Najnovije

Srbija

Quantox Technology preuzeo novosadski Crowded Room Studio

Kompanija Quantox kupila je novosadski Crowded Room Studio (CRS) i tako obezbedila ekipu sa iskustvom u razvoju digitalnih proizvoda, ali i poznavanjem rada u startap okruženju.CRS je nastao 2014. godine i tim je od tada bio fokusiran na kreiranje mobilnih aplikacija, od rešenja za edukaciju i društvenih mreža, pa sve do video igara koje su razvijali za klijente iz SAD, Australije, Holandije, Italije, Nemačke i Kuvajta. "Pripajanje velikoj internacionalnoj kompaniji kao što je Quantox je pre svega jedna velika prilika za sve nas u CRS-u da radimo na većim i kompleksnijim projektima, sa klijentima koji imaju značajno učešće na svetskom tržištu, te samim tim dalji razvoj znanja zaposlenih. Na ovaj način, naši zaposleni dobijaju otvarena vrata za saradnju sa najvećim svetskim kompanijama", izjavio je za Netokraciju direktor kompanije Crowded Room Studio, Bojan Trobok.Filip Karaičić, glavni izvršni direktor kompanije Quantox Technology, na novo pojačanje gleda kao na nastavak planova i strategije koja obuhvata razvoj ovog segmenta u kompaniji i priključenje globalnom startap ekosistemu."Od primarne eskpertize u razvoju mobilnih aplikacija i web platformi do startap znanja i iskustva, nove kolege i energija će sigurno pružiti snažno pojačanje za naš tim u oblastima u kojima želimo da dalje napredujemo u budućnosti", dodaje on.Quantox Technology završila je 2021. godinu akvizicijom mobile dev studija Bstorm, a u pripremi su nove akvizicije i širenje dev centara na tržišta Zapadne EvropeQuantox Technology nastao je u Čačku 2006. godine i ističe se po pitanju decentralizacije odnosno širenja po manjim gradovima u Srbiji. Uspeh i ekspertizu ove kompanije prepoznala je i konsultantska kuća Ernst & Young koja je Vuku Popoviću i Filipu Karaičiću iz Quantoxa uručila nagradu "Najbrže rastući preduzetnik u Srbiji u 2021. godini". Kompanija danas broji više od 550 stručnjaka koji rade u 13 razvojnih centara u čak sedam zemalja. 

Svet

Rat u Ukrajini pokrenuo najveću naftnu krizu u poslednjih 50 godina u Evropi

Na polju energetike nas očekuju najveće promene još od naftne krize iz sedamdesetih godina dvadesetog veka. Ruski napad na Ukrajinu doveo je rat ponovo u Evropu, ali i kao jedan od ključnih problema nametnuo pitanje energetske sigurnosti i evropske zavisnosti od ruskih fosilnih goriva, piše Klima101.Pošto što su Sjedinjene Američke Države u utorak 8. marta uvele zabranu uvoza iz Rusije, a Evropska komisija istog dana predstavila plan koji u narednim godinama treba da okonča oslanjanje na ruska fosilna goriva, cene nafte i gasa dostigle su višegodišnje maksimume.Odnos Rusije i zapadnog sveta je trajno narušen i dok će pune posledice sankcija biti poznate tek u narednom periodu, sve će bez sumnje uticati i na energetsku tranziciju i planove država za zaustavljanje klimatskih promena."Moramo postati nezavisni od ruske nafte, uglja i gasa. Jednostavno ne smemo da se oslanjamo na snabedevača koji nam eksplicitno preti", izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na predstavljanju plana REPowerEU koji treba da obezbedi evropsku nezavisnost od ruskih fosilnih goriva. EU želi da potražnju za ruskim gasom smanji za dve trećine do isteka 2022. godine, a predložena je i zakonska obaveza da sva skladišta gasa u Evropskoj uniji do 1. oktobra budu na najmanje 90 odsto popunjenosti.To neće biti jednostavan zadatak pošto Evropska unija 90 odsto svojih potreba za gasom podmiruje iz uvoza, a ključan snabdevač je Ruska Federacija iz koje dolazi 45 odsto ukupnog uvoza. Imajući ovo u vidu jasno je da energetski sistem u Evropi čekaju radikalne promene kakve nisu viđene od kriznih situacija iz prošlosti.I dok mnogi eksperti i zvaničnici novonastalu situaciju vide kao mogućnost za ubrzanje energetske tranzicije i prelazak na obnovljive izvore energije, pojedini ocenjuju da je će za ostvarenje energetske sigurnosti biti ključno otvaranje novih nalazišta fosilnih goriva što bi moglo da ugrozi evropske ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.Frans Timermans, izvršni potpredsednik za Evropski zeleni dogovor, najavio je u narednom periodu razvoj obnovljivih izvora energije "munjevitom brzinom" ističući da su oni jeftin i čist izvor energije koji kreira poslove u Uniji umesto da šalje novac u industriju fosilnih goriva u inostranstvu."Što pre se prebacimo na obnovljive izvore i vodonik, uz unapređenja u energetskoj efikasnosti, pre ćemo postati zaista nezavisni i upravljaćemo svojim energetskim sistemom", izjavila je Ursula fon der Lajen istakavši važnost bržih investicija u obnovljive izvore.Zamena fosilnih goriva čija cena je nestabilna i zavisi od mnogih ekonomskih i političkih faktora obnovljivim izvorima zaista deluje kao logičan izlazak iz trenutne krize, ali iako dugoročno opredeljenje EU leži u čistoj energiji, za brzo smanjenje upotrebe ruskog gasa države članice će morati da se okrenu i drugim rešenjima. U ovom trenutku je vrlo izvesno da će države morati da povećaju svoju potrošnju uglja kako bi nadomestile manju upotrebu gasa, iako je Rusija istovremeno jedan od najvećih snabdevača ugljem, za ovaj energent nije potrebna komplikovana infrastruktura kao za gas te se članice EU jednostavnije mogu okrenuti drugim proizvođačima.Uprkos informacijama da bi Nemačka mogla da odloži zatvaranje preostalih nuklearnih elektrana nemački zvaničnici su u sredu odbacili takvu mogućnost ističući da elektrane nemaju dovoljno goriva da nastave proizvodnju električne energije i u 2023. godine.Takođe se govori i o otvaranju novih polja za proizvodnju tečnog prirodnog gasa u SAD i izgradnji infrastrukture koja treba da obezbedi više ovog goriva u Evropi, a pojedine države takođe razmatraju i pokretanje domaćih projekata eksploatacije fosilnih goriva kako bi se osigurale od velike nestabilnosti cena.Problem sa ovim rešenjem je što je za realizovanje takvih planova potrebno da prođu godine dok nova nalazišta fosilnih goriva ne počnu da snabdevaju Evropsku uniju, a njihova upotreba bi morala da ima ograničen rok trajanja kako ne bi ugrozila ispunjavanje evropskih ciljeva za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.Nasuprot svim prethodnim idejama stoji i predlog radikalnih ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti koja bi mogla da smanji potražnju za energentima, a prema pojedinim analizama, samo izolacija krovova i tavanskog prostora bi mogla da smanji potrošnju energije za grejanje za čak 14 odsto na nivou cele EU. Koja god vrsta odgovora na energetsku krizu na kraju bude dominantna, jasno je da Evropsku uniju na ovom polju čekaju ogromne promene. Naučnici i klimatski aktivisti su često od donosioca odluka zahtevali da se prema pitanju klimatskih promena odnose kao prema krizi, međutim jasno je da se klimatske promene još uvek većinski smatraju problemom koji je u dalekoj budućnosti.Sa ratom u Ukrajini to će se promeniti, ali još uvek je neizvesno da li će rat u Ukrajini biti razlog za ubrzanje energetske tranzicije ili će zemlje EU povećati proizvodnju fosilnih goriva. Ono što ostaje kao pitanje je da li će ovo zaista poslužiti kao dodatni razlog za ubrzanje energetske tranzicije, ili će se države okrenuti poznatom receptu i povećanju proizvodnje fosilnih goriva. Međutim kakav god konačan ishod po energetsku tranziciju bio, u ovom trenutku je ipak najvažnije da se rat i stradanje civila završe što pre.

Srbija

Subotnji ručak već pojela inflacija: Sindikati traže veće plate u prosveti

Veće plate u prosveti za 15 odsto do kraja godine,  isplata solidarne pomoći, da se reguliše regres i topli obrok, zatražili su danas na protestu prosvetni radnici na Trgu Nikole Pašića. Kako su naveli, poslednje dve i po godine trpe teret pandemije, a za to nisu bili nagrađeni. Inflacija u januaru je iznosila 8,7 odsto, što znači da mi povećanje plata od sedam odsto nismo ni osetili. Prosečna plata u obrazovanju je ispod republičkog proseka, rekla je pre nekoliko dana za Danas Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije.Nova ekonomija je ranije pisala da zaposleni u prosveti u novu 2022. ulaze sa povišicom plata od 7%. To znači da će nastavnik sa sedmim stepenom stručne spreme dobiti uvećanje za 4.343 dinara, odnosno startna plata će mu biti 66.393 dinara."U prethodne tri godine plate u prosveti nominalno su uvećane za oko 25 odsto, a kad uzmemo u obzir i inflaciju, realno povećanje od kraja 2018. do kraja 2021. iznosi oko 16 odsto. To je možda iz ugla zaposlenih bilo nedovoljno, ali više od toga budžet bi teško izdržao", kaže za Novu ekonomiju Marko Milanović, specijalni savetnik iz Fiskalnog saveta. On ukazuje da prosveta zapošljava najveći broj ljudi u javnom sektoru (preko 150.000 ljudi računajući predškolsko i visoko obrazovanje) pa svako povećanje plata u tom sistemu ima velike budžetske implikacije. Podsećamo, prosvetari su u jesen 2018. godine, takođe posle štrajka, dobili obećanje da će im plate u naredne dve do tri godine porasti za oko 35 odsto, te da će oko 58.000 zaposlenih moći da računa na startnu poziciju u devetom platnom razredu.  Od toga nije bilo ništa.Obećanje o rastu plata od 35 odsto kroz svega tri ili čak dve godine u startu nije bilo realistično, tj. moglo se desiti samo ako bi se gotovo zamrzle plate u drugim važnim delovima poput zdravstva, vojske, policije, što ne bi bilo ekonomski opravdano – ističe Milanović. Podseća i na drugi problem pregovora iz 2018. kad su prosvetni sindikati zahtevali da nastavnici budu u devetoj platnoj grupi, kako bi dobili bolje raspone plata. Međutim, naš sagovornik kaže da visina nove zarade (samim tim ni relativni paritet) ne može da se izvede samo iz vrednosti koeficijenata, već da presudnu ulogu ima visina osnovice. I VREME I POLITIČKA VOLJAMilanović objašnjava da vrednost koeficijenta jeste važna, ali se ne može posmatrati izolovano."Vlada je, recimo, mogla da prihvati da kompletno nastavno osoblje u školama bude svrstano u devetu platnu grupu, ali da posle toga donese odluku da osnovica za isplatu zarada bude niska, na primer 15.000 dinara. To bi rezultiralo novom platom nastavnika od oko 60.000 dinara, što bi bilo čak i manje nego što sada primaju. A onda bi se pogoršali i drugi parametri zarada u javnom sektoru", objašnjava on.Naime, sve platne grupe od prve do devete morale bi se "nagurati" u raspon između minimalne zarade i 60.000 dinara, što bi rezultiralo njihovom izrazitom kompresijom. Zbog toga je Fiskalni savet od početka zastupao stav da je najvažnije da se osnovica što više približi minimalnoj zaradi, a da se onda razumnije definišu koeficijenti.Međutim, pregovori Vlade i sindikata vodili su se isključivo o koeficijentima, zbog čega je čitava reforma od početka postavljena pogrešno, tvrdi stručnjak iz Fiskalnog saveta. ODNOS IZMEĐU NAJNIŽE I NAJVIŠE PLATE U PROSVETI IZNOSI JEDAN PREMA 1,7Na pitanje da li je realno da osnovica bude u visini minimalne zarade, Milanović kaže: "U uslovima jednoobraznih platnih razreda, kad imate jednu osnovicu i jednu matricu, to bi apsolutno imalo smisla i to je, podsetiću, bila naša preporuka. S druge strane, sistem koji je sada na snazi ima preko 30 režima plata i preko 30 osnovica koje bi napokon trebalo ujednačiti i približiti minimalcu, što je proces koji zahteva političku volju, ali i vreme", navodi Milanović.Za dobru reformu platnih razreda, kako kaže, potreban je i dovoljno dug prelazni period kako bi se budžet postepeno prilagodio na nove paritete. Međutim, cilj Vlade bio je da novi sistem stupi na snagu "preko noći" a ne da se izvrši višegodišnje prilagođavanje.Tokom 2018. se i naziralo da bi Vlada mogla krenuti naglo sa reformom, a da će sve probleme probati da "reši" preniskom osnovicom, što bi, s druge strane, derogiralo osnovne principe na kojima je trebalo da počiva ova reforma. Zbog toga je verovatno i bolje što se od takve reforme odustalo – navodi Milanović.KOEFICIJENT NI ZA MINIMALACSindikalac Dušan Kokot kao posebno problematično navodi to što zakon nije pravljen za ceo javni sektor, već za javne službe: prosvetu, zdravstvo, kulturu i socijalnu zaštitu. Taj zakon, ocenjuje on, nije trebalo da se odnosi na vojsku, policiju, sudstvo, javna preduzeća, već isključivo na javne službe, a mi to već imamo i to se zove Uredba o koeficijentima koja je upravo i napravljena za javne službe. Tako da bi to bilo dupliranje istog dokumenta, samo što bismo umesto uredbe imali zakon. Druga stvar koja je neprihvatljiva je što je generička osnovica trebalo da bude 14.800 dinara, a u tom momentu je minimalac bio 28.000. To znači da su svi do koeficijenta 1,9, a to su cela četiri platna razreda, ispod minimalne zarade. Neprihvatljivo da neko sa svojim pripadajućim koeficijentom može da zaradi ispod minimalne zarade. Nezakonita korekcija do minimalca je ključni problem obračuna zarada i danas, što je razlog tužbi za regres i topli obrok, navodi Kokot.On navodi primer vojske gde je osnovica za deset odsto veća od minimalne zarade, pa zaposleni sa koeficijentom jedan zaradi bar minimalac. Toga, kaže, u prosveti, zdravstvu, kulturi nema, jer je Uredba o koeficijentima obesmišljena pre 10 godina i time se niko ne bavi.U PRETHODNE TRI GODINE PLATE U PROSVETI NOMINALNO SU UVEĆANE ZA OKO 25 ODSTO, A KAD UZMEMO U OBZIR I INFLACIJU, REALNO POVEĆANJE OD KRAJA 2018. DO KRAJA 2021. IZNOSI OKO 16 ODSTOSvako odlaganje reforma platnih razreda pratilo je relativno snažno uvećanje minimalne zarade. Kolateralni efekat bio je otežavanje uspostavljanja dobrog raspona zarada za čitav javni sektor, tj. dovoljno velike razlike između plate na najsloženijim i najjednostavnijim zanimanjima. U prosveti je taj odnos odavno narušen i sa najnovijim povećanjem iznosi jedan prema 1,7. "Po Uredbi profesor ima tri puta veći koeficijent od tetkice, ali ne prima tri minimalca. Zbog trenutnog načina obračuna zarada i nezakonite korekcije svaki profesor je mesečno zakinut za 40.000 dinara. Minimalac će u martu i decembru (mesecima sa najvećim brojem radnih dana) iznositi oko 37.000 dinara, a početna plata profesora je 66.000 dinara. Brži rast minimalne cene rada od osnovice za obračun zarada u obrazovanju utiče na to da se odnos najniže i najviše zarade konstantno smanjuje. Ako se taj trend nastavi, izračunali smo da 2035. godine neće biti važno da li nosite metlu ili dnevnik", ukazuje Kokot.

Svet

Meso domaćeg porekla od 1. aprila imaće posebne oznake

Meso i mesni proizvodi koji su poreklom iz Srbije će od 1. aprila ove godine biti obeleženi posebnom grafičkom oznakom, a kako saopštava Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obeležavanje domaćih proizvoda od mesa je uvedeno novim Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane.Da bi neka mesna prerađevina imala oznaku "Poreklom iz Srbiije" potrebno je da više od 50 odsto glavne sirovine bude poreklom iz naše zemlje. Oznaka će se prikazivat na vidljivom mestu neposredno pored izloženog proizvoda ili uz cenu, a treba da bude najmanje iste veličine kao i sama cena."Na ovaj način takođe ćemo ukazati potrošačima na to gde mogu kupovati domaće proizvode i promovisati prednosti kvaliteta domaćih proizvoda. Očekuje se da dugoročno ova mera pozitivno deluje na domaću proizvodnju", saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović podseća da je ovu inicijativu davno pokrenula Privredna komora, a da je ona sada prepoznata i kao značajna uneta u regulative i ozvaničena u Pravilniku o deklarisanju, reklamiranju i označavanju proizvoda."Naše meso je od životinja koje su hranjene non-GMO sojinom sačmom i to daje specifičnost u smislu kvaliteta. Mislim da će to biti dobra mera za sve nas koji smo potrošači da jednostavno možemo da napravimo izbor", kaže Budimović za Biznis.rs i dodaje da Srbija sveže svinjsko meso uvozi samo za preradu kao i da bi sve ostalo trebalo da bude domaćeg porekla.On takođe ističe kako će ovo biti dobar znak i za stočare i za potrošače da jednostavno konzumiraju domaći proizvod koji je označen.Na pitanje šta naši građani najviše kupuju, Budimović objašnjava da pored svežeg mesa srpski potrošači najviše kupuju polutrajne proizvode, to su fermentisani proizvodi tipa čajne, fruškogorske i slične vrste prerađevina, zatim pasterizovane proizvode kao što su viršle, parizeri...Komentarišući talas poskupljenja izazvan sukobom Rusije i Ukrajine, naš sagovornik ističe da je moguće da će procentualno doći do poskupljenja mesa i mesnih prerađevina, ali da za sada nema velikih povećanja i da je snabdevenost normalna."Kada govorimo o poskupljenju činjenica je da će doći do nekog rasta cena. Hrana za životinje je poskupela, tačnije komponente kao što su kukuruz i sojina sačma, koje u najvećem delu ulaze u hranu za životinje. Svi ti kapaciteti koji proizvode hranu za životinje koriste energiju – plin, naftu, električnu energiju, sve je to poskupelo i procentualno će verovatno doći do poskupljenja, ali su to neke neminovnosti, i to nije da bi neko zaradio ekstra", objašnjava Budimović.On takođe naglašava kako su odstupanja moguća, ali samo u pogledu korekcije cena zbog energenata, kao i da za sada nema velikih odstupanja, povećanja cena, a ni nestašice.Prema rečima Nenada Budimovića, snabdevenost je dobra i Privredna komora Srbije je u stalnoj komunikaciji sa proizvođačima, zaliha nema i sve što se proizvede plasira se na tržište."Naravno, otežan je izvoz u Rusiju, mada na to tržište na godišnjem nivou nije išlo puno mesa i mleka, u odnosu na neke druge proizvode. Mi svinjsko meso već duži vremenski period ne izvozimo u Rusiju, tu su odlazile prerđevine, odnosno proizvodi od mesa, a kada je reč o mleku prošle godine je realizovan izvoz od nekih tridesetak miliona evra", kaže on.On ne veruje da će se neko od proizvođača sada ohrabriti da sklapa nove ugovore, bez obzira na potencijal ruskog tržišta, i smatra da je mera poput zabrane izvoza dobra kako bi se zaštitilo domaće tržište i ističe kako je u ovom trenutku to vrlo bitno.Od danas zabranjen izvoz žitarica, brašna i ulja "Mislim da je ova mera vlade u vezi zabrane izvoza žitarica na određeni rok dobra dok se ne pogledaju bilansi, odnosno koliko nam je čega potrebno od energije za prolećnu setvu kukuruza, suncokreta i soje, koliko za žetvu pšenice u julu i za ponovnu setvu pšenice u novembru, kako bismo do kraja godine znali čime raspolažemo”, zaključuje Budimović.

Srbija

Austrijski IMMOFINANZ postao član Saveta zelene gradnje Srbije

Austrijska kompanija IMMOFINANZ, najveći vlasnik i operater ritejl parkova u Centralnoj i Istočnoj Evropi, postala je član Saveta zelene gradnje Srbije (SGBC) koja se zalaže za primenu održivih rešenja u građevinskoj industriji.SGBC pokriva i BREEAM sistem sertifikacije, trenutno jednog od najvažnijih metoda za postavljanje standarda ekološke izgradnje, koji je IMMOFINANZ dobio za svoj ritejl park STOP SHOP u Lazarevcu, navodi se u saoopštenju kompanije. STOP SHOP je brend ritejl parkova kompanije IMMOFINANZ. Radi se o lokalnim snabdevačima koji pokrivaju područje od 30.000 do 150.000 stanovnika i nude širok spektar proizvoda.Kompanija IMMOFINANZ je postavila cilj da do 2040. godine dostigne nultu emisiju gasova, što je deset godina ranije od cilja koji je postavila EU, piše u saopštenju. Sve emisije gasova sa efektom staklene bašte biće smanjene, a kompenzacionim merama neutralisaće se samo tehnološki neizbežne zaostale emisije.IMMOFINANZ će, kako se navodi, značajno povećati sopstvenu proizvodnju obnovljive energije postavljanjem fotonaponske opreme na krovove ritejl parkova STOP SHOP i opremanjem novih lokacija fotonaponskim sistemima.U budućnosti će se reciklirani materijali, koji se mogu kupiti lokalno, koristiti u projektima renoviranja, obnavljanja i novih građevinskih projekata.Plan je da se u srednjoročnom periodu izgradi do 12.000 stanova na postojećim STOP SHOP-ovima, stvarajući visoko kvalitetne i klimatski neutralne stanove za ljude sa nižim i srednjim primanjima.STOP SHOP portfolio u Srbiji obuhvata 14 ritejl parkova: u Čačku, Lazarevcu, Nišu, Požarevcu, Vršcu, Valjevu, Sremskoj Mitrovici, Borči, Smederevu, Subotici, Leskovcu, Šapcu, Somboru i Zaječaru. 

Srbija

Inflacija porasla na 8,8 odsto u februaru

Potrošačke cene u februaru 2022. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 8,8 odsto. U poređenju sa januarom cene su povećanje u proseku 1,1 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2021. cene veće 1,9 odsto.Alkoholna pića i duvan su poskupeli u odnosu na januar 2,6 odsto, hrana i bezalkoholna pića dva odsto, dok je  transport poskupeo 1,6 odsto.U grupi zdravlje cene su veće 1,2 odsto, a restorani i hoteli su skuplji 0,6 odsto u odnosu na januar. Pad cena od 1,2 odsto zabeležen je u grupi odeća i obućaNBS i dalje očekuje pad inflacije od drugog tromesečjaUkupna inflacija će u prva dva meseca 2022. godine blago porasti, da bi se u martu vratila blizu decembarskog nivoa, pisalo je u februarskom izveštaju Narodne banke Srbije (NBS).U biltenu makroekeonomske analize i trendovi se e ocenjuje da trenutni događaji u vezi sa Ukrajinom ne ulivaju očekivanja da će se tendencije i u svetu i u Srbiji popraviti - naprotiv, veliki je rizik od pogoršanja. "Poremećena je međunarodna razmena i transport, cene energije i hrane (pšenica) vrtoglavo rastu, inflacija bi mogla da se dalje povećava", navodi se u analizi. Inflacija u evrozoni dostigla novi rekord

Svet

EU i Velika Britanija otvaraju antimonopolsku istragu protiv Gugla i Mete

Regulatorna tela u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji otvorila su antimonopolske istrage protiv Gugla i Mete, nekadašnjeg Fejsbuka, u vezi sa dogovorom o oglašavanju iz 2018. godine ovih tehnoloških giganta. Ove paralelne istrage će ispitati da li je takozvani "Jedi Blue" sporazum između dve kompanije ometao konkurenciju na tržištima mrežnog multimedijalnog oglašavanja, piše CNBC.Mrežni multimedijalni oglasi su svi grafički oglasi koji se pojavljuju na veb lokacijama, mobilnim aplikacijama i društvenim medijima."Zabrinuti smo da se Gugl možda udružio sa Metom kako bi stavio prepreke na put konkurentima koji izdavačima pružaju važne usluge oglašavanja na mreži", rekao je izvršni direktor britanske Uprave za konkurenciju i tržišta Andrea Košeli.On je dodao da ako jedna kompanija ima isto toliki monopol u određenom području, to može otežati startapima i manjinm preduzećima da se probiju na tržište, što na kraju može suziti izbor kupcima.Regulatorni organ je rekao da želi da utvrdi da li su tehnološki giganti ograničili ili sprečili prihvatanje usluga licitiranja, koji omogućavaju izdavačima vesti da prodaju svoj oglasni prostor na mreži više kupaca u isto vreme, umesto da pojedinačno primaju ponude."Metin neekskluzivni ugovor o licitiranju sa Guglom i slični sporazumi koje imamo sa drugim platformama za licitiranje pomogli su da se poveća konkurencija za plasman oglasa. Ovi poslovni odnosi omogućavaju Meti da isporuči veću vrednost oglašivačima i izdavačima, što rezultira boljim ishodom za sve", rekao je portparol kompanije Meta. Gugl nije odmah odgovorio na zahtev CNBC-a za komentar.

Srbija

PIO fond nabavlja komunikacionu opremu vrednu 190 miliona dinara

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) objavio je tender za nabavku aktivne komunikacione opreme čiju je vrednost procenio na 190 miliona dinara. Nabavka uključuje dva centralna rutera, dva rutera za službu filijale za Beograd, 29 rutera za filijale, 28 rutera za ispostave, SD WAN licence.PIO fond nabavlja i 24 modula za prijem multimodnih optičkih vlakana, osam modula za prijem singlmodnih optičkih vlakana, osam modula za prijem bakarnih kablova, data centar svičeve, piše u tehničkoj specifikaciji. PIO fond brendira majice, kišobrane i termose za 50.000 evraPIO fond kupuje računare za 100 miliona dinaraZa nabavku servera PIO fond daje 19 miliona dinaraKonkursnom dokumentacijom se od ponuđača zahteva da je u prethodne tri dostupne obračunske godine ostvario poslovni prihod u minimalnom ukupnom iznosu od 380 miliona dinara (bez PDV-a) i da je od strane proizvođača ovlašćen za prodaju predmetnih dobara na teritoriji Srbije.Rok za dostavljanje ponuda je 15. april.

Srbija

Od danas zabranjen izvoz žitarica, brašna i ulja

Izvoz prehrambrenih proizvoda od pšenice, kukuruza i suncokreta je od danas privremeno zabranjen, piše u objavljenoj odluci Vlade.Zabranjen je izvoz tvrde pšenice, kukuruza, brašna od tvrde i obične pšenice, napolice i pira, prekrupe od žitarica, griza i pelete i ulja od semena suncokreta i šafranike."Ograničenje cena namirnica preventivno, neće poremetiti tržište" U tekstu odluke Vlade ne piše do kada će biti na snazi zabrana izvoza ovih proizvoda.Cene osnovnih životnih namirnica su ograničene su do maja ove godine. Cene šećera, brašna T-400 i T-500 u pakovanjima do pet kilograma, suncokretovog ulja u flašama od litar, svinjenskog buta i mleka sa 2,8 procenata mlečne masti ne mogu da bude više od cena koja su bile na snazi 15. novembra prošle godine.Takođe, proizvođači ne smeju da isporučuju manje od prosečnih količina za poslednih 12 meseci.

road

Srbija

Izabran strateški partner za obilaznice u Svilajncu i Valjevu

Konzorcijum koji čine firme Srbijaautoput (Beograd), Integral inženjering (Laktaši), MHM Projekt (Novi Sad), Institut za puteve (Beograd)  i Teamenergo (Beograd) izabrane su za strateškog partnera na projektu izgradnje Južne obilaznice Valjeva i Obilaznice oko Svilajnca, objavila je Vlada Srbije. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspisalo je ranije javni poziv za izbor strateškog partnera, a rok za podnošenje ponuda bio je 7. februar. Osnovne obaveze strateškog partnera biće izrada tehničke dokumentacije i izvođenje radova na izgradnji dve obilaznice.Odluku o izboru strateškog partnera donela je Vlada Srbije 10. marta.  Srbijaautoput, Integral inženjering (ogranak u Nišu), MHM Projekt I Institut za puteve su ranije izabrani i kao strateški partner na izgradnji Severne obilaznice oko Кragujevca.  Izabrani strateški partneri za izgradnju Severne obilazniceJužna obilaznica Valjeva predstavljaće vezu privredne zone Valjeva sa planiranim koridorom Loznica-Valjevo-Lazarevac (deonica Iverak – petlja Lajkovac), odnosno vezu Grada Valjeva sa autoputem Beograd-Južni Jadran.Ukupna dužina planirane saobraćajnice je oko pet kilometara i planirana je u dve fazeDužina obilaznice oko Svilajnca je oko 12,50 kilometara, a najznačajniji objekti na obilaznici su dva mosta, na Resavi i na Velikoj Moravi.  Prema rečima ministra građevine Tomislava Momirovića, predviđeno je da za tu investiciju bude izdvojeno 60 miliona evra. Firme Integral inženjering i Srbijaautoput (zajedno sa IG Banjaluka) izabrane su nedavno i kao najpovoljniji ponuđača za projektovanje i izgradnju autoputa Rača-Bijeljina, pisala je eKapija. 

Srbija

Ukinute carine na naftu, smanjene akcize na gorivo

Odlukama Vlade ukinuto je plaćanje carinskih dažbina za naftu i ulja dobijena od bitumenoznih minerala i smanjene su akcize na olovni i bezolovni benzin i gasna ulja.Cene goriva se zamrzavaju samo za poljoprivrednike Akcize su privremeno smanjene usled rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu i u narednih mesec dana, do 11. aprila će iznositi 49,2 dinara za olovni benzin, 46,27 dinara za bezolovni benzin i 47,58 dinara po litru za gasna ulja.Do sada je akciza za olovni benzin bila 61,5 dinara po litru, za bezolovni benzin 57,84 dinara, a za gasna ulja 59,48 dinara.Vlada je juče donela i novu uredbu o ograničenju cena goriva na pumpama i to tako što maloprodajna cena goriva Evro dizel i Evro premijum BMB 95 ne sme biti viša od prosečne veleprodajne cene plus šest dinara. Istim dokumentom propisano je da će cena dizel goriva ostati ograničena na 179 dinara po litru samo za poljoprivrednike.Zahtev za povraćaj akcize na gorivo ubuduće podnosite elektronski

Svet

Duplirao se broj ruskih milijardera pod udarom zapadnih sankcija

Jedanaest milijardera iz Rusije bilo je pod sankcijama SAD, EU ili Velike Britanije pre napada Rusije na Ukrajinu 24. februara. Taj broj je dosad porastao na 20 najbogatijih Rusa, izbrojao je Forbs.Najpre je Ujedinjeno Kraljevstvo sankcionisalo trojicu milijardera koji su već pod sankcijama SAD — Timčenka, Borisa Rotenberga i Igora Rotenberga. EU je sankcionisala 336 poslanika ruskog parlamenta koji su glasali za priznanje otcepljenih ukrajinskih oblasti Lugansk i Donjeck, a na listi su bila i dva milijardera, Andrej Skoč i Leonid Simanovski.Forbs saznaje da je samo nekoliko sati nakon što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu 24. februara, predsednik Vladimir Putin pozvao  u Kremlj 37 najvećih biznismena u zemlji, uključujući najmanje 12 milijardera. Dvojica milijardera, Mihail Gucerijev i Sulejman Kerimov, bili su u to vreme pod sankcijama SAD ili Evropske unije.Svrha sastanka je bila da ih informiše o razlozima za napad, pri čemu je Putin tvrdio da nije imao izbora osim da izvrši invaziju i da razume da će Rusija verovatno biti pogođena novim sankcijama. Drakulić: Tajkuni uz srpsku vlast su uplašeni Nakon što je Putin progovorio, navodno je napustio prostoriju ne dozvolivši nikome od poslovnih ljudi da komentariše ili postavlja pitanja. Prema rečima jedne osobe koja je prisustvovala, sastanak je prvenstveno bio trenutak napravljen za TV osmišljen kako bi Putin izgledao dobro, ostavljajući mnoge prisutne frustriranima.Od sastanka, devet ruskih milijardera koji nikada ranije nisu bili kažnjeni dobili su ekonomska ograničenja. EU je 28. februara uvela zabranu putovanja, zamrznula sredstva i obećala da će krenuti za jahtama, privatnim avionima i luksuznim kućama sledećih ruskih milijardera: Alekseja Mordašova, druge najbogatije osobe u Rusiji; Mihaila Fridmana i Pjotra Avena, suvlasnika Alfa banke;Na spisku je i investitor Alisher Usmanov; i tajkun za nekretnine Aleksandar Ponomarenko. Genadija Timčenka, koji je već bio na crnoj listi SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, takođe je sankcionisala EU. SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo 3. marta uvele su Usmanovu zamrzavanje imovine i zabranu putovanja. EU je 9. marta uvela sankcije još trojici milijardera: Andreju Meljničenku, Vadimu Moškoviču i Dmitriju Pumpjanskom. Ujedinjeno Kraljevstvo je 10. marta sankcionisalo Olega Deripasku i Romana Abramoviča, vlasnika Čelsija.

Srbija

Mladi pozvali biznis zajednicu da im obezbedi praksu i preduzetnička znanja

Na panelu "Šta mladi očekuju od biznisa", poslednjeg dana Kopaonik biznis foruma, predstavnici mlade generacije istakli su izazove sa kojima se suočavaju njihovi vršnjaci, dok su članovi biznis zajednice predočili koja bi mogla da bude uloga privrede u njihovom rešavanju. Mladi u Srbiji suočavaju se sa brojnim izazovima prilikom ulaska na tržište rada, a najveći je pronalaženje posla. To je velikim delom i zbog manjka radnog iskustva u odnosu na odrasle koji su nezaposleni, a upravo to ih čini nespremnim da se suoče sa izazovima modernog tržišta rada – pokazali su, između ostalog, rezultati istraživanja koje je UNICEF predstavio na panelu "Šta mladi očekuju od biznisa" na 29. Kopaonik biznis forumu. U istraživanju, u kojem je učestvovalo 1.033 mladih, uzrasta 15-25 godina (36 odsto uzrasta 15-19 godina i 22 odsto uzrasta 20-25 godina), istaknuto je da samo 5 odsto njih smatra da preduzeća u Srbiji vode dovoljno računa o deci i mladima, a 85 odsto ima velika očekivanja od poslovnog sektora da ih podrži na njihovom budućem razvojnom putu, kroz obezbeđivanje praksi, pružanje mentorstva i mogućnosti za volontiranjem, kao i drugih prilika za sticanje poslovnog iskustva. Na panelu na kojem su prvi put mladi na Forumu imali priliku da kroz razgovor sa biznis zajednicom podele svoje poglede na svet i očekivanja od biznisa, učestvovali su Milica Otović, Kai Vainomaa i Nikola Samardžić, predstavnici UNICEF-ovog omladinskog odbora, Miloš Đuričanin, direktor strategije Nordeus fondacije, Dragan Filipović, predsednik UO Generali osiguranja, i Marko Mitrović, analitičar UNICEF-a. Panelu se onlajn priključio i Branko Milutinović, CEO Nordeusa."Jako je važno da se mladi ljudi sretnu sa biznis sektorom dok su još u školi, kada možemo uz neka praktična znanja da se bolje pripremimo za različite poslovne izazove",  izjavila je Milica Otović, studentkinja prve godine Fakulteta za bezbednost u Beogradu.Analiza tržišta rada u Srbiji pokazuje nepovoljnu situaciju za mlade ljude, pošto je stopa nezaposlenosti ovog dela stanovništva skoro dva puta veća od opšte stope nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godina za treći kvartal 2021. godine iznosila je 23,1 odsto. Tako se mladi u Srbiji suočavaju sa lošijim izgledima na tržištu rada od svojih vršnjaka u Evropske unije, gde je 2021. stopa nezaposlenosti mladih iznosila 16,2 odsto, sa 17,6 odsto mladih u NEET kategoriji. Najveći problem u vezi sa zapošljavanjem mladih predstavlja to što poslodavci zahtevaju radno iskustvo i praktične veštine. Prvo, mladi sami ne mogu da steknu radno iskustvo; drugo, obrazovanje, u celini gledano, ne predviđa praksu na radu. Sa druge strane, poslodavcima trebaju spremni i motivisani zaposleni koji se mogu brzo adaptirati na zahteve posla.Kompanije u Srbiji ukazuju na nedostatak stručne radne snage, a njihovo nezadovoljstvo uglavnom proizilazi iz nedostatka neophodnih praktičnih kompetencija svršenih srednjoškolaca. Prvi korak sa kojim se susreću mladi je izbor budućeg karijernog puta koji nastaje uglavnom prilikom izbora fakulteta. Međutim, uzimajući u obzir da se pojedini mladi ne opredeljuju za tercijarni nivo školovanja, za njih taj korak nastaje mnogo ranije. Obrazovanje je previše "tradicionalno" u stručnim školama i gimnazijama ne postoji dovoljno projektnog učenja, inovativnih kurseva, obuka, praksi i mogućnosti za volontiranje. Takvi programi u zajednicama bi omogućili mladima sticanje dodatnih veština neophodnih u njihovom procesu razvoja i tranzicije ka zapošljavanju."Ono što je posebno važno je da kompanije otvore svoja vrata mladim ljudima i omoguće plaćenu praksu, mentorstvo, volontiranje. Sigurna sam da bi to omogućilo većem broju mladih ljudi nađu posao, a kompanijama da dobiju spremnije i produktivnije zaposlene", izjavila je Kai Vainomaa, učenica gimnazije.Pokretanje biznisa jedno je od rešenja ka kojima naginje određeni procenat mladih, međutim udeo onih koji zaista i pokrenu svoj biznis značajno je manji. Pored nedostatka iskustva i rizika koji je u preduzetništvu neizbežan, mlade u velikoj meri odvraća poslovno okruženje koje ne pruža nikakvu podršku (nedovoljan početni kapital i finansijska održivost biznisa, nepostojanja institucionalne zaštite, nedostatak informacija, nepostojanje adekvatnih kurseva i obuka koje prethode započinjanju biznisa).Veliki broj firmi koje osnuju mladi ljudi ugasi se već u prvoj godini, te su stoga početnicima u poslovanju, pored finansijske podrške, mnogo značajnije mentorske podrške iz ugla biznisa, obuke o finansijama, vođenju knjiga, pregovaranju, menadžerstvu i kompletno karijerno savetovanje, a koje nedostaju."Iako se u nekim školama uče predmeti koji se tiču preduzetništva, to je sve na nivou teorije. Nama bi bilo dragoceno da smo imali prilike da praktično u školi učimo te veštine tako što bi imali priliku da posetimo preduzetnike, ili da nam oni pričaju praktične stvari koje moramo svakodnevno da rešavamo", rekao je Nikola Samardžić koji je sa 20 godina započeo svoj privatni biznis.Direktor Generali osiguranja, lider industrije osiguravača u Srbiji, ističe da oni ulažu u obuku novozaposlenih, nude i radne prakse za mlade ljude koji su na početku karijere. Dragan Filipović predsednik Izvršnog odbora Generali Osiguranje Srbija istakao je da je fakultetsko znanje važno, da je znanje najjače oružje koje imamo."Danas mladi imaju priliku da putem programa praksi u raznim kompanijama mogu da vide i osete kako ono što uče izgleda u praksi. Prosečna starost zaposlenih u Generaliju je 42 godine, a od 1.700 zaposlenih 24 odsto čine ljudi starosti do 35 godina i više od 50 odsto milenijalci. Iako generacijska pripadnost ne bi trebalo da ima veliki značaj u tome kako se osećamo i identifikujemo, ne možemo odbaciti činjenicu da svetski događaji, tehnološki napredak i društveni razvoj utiču na naša lična iskustva i oblikuju stavove koje ćemo imati kao odrasli. Razumevanje ovih nijansi pomaže nam da komuniciramo i da se povežemo sa ljudima iz različitih generacija", izjavio je Filipović dodajući da bez učešća mladih u poslu nema budućnosti.Osnovana prošle godine, Nordeus fondacija se prihvatila upravo izazova mladih koji se tiče nedostatka veština i znanja potrebnih za uspeh u savremenoj ekonomiji. Sa partnerskim organizacijama nastoji da se deca stave u središte obrazovnog procesa koji im pomaže da ranije otkriju svoja interesovanja i mogućnosti, kako bi ostvarila svoj pun potencijal i ostala da stvaraju u našoj zemlji.Miloš Đuričanin direktor strategije Nordeus fondacije istakao je da je obrazovanje i budućnost dece u Srbiji nije samo odgovornost škole, već svih nas koji činimo ovo društvo. "Na Forumu smo osetili veliku iskrenu podršku ljudi koji rade u našim kompanijama da postanemo partner obrazovanju i pomognemo da mladi budu spremniji za život i posao već po izlasku iz škole. Udružili smo se sa organizacijama koje već rade na podršci mladima i obrazovanju. Pored UNICEF-a, tu su i Inicijativa Digitalna Srbija, Centar za promociju nauke, Junior Achievement, i druge organizacije što nam u startu omogućava kontakt sa više od 2/3 srednjih škola u Srbiji. Na nama je da budemo katalizatarori promena kako na nacionalnom, tako i lokalnom nivou i povežemo znanja. Sve organizacije i ustanove koji žele da nam se priključe u ovoj inicijativi su dobrodošle, a na sajtu Nordeus fondacije postoje i informacije na koji način to mogu da učine",  rekao je Miloš Đuričanin.Nordeus fondacija uveliko podržava razvoj kreativnosti i inovacija u školama, fokusirajući se na kvalitet učenja i upotrebu digitalnih tehnologija, podršku u interdisciplinarnom pristupu obrazovanju koji decu stavlja u središte obrazovnog procesa, a Branko Milutinović CEO Nordeusa kaže da je priča Nordeusa i Nordeus fondacije tek počela."Pred nama je šansa da iskoristimo ovaj trenutak u kome znanje menja svet. Živimo u vremenu u kome nikad veći uticaj na ekonomski prosperitet nije imalo znanje i sposobnost populacije da znanjem stvara vrednost. Istorijski gledano, zemlje koje su najviše ulagale u znanje i inovacije drastično su menjale svoju poziciju u svetu, i kvalitet života i prilika koje pružaju svojim građanima. Danas je jedino važno šta znaš i kakvu vrednost možeš da napraviš i to će biti  još surovije, ili još veća prilika u decenijama koje dolaze. Sreća da je Srbija u poziciji da mi to možemo da konvertujemo dosta uspešno ako budemo pametni", ocenio je Milutinović na Kopaonik biznis forumu.U želji da podrži napore institucija u Srbiji, UNICEF u Srbiji će učiniti radne prakse dostupnim. Program Unapređenje zapošljivosti mladih će poslodavcima pružiti mogućnost da se, u skladu sa svojim potrebama, angažuju i pruže šansu mladima iz posebno osetljivih kategorija. Program je počeo 1. novembra 2021. godine i trajaće do kraja 2022. godine.Plan je da se kroz obuku i plaćenu radnu praksu poveže najmanje 2.000 mladih i 500 poslodavaca. Zainteresovani mladi i poslodavci mogu da se prijave i uzmu učešće u ovom programu putem platforme za prijavu Biram uspeh – program unapređenja zapošljivosti mladih www.biramuspeh.com.

Svet

Blumberg: EU inflaciju više plaši nego sukob u Ukrajini

Evropska centralna banka (ECB) neočekivano je ubrzala smanjenje akcija u svojoj monetarnoj politici, prenosi Bloomberg. Kako se ocenjuje da je više zabrinuta zbog rekordne inflacije nego zbog slabog ekonomskog rasta koji je izazvala ruska invazija u Ukrajini.Akcija u monetarnoj politici, odnosno, monetarni stimulansi, podrazumevaju smanjenje kamatnih stopa, sa ciljem da se stimuliše ekonomski rast.Predsednica ECB, Kristin Lagard izjavila je da je prognoza inflacije za 2022. godinu podignuta sa 3,2 na 5,1 odsto. Prosek inflacije za 2024. godinu, kako je dodala biće 1,9 odsto, malo ispod cilja ECB od dva odsto inflacije.Odluka ECB, koja rat u Ukrajini naziva prelomnim momentom za Evropa je kako se dodaje, usledila nakon ubrzanja inflacije koja je tokom februara bila 5,8 odsto.ECB će tokom maja ograničiti kupovinu obveznica na 30 milijardi evra, kako i tokom juna, na 20 milijardi evra, navodi se u saopštenju. Taj program bi, kako se dodaje, mogao da se zaustavi već u trećem godišnjem kvartalu.Kako se dodaje, oslabile su italijanske državne obveznice, što je povećalo zaradu od prodaje desetogodišnjih hartija od vrednosti u iznosu od 1,87 odsto.Sa druge strane, vrednost evra u odnosu na dolar malo se popravila tako da evropska valuta sada vredi 1,1084 dolara.Kako se dodaje, za sada je sigurno da će invazija Rusije u Ukrajini podstaći rast inflacije, jer na nju utiče sklapanje ugovora kojima će EU zameniti rusku naftu i gas.Inflacija u januaru 8,2 odstoInflacija u evrozoni dostigla novi rekord Ekonomski analitičari su, kako se podseća, očekivali odlaganje važnih političkih odluka kako bi se političarim omogućilo da bolje procene trenutnu situaciju.Kompanija Goldman Sachs saopštila je kako će se ekonomski rast u evrozoni smanjiti u drugom tromesečju zbog rata u Ukrajini, uz prognozu da će inflacija porasti na 8 odsto.ECB je takođe odlučila da produži olakšice koje obezbeđuju evro centralnim bankama država koje nisu članice evrozone do 15. januara 2023. godine.Međugodišnja inflacija u novembru 7,5 odstoInflacija u Evropskoj uniji 5,6 odsto u januaru

Srbija

Da li će biti odlaganja rokova za nove fiskalne kase?

Neće biti produženja roka za prelazak na novi model fiskalizacije koji traje do 30. aprila ove godine, tako smo čuli od resornog Ministarstva, rekao je Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije u “Pojačalo” podkastu. Podsećamo Nova ekonomija je pisala da Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika predlaže da se odloži primena Zakona o fiskalizaciji, redefiniše zakon i bolje razmotre potencijalni efekti na sivu ekonomiju. “Rok je produžen do 30. aprila inače je bio 1. januar 2022. godine. Tačnije, mi smo insisitirali posle komunikacije sa privredom, kada smo videli koliki je to posao i zbog činjenice da je pandemija izazvala poremećaj u snabdevanju. Naša preporuka svim kompanijama da već danas krenu u prelazak na novi model, da ne čekaju poslednji rok. Neće biti produženja roka, tako smo čuli od resornog ministarstva i nemamo više argumente da tako nešto tražimo”, rekao je Malinović. SUBVENCIJE ZA NOVE FISKALNE KASE, PRIJAVE PRODUŽENE DO 5. APRILA Korisnici će sa novom fiskalizacijom imati dosta podataka koji će kasnije eventualno uz neki softver moći da obrade pa da saznaju neke pametne stvari o svom poslovanju, lageru, protoku, rekao je Miloš Knežević iz A1.  NOVE FISKLANE KASE DOLAZE U NEZGODNO VREME

Lifestyle

Plogging: Dobro za telo, još bolje za životnu sredinu

Preko dva miliona ljudi u više od 100 zemalja sveta svakog dana praktikuje plogging. U pitanju je sportska disciplina u kombinaciji sa skupljanjem smeća. Nastala je 2016. godine i to u Švedskoj, a sama kovanica nastala je od dveju reči - plocka upp (podići) i jogga (trčati). Sam koncept ekološkog bavljenja sportom osmislio je Erik Ahlstrom zabrinut za ogromne količine (plastičnog) otpada na koji je nailazio dok je trčao na rubovima grada. Ubrzo je ovaj koncept bavljenja sportom zaživeo i van granica Švedske.Dakle, trčite, saginjete se, kupite smeće, stavljate u džak i nastavljate dalje. Možda deluje jednostavno, ali stručnjaci kažu da se plogging-om obuhvataju tri aktivnosti korisne za telo. Pritom, misli se i na životnu sredinu, biljke i životinje čiji opstanak veoma ugrožava ogromno nagomiljavanje plastičnog otpada. Iako se čini da mnogi gradovi nemaju problem sa nagomilavanjem smeća, zapravo imaju. Gde god je veliki broj turista, tu su i brda plastike, a ima je i na rubovima skoro svakog grada. U SAD plogging stiže 2018. godine. U Tenesi, Njujork i Indijanapolis prvo, ali se širi i po Evropi: Velika Britanija, Španija, Nemačka. Ripu Daman Bevil poznatiji kao Plogman of India prvi je čovek u toj zemlji koji je krenuo da praktikuje plogging. Od 2018. do danas organizovao je preko 500 trka u više od 80 gradova širom Indije. Veliku popularnost ova vrsta sporta doživela je kada se u jednoj misiji priključio i aktuelni premijer Indije Narendra Modi. Plogging stigao i u SrbijuKod nas ova vrsta sporta i te kako ima poentu. Posla ima za sve jer samo tokom jedne trke, kažu u Beogradskom trkačkom klubu, može da se prikupi i do 300 džakova punih smeća. Dakle, plogging-uje se i u Srbiji, ali to ne znači da ne moramo da vodimo računa o tome gde i na koji način odlažemo smeće.                                                                             foto: Beogradski trkački klub (BRC)

Srbija

Grad Novi Sad sprečava peticiju protiv rudnika litijuma, tvrde organizatori

Četvoro overivača potpisa povučeno je sa četiri lokacije sat i po vremena nakon što je počelo prikupljanje potpisa protiv rudarenja litijuma u Srbiji, koje organizuje nevladina organizacija Kreni-promeni, javio je portal 021.Kako se podseća, pokrenuta je Narodna inicijativu sa ciljem da prikupi ukupno 30.000 potpisa. Njima bi se Narodnoj skupštini uputio predlog zakona o trajnoj zabrani istraživanja i rudarenja bora i litijuma na teritoriji Srbije.U tome im pomaže Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), a u Novom Sadu je organizaciju prikupljanja potpisa na sebe preuzeola organizacija Most solidarnosti. Početak prikupljanja potpisa u Novom Sadu najavljen je i počeo danas na četiri lokacije, a gradska uprava je odobrila joverivače, ali je potom, kako se dodaje, čitava stvar naprasno prekinuta."Na jednoj lokaciji je sakupljanje potpisa trebalo da počne u 11 časova, ali su meni sad zabranili da uopšte dovedem overivača jer je on, kao i preostalo troje overivača, preusmeren na neke druge poslove", kaže Milenko Vujić iz nevladine organizacije Most solidarnosti.ŠTA SVE ZNAMO O PROJEKTU ZA ISKOPAVANJE LITIJUMA U DOLINI JADRA? Prema njegovim rečima, građanima sada moraju da objašnjavaju kako je gradska uprava praktično zabranila tu aktivnost i da, nezvanično čujemo, nećemo dobiti overivače pre izbora zbog 'obima posla'."Bukvalno nam kradu 45 od 90 dana za prikupljanje potpisa. Reč je o nameri da se zabrani inicijativa u Novom Sadu jer su shvatili da smo ozbiljni i dobro organizovani", ocenjuje Vujić, koji dodaje da je ta odluka "čisto politička".On dodaje da je namera bila da se potpisi sakupljaju do kraja marta.RIO TINTO PREISPITUJE PRAVNI OSNOV UKIDANJA PLANA ZA "JADAR" Lokacije koje su određene za prikupljanje potpisa u Novom Sadu su Mesna zajednica Liman, Mesna zajednica Liman 3, Mesna zajednica Ivo Andrić i prostorije Grupe za konceptualnu politiku u Pariske komune.Inicijativu u Novom Sadu je na društvenim mrežama najavio i predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i direktor kampanje grupe građana Kreni-Promeni, Savo Manojlović.Iza Kreni-Promeni je oko stotinak peticija i mnoštvo protesta, ali je najzapaženija akcija ona usmerena na borbu protiv poslovanja kompanije "Rio Tinto" u Srbiji, sa akcentom na zabranu eksploatacije litijuma i bora.O RUDNIKU LITIJUMA TREBA JAVNO PRIČATI NA OSNOVU ČINJENICA, A NE EMOCIJA