Srbija
Bivši predsednik vlade Vojvodine, Dragoslav Petrović, je na računu u švajcarskoj banci imao 1,9 miliona švajcarskih franaka, oko 1,7 miliona evra, pokazuju procureli podaci u okviru međunarodnog projekta "Švajcarske tajne", piše KRIK.Dok je Petrović bio pokrajinski sekretar, Srpska napredna stranka ga je prijavila tužilaštvu zloupotrebe prilikom dodele sredstava iz budžeta, ali je tužilaštvo odbacilo prijave i konstatovalo da nije utvrđeno da je Petrović ostvario imovinsku korist.On je za KRIK istakao da nikad nije posedovao račun i da su mu "svašta podmetali".Procureli bankovni podaci u međunarnodnom istraživanju "Suisse Secrets" (Švajcarske tajne), pokazuju da dok je Petrović bio na funkcijama pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj i potpredsednika Vlade Vojvodine imao račin u Švajcarskoj.Taj račun otvoren je 2010. godine, a najviše novca na njemu bilo je krajem 2015. godine, čak 1,9 miliona švajcarskih franaka (1,7 miliona evra). Račun je zatvoren nekoliko meseci kasnije, a u to vreme Petrović više nije bio funkcioner, pošto je sa mesta državnog sekretara sišao 2014. godine.Istraživanje "Švajcarske tajne" zasnovano je na procurelim podacima o računima u švajcarskoj banci, u istraživanju su učestvovali novinarska mreža OCCRP i novinari iz 47 redakcija iz 39 država, deo ovog novinarskog tima bio je i KRIK čija je uloga bila analiziranje podataka koji imaju veze sa Srbijom.U telefonskom razgovoru Petrović je za KRIK rekao da nije imao račun i da ne zna ništa o novcu na njemu."Nisam imao. Imao sam milion spletki u politici godinama. Šta su mi sve radili u ono vreme, toga sam se otarasio… Ne želim da se vraćam više, objašnjavam ko je kome šta radio, ko je kome podmetao i kako je bilo", kaže on.Petrović od 2004. do 2014. godine bio pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj, poslednje dve godine bio i potpredsednik Vlade Vojvodine, a na ovim funkcijama bio je dok je na vlasti bila Demokratska stranka.Poreklo novca na tajnom računu u Švajcarskoj nije poznato, a sudeći po Petrovićevim primanjima koje je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, on je mogao da zaradi mali deo ove sume i to pod uslovom da nije ništa trošio. Podaci koje je prijavio Agenciji pokazuju da je Petrović zarađivao 2.500 evra mesečno, a osim plate pokrajinskog sekretara, primao je platu i honorare od Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu gde je radio kao profesor.Prema podacima objavljenim na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, Petrović nijednog trenutka nije objavio da poseduje ušteđevinu u banci. On je kao građanin Srbije bio dužan da od Narodne banke zatraži dozvolu kako bi otvorio račun u inostranstvu, prema informacijama koje smo dobili od ove institucije, Petrović ni to nije uradio.Prema podacima iz Petrovićevih imovinskih kartona on je godinama uećavao svoju imovinu, a ova Agencija za sprečavanje kotipcije ju je kontrolisala i 2015. godine kada je pokrenula postupak protiv njega. Naime Petrović nije vršio prijavljivanje imovine na vreme, ali detalji ovog postupka nisu poznati pošto je ova institucija odbila da KRIK-u dostavi izveštaj o kontroli.Švajcarska banka "Credit Suisse", u kojoj je Petrović ima otvoren račun, nije odgovorila na pitanja novinara o konkretnim računima i klijentima, samo je saopštila da "posluje u skladu sa svim globalnim i lokalnim zakonima i propisima".Dok je bio na funkciji, predstavnici Srpske napredne stranke u Novom Sadu su protiv Petrovića podneli desetinu krivičnih prijava u kojima su tvrdili da je izvršio zloupotrebe u vezi sa dodeljivanjem sredstava za finansiranje novih tehnologija upravo preko sekretarijata kojim je upravljao. Takođe predstavnici Srpske napredne stranke su tvrili da je za navodne zloupotrebe odgovoran i tadašnji predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić. U prijavama se navodi da su Pajtić i Petrović oštetili budžet pokrajine tako što su zaključivali štetne ugovore sa preduzećima. Oni su, kako se tvrdi u prijavama, vlasnicima tih firmi prebacivali novac i to lažno predstavljali kao podsticaje za otvaranje novih pogona, a zauzvrat su dobijali proviziju. Brojna preduzeća, navodno, nisu ispunila obaveze iz ugovora, a sekretarijat protiv njih nije pokrenuo postupak, tvrdilo se u prijavama.Prema njihovim tvrdnjama, na ovaj način su u periodu od 2006. do 2012. godina Pajtić i Petrović oštetili budžet Vojvodine za 35 miliona evra. Navode krivičnih prijava proveravalo je novosadsko tužilaštvo koje je utvrdilo da nema osnova za pokretanje postupka protiv nekadašnjih pokrajinskih čelnika. "Ne može se izvesti zaključak da su osumnjičeni izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja… U spisima predmeta ne postoji nijedan dokaz koji bi upućivao da su oni sebi pribavili imovinsku korist", zaključilo je tužilaštvo i zatvorilo predmet. Osim krivičnih prijava, naprednjaci su o Petroviću i Pajtiću 2014. godine na svom sajtu objavljivali uvredljive tekstove i optuživali ih za "zloupotrebu funkcije proneverom velikih novčanih iznosa".
.jpg){kind=small}
