske vlasti optužile su velike potrošačke internet grupe u zemlji da se fokusiraju na eliminisanje konkurencije umesto da pomognu zemlji da sustigne SAD u oblasti naprednih tehnologija.Regulatori su preduzeli mere protiv monopola i bezbednosti podataka protiv glavnih kompanija, počevši od Ant grupe milijardera Džeka Ma, koja je bila prinuđena da otkaže ono što bi prošle godine bila najveća svetska inicijalna javna ponuda.Izvori bliskim regulatorima kazali su cilj liste nije bio da se utiče na postojeće kompanije koje koriste VIE strukturu, već da buduće kompanije koje će biti ključne za ekonomiju zemlje ne budu pod uticajem stranih akcionara.„VIE nisu u potpunosti mrtve, ali u suštini jesu [za buduće svrhe]“, rekao je jedan od ljudi.Dodato je da u budućnosti strani investitori mogu da ulažu novac u tradicionalne industrije za razliku od tehnologije i da za to neće morati da koriste VIE strukturu da dovedu strani kapital.Tehnološke korporacije su pre dve dencije počele da koriste VIE strukturu, ali do sada vlast se nije pozabavila ovim komplikovanim pravnim pitanjem.Sistemom je omogućeno da veliki investitori kao što su japanska SoftBank i Sekuoia Capital China da usmere milijarde dolara iz stranih penzionih i državnih fondova, porodičnih kancelarija i univerzitetskih fondova u kineska najperspektivnija internet start-up preduzeća.Ovo se postiže preuzimanjem udela u ofšor holding kompanijama osnovanim na Kajmanskim ostrvima, koje potom sklapaju niz ugovora sa kineskim kompanijama na kopnu i njihovim osnivačima kineskim nacionalnim, koji drže njihove akcije.Kada uspeju, takve kompanije puštaju svoje ofšor kompanije u SAD ili Hong Kong. Od 241 kineske kompanije koje su navedene u Njujorku, 79 odsto koristi VIE za vođenje svog poslovanja u Kini, prema pregledu podataka Capital IK-a Fajnenšl tajmsa.Lista bi mogla da bude objavljena već ovog meseca, ali bi to moglo zavisiti od sledećg koraka Sjedinjenih Država i na koji način će postupati sa kineskim kompanijama koje trguju u Njujorku u okviru novih pravila.Kineski regulator za hartije od vrednosti demantovao da je Kina zabranjivala VIE u stranim IPO-ima, kako se navodi u izveštaju Blubmerg Njuza i da ne tera kompanije koje koriste tu strukturu da uklone sa američkih berzi.Peking je ove godine zabranio da VIE ulaže u obrazovni sektor u zemlji, dok su inostrani investitori izbegavali korišćenje strukture za za najosetljivije industrije, kao što su odbrambene ili biotehnološke kompanije koje se bave genetskim podacima.Advokati i investitori rekli su da negativna lista na kojoj postoje postojeće strukture mogu pomoći da se u potpunosti legitimišu VIE pravni ugovori koji regulišu stotine kineskih tehnoloških kompanija.

Srbija

JKP Beogradski metro i voz potpisao sporazum sa francuskim Alstomom

 JКP "Beogradski metro i voz" i francuska kompanija "Alstom" potpisali su okvirni sporazum čija je svrha da "odredi korake koje treba preduzeti u pravcu zaključivanja odgovarajućih ugovora u cilju projektovanja i izgradnje Transportnog sistema Projekta "Beogradski metro".Sporazum je potpisan između Sekretarijata za javni prevoz, Gradske uprave grada Beograda, JКP "Beogradski metro i voz"  i kompanije Alstom. Sporazum su potpisali direktor JКP „Beogradski metro i voz“ Stanko Кantar i direktor razvoja poslovanja "Alstom"  Andriju Nikola.Građevinski fakultet neće učestvovati u daljem razvoju projekta Beogradski metroPredstavnici preduzeća "Beogradski metro i voz"  boravili su u Francuskoj, a cilj putovanja bio je predstavljanje tehničkih rešenja za beogradski metro od strane francuske kompanije Alstom.Raspisan tender za procenu potencijalne štete na zgradama duž trase metroa 

Srbija

Izmenama zakona o referendumu više spornih mesta ipak ostaje

Vlada Srbije predložila je Narodnoj skupštini izmene i dopune Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, a pogramska direktorka Građanskih inicijativa Bojana Selaković kaže za Novu ekonomiju da se u dobroj meri predlaže izmena problematičnih odredbi, ali da u zakonu i dalju ostaju neke sporne stvari. Selaković je objasnila i da predložene odredbe ne kače ustavni referendum i da se suštinski ne odnose na ustavni referendum. "Ustavni referendum će ići po nedavno usvojenom zakonu (u novembru), a nove odredbe će se primenjivati tek kad se usvoje", rekla je Selaković. Predložene izmene odnose se na overu potpisa, predstavnike ovlašćenog predlagača u organu za sprovođenje referenduma i na rok za ponovno raspisivanje referenduma.Predloženo je da se za overu potpisa ne plaća naknada, da referendum o istom pitanju ne može da se raspiše u roku od četiri godine, kao i da u roku od četiri godine ne može da se da se donese odluka drugačija od one koje je potvrđena na referendumu.Novi tekst Zakona o referendumu, ali sa starim odredbamaMeđutim, prema rečima Selaković, u zakonu o referendumu i dalje ostaju sporne stvari, kao što je pitanje cenzusa na referendumima koji nisu ustavni (na primer lokalni referendum).U Zakonu o referendumu koji je nedavno stupio na snagu piše da je odluka na obavezujućem referendumu doneta ako je za nju glasala većina izašlih građana na teritoriji za koju je referendum raspisan. Selaković smatra da je bilo prostora da se razgovara i uvede neka mogućnost cenzusa na lokalnom nivou."Jasno je da u delu koji se odnosi na ustavni referendum ne može biti govora o cenzusu zato što to Ustav propisuje. Ali Ustav ne predviđa ograničenje da za druge vrste referenduma postoji cenzus. Oni su se ovde uglavno vezali za tumačenje da ako Ustav kao najvažniji akt ne predviđa cenzus, onda za zakone i druge pravne akte koji su niži ne može biti propisana teža procedura", rekla je Selaković. Šta Venecijanska komisija kaže na Zakon o referendumu?Ona navodi i da uopšte nisu uzete u obzir primedbe koje se tiču toga da postoji mogućnost raspisivanja referenduma na delu teritorije, a ne samo na teritoriji lokalne samouprave. "Nije dato dovoljno detalja kako da se to sprovede i suštinski ta teritorija može da se kroji u odnosu na to gde koja stranka ima sigurne glasove". Iz ugla priče o Jadru i litijumu, kako kaže,  te dve stvari (cenzus i mogućnost referenduma na delu teritorije bez detalja) ostaju sporne. Referendum u januaru, RIK odredio pravila za sprovođenjeGovoreći o delu zakona koji se odnosi na narodnu inicijativu, Selaković navodi da i dalje ostaje problem to što vi kao predlagač možete samo da učestvujete u prirpemi akta i zakona koji Skupština treba da usvoji, te da nema nikakve garancije da će taj akt biti isti kao što je vaša narodna inicijativa izgledala."Nema mogućnosti da predlagač učestvuje na sednici skupštine kada se o tome bude raspravljalo", dodaje Selaković.  

Svet

Sintetička goriva zagađuju životnu sredinu isto kao fosilna

Automobili koji troše sintetičko gorivo zagađuju otprilike koliko automobili koji troše fosilna goriva navodi se u novoj studiji koju je naručila nevladina organizacija za čistu mobilnost Transport & Environment.Kako Evropljani prelaze na putničke automobile sa nultom emisijom, studija dovodi u pitanje zelene karakteristike e-goriva, koje industrija tečnih goriva propagira kao jedan od načina smanjenja uticaja na životnu sredinu vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.„Sve dok se gorivo sagoreva u motorima, otrovan vazduh će postojati u našim gradovima. Zakonodavci koji ostavljaju rupe za e-goriva u ciljevima emisije osuđuju javnost na više decenija zagađenja vazduha koje se može izbeći“, rekla je Julia Poliskanova, viši direktor za vozila i e-mobilnost u T&E, prenosi Euractiv.Na testovima je upoređivano sintetičko gorivo sa benzinom E10, standardnom mešavinom u EU, koja uključuje 10% etanola i 90% bezolovnog fosilnog goriva.Otkriveno je da sintetička goriva emituju slične nivoe azotnih oksida, skoro tri puta više ugljen-monoksida i do dva puta veću količinu amonijaka.Međutim, e-goriva su nadmašila svoje fosilne kolege u broju oslobođenih emisija čestica, značajno smanjujući PM2,5.Testovi su se odvijali u laboratorijskim uslovima korišćenjem automobila Mercedes-Benz A klase. Analizom je otkriveno da će troškovi vlasnika automobila koji koristi sintetičko gorivo u periodu od 5  godina koštati 10 hiljada evra više od vožnje električnog automobila na baterije.CONCAWE, istraživačka organizacija koju je osnovala naftna industrija, naglasila je da e-goriva ostaju kompatibilna sa standardima EU za emisije vozila (poznatim kao „Euro 6“) uprkos nalazima.„U potpunosti shvatamo da će električna vozila postati glavno rešenje za laki transport, ali moramo da se oslonimo na sve obnovljive izvore energije kako bismo omogućili bržu i čistiju tranziciju, barem sve dok su vozila sa ICE-om prisutna na putevima“, rekao je portparol ove istraživačke organizacije.Zahtev za komentar od strane eFuel Alliance, industrijske lobističke grupe koja se zalaže za regulatorno prihvatanje e-goriva, nije dobijen.Male količine e-goriva (Electro-fuels) su trenutno dostupne na komercijalnom tržištu. Pošto se e-gorivo ne može kupiti u Evropi, IFP Energies Nouvelles je dobio zadatak da razvije sintetičko gorivo slično onom za koje se predviđa da će se naći na tržištu Evropsko Unije do 2030 godine. Napravljene su 3 mešavine, a ukupno je porizvedeno oko 100 litara.E-goriva se proizvode pretvaranjem obnovljive električne energije u tečne ugljovodonike putem elektrolize vode. Ovi ugljovodonici se zatim sintetišu sa molekulima ugljen-dioksida uhvaćenim iz vazduha. Ovaj ugljenik se oslobađa kada se goriva sagorevaju, teoretski čineći gorivo neutralnim ugljenikom.Stvaranje zelenih e-goriva je proces veoma izazovan proces zato što je u Evropi trenutno ograničen kapacitet proizvodnje obnovljive energije.Pored zagađivaja vazduha, u studiji se dovodi u pitanje da li su sintetička goriva potpuno klimatski neutralna.Ako automobil koji pokreće e-gorivo pređe u proseku u EU od 12.000 km godišnje, studija je pokazala da bi se emitovalo oko 7 do 9 kg CO2. Iako su znatno manje od emisija koje proizvode automobili na fosilna goriva, autori izveštaja su izrazili zabrinutost da će mnogi automobili sa pogonom na e-goriva nastaviti da proizvode emisije koje zagrevaju klimu.T&E, snažan zagovornik elektrifikacije drumskog transporta, poziva zemlje EU da ukinu nacionalne ciljeve i finansijsku podršku za upotrebu e-goriva u drumskom saobraćaju.„E-goriva su izgubila trku u „čišćenju“ automobila, ali u stvari, to nikada nije bilo ni blizu… Kredibilitet evropske politike čistih automobila je na kocki, a svako skretanje na e-goriva je novi život za stare zagađuju motore“, rekla je Poliskanova.Umesto toga, T&E želi da vidi e-goriva rezervisana za načine transporta koji se teško dekarbonizuju, kao što je avijacija.Prošlog meseca je tadašnji nemački ministar saobraćaja Andreas Šojer odbio da podrži deklaraciju COP26 o automobilima i kombijima sa nultom emisijom izduvnih gasova jer je bila nepovoljna za korišćenje e-goriva u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.Ostaje da se vidi da li će nova nemačka koaliciona vlada zauzeti isti stav.Prema predlozima Evropske komisije iznesenim u julu, prodaja novih automobila i kombija koji proizvode emisiju ugljenika biće zabranjena od 2035. Zakonodavna tela EU trenutno raspravljaju o predlogu.

Srbija

BizKviz zabavno druženje za zaposlene

Kako se (prvo slovo) zove kompanija koja snabdeva Kojota opremom za lov na Pticu Trkačicu? Odgovor na ovo pitanje BizKviza glasi: (A)CME. BizKviz je timsko takmičenje uživo, namenjen razvoju timskog duha unutar kompanija, kao dodatak različitim kompanijskim i marketinškim događajima (tim-bildinzima, treninzima). Svaki BizKviz sastoji se iz desetak različitih igara u kojima se ekipe ili takmičari nadmeću u znanju i logičkom razmišljanju.„Razlog što je BizKviz prepoznat i prihvaćen je njegova fleksibilnost, činjenica da naš kreativni tim uvek kreira sadržaj u direktnoj saradnji sa klijentima i što je svako nadmetanje zabavno, potpuno interaktivno i fer (nema papira i olovaka).  Takođe, takmičari imaju priliku da dožive iskustvo pravog, "televizijskog" kviza”, kaže Nebojša Bekčić, idejni tvorac koncepta BizKviz i voditelj kviza.  Tehnološko rešenje, prema njegovim rečima, koje koriste omogućilo im je da u okolnostima globalne pandemije, takmičenja "presele" u virtuelno okruženje i paradoksalno, učine BizKvizove još popularnijim u “online” varijanti.Tokom prethodne dve godine, održano je više od 100 “online” i "živih" događaja, za domaće i inostrane klijente, od malih porodičnih firmi, do velikih globalnih korporacija.S obzirom na to da je koncept izuzetno prilagodljiv i zabavan, BizKviz je postao i partner nekoliko humanitarnih akcija.Kompanije u zavisnosti od korporativnog događaja zajedno sa našim timom pripremaju kviz i pitanja prilagođena njihovom događaju.Prvi BizKviz organizovan je u oktobru 2019. godine. Još jedno pitanje sa kviza glasi: Pronađite uljeza: A) oboa, B) klarinet, C) flauta, D) truba (ne spada u grupu drvenih duvačkih instrumenata). Ili koji kralj u standardnom špilu nema brkove? (Kralj srce).