Najnovije

Vesti iz izdanja

Ili napreduješ, ili nestaješ

Analiza EIB-a pokazuje da će digitalizacija povećati potražnju za visokokvalifikovanim radnim mestima, na račun niskih i srednje kvalifikovanih. Dalja automatizacija radnih i industrijskih procesa mogla bi s...

Vesti iz izdanja

Ostajemo li dužni lekarima?

Jesu li lekari u pandemiji isto što i oficiri u ratu? Da li zbog toga treba da imaju posebne povlastice i veću platu i ko o tome treba da odlučuje – uređen sistem ili arbitri i direktori? &bdqu...

Vesti iz izdanja

Inovacije na biciklu

I Beograd i belgijski Luven mogu se pohvaliti velikim brojem studenata. Oba grada se suočavaju sa zagađenjem. Samo što u Luvenu na svakom koraku osetite posvećenost ideji da se ovaj grad veličine Subo...

Vesti iz izdanja

Novi budžet, novi izazovi

Zabrinutost izaziva nivo investicija, pošto budžet ostavlja prostor da se država zaduži za astronomskih 19 milijardi evra za realizaciju (pre)ambicioznih infrastrukturnih projekata. Ti krediti će se p...

Vesti iz izdanja

Klinac, mnogo tražiš

„Ništa nema smisla, opet stojiš pored zida i kontempliraš o svojoj nesposobnosti da igraš.“ I zato Luka Racić i Zoran Zarubica, poznatiji kao pančevački bend Buč Kesid...

Srbija

Domaći sektor nekretnina očekuje rast kamatnih stopa

Postoje određena očekivanja vezana za to kako će se kamatne stope promeniti, a za razliku od Narodne banke Srbije centralne banke zemalja u regionu, uključujući Češku, Mađarsku, Poljsku i Rumuniju, pokrenule su akcije monetarne politike povećanja kamatnih stopa usled novonastale inflacije, primećeno je na panelu o posledicama pandemije na investicije u Jugoistočnoj Evropi."Očigledno je da nije idealno to što kamatne stope rastu, ali je razumljivo da je tako zbog inflacije. Na  priloženoj tabeli se vidi da Srbija to ne planira, ali će na kraju i ona morati da prati primer razvijenijih država", primetio je šef odeljenja za investicione nekretnine Jugoistočne Evrope CBRE grupe Uroš Grujić.Grujić je ocenio da polse pandemije, u poređenju sa situacijom tokom pandemije ne očekuje veliku promenu u negativnom smislu. Stvari jesu usporile na kratak period, ali smo na putu da se vratimo poslu na normalan način kao što je bio pre pandemije."Mislim da pandemija nema preveliki uticaj kod nas u regionu. Logično kada je pandemija počela to je predstavljalo veliki šok i sve je stalo na određeni period, ali su stvari polako počele da se vraćaju u normalu i kada uporedimo Austriju, Nemačku, Poljsku koje su trenutno potpuno zatvorene mi zapravo funkcionišemo relativno dobro" dodaje on kao i da jedini veliki uticaj  pandemoije koji je primetio jeste uticaj na hotelski segment i ne predviđa velike negativne promene u budućnosti.Grujić smatra da će se inflacija nastaviti jer dolazi već duže vreme, budući da smo gotovo 15 godina imali inflaciju od svega 1 odsto čemu je doprinela i sama pandemija."Što se tiče likvidnosti, vidim da raste, to je nešto što pokušavamo da promovišemo i tako privučemo investitore već deceniju. Imali smo solidan uspeh tako da likvidnost u pogledu logistike, maloprodaje će se definitoivno povećati prema mom mišljenju" predviđa Grujić."Budući da pandemija nažalost još uvek nije gotova i da postoji opasnost od ponovne izolacije i stagniranja tržišta, to rekreira dalje nesigurnosti u narednim mesecima." objašnjava šef odeljenja za poslovni stambeni prostor Erste banke Klaus Grakgaber.On je u isto vreme veoma sam optimističan što se tiče visine kamatnih stopa i ističe da oni kao banka ne očekuje da će doći do velikih povećanja u narednih godinu do dve dana. Inflacija jeste relativno visoka na većini tržišta i iznosi između 4 od 5 odsto, ali očekuje se će sledeće godine iznositi od 2,5 do 3 odsto. "Evropska centralna banka će možda hteti da poveća kamate, ali ne previše jer to može izazvati krzu evra, čekujemo da se kamate mogu povećati za 1 odsto", ističe  Grakgaber

Svet

Mocart kugle pojela korona

Pad broja turista i raznih proslava, naglo je opala tražnja za Mocartovim kuglama, prenosi Russia Today. Kopmanija Salzburg Schokolade koja ih proizvodi zbog toga je podnela zahtev za stečaj.Stečaj je pokrenut u Okružnom sudu u Salcburgu u utorak , a menadžment kompanije izrazio je nadu da će uspeti da prebrodi taj težak period.Prodavnice u Beču i Salcburgu bile su zatvorene nedeljama tokom pandemije. Proizvođač slatkiša nije isplatio novembarske plate svojim zaposlenima niti naknade za božićne praznike.Istorija Salzburg Schokolade datira iz 19. veka, odnosno 1897. godine kada je osnovana pod imenom Rajsigl. Šezdeset godina kasnije preselila je svoju proizvodnju u mesto Grodig.Pad prodaje slatkiša od prošle godine nije mogao biti nadoknađen u ovoj godini, uprkos novim izvoznim poduhvatima kompanije.Muzej, a da ga pojedeš (VIDEO)Deset zanimljivih činjenica o čokoladiVučićeva gorka čokolada: Švajcarcima 12 miliona evra subvencija

Srbija

Danas je Svetski dan protiv HIV, testirajte se besplatno

Danas se obeležava Svetski dan borbe protiv AIDS-a (Acquired Immunodeficiency Syndrome) i tim povodom svi građani će moći da se besplatno testiraju i dobiju stručni savet na više punktova širom Srbije.Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd organizuje akciju besplatnog savetovanja i testiranja na HIV. Testiranje možete obaviti od 8.30 do 14 časova u Savetovalištu (Prote Mateje 29, Stacionar, ulaz "C"). Od 16.30 do 21 čas testiranje uz topli napitak vršiće se u Studenstkoj poliklinici (ulazi iz Krunske 57 i iz Braće Nedića 28).Zavod za javno zdravlјe „Timok“ u Zaječaru organizuje u svojim prostorijama anonimno testiranje za sve građane od 9 do 17 sati.Akcija dobrovoljnog, poverljivog i besplatnog testiranja na virus HIV biće orgaizovana na gradskom trgu u Valjevu, u periodu od 14.30 do 16.30 časova, u sanitetskom vozilu Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Besplatno testiranje vršiće se u gradovima širom Srbije.Prema prošlogodišnjim podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", u Srbiji je HIV-om zaraženo blizu 3000 ljudi, dok oko 400 njih ni ne zna da je pozitivno. Samo u 2020. godini da boluje od HIV-a saznalo je preko 50 ljudi. Od početka epidemije 1985. godine, u Srbiji je registrovano preko 4000 osoba inficiranih virusom imunodeficijencije (HIV) od kojih je čak 57% obolelo od AIDS-a, podaci su Jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side (JAZAS).

Srbija

Arsić: Još uvek ne postoje razlozi za ograničavanje cena hrane

Vlada Srbije donela je danas odluku da ograniči visinu cena osnovnih životnih namirnica. Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić rekao je za Novu ekonomiju da se takve mere primenjuju u slučaju mnogo većih poremećaja.On navodi da još uvek ne postoje razlozi za tako drastične mere zato što one imaju negativan uticaj na funkcionisanje privrede. Odluka je doneta na 60 dana, a Arsić kaže da se radi o relativno kratkom roku, te da ne bi trebalo da dođe do većih poremećaja na tržištu."Posledice ne bi trebalo da budu dramatične, rok je relativno kratak", rekao je Arsić i dodao da bi do posledica eventualno mogle do dođe u slučaju nekog ko se zatekao sa niskim cenama i nije podigao cene svojih proizvoda, a ima veliki skok cena inputa.  "Proizvođači u svojoj proizvodnji koriste neke proizvode čije su cene skočile u međuvremenu, na primer sirovine. Zamrznute cene hleba a nisu cene kukuruza i pšenice", rekao je Arsić.On je objasnio da ukoliko se takva politika promenjuje da treba se primenjuje u što kraćem periodu.  Prema njegovim rečima, u zavisnosti koliko dugo takva mera traje, kolika je opšta inflacija, proizvođači mogu da se nađu u makazama cena, da rastu njihovi troškovi, a ne njihove cene, što bi dovelo i do gubitka i do povlačenja proizovda iz trgovine. Arsić kaže da je poslednju put "vrlo masovno" takvu meru Srbija donela devedestih godina, ali da je ona bila dugotrajnija i sveobuhvatnija. "Početkom sukoba na Kosovu zamrzunte su cene svih proizvoda i to je trajalo do oktobra 2000. godine. Veliki broj cena je bio zamrznut, ali to je bile dugotrajnije, troškovi su rasli i onda je bilo nestašica nekih proizvoda, uz to ni kurs nije mogao da se kontroliše", rekao je Arsić.   Profesor ekonomije na FEFA fakultetu u Beogradu Goran Radosavljević rekao je za agenciju Beta da se zamrzavanje cena primenjuje kada se iscrpe pre toga sve mere.Na zaustavljanje rasta cena trebalo je, kako je rekao, prvo reagovati intervencijom iz robnih rezervi, pa ako to ne da rezultate videti koja je sledeća mera."Ne znam čemu sada služe robne rezerve i šta ima u njima. One bi trebalo da služe da se zaustave velike fluktuacije cena, otkupi roba kad postoje viškovi na tržištu i izazovu veštačku tražnju, ili da se njima reaguju ispuštanjem osnovnih proizvoda kada cene rastu", rekao je Radosavljević.Radosavljević je rekao da se i u Evropi poslednjih 20 godina donose populističke mere i da neke zemlje posežu za ograničavanjem rasta cena kao Mađarska koja je na taj način pokušala da zaustavi rast cena goriva, a da je i francuski predsednik Emanuel Makron najavio mogućnost ograničavanja cena.Vlada Srbije donela je odluku da ograniči visinu cena osnovnih životnih namirnica (šećer kristal, brašno tip T-400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso - but i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti) tako da one ne prelaze nivo cena na dan 15. novembar.Odluka će trajati 60 dana i predviđeno je da proizvođači ove proizvode ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci. 

Srbija

Western Balkan Demo Day 9. decembra u onlajn okruženju

Onlajn Western Balkan Demo Day održaće se u 9. decembra, online, u 3D virtuelnom prostoru Impact Huba, saopštili su organizatori tog događaja.Zainteresovani timovi imaće mogućnost da svoja rešenja predstave i da se povežu sa grupom internacionalnih biznis anđela, investitorima, predstavnicima globalnih kompanija i ostatkom zajednice.Kao dodatne pogodnosti navode se:Mogućnost ulaska u program Impact Huba, rad sa  timom eksperata i dobijanje konsultantskih usluga u vrednosti od 5.000 evra. Prisustvo Studio X investicionog fonda, koji izdvaja do 50.000 evra za najperspektivnije startape.Agenda je obogaćena i sesijom za marketare, u saradnji sa kompanijom koja je jedan od globalnih lidera u ovoj oblasti, a više informacija očekujte na IHB Linkedin stranici.Zimski Demo dan i Impact Hub na prijave posebno ohrabruje sve startape koji na bilo koji način doprinose novim načinima rada."Pandemija je promenila normalne tokove funkcionisanja u svim sferama, a upravo to je dovelo i do novih procesa, novih proizvoda, ali i novih startapa koji sve to razvijaju", navodi se u saopštenju..Impact Hub Belgrade je ove godine omogućio investicije CleanTech startapima, a na Zimskom Demo danu najavljuju i njihovo predstavljanje. Podatak koji govori o važnosti ove teme za Impact Hub jeste da su istog dana (9. decembra) i učesnici globalnog Climate KICK Demo dana.Pre same prijave startapi mogu zakazati svoje besplatne konsultacije sa Impact Hub timom na zvaničnom sajtu događaja.Za sve zainteresovane posetioce koji žele da se edukuju o novim trendovima u post-kovid ekonomiji, ili isprate ostatak agende, forma je na linku.

Srbija

Pošta kupuje kutije, sandučiće i dostavne depoe

Pošta Srbije kupuje skladišno-transportne kutije, sandučiće sa ključem i dostavne depoe. To preduzeće je danas raspisalo dve javne nabavke, ukupne vrednosti oko 6,6 miliona dinara. Pošta je raspisala javnu nabavku oko 1800 skladišno-transportnih kutija čiju je vrednost procenila na 5,4 miliona dinara, vidi se u oglasu o javnoj nabavci. U specifikaciji predmeta opisano je detaljno kako kutije treba da izgledaju, njihova širina, dužina, masa, boja. Boja kutije treba vizuelno da odgovara plavoj boji, a njen poklopac žutoj. Predviđeno je da dužina kutije bude oko 538 milimetara, širina 474 milimetra, visina 400 milimetara, dok njena masa treba da bude 2,9 kilograma.Pošta nastavlja ulaganja, dva miliona evra za nove uniformePošta kupuje preko 1.000 mopedaNova ulaganja Pošte, milioni za bicikle i koverteDruga javna nabavka, koja je podeljena na dve partije, odnosi se na kupovinu poštanskih sandučića sa ključem i dostavnih depoa. Procenjena vrednost ove nabavke je 1,2 miliona dinara. Poštanski sandučić sa ključem je, kako se navodi, namenjen za prijem neregistrovanih poštanskih pošiljaka, dok je dostavni depo za privremeno odlaganje pošiljaka imenovanih za dostavu na projektovanom itinereru dostavljača, navodi se u dokumentaciji. Vrednost depoa procenjena je na 400 hiljada, a sandučića na 798 hiljada dinara. Okvirna količina dostavnih depoa je 20, dok je ukupna okvirna količina poštanskih sandučića sa ključem 57. Za obe javne nabavke rok za dostavljanje ponuda je 10. decembar. Pošta je prethodnih meseci raspisala javne nabavke za kupovinu bicikala, koverti, uniformi, mopeda, kao i za sistem za unapređenje kurirskog servisa.U cilju promocije svojih usluga, Pošta je početkom novembra raspisala i tender vredan 22,6 miliona dinara za kupovinu oglasnog prostora u dnevnim novinama, nedeljnicima, magazinima. V.d. direktora Pošta Zoran Đorđević je početkom juna najavio zamenu voznog parka ekološkim vozilima na električni i hibridni pogon, nove uniforme za zaposlene, kao i uvođenje paketomata.

Srbija

„Pravosuđe mora da reaguje na ugrožavanje stranih radnika“

Ivana Gordić-Perc, iz Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) kaže da slučaj vijetnamskih radnika u fabrici Linglonga nije usamljen. Prema njenom mišljenju upečatljivo je to što su Vijetnamci u Zrenjanin stigli u aprilu i što o tome niko ranije nije izveštavao.U indust zona nisu vidljivi, ima desetak firmi, najvaž pitanje kako je moguće da mesecima o tome niko ne izveštava, u aprilu došli.Sled događaja, 500 Vijetnamaca noću dolazili.Niko ne bi znao da ljudi ti postoje, da neko nema potrebu da ide tako uopšte ne bi posećivao niko tu lokaciju.Iz drug klim uslova, korona, vetar.Da bi došli svako se zaduž oko 2 hilj dolara, rekli im da je poslodavac Nemac i da će raditi u avio-industriji.Ne bi prihvatili da rade za Kineze, da su to znali.Hektari, subvencije, kada je sve krenulo na fabrici velike parole, prevodi, uživaj u životu, itd, koje motivišu, prostorija nalik kupatilu u Smederevu u uglu fotografije kofa sa fekalijama, dakle situacija je slična.Priča o Vijentamcima dva dela, prva kda su videli da imaju podršku Država i institucije ćute, kupuju vreme, krenuo premeštaj.Država kao izmišljeno da li imaju 900 evra platu, nemaju, 72-73 hiljade plata se dobija na ruke, ako su bolesni jedna i po dnevnica se oduzme, ne dobijaju baš da jedu.Nezvanično došaptavanja hoće kući.Branislav Markuš, Zrenjaninski Socijalni ForumVrlo podrž dreksmajer radnice u zrenjaninu, jedne druge ne volite, zrenjanin ranije jako mnogo zaposlenih.Mnogi ljudi koji su se borili za radnička prava satanizovani, to nije tako hoćete preko leba pogače.Mnogo će ljudi, to dolazi od poslodavaca, stranih investitora koji hoće da kineze predstave negativno, ali i ostali su dobijali subvencije i terorisali radnike.Mi imamo trend dolaska radnika sa strane, slob se kreću gradom u Zrenjaninu tu nema sukoba.Jako važno ukazati jer rušenjem radnih prava ako ne stanemo u odbvranu ne poštujemo naše zakone dozvolj da neki s pravom kažu zašto ja da poštujem kad neko drugi ne.Još gore situacije nego Vijetnamci postoje. Oni su se pobunili, solidarna stvar, solidarnost važna.Mnogo malih org koje zapošlj žene kojima su ugrož radna prava, u trafikama. Borbom za Vijetnamce borimo se za sve nas. Odbija im se od minimalca.Stalno slika da ljudi neće da rade, to nije tačno imate ljude koji ne mogu da opstanu sa malim platama, lakše ima da pobegnu negao da menjaju život u tim malim sredinama.Mnogi građani pa i Vijetnamci u Zrenjaninu piju zagađenu vodu. Sindikati se bunili zakon o radu, dualnom obraz koji mnogo pomažeU Fijatu tri godine da ne sme da bud eštrajk, onda dobijamo ovu sliku, imaćemo potpunu pustinju u kojoj će biti ta situacija.Kvalitet radna snaga ne treba stručnjak već radnik koji razlikuje boje rekao nemački investitor u fabriku kablova u Zrenjaninu.Olga Vučković-Kićanović, konsalting za radno pravo i HR „Fides“ Sistemsko uruš rad prava, tačno da imamo zakone o zapošlj stranaca sez radnika, međut kojih stranih radnika, najsiromašnijih, nekvalifikovanih, ko o tome ima korist, smao pojedini poslodavci, ne budžetu.Ako dolaze najnekvalifikovaniji, kakav je nivo te usluge, milo mi je što se pokrenula priča, samo što se podvelo pod trgovinu ljudima, jer su im oduzeti pasoši.Bunili se indijski koridori, BG na vodi, u Kraljevu, nije ovo prvi slučaj, samo je dobro ispraćen.Tragamo za rešenjem.Jura tri put nagrađ kao soc odgov firma.Iznenadilo, bruto na ruke. Svake večeri da im se isplati dnevnica, kako da ostvare zdravstveno.Ista prava stranog i domaćeg radnika i poslodavca.Kome ide bruto, kome ide neto?Trebalo je da inspekcija ili stručnjak pogleda ugovor o radu.Saša Torlaković, Sindikat radnika građevinarstva Sa Kinom ugovor o plać tih socijalnih doprinosa. Nekoliko godina se bbave tim problemom, ranije sarađ sa stranim sindikat i našim institucijama, to se okrenulo, Evropa starta holandija napraviće milion stanova za radnike migrante, evropa guta našu radnu snagu.Sve se preokrenulo.Građev 54 hiljade, a Indijci rade za 300 dolara, potpuno su nestručni, teški radovi, ne stručni.Više god 100 Indijaca na brz prog, N Sad rumuni, Zlatibor oktug Turci, većina neprijavljena.Da su ovi bili sa pasošem govor samo o lošim uslovima, pristali pa tužite.NALED priznao da više desrtina hiljada radi na crno.Drž žmuri kod pravosuđe, inspekcija radi svoj posao.Uhvaćen i procesuiran niko iz Tuzle itd.Neki misle da se sindikat u Srb bavi prodajom radnika.Možda dobije preduzimač 900 dolara, već podeli sa nekim, 100 se šalje porodici u Indiji, deo za put, itd.Drž da uhapsi onog ko im je uzeo pasoše, to je svima jasno da je u pit eksploat rad snage kroz belo roblje.17-18 hiljada do juna prijavljeno takvih radnika.Kineske malo doveli u red kada dolaze u Srb.Ako je neko doveo 400 iz Vijet, to je ilegalno.Postoje ljudi koji imaju dobar smeštaj za radnike, najgore prođu građevinsci, ko zna otkud dolaze, neprovereni dolaze,  ne znamo koje bolesti šire, nemam ništa protiv njih, ne znamo ko su.Kada je iz Turske povređen odvedu ga u privatnu ambulantu i deportuju ga za Tursku. Jedan u NSStraš stvar po farmama i građ Zap Evrop, nađene neke zarobljene sluge, sad eskaliralo zbog Linglonga, to se konstantno dešava u Srb, BG na vodi Zlatiboprski okrug Zrenjanin.I naši poslodavci se štite preko sudova, ne naplać im se kazne, dok niko ne odgovara za smrt radnika, belo roblje, to će se događati.Prema zakonu 360 din dnevno državi, a sam će se dogovarato o ceni rada bez ugovora, tu se ukida inspektorat.Taj zakon će ići sa drugima i ovi vijetnamci će biti u sivoj zoniZanzibar tako se otimaju da rade za 100 dolara, za par godina dovešćemo nekog ko će da radi za 100 dolara, da li se tako brani građevina, normalo je da će da odu, nećemo imati nijednog stručnog radika, sve ćemo ih pustiti u Evropu.Azijati se interesovali da li je ovde dozvoljeno fiz kažnj radnika.Minimalac je za preduzeća koja su u problemu, kolektivni ugovori granski bi štitili da samo mali deo ranika u nekoj kompaniji dobija minimalac.Driskiminiacija u odnosu na drž sektor.U Nemačkoj ispod 10 eur ne može da se radi ako ste radnik, Švajcarska ne možete da date srpsku platu, isteraće vas za dva dana.Preko milion radnika dobija do 50.000 mesečno u Srbiji.Andrijana Radoičić-Nedeljković, NVO AtinaObaveza da se istraga procesuir kazna, ne da se premeste u hotel ili promene uslovi u barakama, već da se ispita ozbilj krivič delo trgov ljudima.Nac trg ljud drug po redu radna ekspoatac, prva seksualna. Profil žrtava maloletne polovina žene, ta ovu prvu ti su iz Srb.Strana i domaća – prvo mesto je radna eksploatacija, Zrenjanin nesporno ima elemente trgovine ljudima.Ulaz u opasnu relativizaciju, odgovornost da se na to reaguje.Jako važno – da nije bilo nezav hrabr medija i civ sektora ništa ne bi saznali.Da li je država adekvatno reagovala, to je glavno pitanje.Potpisane konvencije ne znače da se to primenjuje, delotvorene mere kako das se3 te konvencije sprovode, postoje mehanizmi da nas kazne.Nebojša Miletić, Unija poslodavaca Srbije Problem je radn na crno, Nemci to rešili da skoro i nemaju taj problem, kažu najveći problem su stranci, period od 2000 do 2004.Fokusirali se kako da se borimo sa našim ljudima, na žalost danas dosta stranaca, a to je život rešio da neki dolaze i odlaze moramo da se suočimo sa time, sve manje naših ljudi učestvuje u toj sivoj zoni.Drago da je država prepoznala da se krene u izrrradu novog Zakona o zapošlj stranaca.Oni stigli a ne mogu da rade, zak će ići na javnu raspravu kako bi uredili tu priči, sada nije, stvari će biti mnogo bolje i jasnije, uveć će biti pametnjakovića koji će to raditi, Unija žestoko protiv rada na crno, ako išta drugo to je nama nelojalna konkurencija, imaju takvi 30-40% veću dobit.Diploma ne znači d aznaš da radiš, treba dodatno iskustvo za napredovanje, ja nisam zagovornik da svi treba da rade džabe.Sprema se zakon o volonterima, pripravnicima, prepoznati psotojeći problemi, da s eto uveže i bude zakonski pokriveno.Rekao da su u Zrenjaninu čekali na papirologiju, neko je komentarisao da to nije tačno, kaže da mu je to ličilo na tu situaciju, ali ga demantuju.Nataša Vučković, Fondacija Centar za demokratijuPrigovaralo im se da se lažno interesuju, sarađ sa nekom drugom drž, ne nas se to tiče jer su njih prava međunarodni standard kao pravi drugih ljudi, treba da budu primenjeni kroz naše institucije, zato nas se tiču.Posle toga o politikama koje su odgovor na krizu na trž rada, nedostatak radnika, itd.Prvo pitanje da li su neki ljudi koji rade na našoj teritoriji ugroženi.Ne može Srbija da se odriče svog suvereniteta zarad neke investicije, nas brine netransparentnost državnih institucija.Vijetnamci kao u hotelu, uzmu komiju pasoša pa prijave tamo gde to treba.Bilo bi dobro da se ta zavera ćutanja otkrije, to je suština priče.Radi se o fragmentacija radnog zakonodavstbva, zak o radu, sezoncima volontor, agenc zapošljavanju, post pravna praznina, često kontradiktoprne odredbe i ne uzna se kada će nešto biti primenjeno.U Srb mora da se ostovri problem nedostatka radnika, čini se das se daleko od očiju jvnosti ti problemi rešavaju.Imamo mnogo radnika koji neće da rade za malu platu, mnogo otišlo u instranstvo i mi sada imamo tu prazninu.Fiskalni savt procenio samo da u službi inspekcija 1.500 ljudi neodstaje, nema kapaciteta, oni se ne razvijaju.Milica Mrinković A11, kada se usvoje zakoni ovi vijetnamski radnici biće potpuno u redu, juče prekjuče ponovo oduz pasoši, nezvnično od drža nikakve info, pitanje uopšte nije rešeno, samo zamagljivanje situacije.Uslovi rada im nisu poboljšani.