Najnovije

Srbija

USAID obeležio dve decenije misije u Srbiji

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) multimedijalnom izložbom u Jugoslovenskoj kinoteci obeležila je dve decenije partnerstva sa Srbijom. Od 2001. godine, USAID je, kako se podseća, uložio 882 miliona dolara u ekonomski i demokratski razvoj Srbije."Tokom prethodne dve decenije, USAID je radio ruku pod ruku sa ljudima širom Srbije. USAID i njegovi partneri treba da budu ponosni na ono što su zajedničkim inicijativama postigli", rekao je američki ambasador u Srbiji Entoni Godfri.Prema njegovim rečima, podrška koju je USAID pružio malim privrednicima, od opreme i tehnologije do pomoći u poboljšanju njihovih proizvoda, boljem međusobnom povezivanju i osvajanju tržišta pomogla je Srbiji da otvara nova, bolje plaćena radna mesta. U isto vreme, saradnja sa državnim institucijama doprinela je da institucije bolje reaguju na potrebe građana."USAID ove godine obeležava 60 godina postojanja i predstavlja najveću bilateralnu razvojnu agenciju koja posluje u preko 100 zemalja sveta. Fokusiraćemo se na energetski sektor, zaštitu životne sredine, nastavak saradnje sa lokalnim samoupravama, kao i na podršku projektima usmerenim na razvoj preduzetništva i demokratski razvoj Srbije", izjavila je Suzan Fric, direktorka misije USAID-a u Srbiji.Direktor USAID Srbija: Za 20 godina Srbija najviše unapredila poslovno okruženjeUSAID obeležava 20 godina saradnje sa Srbijom U saradnji sa Vladom Srbije, privatnim sektorom i civilnim društvom, USAID je kako se napominje realizovao hiljade aktivnosti širom zemlje, u cilju unapređenja životnog standarda, otvaranja novih radnih mesta i podrške težnjama Srbije da postane članica Evropske unije. Povodom jubileja, održana je i multimedijalna izložba u Jugoslovenskoj kinoteci pod nazivom "#20GodinaPartnerstva- Zajedno stvaramo" na kojoj predstavljena su neka od partnerstava ostvarena tokom protekle dve decenije širom Srbije, uz najavu dalje prijateljske saradnje.Cilj izložbe je da se predstave neki od najuspešnijih projekata iz oblasti preduzetništva, agrobiznisa, obrazovanja, saradnje sa lokalnim samoupravama kao i drugih oblasti. Gosti izložbe su pozvani da se pridruže članovima osoblja misije USAID-a i predstavnicima NVO ADRA u prikupljanju donacija konzervirane hrane za beskućnike u Beogradu. Donirani praznični poklon paketi biće podeljeni 20. decembra ove godine.

Srbija

Torlak otvorio laboratoriju za testiranje i vakcinisanje na Kopaoniku

Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" je otvorio novu laboratoriji na Kopaoniku u kojoj građani mogu da obave RT-PCR i antigensko testiranje na SARS-CoV-2, kao i da se vakcinišu protiv korone.Za dve godine 430 miliona za sistem prodaja ski-karata na KopaonikuRadno vreme laboratorije je svakog dana u vremenu od 9 do 16 časova, a smeštena je u ambulanti na Kopaoniku.Otvorena je 8. decembra, dan pre nego što je zvanično počeo Ski opening koji obeležava početak ski sezone na Kopaoniku.

Srbija

Mediji neće još dugo moći da žive od klikova, moraju inovacije

Onlajn mediji koji su u stalnoj poteri za "klikovima" ubrzano gube svoj identitet, počinju da liče jedna na drugi, a taj proces je pogoršan zbog toga što se prilagođavaju društvenim mrežama umesto što neguju svoju publiku i uređivački stil. Oni će morati ubrzano da se odvajaju od modela finansiranja koji se zasniva na banerima, pošto u ovom trenutku sedam od deset pripadnika "Generacije Z" koristi softvere za blokiranje reklama na svojim uređajima. S druge strane, zbog kašnjenja u primeni inovacija, u domaći mediji su u poziciji da uče na "tuđim" greškama, ocenjeno je na panelu "Inovacije u medijima: Kako se prilagoditi, zaraditi i opstati", koju je organizovala Asocijacija medija.Medijski ekspert USAID SMS programa Pavle Zlatić ocenio je da su mediji u Srbiji spremni na inovacije koliko i oni u svetu, ali da se suočavaju sa različitim preprekama.Ukazao je da je medijski "ekosistem" previše brojan, da ima puno medija i novinara, nacionalnih televizija sa svojim digitalnim izdanjima, portala poniklih iz štampanih medija, kao i lokalnih medija koji "jedva drže glavu iznad vode"."Treba osetiti gde je potrebno uvesti inovaciju i gde ona može da ‘prođe’ a da ne dođe do bacanja resursa i jurenja trendova", naglasio je Zlatić.Kada je reč o spremnosti čitalaca da plate za medijski sadržaj na internetu, Zlatić naglašava da ono malo medija u svetu koji to uspevaju, nude poznata novinarska imena i "premium" sadržaj."Naplata zahteva otvaranje novih radnih mesta u medijima za ljude koji bi se bavili biznis stranom rada, ali i da mediji ne proizvode isti sadržaj kao i svi drugi", kaže Zlatić.Urednik portala RTS Zoran Stanojević je kao primer dileme oko "jurenja za klikovima" naveo izveštavanje o smrti javnih ličnosti."To je, kako se kaže i u ‘Maratoncima’ siguran posao koji donosi ogromnu čitanost pa neki mediji ‘troše’ tu priču danima vodeći se samo čitanošću" rekao je Stanojević.Naglasio je da mediji, ukoliko žele da budu "korektiv" društva, treba da svojoj publici daju ono što analitika čitanja i praćenja kaže da oni žele, ali bez podilaženja."Mi analitiku koristimo tako da saznamo šta naše korisnike zanima, ko su oni i kako da pridobijemo nove, ali nećemo preći granice sopstvene uređivačke politike zbog veće čitanosti", rekao je Stanojević.Zamenica urednika portala N1 Jelena Petrović je, govoreći o inovacijama u medijima i odnosu publike prema njima, dala primer uvođenja rubrike o kuvanju na N1 portalu."Naši čitaoci su specifični, i kada smo uveli ‘Kuvanje’ prozivali su nas na Tviteru, ali to samo govori o njihovom kritičkom mišljenju, što i sami gajimo u našem radu" , ispričala je Petrović.Kada je reč o analitici čitanosti i plasmanu sadržaja, ocenila je da je posao novinara danas sa jedne strane lakši, a sa druge veoma otežan."Olakšana je dostupnost informacijama, naši čitaoci nam i sami šalju vesti i slike, ali zato postoji pritisak da se informacije objave brzo i u različitim formatima – dakle, lakše je doći do informacije ali je daleko teže nju ‘upakovati’, a posebno za čitaoce različitih generacija", rekla je Petrović.Direktor prodaje u Euronews Srbija Mihailo Ponjavić upozorava da u Srbiji 57 odsto investicija u oglašavanje ide u TV oglašavanje, i da se očekuje da će se takav trend zadržati u budućnosti."To je u potpunoj suprotnosti sa evropskim trendovima, a u SAD je 40 odsto izdavača već našlo način kako da svoje čitaoce ‘ponude’ oglašivačima", rekao je Ponjavić.Dodao je i da 70 odsto novca za oglašavanje koji ne završi kod televizija, ode na društvene mreže, upozorivši da se tržište ubrzano menja."Nijedan medijski izdavač ne bi više trebalo da svoje kolege posmatra kao konkurenciju – konkurencija su danas Gugl ili Fejsbuk", naglasio je Ponjavić.Vitomir Ognjanović, direktor Južnih vesti, naglašava da su taj medij pokrenuli IT-ijevci i da je u njihovom slučaju simbioza medija i novih tehnologija dala dobre rezultate, a da analitiku sada koriste samo za donošenje boljih odluka."Pravac o kom nadalje treba razmišljati su kvalitetni nejtiv tekstovi, koji dopiru do vaše publike. Na lokalu je teže raditi na istraživačkim pričama, istraživati korupciju, zbog čega je (prisniji kontakt sa publikom) neophodan", smatra Ognjanović. Direktor u kopaniji Smartocto Dejan Nikolić dodaje da poslovni model medija koji insistira na kvantitetu a ne kvalitetu "uništava tržište" i da predstavlja negativnu spiralu u kojoj analitika diktira kreiranje sadržaja."Tako imamo domaće portale koji su prinuđeni da izbacuju 500 ili 600 vesti dnevno, kako bi popunili inventar za banere. U svetu se ne desi 600 važnih događaja dnevno.Uspeh digitalnih platformi kao što je Netfliks, koji i u Srbiji ima hiljade pretplatnika, pokazuje da je naša publika spremna da plati kvalitetan sadržaj", zaključio je on.

Svet

Gugl uslovio zaposlene: Ili vakcinacija ili otkaz

Čelnici Gugla su poručili svojim zaposlenima da bi mogli da budu ako se ne vakcinišu ili ne dostave izuzeće, navodi se u internim dokumentima koje je pregledao CNBC.U dopisu koje je dostavljneno zaposleni su imali dok do 3. decembra da se izjasne o svom statusu vakcinacije i pošalju dokumentaciju o dokazu vakcinacije ili izuzeću. Nakon toga će krenuti da kontaktiraju zaposlene  koji nisu dotavili potrebne dokumente ili čiji zahtevi nisu odobreniU internom dokumentu je navedeno da zaposleni koji se ne pridržavaju pravila vakcinacije do 18. januara koji je američka vlada postavila kao krajnji rok,  biće stavljeni na „plaćeno administrativno odsustvo” u trajanju od 30 dana. Nakon toga sledi neplaćeno  odsustvo od 6 meseci, i kao poslednja opcija sledi raskid ugovora.Američka vlada je naredila kompanijama sa 100 ili više radnika da osiguraju da su njihovi zaposleni u potpunosti vakcinisani ili redovno testirani na Covid-19 do 18. januara.Iako veći deo tehnoloških kompanija odlaže povratak u kancelarije, Gugl zahteva da u narednoj godini  zaposleni budu u kancelariji tri dana nedeljno. Ovim postupkom kompanija je nagovestila da će slediti nalog vlade i napraviti interni registar statusa vakcinacije preko 150 hiljada zaposlenih.Gugl i matična kompanija Alfabet čvrsto stoje iza vakcina od sredine godine.Sundar Pinčai, izvršni direktor Alfabeta, je još u julu najavio da će kompanija zahtevati obaveznu vakcinaciju za one koji se budu vratili u kancelracije tokom januara. Zbog stalne zabrinutosti oko broja zaraženih, povratak u kancelarije je odložen.Rukovodstvo je ohrabrilo zaposlene da nastave da dolaze “gde uslovi dozvoljavaju da se ponovo lično povežu sa kolegama i počnu da vraćaju mišićno pamćenje redovnijeg boravka u kancelariji“, prenosi CNBC. 

Srbija

Građanski preokret: Fabriku Linglong spajaju sa rekom Begej

Između kineske fabrike guma Linglong koja je u izgradnji i reke Begej postavljaju se cevi velikog prečnika i to izaziva veliku zabrinutost zbog eventualnog zagađenja otpadnim vodama, saopštio je Građanski preokret. Zbog tih radova privremeno izmeštena i trasa obližnjeg magistralnog puta Beograd-Zrenjanin."Opravdana je zabrinutost da će se kroz ovaj cevovod velikog kapaciteta ispuštati sav tečni otpad fabrike direktno u reku, bez bez ikakvog tretmana. Na manje od dva kilometra od tog mesta nizvodno je Specijalni rezervat prirode Carska bara, a zatim ušće Begeja u Tisu", piše u saopštenju.GRAĐANSKI PREOKRET ZBOG LINGLONGA TUŽIO I POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA URBANIZAM Napominje se da će ogromno zagađenje iz te fabrike na tim rekama, koje su povezane jezerima i kanalima, dospeti u zemljište, podzemne vode i u hranu koja se proizvodi na tom području.Video: Građanski preokret"U trenutku kada Srbija otvara klaster o ekologiji u pregovorima sa Evropskom unijom, realizuju se projekti s prljavim tehnologijama i zagađenjem životne sredine nezamislivim bilo gde u Evropi i civilizovanom svetu", kažu u Građanskom preokretu.Predstavnici te organizacije podsećaju da se kineska fabrika autoguma Linglong gradi bespravno, bez integrisane studije o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i bez građevinskih dozvola. Građanski preokret podseća da je to utvrdio pokrajinski građevinski inspektor.KINESKA FABRIKA GUMA NIJE OPASNA PO ZDRAVLJE ZRENJANINACA, KAŽE STUDIJAKINESKOJ FABRICI GUMA ZEMLJIŠTE, SUBVENCIJE I SAD ULICA "Tužilaštvo i Upravni sud mesecima, u nekim slučajevima i više od godinu dana ne odlučuju o podnetim prijavama i tužbama protiv investitora i državnih organa koji su mu omogućili takvo ponašanje, čime direktno omogućavaju opstanak i napredak tog višestruko štetnog projekta", dodaje se u saopštenju.Građanski preokret ranije je zatražio obustavljanje Linglongovog projekta u Zrenjaninu, dok je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) iz Beograda utvrdio da joj je nezakonito dodeljena državna pomoć u iznosu od 83,49 miliona evra.

Srbija

Smenjena četiri direktora EPS-a zbog nestašica

Četiri direktora u Elektorpirvredi Srbije (EPS) smenjena su zbog zastoja rada blokova u TENT-u, saopštio je danas EPS.Zbog propusta u radu biće smenjeni izvršni direktor za proizvodnju uglja Dejan Jevtić, direktor proizvodnje uglja u RB "Kolubara" Milan Mišković, izvršni direktor za proizvodnju energije Savo Bezmarević i direktor proizvodnje energije u ogranku TENT Goran Lukić. "Posle analize događaja koji su doveli do zastoja rada blokova u TENT-u u noći između subote i nedelje v. d. direktora Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić doneo je odluku o smeni odgovornih u lancu proizvodnje uglja i električne energije", navodi se u saopštenju.Milorad Grčić ističe da je odgovornost za rad celog sistema na njemu, kao direktoru "Elektroprivrede Srbije", ali i da "neposredni rukovodioci moraju da snose odgovornost za nedopustive greške u radu".U saopštenju se navodi da je do sada utvrđeno da je do problema došlo na više nivoa, u "Kolubari"  je u vagone utovaren ugalj lošijeg kvaliteta koji se tokom transporta natopio vlažnim snegom i zamrznuo."Takav ugalj nije smeo da bude upotrebljen u blokovima termoelektrana. Ove greške dovele su do zastoja u radu blokova i grejanja Obrenovca", piše.Zbog svih nerazjašnjenih okolnosti koje su izazvale zastoj u sistemu EPS će zatražiti pomoć u daljoj istrazi od MUP-a i bezbednosnih službi,"kako ne bi došlo do eventualnih novih propusta ili namernih grešaka u radu".

Lifestyle

Kako da od svoje bašte napravite kutak za uživanje

Samim tim što se uređenje vrta ili terase u stanu ili kući ne vrši svake godine iznova, to bi trebalo pažljivo pristupiti svemu tome. Tim pre što baštenski nameštaj ne kupujete tokom svake sezone, to možete sebi dozvoliti i da se opredelite za neku skuplju varijantu, koja je bez ikakve sumnje i trajnija. Istini za volju, koliko god sve to delovalo jednostavno, prilikom izbora nameštaja za vrt ili terasu i te kako treba obratiti pažnju na detalje. Baš zato što baštenski nameštaj nije nešto što se često menja, trebalo bi se odlučiti za kvalitetniju opciju, koja nužno ne mora biti i skuplja, ali svakako bi trebalo da bude trajnija. Zašto je važno da baštenski nameštaj bude udoban?Iako ćete ga koristiti samo u toku toplijeg perioda godine, vrlo je važno da kada birate baštenski nameštaj, udobnost stavite na prvo mesto. Nekako uz udobnost, ruku pod ruku ide i kvalitet. Zapravo se uvek preporučuje da prilikom izbora nameštaja za terasu ili baštu treba uzeti u obzir najpre funkcionalnost, zatim udobnost i kvalitet, a onda i način održavanja.Ipak ono o čemu mnogi baš i ne vode računa kada kupuju taj deo nameštaja, a sasvim sigurno bi trebalo, jeste da on treba da se uklopi u celokupan prostor. Koliko god je to u datoj situaciji moguće naravno. Zapravo je mnogo jednostavnije izabrati baštenski nameštaj kada znamo da će on biti postavljen u vrt, nego na terasu stana. Samim tim što će se naći u vrtu, on i ne mora neizostavno da bude istog ili barem približno istog stila kao i ostali nameštaj u kući. Nasuprot tome, ako je u pitanju nameštaj za terasu, odnosno balkon u stanu, ipak je poželjno da on po stilu izrade i po boji bude uklopljen u celokupan stambeni prostor. Takođe je važno obratiti pažnju i na njegove mere, odnosno voditi računa o tome da ne zauzme veliku površinu na terasi ili u vrtu, kako ne bi zagušio konkretni prostor. Vrlo je važno da baštenski nameštaj bude na najbolji mogući način uklopljen u celokupan prostor, sa jedne strane, a sa druge da ispunjava svoju primarnu ulogu što je moguće više. Baštenske garniture od ratanaSamim tim što prilikom odabira nameštaja za vrt ili terasu treba voditi računa kako o udobnosti i funkcionalnosti, tako isto i o načinu održavanja, ne čudi što su baštenske garniture od ratana vrlo čest izbor. Obično se ljudi odlučuju za ovakvu vrstu nameštaja zbog toga što nije težak, pa je samim tim i lak za prenošenje, ukoliko možda odlučite da menjate raspored delova nameštaja, a uz to je i poznat po vrlo jednostavnom načinu održavanja, ali i po trajnosti. Naravno sve to pod uslovom da se obrati pažnja na pravilno održavanje.Pored toga što baštenske garniture od ratana važe za lagane, te se lako mogu pomerati, ne treba zaboraviti ni da je u pitanju materijal poznat po tome što je praktično otporan na insekte, zbog svojih katakeristika. Takođe, može biti postavljen i napolju bez mogućnosti oštećenja, jer je otporan na ekstremne temperature, ali i na vlagu. Uz sve to, baštenske garniture od ratana se vrlo lako održavaju. Dovoljno je samo redovno ih prebrisati vlažnom krpom. Ukoliko se prvi put koriste nakon nekoliko hladnijih meseci, valjalo bi da pamučna krpa za brisanje bude natopljena u rastvor sapunice.

Svet

Novi dizajn čipa produžiće trajanje baterije na telefonima na 7 dana?

IBM i Samsung su najavili svoj najnoviji napredak u dizajniranju poluprovodnika koji se sastoji u novom načinu vertikalnog slaganja tranzistora na čip, umesto da leže ravno na površini poluprovodnika. Iz ovih kompanija kažu da bi njihov novi dizajn čipa mogao da produži trajanje baterije na telefonima i do nedelju dana, piše The Verge.Novi dizajn tranzistora sa efektom vertikalnog transportnog polja (VTFET) treba da nasledi trenutnu FinFET tehnologiju koja se koristi za neke od današnjih najnaprednijih čipova i mogla bi da omogući proizvodnju čipova koji su još gušće napunjeni tranzistorima nego danas. Ovaj dizajn bi slagao tranzistore vertikalno, omogućavajući struji da teče gore-dole kroz stek tranzistora umesto horizontalnog rasporeda sa strane na stranu koji se trenutno koristi na većini čipova.Vertikalni dizajnovi za poluprovodnike su bili trend već neko vreme, Intelova buduća mapa puta takođe izgleda da se kreće u tom pravcu, iako je njegov početni rad bio fokusiran na slaganje komponenti čipa, a ne na pojedinačne tranzistore. Na kraju krajeva, ima smisla: kada vam ponestane načina da dodate još čipova u jednu ravan, jedini pravi pravac (osim tehnologije fizičkog smanjenja tranzistora) je da idete gore.Iako smo još uvek daleko od VTFET dizajna koji se koristi u stvarnim potrošačkim čipovima, ove dve kompanije iznose neke velike tvrdnje, napominjući da bi ovi čipovi mogli da ponude "dvostruko poboljšanje performansi ili smanjenje upotrebe energije za 85 odsto" u poređenju sa FinFET dizajnom. IBM i Samsung takođe navode neke ambiciozne moguće slučajeve upotrebe nove tehnologije, pokrećući ideju o "baterijama mobilnih telefona koje bi mogle da traju više od nedelju dana bez punjenja, umesto nekoliko dana", manje energetski intenzivno rudarenje kriptovaluta ili šifrovanje podataka, kao i još moćnije uređaje pametne uređaje ili čak svemirske letelice.IBM je ranije ove godine pokazao svoj prvi čip veličine dva nanometra, koji ide drugačijim putem ka guranju što više tranzistora, tako povećavajući količinu koja se može uklopiti u čip koristeći postojeći FinFET dizajn. Međutim, VTFET bi imao za cilj da ode korak dalje, iako će verovatno proći dosta vremena pre nego što vidimo čipove zasnovane na najnovijoj tehnologiji IBM-a i Samsunga u svetu.

Srbija

Đorđe Jovanović (Uniplast Čačak): Farmaceutska ambalaža koja uništava bakterije

Cene energenata i repromaterijala su ove godine povećane i do tri puta, sirovina je poskupela u prvoj polovini godine, dok je struja poskupela u drugoj polovini godini, kaže Đorđe Jovanović, direktor čačanke kompanije Uniplast koja proizvodi farmaceutsku, medicinsku i kozmetičku ambalažu i ove godine slavi 30 godina postojanja.  "U ovoj godini imali smo ogromne oscilacije na tržištu i nestašicu sirovine, tako da se u jednom trenutku nije dovodilo u pitanje cene, nego mogućnost nabavke repromaterijala. Na krovovima naše kompanije imamo instalirane solarne panele za proizvodnju struje, tako da će se ta investicija po novim cenama struje brže isplatiti“, kaže Jovanović za Novu ekonomiju. Tokom pandemije, na tržištu je bila, kako podseća, velika potražnja za dezinfekcionim sredstvima, pa samim tim i njihovim proizvodima za pakovanje tih sredstava.Uniplast je razvio  više od 150 proizvoda u svom proizvodnom programu, plastične i staklene bočice i kutije različite zapremine koje se kupuju u apoteci. Najviše se prodaju bočice zapremine 10 mililitara, 50 ml, 100ml i jednog litra, ali i brojni drugi proizvodi ove kompanije koji se svakodnevno koristite."Ne znamo da lečimo ljude, ali znamo da napravimo pakovanje koje će u nekoj meri sprečiti širenje zaraze. I sarađujemo sa više od 500 klijenata u oblasti farmaceutske, kozmetičke industrije“, navodi Jovanović.U cilju zaštite životne sredine, uveli su, kako on napominje, 2008. godine standard ISO 14001 koji se odnosi na procedure upravljanja otpadom u  kompaniji kako ne bi zagadili životnu sredinu. Takođe, u saradnji sa Tehničkim Fakultetom u Čačku razvili su "Eco friendly“ proizvode. Ti proizvodi se sastoje od mešavine drvo i plastika u kome se pakuje prirodna kozmetika. "Samim tim, trudimo se da edukujemo naše tržište oko zaštite životne sredine, a takođe kompanijama pružimo rešenje za njihove proizvode. Mi smo inovativna kompanija koja dosta vremena ulaže u nove programe. To pokazuju brojni projekti koje smo imali i koje sada razvijamo“, kaže on. U saradnji sa Fondom za Inovacionu delatnost razvili su novi materijal od kojeg se proizvodi "aktivna ambalaža“. Ta ambalaža sadrži jone srebra i predstavlja antimikrobno dejstvo na mikroorganizme i bakterije (uništava ih) i benefit korisnika tog pakovanja jeste veća sigurnost samog proizvoda koji koristi, kaže on."Mi taj materijal koji proizvodimo možemo prodavati i drugim granama industrije, kao što su kompanije koje se bave pakovanjem hrane, voća, izradom plastičnih daski za sečenje mesa“, navodi Jovanović. Uniplast je porodična kompanija i sa 38 zaposlenih snabdeva tržište bivše Jugoslavije, Rumunije, Albanije, Nemačke, Poljske, Austrije.Jovanović kaže da su koristili kovid pakete za pomoć privredi i pomoglo im je da zadrže zaposlene pa čak i da povećaju broj radnika. "Porodična kompanija je preživela tranziciju sa prve generacije osnivača na drugu generaciju naslednika koji se trude da zadrži vrednosti porodičnih kompanija i uvedu efikasnost i napredovanje zaposlenih kao u velikim kompanijama. Prema ostvarenom rezultatu zaposleni napreduju. Posmatrano dugoročno, spor je proces, ali veoma održiv, jer je u interesu vlasnika, zaposlenih i ostalih saradnika da kompanija bude i ostane stabilna u ovim teškim vremenima“, zaključuje Jovanović. 

2021

Uspeh kompanije meri se kroz njen doprinos ekonomiji i društvu

Odgovornost prema zajednici i društvu u kom poslujemo jednako je važno merilo uspeha, kao i finansijski pokazatelji, ako ne i važnije. AIK Banka, godinama već, u središte svog poslovanja stavlja porodične vrednosti, jer je porodica osnovna ćelija društva. Ulaganjem u mlade naraštaje i obezbeđivanjem boljih uslova za njihov razvoj ulažemo u bolju budućnost svih nasDomaća i jaka, AIK Banka, ima tradiciju poslovanja dugu skoro pola veka. Tokom tog perioda strategija banke je imala važne zaokrete, pre svega ka modernizaciji servisa i personalizaciji usluga. Potrebe klijenata su uvek bile epicentar poslovanja, a njihovo zadovoljstvo glavni cilj u kreiranju ponude. Jedan aspekt se, ipak, nije menjao od samog početka 1976. godine do danas, a to je društvena odgovornost. Duboko utkana u misiju i viziju kompanije, kultura davanja i ulaganja u bolju budućnost celog društva, značajno je oblikovala način poslovanja banke, ali i način razmišljanja zaposlenih.KONTINUIRANA PODRŠKA AIK Banka kontinuirano učestvuje u različitim inicijativama u okviru oblasti koje doprinose društvenim potrebama i predstavlja organizaciju sa izrazitom društvenom odgovornošću. Aktivno vodimo računa o unapređenju zajednice i pomažemo onima kojima je pomoć najpotrebnija.AIK Banka godinama izdvaja značajna sredstva za različite društveno odgovorne aktivnosti: donacije zdravstvenim ustanovama, potrebnu medicinsku opremu, podršku u lečenju dece i podršku mladima u obrazovanju.Samo u prethodnoj godini, AIK Banka je izdvojila 28 miliona dinara za Republički fond za zdravstveno osiguranje, zahvaljujući čemu je kupljeno 10 respiratora. Na ovaj način kapaciteti zdravstvenog sistema su ojačani, pružajući mogućnost brže reakcije za lečenje pacijenata sa težom kliničkom slikom.Ipak, centralna okosnica poslovanja, ali i CSR aktivnosti AIK Banke je porodica, dok se kontinuirana pomoć osnovnoj jedinici društva ogleda u dugoročnoj finansijskoj podršci fondacijama čiji je cilj poboljša- nje kvaliteta života dece i mladih bez roditeljskog staranja, osnaživanje porodica u riziku, ekonomsko osamostaljivanje mladih iz ranjivih grupa, kao i pružanje pomoći u urgentnim situacijama lokalnom stanovništvu i izbeglicama.Sastanak u okviru dogovora za donaciju KO za perinatologiju Jože Golobič, UKC Ljubljana, Jelena Galic, AIK BankaDUBOKO UTKANA U MISIJU I VIZIJU KOMPANIJE, KULTURA DAVANJA I ULAGANJA U BOLJU BUDUĆNOST CELOG DRUŠTVA,ZNAČAJNO JE OBLIKOVALA NAČIN POSLOVANJA BANKE, ALI I NAČIN RAZMIŠLJANJA ZAPOSLENIH.INVESTIRANJE U BUDUĆNOSTKao društveno angažovana institucija koja je čvrst oslonac domaćoj nauci, privredi i razvoju, AIK Banka posebnu pažnju posvećuje mladim ljudima, obrazovanju i trudi se da bude podrška društvu u svim zajednicama u kojima posluje. Da je ulaganje u znanje najbolja inve- sticija govori i to da je AIK Banka samo u poslednje tri godine uložila više od 100.000 evra u podršku obrazo- vanju, kroz stipendije i školarine mladim talentima, koji su svoje školovanje želeli da nastave u inostranstvu. AIK BANKA JE SAMO U POSLEDNJE TRI GODINE ULOŽILA VIŠE OD 100.000 EVRA U PODRŠKU OBRAZOVANJU, KROZ STIPENDIJE I ŠKOLARINE MLADIM TALENTIMA Obezbeđen je i jednako važan podsticaj domaćim školskim ustanovama, kako bi nivo obrazovanja u našoj zemlji ostao na visokom nivou, a u isto vreme pružio jednaku polaznu osnovu mladima za postiza- nje uspeha svetskih razmera. Adaptiranjem učionica i laboratorija u školama i na fakultetima širom Srbije, poboljšani su uslovi u kojima mladi provode veliki deo svog vremena stičući znanja koja će koristiti u svojim karijerama, ali i u svakodnevnom životu. Women Leadership Summit 2021 u organizaciji AFARAVNOPRAVNOST KAO JEDAN OD IMPERATIVA ODGOVORNOG POSLOVANJAInkluzija svih socijalnih staleža u svakodnevnom ži- votu i radu pokazatelj je stepena razvoja određenog društva, ali i kompanije. Jednaka prava, zabrana diskriminacije bilo kog tipa, kao i osnaživanje žena u dostizanju jednakosti na tržištu rada su vrednosti na kojima AIK Banka gradi svoje poslovanje. Danas, više od polovine rukovodećih pozicija u Banci zauzimaju žene, dok je nacionalni prosek 34%, jasno ukazujući na potrebu jačanja svesti o rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena u svim fazama poslovanja.Žensko preduzetništvo je često suočeno sa nedostatkom finansijskog kapitala i pristupom neophodnim sredstvima. U saradnji sa AFA (All for All) udruženjem, AIK Banka je usmerena i na razvoj žena u preduzetništvu i njihovo aktivno učešće u društveno važnim projektima.INKLUZIJA SVIH SOCIJALNIH STALEŽA U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU I RADU POKAZATELJ JE STEPENA RAZVOJA ODREĐENOG DRUŠTVA, ALI I KOMPANIJE PORODICA NEMA ALTERNATIVUPorodica je prva socijalna sredina u kojoj se dete ra- zvija, stiče prva znanja, veštine i navike i kao takva je od izuzetnog značaja za razvoj celog društva. U sklopu porodice učimo se vrednostima koje kasnije prenosimo na okolinu i društvo, u svojim svakodnevnim kontaktima, i upravo to je osnovni razlog našeg fokusa na očuvanje i osnaživanje porodice.Tradicionalni projekat Podrška porodici koji AIK Banka i MK Grupa organizuju, inicijalno je zamišljen kao program u okviru kog se dodeljuju novčane subvencije zaposlenima koji su postali roditelji u tekućoj godini. Tokom protekle četiri godine, u okviru ove akcije izdvojeno je 30 miliona dinara za više od 600 porodica i preko 1.000 dece.Danas je ovaj program proširen u cilju poboljšanja uslova u kojima se rađa novi život, ne samo u Srbiji već i u regionu. Reč je donaciji porodilištima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji čija vrednost prelazi 700.000 evra. U Srbiji, za ovaj projekat je izdvojeno 100.000 evra za adaptaciju odeljenja ginekologije u KBC „Dragiša Mišović“.Rođenje deteta je jedan od najlepših trenutaka u živo- tu svakog pojedinca, i večno ostaje važna uspomena. Unapređenjem porodilišta pružamo podršku porodici ne samo u trenutku kada novi život dolazi na svet, već i u adekvatnoj nezi trudnica.Predsednica IO AIK Banke Jelena Galić, ministar zdravlja RS dr Zlatibor Lončar Svoju podršku porodici AIK Banka je pokazala i kroz saradnju sa organizacijom SOS Dečija sela Srbija, koja radi na unapređenju kvaliteta života dece i mladih bez roditeljskog staranja, osnaživanju porodica u riziku, ekonomskom osamostaljivanju mladih iz ranjivih grupa kao i pružanju svih vidova podrške marginalizovanim kategorijama. Zajedno sa MK Grupom, AIK Banka je samo prošle godine donirala više od tri miliona dinara Centru za podršku porodici u Nišu koji je 2014. godine osnovala fondacija SOS Dečija sela Srbija kako bi pružila pomoć porodi- cama iz Niša, koje su u riziku od izdvajanja dece. Za proteklih šest godina, otkako Centar postoji, više od 1.500 niške dece i 260 porodica koristilo je ovaj vid podrške.SOS Dečija selaPonosni smo i na saradnju sa organizacijama „Budi human“ i NURDOR, u cilju pružanja podrške deci i roditeljima u trenucima kada im je pomoć najpotrebnija, kao i na saradnju sa Srpskim filantropskim forumom i Koalicijom za dobročinstvo čije akcije godinama kontinuiramo podržavamo. CENTRALNA OKOSNICA POSLOVANJA, ALI I CSR AKTIVNOSTI AIK BANKE JE PORODICATIMSKI DUH I ZDRAVE NAVIKEPored porodice i škole, još jedan aspekt igra važnu ulo- gu u odrastanju dece, ali i očuvanju njihovog zdravlja. AIK Banka već dugi niz godina daje aktivnu podršku najuspešnijim sportskim klubovima i pojedincima iz oblasti košarke, rukometa, biciklizma, padobranstva, sa ciljem promovisanja sporta. Kroz sport deca razvijaju timski duh i zdrave navike, gradeći svoju ličnost. Promocija sporta i podrška projektima koji za cilj imaju inkluziju mladih, ostaju važan aspekt naše CSR politike.Invictabike

Srbija

BOŠ objavio vodič za saradnju civilnog i poslovnog sektora

Gotovo 80 odsto projekata u saradnji poslovnog i civilnog sektora imaju filantropski karakter, te postoji prostor i potreba da se razvijaju programi iz drugih oblasti, navodi se u vodiču za saradnju poslovnog i civilnog sektora Beogradske otvorene škole. Beogradska otvorena škola (BOŠ) predstavila je danas na onlajn konferenciji vodič za saradnju ova dva sektora koji ima cilj da ohrabri što veći broj kompanija i organizacija civilnog društva da preduzmu aktivne korake i ostvare dugoročnu saradnju."Procenili smo da je situacija u oba sektora zrela za poboljšanje i kvaliteta i obima saradnje, i da je sada pravi trenutak. Svi naši budući projekti imaće komponentu podrške partnerstvu civilnog i poslovnog sektora", istakla je koordinatorka saradnje sa biznis sektorom u Beogradskoj otvorenoj školi Milena Vujović. Vodič pod imenom "Inicijative za održivu budućnost - inovativni pristupi za saradnju civilnog i poslovnog sektora" sadrži konkretne smernice i okvire u kojima partnerstvo ta dva sektora može biti ostvareno.Sfere koje su predstavnici ova dva sektora prepoznali kao one koje su od zajedničkog interesa su: unapređenje okruženja za poslovanje mikro, malih i srednjih preduzeća, unapređenje zapošljivosti mladih i zaštita životne sredine.Biznis strana je kao izazove u saradnji sa civilnim sektorom, između ostalog, navela da organizacije civilnog društva (OCD) moraju da poseduju kredibilitet i stručnu procenu u poslovima kojima se bave i da imaju pripremljene i razrađene predloge inicjativa koje bi predložile kao predmet saradnje. Biznisi smatraju i da OCD treba da imaju kapacitete koji mogu da sprovedu te inicijative i da imaju dobro izveštavanje o projektima koji se sprovode, o tome da li je taj projekat uspešan ili ne. Sa druge strane civilne organizacije smatraju da predstavnici poslovnog sektora treba da se fokusiraju na dugoročnu saradnju, a ne isključivo na sponzorstva i donacije, da je potrebno graditi međusobno poverenje u inicranju i osmišljavanju zajedničkih inicijativa, i da je neophodno da se saradnja proširi na pitanja vladavine prava, ljudskih prava, nezavisnosti medija. Tri osnovna koncepta pomoću kojih ciljevi saradnje mogu da se ostvare su poslovni model (business model), dizajnersko  razmišljanje i širi društveni uticaj, piše u vodiču.  

Svet

Nova Trampova medijska kompanija već vredi deset milijardi dolara?

Novi medijski poduhvat Donalda trampa, nekadašnjeg predsednika SAD, nema nema poznati prihod ili proizvod a procenjuje se na 10 milijardi dolara.Trump Media & Technology Group (TMTG) je objavila prošle nedelje prezentaciju od 38 slajdova za investitore kao je laički odrađena i kao da je prekopirana sa interneta. Na jednom od slajdova korisnik se definiše kao “predstavnika prodaje koji putuje da poseti kupce“, definicja koje nema mnogo smisla jer je u pitanju medijska kompanija, a ne platforma za prodaju.Novi izvršni direktor TMTG-a, republikanski kongresmen Devin Nunes, nema poslovnog iskustva u tehnologiji ili društvenim medijima. A federalni regulatori istražuju dogovor kako bi medijski poduhvat približili javnosti.Uprkos istragama nadyornih tela, TMTG stvorio je ogrmonu pometnju među nekim investitorima čime je postigao procenu od oko 10 milijardi dolara, piše Renaissance Capital, a prenosi CNN.Istovremeno je otkriven da će TMTG pre izlaska na berzu doći do spajanja sa Digital World Acquisition Corp., koja predstavlja vrstu lažne kompanije poznate kao SPAC (Special Purpose Acquisition Company). Najprostije rečeno,  to su firme sa blanko čekovima koje postoje samo da bi pronašle odgovarajuće partnere za spajanje. SPAC-ovi su postali veoma popularni na njujorškoj berzi, izmđu ostalog jer mogu da uštede novac i vreme u poređenju sa tradicionalnim javnim ponudama. Poznate ličnosti, kao što su Aleks Rodrigez i Šakil O'Nil,uključile su se u ulaganja u fantomske kompanije, što je navelo nadzorna tela da upozoe građane ne ulažu samo zato što su to uradile javne ličnosti.Akcije Digital Wolrd su skočile za 1 657 odsto u danima nakon objavljenog dogovora, ali su se na kraju ipak povukli.  Na osnovu zaključne cene Digital Vorld-a u ponedeljak od 50,49 dolara, SPAC dogovor podrazumeva procenu TMTG-a na oko 10,5 milijardi dolara, prema Renaissance Capitalu, koji pruža ETF-ove (vrste hartija od vrednosti) fokusirane na incijalne javne ponude (IPO) i istraživanja pre IPO. “Čini se da je veliki deo procene zasnovan na popularnosti Donalda Trampa i ličnoj popularnosti Donalda Trampa. To nije dobar razlog za investiranje” rekao je Metju Kenedi, viši strateg za IPO tržište u Renaissance Capital-u.U prezentaciji je navedeno da će planirana aplikacija za striming, TMTG+, do 2025. godine imati 40 miliona ukupnih pretplatnika sa prosečnom pretplatom od 9 dolara po korisniku, koliko iznosi i minimalna pretplata za Netfliks u Sjedinjenim Državama. Digital World je naveo da počektom novembra primio zahtev za dokumente i informacije od Komisije za hartije od vrednosti. Između ostalog, u zahtevu je tražena dokumente i komunikacije između Digital World-a i Trampove medijske kompanije.Još uvek je nepoznata Trampova uloga u sporazumu SPAC. U dokumentaciji nije jasno navedena uloga bivšeg predsenika, sem što se navodi kao kao predsednika TMTG-a.S obzirom na to da je TMTG postigao dogovor o izlasku na berzu bez izvršnog direktora i kasnijim imenovanjem osobe bez iskustva u tehnologiji ili medijima, predstavlja još jednu vrstu rizika ove kompanije.

Srbija

Predrag Mihajlović iz OTP banke je menadžer godine

Predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija Predrag Mihajlović je izabran za menadžera godine na tradicionalnoj dodeli nagrada Srpske asocijacije menadžera (SAM), koja je tom prilikom odala priznanje dvojici najuspešnijih menadžera u ovoj godini. Na dodeli SAM Godišnjih nagrada Predrag Mihajlović je istakao da ovo priznanje predstavlja krunu uspešne godine koju je obeležila najkompleksnija bankarska integracija na ovim prostorima kao i da je OTP banka danas najveći kreditor privrede i stanovništva i lider na tržištu usluga faktoringa, lizinga i e-commerca."Želimo da u našim redovima stvaramo lidere budućnosti i usmeravamo pažnju na dalji razvoj, agilnost i strateško razmišljanje zaposlenih. Na taj način bićemo u mogućnosti da pružimo podršku i ekspertizu klijentima u zajedničkoj budućnosti koju spremno dočekujemo", dodao je on.Kao neka od postignuća koja su dorprinela ovoj nagradi navode se uspešna integracija sa Vojvođanskom bankom i zauzimanje liderske pozicije u brojnim oblastima domaćeg bankarskog tržišta.Ova prestižna priznanja SAM dodeljuje menadžerima, poslodavcima, kompanijama i pojedincima koje se zalažu za unapređenje poslovnog okruženja, promociju menadžerske struke i liderstva, za društveno-odgovorno poslovanje, kao i za bolji život svih građana u celini. OTP banka nedavno je predstavila "zelenu tranziciju", novo strateško usmerenje posvećeno ekološkoj održivosti. Tim povodom pokrenut je i projekat Generator Zero, u okviru kojeg banka nagrađuje rešenja koja imaju za cilj smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao jednog od najvećih izazova današnjice. Konkurs je otvoren za mikro, mala, srednja preduzeća, startap kompanije, startap neformalne timove i preduzetnike, koji se mogu prijaviti putem sajta  www.generator.rs do 20. decembra 2021. godine.

2021

Zeleno kao okosnica poslovanja

Kompanija godinama postavlja standarde u ekspertizi proizvodnje kafe, ali i konstantno radi na poboljšanju održivog razvoja, kao i na brizi o očuvanju životne sredine, dajući primat ekološkim poslovnim inicijativamaKompanija Strauss Adriatic je deo multinacionalne kompanije Strauss Coffee i sa njom deli iste korporativne vrednosti, inkorporirane u svaki segment poslovanja. Poslujući na tržištu Srbije više od 25 godina i zapošljavajući više od 250 ljudi, Strauss Adriatic kao okosnicu svog poslovanja postavlja društvenu odgovornost, svestan činjenice da je ulaganje u lokalnu zajednicu, u svoje zaposlene i u održivo poslovanje srž svake dobre i stabilne kompanije. „Zelena“ politika kao osnovni postulat poslovanja kompanije Strauss AdriaticKompanija Strauss Adriatic već godinama postavlja standarde u ekspertizi proizvodnje kafe, ali i konstantno radi na poboljšanju održivog razvoja, kao i na brizi o očuvanju životne sredine, dajući primat ekološkim poslovnim inicijativama. Podizanje svesti o važnosti ovakvog načina poslovanja jeste jedan od prioriteta ne samo među zaposlenima, već i među partnerima i potrošačima. Da kompanija vodi računa o emisiji štetnih gasova, potrošnji vode, utrošku energije i generisanju komunalnog otpada, svedoči i činjenica da se u zaštiti životne sredine rukovodi principima  standarda ISO 14001. Kafena plevicaKako naglašava Borivoje Petrović, menadžer održavanja Strauss Adriatic-a, kompanija je još pre deset godina bila pionir u korišćenju kafene plevice kao biomase za grejanje kompletnog pogona i administrativnog dela fabrike u Šimanovcima. Kao nusproizvod iz procesa prerade kafe, kafena plevica je ranije predstavljala otpad, ali je otkrićem njenog toplotnog potencijala počela da se primenjuje i njena inovativna namena. Korišćenje briketa plevice kao energenta pruža ne samo finansijski već i ekološki benefit jer je njihovom upotrebom smanjena emisija ugljen-dioksida za čak 11%, sami produkti sagorevanja biomase su bez štetnog uticaja na okolinu i rešava se pitanje odlaganja otpada. Godišnjom preradom sirove kafe dobija se preko 120 tona kafene plevice koja greje fabriku. Ostatak električne energije koji kompanija koristi je 100% iz mreže obnovljivih izvora za šta kao potvrdu na godišnjem nivou dobija sertifikat od EPS-a. Borivoje PetrovićGrejanje na kafenu plevicu je bio prvi u nizu izuzetnih ekoloških projekata koji su okrenuti održivom poslovanju i „zelenim“ ciljevima. Borivoje Petrović  ističe da su samo tokom ovog leta završena dva „zelena“ projekta. Najpre je instalirana još jedna solarna elektrana na krovu Doncafé fabrike u Šimanovcima od oko 66 kW instalirane snage, tako da je sada ukupni kapacitet solarnih ploča 109kW, a završena je i rekuperacija energije na delu hlađenja i grejanja u centralnom sistemu. Na taj način je obezbeđena dodatna ušteda. Solarni paneli na Doncafé fabrici u ŠimanovcimaRadi se na projektu zamene dela voznog parka vozilima na hibridni pogon, a plastični proizvodi za jednokratnu upotrebu, kao što su čaše i slamčice, izbačeni su iz upotrebe. Za svakog zaposlenog su obezbeđene personalizovane EcoCareCup čaše od šećerne trske i instalirana je presa za plastične flaše, a kante za sortiranje otpada su zamenile one u kancelarijama. Strauss Adriatic je još pre deset godina bio pionir u korišćenju kafene plevice kao biomase za grejanjeKaizen: japanski recept za uspeh izraelske kompanije u Srbiji Predlog za upotrebu kafene plevice je stigao od jednog od zaposlenih u kompaniji i predstavlja izuzetan primer primene kaizen-a, japanske poslovne filozofije koju kompanija primenjuje, a koja se zasniva na principu da sve aspekte poslovanja treba stalno unapređivati, uz optimalnu upotrebu svih raspoloživih resursa i sa akcentom na razvoju ljudskih kvaliteta. „Kaizen menadžment“ predstavlja okosnicu uspeha japanskih kompanija, a njihovo poslovanje za preduzetnike širom sveta predstavlja uzor na putu ka uspešnosti. Strauss Adriatic je među prvima u Srbiji počeo sa primenom ove filozofije, a implementacija je počela 2010. godine kada su krenule i prve obuke. Kako kaizen predstavlja kontinuiran proces, a u skladu sa kovanicom nastalom od reči kai, što znači promena i zen sa značenjem boljitak, ideja vodilja uvođenja kaizen menadžmenta u Strauss-u bilo je poboljšanje uslova rada, povećanje produktivnosti i bezbednosti, uređenje prostora, ali i unapređenje komunikacije među zaposlenima.Kaizen motiviše zaposlene da daju predloge i podstiču se da predlažu najbolja rešenja za određene probleme sa kojima se susreću tokom radnog procesa, od menadžera na visokim pozicijama do osoblja za održavanje higijene prostorija. Bilo je izazovno motivisati preko 250 zaposlenih u kompaniji Strauss Adriatic da u svakom delu ličnog poslovnog delovanja sprovode kaizen, tako da je najpre bio uveden u proizvodnju. Realizovane korekcije su se odnosile na izmenu dotadašnjeg načina rada ili određenih procedura koje su zaposleni prepoznali kao prepreku u radu i zajedničkim snagama prevazišli. Oprema koja je bila oštećena popravljena je i dovedena u upotrebljivo stanje, a ona koja je uništena, zamenjena je novom. Radi lakšeg i bržeg snalaženja, postavljena su brojna uputstva i table koje jasno ukazuju kako se neki deo opreme koristi, gde šta stoji i ko je zadužen za određen sektor. Najveća prednost koju kaizen nudi jeste i činjenica da njegova primena ne zahteva velika ulaganja, a pruža veliki rast produktivnosti i smanjenje količine otada.Ulaganje u budućnost: regrutacija mladih kadrovaPrepoznavši neophodnost ulaganja u mlade, perspektivne kadrove, Strauss Adriatic je pokrenuo program letnje prakse. Koncept pružanja znanja i iskustva budućim poslovnim liderima je poznat kompaniji godinama unazad, budući da im nudi priliku da kroz seminarske radove, praktičan i istraživački rad steknu praktične veštine. U tome im bezrezervnu podršku pružaju mentori koji studentima omogućavaju da se upoznaju sa realnim radom u kompaniji i na taj način steknu neophodno praktično iskustvo koje im nedostaje tokom studiranja. Tokom tri meseca, studenti znanja i veštine stiču tako što se upoznaju sa samom kompanijom, njenom organizacionom strukturom, strateškom orijentacijom, ali najvažnije od svega, imaju mogućnost operativnog sudelovanja u svakom segmentu, od poseta terenu do rada u kancelariji i upoznavanja sa internim procedurama. Ovakav vid prakse je dvosmeran jer mladi polaznici kompaniji pružaju nove ideje, a benefit koji studenti zauzvrat dobijaju je višestruk, jer im Strauss Adriatic nesebično daje znanje i praktično iskustvo, ali i mogućnost zaposlenja ukoliko postoji potreba za otvaranjem novog radnog mesta.Ovogodišnji program i propozicije su predstavljeni studentima završne godine Ekonomskog fakulteta. Fokus je stavljen na motivaciju, jer iskustvo je ono što tek treba da steknu. Prilikom procesa selekcije kadrova, od presudnog značaja je bilo da vrednosti kandidata istovremeno budu i vrednosti kompanije. Radoznalost, želja za učenjem i konstantnim usavršavanjem, lepo vaspitanje i pozitivan stav, bili su odlučujući faktori, a praktikanti su dobili mogućnost da se oprobaju u sektorima prodaje i finansija. Iduće godine će moći da učestvuju u poslovnim procesima i u sektoru marketinga, ljudskih resursa, logistike, proizvodnje. Ivana CanićIvana Canić, HR direktorka kompanije, ističe da mentori tokom trajanja prakse vrše evaluaciju studenata. Njihova ocena i kadrovske potrebe kompanije su odlučujući faktori za potencijalnu odluku o zapošljavanju studenta. U slučaju da se otvori radno mesto, student koji je bio na praksi ima zasluženu  prednost za tu poziciju.  Jedna od praktikantkinja koja je regrutovana i dobila stalno zaposlenje u kompaniji je Katarina Petruševski.  Praksu je započela u septembru 2020. godine, a od maja 2021. godine radi na poziciji Digital Marketing Assistant. Kaže da joj je tokom programa od odlučujuće važnosti bila spremnost celog tima da sa njom podele svakodnevne zadatke i da je aktivno uključe u sve aktuelnosti, prenoseći joj i praktično i teorijsko znanje. Od mentora je dobila najviše ocene, uz akcenat na prepoznavanju stalne želje za napretkom i razvojem, iskrenoj motivaciji za učenjem i proširivanjem sopstvenih vidika kao i na spremnosti i odlučnosti u preuzimanju inicijative. Katarina dodaje da veruje da je kompanija u njoj prepoznala vrednosti koje su im zajedničke, što je od ključnog značaja za dalji zajednički razvitak. Katarina PetruševskiOd oktobra je svim zaposlenima na raspolaganju i potpuno anoniman program podrške mentalnom zdravljuKonstantna briga o zaposlenimaStrateški dobro postavljena kompanija mora da ima jak i stabilan HR sektor, koji je u stanju da isprati i pokrene sve poslovne odluke i da ih uspešno implementira. On je osnovni transformator i generator svih promena, ali i konstantna podrška.  Kako krize nisu vreme da se iniciraju podrška i razumevanje - tad je prekasno, značaj transparentne i otvorene komunikacije je potvrdio mart 2020. godine i početak pandemije virusa kovid-19. Postavljena na stabilnim temeljima međuljudskih odnosa, kompanija Strauss Adriatic se odlično snašla. Novoformirani Krizni tim je imao direktnu komunikaciju sa top menadžmentom pa su predlozi brzo tretirani, usvajani i implementirani. Fokus je stavljen na zaposlene, da u svakom momentu budu sigurni da kompanija vodi računa o očuvanju njihovog zdravlja, da rade u bezbednom okruženju, ali da se ne zapostavi posvećenost poslovnim procesima.  Takva vrsta usaglašenosti je omogućila kompaniji da uspešno savlada sve izazove pandemije do sada. Sa jasno postavljenim ciljem da je dobru komunikaciju neophodno svakodnevno unapređivati, kompanija je nedavno aktivirala još jedan koristan alat, odnosno određeni vid digitalizovanog, dvosmernog i svakodnevnog kontakta zaposlenih sa sektorom ljudskih resursa. Od oktobra je svim zaposlenima na raspolaganju i potpuno anoniman program podrške mentalnom zdravlju koji kroz edukativnu platformu, psihološko savetovanje i telefonsku podršku služi zaposlenima da nađu odgovore na dileme i pitanja na poljima roditeljstva, porodice, poslovnih odnosa, ličnog razvoja i poboljšanja kvaliteta života. Uz sistematske preglede za sve zaposlene koji se već godinama organizuju, na ovaj način je zaokružena briga o zdravlju kompanije. 

Srbija

U oktobru izdato preko 3.800 građevinskih dozvola

U oktobru ove godine izdate su 3.843 građevinske dozvole, što predstavlja povećanje od 30,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).Od ukupnog broja dozvola izdatih u oktobru, 87,3 odsto se odnosi na zgrade, a 12,7 odsto na ostale građevine. Kada su u pitanju zgrade, 86,7 odsto dozvola izdato je za stambene, a 13,3 odsto za nestambene zgrade, dok kod ostalih građevina 70,3 odsto se na cevovode, komunikacione i električne vodove.U Srbiji je u oktobru, prijavljena je izgradnja 2.950 stanova s prosečnom površinom od 74,8 kvadrata. U novim stambenim zgradama, 13,9 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 144,2 kvadrata, dok će 85,1 odsto stanova biti građeno u zgradama s tri i  više stanova, a njihova prosečna površina biće 62,2 kvadrata.Predviđena vrednost radova novogradnje u oktobru 2021. godine iznosi 94,7 odsto ukupno predviđene vrednosti radova. Najveća građevinska aktivnost očekuje se u Severnobačkoj oblasti, 65,1 odsto predviđene vrednosti novogradnje, zatim u Beogradskoj oblasti 18,2 odsto, u Južnobačkoj oblasti 2,6 odsto i u Zlatiborskoj oblasti 1,9 odsto, dok se učešća ostalih oblasti kreću do 1,8 odsto.U izveštaju RZS navodi da od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, tako da oni nisu obuhvaćenu podacima za Srbiju.

Lifestyle

Uživajte u prazničnoj kupovini, ali pazite na svaki klik

 Bliži se praznična sezona, mnogima omiljeno doba godine, vreme darivanja. Ovo je ujedno i period godine koji donosi više opasnosti na internetu, posebno kada je u pitanju online kupovina, zato hajde da se osvrnemo na najčešće zamke. Evo nekoliko smernica koje će vam pomoći da novogodišnju kupovinu obavite bezbedno.Navike potrošača širom sveta su se u poslednjih par godina znatno promenile. Jedno globalno istraživanje koje je obuhvatilo 9.000 potrošača u devet zemalja pokazuje da je procenat novogodišnjih poklona koji se kupuje preko interneta porastao sa 31 odsto 2019. na 46 odsto 2021. godine. Prilikom onlajn kupovine treba posećivati samo poznate i proverene e-trgovine, ali i tada treba otvoriti četvore oči. Naime, jedna od učestalih prevara podrazumeva korišćenje kloniranih sajtova koji izgledaju isto kao legitimni, pa kupci bivaju obmanuti da unesu broj kreditne kartice na pogrešnom mestu. Proverite da li adresa počinje prefiksom https i da u njoj nema nekog slova viška ili manjka (na primer, Amanzon umesto Amazon). Pre nego što prvi put poručite robu sa novog sajta, proverite ga na internetu – postoje brojne liste lažnih e-prodavnica koje su osnovane radi prevare. Kupovina poklona putem interneta zaista ima brojne prednosti, ali joj treba pristupiti s velikom pažnjom. Jedna od uobičajen prevara je lažni imejl od kurirske službe da ste dobili neki paket, a da biste videli o čemu se radi traži se da kliknete neki link. Ako to uradite ne proveravajući od koga je imejl, velika je verovatnoća da ćete preuzeti virus koji krade osetljive lične podatke kao što su lozinke za e-banking. U pitanju je klasičan primer takozvane fišing prevare, koja spada u socijalni inženjering jer zloupotrebom ljudskih slabosti navodi korisnike na određenu radnju.Budite oprezni i ako dobijete obaveštenje da je Deda Mraz baš vama namenio neku nagradu, na primer, karte za utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu u Kataru 2022. godine. Stručnjaci upozoravaju da ovakvi mamci već kruže na internetu i savetuju da ih obavezno ignorišete, jer su mnogi baš na ovaj način obmanuti uoči prošlog Mundijala u Rusiji. Umesto ulaznica dobijali su virus koji je krao podatke. Kad je u pitanju elektronska pošta, za početak postavite sebi nekoliko pitanja. Da li poznajete pošiljaoca i da li njegova adresa deluje regularno? Ukoliko se traži da kliknete na neki link, pređite mišem preko njega. Ako se iznad pojavi drugačija adresa od one koja je napisana, sigurno je u pitanju prevara. Budući da pandemija još uvek traje, budite posebno sumnjičavi prema imejlovima koji obećavaju neke ekskluzivne informacije na tu temu, kao i prema svakom tekstu sa slovnim i gramatičkim greškama.Na kraju, s posebnim oprezom tretirajte elektronske čestitke, jer ih kriminalci koriste da i u njih smeste virus. Nikada ne otvarajte priloge i linkove koje ste dobili od nepoznatih pošiljalaca.Kako biste sačuvali svoje podatke, novac i reputaciju edukujte se o ovim i drugim rizicima na platformi Kutak za bezbedan net koju je  kompanija A1 Srbija pokrenula sa ciljem da doprinese elementarnoj digitalnoj pismenosti svih generacija, ukaže na različite digitalne pretnje i načine odbrane. 

Srbija

Do kraja decembra još 250 miliona evra za uvoz energenata

NIS, Srbijagas i EPS zajedno su, od oktobra do sada, neto kupili više od pola milijarde evra deviznih sredstava za uvoz energenata, a do kraja decembra treba, treba da kupe još 250 miliona evra rekla je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković na sednici Vlade na kojoj je razmatrana aktuelna energetska situacija."Mogu da kažem da će kurs, kao stabilno sidro, bez obzira na ovakve potrebe, ostati stabilan i da nijedan korisnik, odnosno klijent, preduzeće, nije ostao uskraćen ni od svoje banke, ni na međubankarskom deviznom tržištu za devize, ako je trebalo da uveze repromaterijal, da isplati ostvarenu dobit ili da izvrši bilo koju obavezu u devizama", kazala je Tabaković.Istakla je da je Srbija u ovoj godini još uvek neto kupac deviza, dodajući da je NBS kupila 1,555 milijardi evra, a prodala 830 miliona.Tabaković je ukazala da Srbija ima neto na raspolaganju 725 miliona evra kupljenih u ovoj godini i dodala da je reč o deviznim sredstvima na transakcionim računima, bez zlata čije su rezerve više od 37 tona i čija vrednost, kako ona kaže, raste zbog rasta dolara.

Srbija

EIB: Telekomu kredit od 70 miliona evra za brži internet

Telekom Srbija dobio je kredit od 70 miliona kod Evropske investicione banke (EIB), banka Evropske unije. Kredit je dobijen za uvođenje 5G telekomunikacione mreže i proširenje postojeće 4G mreže širom Republike Srbije. Ovim potezom omogućeno je da 60% građana Srbije dobije pristup najsavremenijoj 5G mreži i da se pogodnosti 4G mreže prošire tako da budu pristupačne skoro svim građanima, navodi se u saopštenju. Kvalitet digitalne infrastrukture u zemlji biće unapređen i brži internet biće dostupan za korisnike mobilne i fiksne-bežične mreže koji žive i rade u ruralnim područjima.Od početka prošle godina, Evropska investiciona banka uložila je 195 miliona evra u tri projekta u Srbiji, od toga je 125 miliona evra investirano u digitalizaciju srpskih škola i malih i srednjih preduzeća. Ovim ulaganjem se potpomaže digitalna transformacija kao jedan od zajedničkih prioriteta EU i Srbije.EIB predstavlja vodećeg finansijera projekata digitalizacije u Evropskoj uniji i partnerskim zemljama širom sveta.“Samo nekoliko časova nakon što je Evropska unija otvorila klaster 4 pristupnih pregovora sa Srbijom, ovaj novi kredit još jedanput pokazuje na koji način EU može da podrži političke reforme svojim snažnim finansijskim kapacitetom. Bolja povezanost će imati velike konkretne uticaje na građane i preduzeća u Srbiji: bolji kvalitet života, više radnih mesta i poslovnih prilika”, rekao je Emanuel Žofre, šef Delegacije EU u Srbiji.Ljiljana Pavlova, potpredsednica EIB-a zadužena za poslovanje u Srbiji, kazala je da brza i efikasna digitalna tranzicija i ulaganje u informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) i prateću infrastrukturu podstiču inovacije i doprinose zelenoj, održivoj, cirkularnoj i klimatski stabilnoj Srbiji i da su to njeni potporni stubovi moderne ekonomije.Pavlova je dodala da se ovim kreditom se naglašava uloga EIB-a kao ključnog investitora u digitalizaciju Srbije, a podjednako i u razvoj države u celini.