Najnovije

Srbija

Klasteri: Put do uspeha malih i srednjih preduzeća

Umrežavanje i saradnja preko klastera omogućava firmama da ostvare razvojne ciljeve koje samostalno ne bi mogle, ali država i dalje ne prepoznaje u potpunosti ulogu i značaj klastera, složili su se panelisti na konferenciji MSP Srbija 2030: Saradnja – veliki iskorak za „malu“ privredu koju je organizovao Centar za visoke ekonomske studije (CEVES). Pored umrežavanja klasteri unapređuju  konkurentnost celog sektora, sprovode veliki broj istraživanja, što dodatno pokazuje njihovu važnost u kreiranju društva zasnovanog na znanju, zaključeno je na tom događaju koji je deo platforme „Održivi razvoj za sve“ podržane od Vlade Švajcarske i Nemačke, a koju sprovodi GIZ u okviru projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030".Nemanja Šormaz, direktor Centra za visoke ekonomske studije naveo je da je sektor malih i srednjih preduzeća, nakon godina tranzicije, svetske ekonomske krize i drugih teškoća kroz koje je prolazio napokon počeo da dostiže potencijal koji poseduje. On je podsetio da sektor MSP zapošljava dve trećine zaposlenih u privredi i čini oko 40 odsto izvoza realnog sektora. Umrežavanje i saradnja posebno je bitna za razvoj MSP, rekao je on navodeći da ovaj sektor dugo godina bio u potpunosti usitnjen i razuđen, što je ograničavalo njegov potencijal.„Mala i srednja preduzeća značajna su za ostvarivanje velikog broja ekonomskih ciljeva održivog razvoja pa je tako dalja podrška ovom sektoru neophodna kako bi se zaista pretovario u snagu domaće privrede i kako bi istovremeno ostvarili ciljevi agende 2030. Pored podsticanja saradnje između firmi, isto toliko bitna je i saradnja firmi sa razvojnim, naučno obrazovnim institucijama“, naveo je direktor Ceves-a.Milena Altemeyer, direktorka GIZ projekta za reformu javnih finansija navela je važnost malih i srednjih preduzeća u dostizanju ciljeva održivog razvoja i ukazala da imaju ogromnu ulogu u smanjivanju siromaštva i nejednakosti, kao i u osnaživanju pozicije žena na tržištu rada i mogućnosti da pozitivno utiču na okolinu i zdravlje.Takođe, ona je rekla da Nemačka već dugo godina radi na podsticanju i omogućavanju preduzećima da usvoje principe održivog razvoja i navela da je upravo Nemačka najveći bilateralni donator Srbije sa doniranih više od dve milijarde evra od 2000. godine. Igor Mitrović, direktor Mind parka iz Kragujevca, predstavio je prvi privatni industrijski park u Srbiji koji postoji tri i po godine i u kom posluju velike korporacije (Simens, Škoda) i gde je zaposleno više od 1.500 ljudi.Mind park je rezultat privatne inicijative i poseban je po tome što se u okviru njega nalazi edukativni centar „Mind Edu“ koji direktno sarađuje sa srednjim i visokim školama, gde đaci uče šta je industrija. Zatim „IMW institut“ koji svim akterima u parku pruža uslugu provere kvaliteta, sertifikacije, kao usluge istraživanja i razvoja.„Pored toga, u parku postoji i „Share centar“ koji svim članicama pruža usluge od IT do finansijskih. Osim toga, postoji i vrtić koji pokazuje da klasteri brinu o socijalnoj dimenziji zaposlenih. Park je, pre svega, orijentisan na avio i železničku odnosno „high tech“ industriju. U Parku je proizveden prvi srpski tramvaj, očekujemo uskoro da će se steći uslovi za proizvodnju voza“, istakao je on. Kao pozitivnu vest, Mitrović je naveo da je formirana radna grupa za izradu zakona o poslovnoj infrastrukturi u kojoj, između ostalog, učestvuje i Mind grupa. Zakon bi trebalo značajno da poveća mogućnosti razvoja klastera i industrijskih parkova u Srbiji.Zoran Pekez iz Vojvodina metal klastera (koji je osnovan pre 11 godina) navodi da je cilj poslovnog udruženja upravo unapređenje konkurentnosti domaćih firmi iz metalske i mašinske industrije Srbije. Taj klaster ima više od 200 članova i objedinjuje četiri oblasti: proizvodne kompanije, naučne i akademske institucije, zatim institucionalnu podršku i strukovna i poslovna udruženja.Međusobno poverenje izgrađeno među članovima klastera, kako je on naveo, jedna je od najvećih prednosti klastera i bilo je jedan od glavnih faktora za opstanak u ovim teškim vremenima. Prema njegovoj oceni, država  ne prepoznaje dovoljno ulogu i  važnost klastera.Vladimir Grujović, iz Naučno tehnološkog parka Čačak, rekao je da je Čačak grad metalske industrije i da ima istoriju udruživanja. On je rekao da je Naučno tehnološki park, takođe, deo Vojvodina metal klastera i da nastoje da se povežu ne samo sa udruženjima u Srbiji nego i u regionu.Slađana Milojević, direktorka, klaster modne industrije FACTS posebno je istekla važnost tekstilne industrije i klastera na čijem je čelu za uključivanje i zapošljavanje žena na kvalitetnim i prosperitetnim poslovima. Saradnju sa Evropskom kancelarijom u Beogradu navela je kao posebno korisnu koja je pružila tehničku podršku i edukaciju koja je bila od suštinske važnosti za uspeh i razvoj modnog klastera.„Tekstil je nisko akumulativna grana što znači da zapošljava veliki broj ljudi sa nižim primanjima. Glavni razlog za osnivanje klastera je nadolazeća konkurenciju sa kojoj je trebalo takmičiti se u segmentima inovativnosti i pametnih tekstilnih materijala“, rekla je ona navodeći da klaster okuplja 100 članova iz sektora modne i odevne industrije i zapošljava oko 3.000 ljudi.Miloš Grozdenović, iz Naučno tehnološkog parka Niš rekao je da su taj park osnovali Vlada Srbije, Grad Niš, i Univerzitet u Nišu.„Primetno je veliko interesovanje kompanija za naučno tehnološki park koje žele da postanu članovi. Povezivanjem firme imaju bolju mogućnost plasmana kao i upoznavanje sa poslovnim partnerima na našim radionicama i događajima koje organizujemo“, rekao je on. Povezivanje domaćih firmi „šampiona“ Povezivanje i umrežavanje malih i srednjih preduzeća svakako je prisutno u privredi Srbije, ali moglo bi da bude na značajno većem nivou, zaključeno je na drugom panelu konferencije na kojem se diskutovalo o povezivanju domaćih firmi „šampiona“ koje su se uspešno pozicionirale na tržištu i šire se na globalnom tržištu.Kao glavni razlog za nedovoljnu saradnju između firmi na domaćem tržištu panelisti su istakli da je nedovoljno razvijen lanac kooperanata.Programi Razvojne agencije Srbije (RAS) i USAID-a koji su usmereni na podizanje kapaciteta i kvaliteta proizvodnih procesa MSP veoma pozivano utiču na razvoj konkurentnosti i kompleksnosti domaće privrede pa se u budućnosti uz najavljeno povećanje iznosa za ovakve programe može očekivati dalje unapređenje saradnje i umrežavanja između MSP, istakli su predstavnici ovih organizacija.Panelisti su se složili da je potrebno raditi na obučavanju radnika i sistemu dualnog obrazovanja.Kori Udovički, predsednica Centra za visoke ekonomske studije navela je da su velike firme Janković Enterijeri i Inmold plast, koje su učestvovale u diskusiji, prošle ceo razvojni put od malog preduzeća do „srpskog šampiona“.Božo Janković, vlasnik, Enterijer Janković, počeo je od male radionice a danas ima veliku firmu koja izvozi 98 odsto proizvodnje širom sveta.„Nikad ne bismo ostvarili uspeh da nije bilo povezivanja i saradnje malih i srednjih preduzeća. Kao preduzetnik, od početka stalno sam učio i obuke su izuzetno važne, najbitnije je znanje koje treba stalno da se stiče“, rekao je Janković.Da bi mala i srednja preduzeća krenula uzlaznom putanjom, prema njegovim rečima, najpre je potrebno da imaju obučen kadar. On predlaže da država izdvoji ozbiljan novac i organizuje prave treninge koji će trajati duži vremenski period i koji će opremiti ljude sa pravim i korisnim veštinama jer jedan seminar ne znači mnogo.Aleksandar Pavlović, direktor USAID Projekta za konkurentnu privredu navodi da se projekat USAID-a odnosi na prehrambenu industriju, a kao „key performanse indicators“ samog projekta navodi izvoz i investicije u industriji.On je naglasio da voćarstvo i povrtarstvo ima potencijal za izvoz na visoko platežna tržišta. Glavni doprinos projekta ogleda se u pomoći firmama da „preguraju“ početni period saradnje, posle kog se stvara partnerstvo zasnovano na poverenju.I on se slaže da je obrazovanje najbitnije i istakao da treba koristiti sve programe koje država nudi, ali primećuje se, kako kaže, nedostatak poverenja u takve programe. Država ima dobre programe, prema njegovoj oceni, ali institucije koje treba da koordiniraju te programe ne rade to na prvi način.On je naveo da je Srbiji potrebna Razvojna banka kao i poboljšanje regulatornog okvira po pitanju finansiranja. Prema njegovoj oceni, na finansijskim sektorom u našoj zemlji dominiraju banke sa stranim kapitalom koje daju dosta nepovoljnije kredite, privrednicima i poljoprivrednicima, u odnosu na svoje matične države.Slobodan Janković, direktor poslovnog razvoja kompanije Inmold plast iz Požege koja se bavi izradom visokokvalitetnih alata za brizganje plastike i obojenih metala kaže da sarađuju sa manjim firmama, ali kao glavni problem saradnje navodi nerazvijenost kooperantskih preduzeća.Prema njegovoj oceni, nisu dovoljno razvijeni i potrebno je da se usavršavaju.“Za razliku od domaćeg tržišta, u svetu se kompanije umnogome oslanjaju na kooperante. Na primer, u našoj delatnosti, firme iz Nemačke, Švajcarske, Holandije 90 odsto posla proslede kooperantima a deset odsto rade same. Mi nemamo šanse da radimo tako jer nema dovoljno osposobljenih podizvođača na tržištu kojima bismo mogli da prepustimo komplikovanije delove posla, već samo rade jednostavnije stvari”, rekao je Janković.On je naveo da se jednim delom oslanjaju na podizvođače, dok veći deo posla završavaju saomsotalno, uzdaju se u svoje snage i rade na dualnom obrazovanju, dodajući da Inmold plast trenutno slavi 10 godina dualnog obrazovanja.Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije (RAS) ističe da trenutno Agencija sprovodi četiri projekta koja se odnose na podršku MSP.„Pre svega, Program podrške preduzećima za ulazak u lance dobavljača multinacionalnih kompanija. Prva komponenta projekta je finansijska pomoć prilikom nabavke opreme i mašina, dok se druga komponenta odnosi na konsultantsku podršku. Sa dosadašnjih 200 miliona dinara, koliko je bilo potrošeno ove godine u ovom programu, za sledeći godinu planirano je povećanje na 300 miliona dinara“, rekao je Gazdić.Pored ovog programa, kako je istakao, RAS pruža pomoć malim i srednjim preduzećima kroz Program internacionalizacije u okviru kojeg Agencija pomaže domaćim firmama da nastupe na stranim sajmovima. Za te namene izdvaja se između 100 i 150 miliona dinara, rekao je on.„Treći Program odnosi se na nabavku proizvodne opreme i država subvencioniše 25 odsto opreme bespovratno i za tu namenu izdvajeno je oko milijardu dinara i planirano je povećanje iznosa sledeće godine na tri milijarde dinara. Četvrti program, koji RAS sprovodi je  mentoring, kompanije dobijaju mentora koji radi zajedno sa njima na poboljšanju procesa poslovanja“, naveo je Gazdić.    

Srbija

Vlada ograničila cenu osnovnih životnih namirnica

Vlada Srbije donela je odluku da ograniči visinu cena osnovnih životnih namirnica (šećer kristal, brašno tip T- 400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso - but i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti) tako da one ne prelaze nivo cena na dan 15. novembar.Odluka će trajati 60 dana, a predviđeno je da proizvođači ove proizvode ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci,. Za kršenje odredbi predviđene su i novčane kazne u iznosu od 100 hiljada do dva miliona dinara, kao i zabrana vršenja delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine."Ograničenje cena utvrđeno je kako bi se otklonile štetne posledice i sprečili poremećaji na tržištu i neće se odnositi na snižene cene (rasprodaje, sezonska sniženja ili akcijske prodaje) ukoliko su bila na snazi 15. novembra, već na redovne, odnosno cene pre sniženja", piše u saopštenju Vlade.Vlada Srbije je, takođe, "zbog drastičnog poskupljenje na berzama električne energije u poslednjih nekoliko meseci", donela Zaključak o ceni električne energije za rezervno snabdevanje električnom energijom krajnjih kupaca koji nemaju pravo na garantovano snabdevanje nakon 1. decembra 2021. godine. "Ovim aktom utvrđuje se cena električne energije za preduzeća koja bi zaključila ugovore o rezervnom snabdevanju, a koja bi omogućila njihovo dalje poslovanje i stvaranje klime za očuvanje povoljnog privrednog ambijenta u Srbiji", navodi Vlada.Utvrđena cena električne energije biće primenjivana do stabilizovanja situacije na referentnoj berzi.Vlada je donela i Zaključak o regulisanju međusobnih prava i obaveza između javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije" i kupaca električne energije na komercijalnom tržištu kako bi sprečila "posledice koje bi uvećana cena električne energije imala na ukupno tržište u Srbiji".Ovim zaključkom se kupcima kojima ističe ugovor 30. novembra 2021. godine omogućava produženje važenja tog ugovora do 31. decembra 2021. godine. Na ovaj način oni bi zadržali ugovorne uslove koje su imali do sada, u prvom redu cenu električne energije, u periodu od dodatnih 30 dana, piše u saopštenju.  

2021

A1 Srbija organizuje nagradni kviz na Međunarodni dan bezbednosti na internetu

 Svakodnevno se suočavamo sa rastućim brojem hakerskih napada, a sigurnost u online svetu postaje prioritet. Tim povodom, 30. novembra na Međunarodni dan bezbednosti na internetu, kompanija A1 Srbija organizuje kviz kroz koji je moguće proveriti znanje o zaštiti od hakerskih napada i drugih izazova. Najbolje i najbrže učesnike očekuju vredne nagrade: tri A1 Alpha 21 telefona i 30 A1 paketa. Kako učestvovati?Na platformi Kutak za bezbedan net dostupni su besplatni kursevi o fišingu (phishing), fizičkoj i virtuelnoj zaštiti, kao i bezbednosti podataka. Svi zainteresovani kroz kurseve imaju priliku da saznaju kako da prepoznaju različite digitalne pretnje i odbrane se od njih. Nakon uspešno završenih kurseva, stečeno znanje može se proveriti učestvovanjem u nagradnom kvizu. Uz savete kako da ne budete upecani na internetu, možete upecati vredne nagrade!

Svet

Milijardu dolara za održive projekte

MOL će potrošiti milijardu američkih dolara na nove, niskougljenične i održive projekte, kako bi postao ključni igrač u CEE u cirkularnoj ekonomiji i kako bi se približio svom cilju ka nultoj emisiji CO2 do 2050. godineMOL Grupa je ove godine, u vrlo neizvesnom pandemijskom poslovnom ambijentu, ostvarila najbolje kvartalne rezultate u istoriji. Kakav je doprinos srpskog tržišta finansijskim pokazateljima?MOL Serbia je značajno tržište za MOL, a naše učešće u finansijskim pokazateljima to i dokazuje. Rezultati MOL Serbia na kraju prošle godine, kao i naš plasman na Biznis Top 150 listi – 19. po prihodu, 52. po dobiti, pokazali su da smo uspeli da se izborimo sa svim izazovima koje je pandemija donela. Istim tempom nastavili smo i ove godine. Otvaranje zemalja i popuštanje mera doprineli su povećanom broju putovanja, što se svakako odrazilo i na naše rezultate. Osim MOL EVO goriva, kafa i hot dog su naši najprodavaniji artikli.MOL Grupa je usvojila ažuriranu Strategiju 2030+ „Shape Tommorow“ koja akcenat stavlja na održivi razvoj. Šta su glavni ciljevi, kako planirate da dostignete karbonsku neutralnost?Jedan od temelja Strategije MOL Grupe 2030+ je da igra ključnu ulogu u oblikovanju cirkularne ekonomije koja je bazi- rana na niskoj emisiji ugljenika. U narednih pet godina, MOL će potrošiti milijardu američkih dolara na nove, niskouglje- nične i održive projekte, kako bi postao ključni igrač u CEE u cirkularnoj ekonomiji i kako bi se približio svom cilju ka nultoj emisiji CO2 do 2050. godine. MOL je početkom ove godine napravio iskorak u lancu vrednosti i od korisnika biogoriva postao proizvođač, realizacijom investicije u Rafineriju Dunav. Kao deo MOL Grupe, MOL Serbia poštuje i promoviše sve propise koji se odnose na zaštitu životne sredine. Radujemo se novim propi- sima o biogorivima na našem tržištu, koji će Srbiju dodatno dovesti na put ekološki prihvatljivijeg okruženja i uskladiti zakonodavstvo sa standardima EU.MOL ima za cilj da pomogne ljudima u pokretu, bez obzira na to koji način transporta ili goriva kupac koristi. U budućnosti će to značiti prodaju kilometara umesto litara: proširićemo portfolio alternativnih goriva i kompleksne usluge mobilnosti.Ove godine ste nastavili sa prošlogodišnjom strategijom proširenja maloprodaje i otvaranja novih servisnih stanica u Srbiji. Kakvi su vam dalji planovi za ovo tržište i kako se to uklapa u „Shape Tommorow“ strategiju?Za nas u Srbiji najvažnije smernice stra- tegije „Shape Tomorrow“ odnose se na proširenje maloprodajne mreže i transformaciju naših stanica u prodajna mesta sa kvalitetnim MOL EVO gorivima, različitim uslugama, robom široke potrošnje i gastro ponudom Fresh Cornera, tako da naše poslovanje u budućnosti neće zavi- siti isključivo od prodaje fosilnih goriva. Nastavljamo sa rekonstrukcijom stanica u cilju pružanja najboljeg iskustva kupci- ma i sa željom da MOL servisne stanice budu mesta na kojima će se kupci osećati prijatno. Nama su kupci u fokusu, a cilj nam je da im ponudimo više od točenja goriva mesto na kome mogu da obave osnovnu kupovinu, popiju šoljicu dobre Fresh Corner kafe ili ručaju dok su na putu. Poslednjih godina MOL je posvećen razvoju EV infrastrukture i pozitivno utiče na usvajanje EV u CIE. U Srbiji radimo kontinuirano na projektu uvođenja elektropunjača i nadamo se da ćemo biti u prilici da kupcima u narednom periodu ponudimo i ovaj vid energije.Srbija predstavlja značajno tržište i, u skladu sa tim, neprestano i proaktivno tražimo mogućnosti za dalji rast i razvoj kompanije. Širenje mreže servisnih stanica i unapređenje postojećih ostaje je- dan od prioriteta na srpskom tržištu.

E-biznis

Uspeh digitalizacije i budućnost mikrokreditiranja u Srbiji

Nije preterivanje niti marketinška floskula reći da je u Srbiji prošle godine zaživeo projekat koji je prava digitalna revolucija bankarstva u Srbiji.Donedavno, izdavanje kredita je bio komplikovan i dugotrajan proces koji je zahtevao puno šetanja, strpljenja i vre- mena. Ali sada se to promenilo.U okviru prvog projekta saradnje javnog i privatnog sektora, u ovom obimu, pred- stavljena je usluga eUprave „Moji podaci za banku“. Ova usluga omogućila je da sve papire koje smo do sada sakupljali „pešaka“ - dobijemo digitalno i u toj formi ih prosledimo banci po našem izboru, potpuno automatski. Svi potrebni podaci za izdavanje keš kredita, kartica ili odobrenje dozvoljenog minusa, prosleđuju se bez papira, bez čekanja u redovima i bez gubljenja vremena.Preko eUprave do keš kreditaU prethodnih nekoliko meseci, otkako je usluga preko eUprave aktivna, gotovo1.000 ljudi je digitalno poslalo svoje po- datke u banku. Imajući u vidu da je u Mobi Banci do sada realizovano preko 100.000 onlajn keš kredita, broj od 1.000 građana ne zvuči impozantno, ali sa rastom broja registrovanih korisnika eUprave i ovaj broj će rasti.Mi u Mobi Banci i naši savetnici aktivno radimo na povećanju broja korisnika eUprave. Za sada jedino kod Mobi Banka savetnika, pored Pošte i državnih organa, građani mogu da preuzmu parametre za registrovanje na eUpravu. U prethodna tri meseca, naši savetnici su izdali para- metre za više od 1.200 građana. Verujem da je veliki broj ljudi svestan prednosti eUprave, ali i da postoje ljudi koji će tek otkriti da mogu da apliciraju za dozvolu, termin za dokumenta ili upišu dete u vrtić bez problema.Uspeh ovog projekta u najvećoj meri dugujemo viziji i rešenosti Vlade Srbije i Narodne banke u sprovođenju agende digitalizacije u kojoj je naša zemlja umnogome ispred velikog broja drugih ne samo u Evropi, već i u svetu.Budućnost mikrokreditiranja u SrbijiParalelno sa procesom digitalizacije bankarskog sektora, Narodna banka poka- zala je viziju, efikasnost i brzinu i paketom privremenih COVID mera, uvedenih sa namerom da se pomogne građanima. Na našem primeru se pokazalo da je, pored moratorijuma, građanima od najveće pomoći mogućnost mikrokreditiranja.Trenutno je omogućeno mikrokreditiranje do 90.000 dinara jednom od odluka iz COVID paketa. Zahvaljujući ovoj odluci, u saradnji sa Telenorom, samo u prethodnih godinu dana omogućili smo kupovinu preko 220.000 digitalnih uređaja na rate bez kamate.Imajući u vidu da je prosečna bruto zarada u Srbiji oko 90.000 dinara, a da krediti za uređaje u najvećem broju slučajeva ne prelaze 200.000 dinara, verujemo da je, uz minimalne izmene postojeće regulative, moguće doći do dugoročnog rešenja za mikrokreditiranje.Narodna banka Srbije nesumnjivo će imati ključnu ulogu u daljoj digitalizaciji, koja se pokazala kao neophodan odgovor na izazove budućnosti. Ali, i mi u privatnom sektoru imamo dužnost prema državi i građanima. Zato ne smemo biti pasivni posmatrači, već moramo biti okupljeni oko iste vizije. Samo zajedno možemo da stvorimo usluge po meri građana. Samo nadogradnjom svega što je učinjeno do sada, možemo da odemo korak dalje – da olakšamo život ljudima, ali i širom otvorimo vrata za novu nišu bankarstva koja sa sobom nosi manji rizik i dugoročnu održivost i stabilnost.

Svet

Evrozonu očekuje inflacija od 4,9 odsto u novembru

U evozoni će, kako se očekuje, godišnja inflacija u novembru iznositi 4,9 odsto, što je rast u odnosu na oktobar kada je iznosila 4,1 odsto, pokazala je fleš procena Eurostata. Najveći godišnji porast cena se očekuje u energetskom sektoru , 27 odsto, u  odnosu na oktobar kada je rast iznosio 23,7 odsto.Tabaković o inflaciji: Jeste bura, ali nije uragan Slede cene usluga sa rastom od 2,7 odsto, u odnosu na 2,1 odsto u oktobru. Cene neenergetskih industrijskih dobara porašće 2,4 odsto (u oktobru je rast iznosio 2 odsto). Cene duvana, hrane i alkohola porašće 2,2 odsto u poređenju sa oktobrom kada je rast iznosio 2,1 odsto. Inflacija u evrozoni tri odsto

Srbija

„Uz pošiljku iz inostranstva uvek tražite fakturu“

U 90% slučajeva pošiljke kupljene onlajn u inostranstvu stižu bez fakture, na osnovu koje se utvrđuje vrednost robe, saopštila je Uprava carina. To otežava utvrđivanje vrednosti carine, naročito kod kupovine na popustu, pa se potrošačima savetuje da uz pošiljku uvek traže i fakturu."Prilikom kupovine preko interneta treba insistirati da prodavac pošalje fakturu uz pošiljku, jer kada pristigne pošiljka bez pratećeg računa, carinski službenici moraju na drugi način da utvrde vrednost pristigle robe", kaže šef carinske ispostave Pošta Beograd Jasminka Vujadinović.Ona je navela da se u praksi dešava da je roba kupljena na popustima i akcijama koji više ne postoje u trenutku kada stignu na carinjenje. Ukoliko faktura ne pristigne uz pošiljku, postoji mogućnost da osnovica za carinjenje bude viša."U datom trenutku nema načina da se zna da li je roba kupljena na popustu ili ne", objasnila je Vujadinović.Dodala je da carinski službenici osim računa za utvrđivanje carinske vrednosti, koriste i druge metode, porede vrednost slične ili istovetne robe. Pošto se carinjenje vrši tek nakon što pošiljka pristigne u zemlju, obračun dažbina može biti veći od stvarno plaćene cene, ukoliko robu ne prati račun.Izvozićemo voćnu rakiju, sireve i cigarete u Rusiju, bez carinaKamioni sve duže na granicama, neophodna digitalizacija carina Uprava carina savetuje građane da zahtevaju od poštanskog službenika obračun uvoznih dažbina na uvid, ukoliko se tako nešto dogodi i da ukoliko imaju primedbe, ulože prigovor.U saopštenju se dodaje da se za pošiljke skuplje od 50 evra, plaćaju i carina i PDV, dok pošiljke čija je vrednost do 50 evra podležu samo naplati PDV-a u iznosu od 20%.Dažbine se obračunavaju po jedinstvenoj carinskoj stopi od 10% na utvrđenu carinsku osnovicu, na šta se obračunava i PDV po stopi od 20%. Broj onlajn pošiljaka za 20% veći u poređenju sa istim periodom prošle godine. 

Srbija

Referendum u januaru, RIK odredio pravila za sprovođenje

Republička izborna komisija (RIK) je donela trinaest uputstava koji se odnose na sproveđenje republičkog referenduma, objavljeno je u Službenom glasniku.Sva uputstva doneta su na osnovu Zakona o referendumu i narodnoj incijativi koji је Narodna skupština usvojila 25. novembra, a istog dana potpisao ga je i predsednik Aleksandar Vučić.Uputstvima je određeno kako će izgledati priprema i primopredaja glasačkog materijala, kao što su glasački listići, izvodi iz biračkih spisaka i drugi obrasci ili ovlašćenja.Takođe, određeno je i kako bi trebalo da izgleda glasanja na i van glasačkog mesta, kao i rad glasačkog odbora. Doneto je i upustvo kojim se određuje da građani mogu podnositi pisane i elektronske zahteve RIK-u kako bi utvrdili da li je neko umesto njih glasao na referendumu. RIK je dužan da u roku od 20 dana od dana raspisivanja referenduma usvoji i objavi "objektivne informativne informacije o pitanju, odnosno aktu o kome se odlučuju na republičkim izborima", piše u Uputstvu za obaveštavanje glasača o republičkom referendumu.Informacije koje RIK treba da objavi na svom sajtu i dostavi glasačima na adrese treba da odražavaju "stavove strana koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje", piše u ovom podzakonskom aktu.Uputstvom za utvrđivanje rezultata republičkog referenduma je određeno da glasački odbor u roku od 12 sati od zatvaranja biračkih mesta predaje glasački materijal potkomisiji u zgradi opštine ili grada, koja u roku 48 sati treba da utvrdi izveštaj o rezultatima glasanja sa svih glasačkih mesta na svojoj teritoriji i da ga dostavi Komisiji u roku od 24 sata.Danas je pred poslanicima Predlog ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdio juče.Ustavni zakon se donosi kao osnov za sprovođenje promene Ustava. Za njegovo usvajanje neophodna je dvotrećinska većina.Zakon je u hitnoj proceduri, a kao razlog za to navodi se da je "potrebno u što kraćem roku doneti Ustavni zakon za sprovođenje promene Ustava".

Srbija

Srbija se zadužuje 130 miliona evra za projekat Ruma-Šabac-Loznica

Srbija planira da uzme zajam od 14,9 milijardi dinara (126,7 miliona evra) kod Banke Intesa (Banca Intesa) za finansiranje projekta Ruma-Šabac Loznica.Vlada je predlog zakona koji reguliše ovaj krediti uputila u skupštinsku proceduru. U Predlogu zakona piše da je ugovor o dugoročnom investicionom kreditu sačinjen 19. novembra između Ministarstva finansija i Banke Intesa. "Izgradnja auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan je od prioritetnih projekata Republike Srbije u drumskom transportu, s obzirom da je reč o projektu koji je važan za razvoj i povezivanje oko 600.000 ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali i Podrinje i zapadnu Srbiju sa Vojvodinom, kao i taj deo Srbije sa regionom, posebno Bosnom i Hercegovinom", navodi se u obrazlođenju zakona. Pokrenut postupak za izradu generalnog projekta auto-puta "Vožd Karađorđe"Komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na autoputu Ruma-Šabac i brzoj saobraćajnici Šabac-Loznica, zaključen je u novembru 2019. godine sa azerbejdžanskom kompanijom "Azvirt". Кomercijalnim ugovorom predviđena je ugovorena vrednost investicije do 467,5 miliona evra. Ukupna dužina auto-puta i brzе saobraćajnicе iznosi oko 80 kilometara i sastoji sе od tri dеonicе: dеonica auto-puta Ruma–Šabac u dužini od oko 22 kilometara, most prеko rеkе Savе (sa prilaznim konstrukcijama) u dužini od 2,7 kilometara i dеonica Šabac–Loznica koja ćе biti izgrađеna u profilu brzе saobraćajnicе u dužini od 55 kilometara, navodi se na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Vlada predlaže kredit za novi put od Rume do LoznicePod kojim uslovima se država zadužuje kod Banke Intesa? Obaveza države je da otplatu glavnice kredita izvršava u jednakim polugodišnjim ratama. Otplata glavnice vršiće se u 16 jednakih rata, svakog 1. februara i 1. avgusta.  Poslednja rata dospeva na naplatu 1. avgusta 2031. godine. Naknada za obradu zahteva i realizaciju kredita iznosi 0,30 odsto na ukupan iznos zajma i plaća se jednokratno, a naknada na nepovučena sredstva iznosi 0,30 odsto na godišnjem nivou. Ugovoreno je i da kamatna stopa bude tromesečni BELIBOR plus fiksna marža od dva odsto godišnje. Prva kamata dospeva za plaćanje šest meseci dana od datuma prvog povlačenja sredstava. Sredstva zajma se mogu povlačiti do 4. januara 2024. godine, a rok raspoloživosti može biti eksplicitno produžen od strane Banke, u pismenoj formi na osnovu prethodnog dostavljenog pismenog zahteva.Predviđena je i mogućnost prevremene otplate zajma, ukoliko se proceni da je to povoljnije sa stanovišta upravljanja javnim dugom, uz plaćanje svih dospelih obaveza po osnovu kamate i drugih troškova banke.Srbija je krajem prošle godine za potrebe ovog projekta uzela zajam i kod Unikredit banke, gde je direktno zaduženje iznosilo 11,2 milijarde dinara.   Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je krajem marta, prilikom obilaska radova na mostu na Savi,  poručio je da sve što je do tada urađeno, plaćeno iz budžeta Srbije, a ne kredita.Novi put Valjevo-Loznica gradiće se i zbog Rio Tinta

Srbija

Muškarci u Srbiji očekuju 200 evra veću platu od žena

Građani Srbije od poslodavaca očekuju platu od 760 evra, a kada biraju posao najbitniji su im međuljudski odnosi, pa tek onda zarada, pokazuje anketa sajta Infostud koja je sprovedena tokom Regionalnog sajma poslova. Zaradu od preko 1000 evra u Srbiji očekuje 23%, a od 500 evra 17% kandidata.Prema poslednjim zvaničnim podacima iz oktobra meseca, prosečna plata u Srbiji iznosi 547 evra, dok je željena plata u proseku za oko 210 evra veća u odnosu na trenutno stanje. Muški ispitanici očekuju oko 890 evra zarade, dok žene skoro 200 evra manje, oko 700 evra.U proseku, kandidati u Sloveniji imaju najviša očekivanja, preko 1.500 evra u proseku. Sa druge strane najniža očekivanja su u Severnoj Makedoniji, 524 evra. Srbija i Bosna su prilično slične što se tiče očekivane zarade, dok je Hrvatska pored Slovenije jedina zemlja gde se u proseku priželjkuje više od 1.000 evra mesečno.Dobri međuljudski odnosi su najbitniji faktor za odbir budućeg poslodavca u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, a u Makedoniji i Bosni i Hercegovini visina zarade je primarni faktor, dok je ispitanicima iz Srbije to na drugom mestu. DA LI TREBA REGULISATI RAD OD KUĆE (VIDEO) Među prioritetima zaradu značajno više ističu zaposleni, mogućnost napredovanja oni koji se školuju, a sigurnost posla oni koji su trenutno nezaposleni. Dobri međuljudski odnosi su svima podjednako važni.Najviše ispitanika iz Srbije smatra da su za dobijanje posla dva najvažnija aspekta znanja i veštine koje kandidat poseduje (29%), te motivacija i volja za zaposlenjem (24%). Kao bitne faktore, ispitanici iz naše zemlje navode radno iskustvo i dobre kontakte i poznananstva.Do septembra 20.000 ljudi dobilo zaposlenje preko sajta Poslovi Infostud Stranačka pripadnost nešto je bitnija u Srbiji nego u regionu, dok se preporuke uticajnih ljudi iz struke više vrednuju u regionu nego kod nas. Znanja i veštine su u većoj meri važni zaposlenima i onima koji se školuju, nego nezaposlenima.Kako se dodaje 68,5% zaposlenih razmišlja da u nekom trenutku promeni posao, a 21% bi to uradilo samo ako bude primorano. U poređenju sa regionom, u Srbiji je nešto izraženiji strah od gubitka posla, 30% naspram 26% u regionu.Pandemija je kako se dodaje omogućila rad od kuće, ali se radnici sve više vraćaju na radna mesta. Strane privatne kompanije su i dalje omiljeni tip poslodavca u Srbiji, a u državnim preduzećima radila bi četvrtina ispitanika.Mladi smatraju da je za pronalazak posla potrebno svega par meseci, kao i da je praksa najbolji način da se stekne radno iskustvo, jer 66% njih to navodi kao poželjnu opciju.Istraživanju Infostuda su se priključili partnerski najveći sajtovi za zapošljavanje iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Slovenije. Učestvovalo je 4.706 ispitanika iz Srbije koji su podeljeni u 3 grupe: nezaposleni (52%), zaposleni (41%) i oni koji se i dalje školuju (7%).Pola posla radnicima, pola mašinama do 2025. godine

Svet

Uber najavio nova ulaganja u Hrvatskoj

Nakon pandemijskih restrikcija koje su primenjene prošle godine, platforma Uber planira da nastavi sa ulaganjima i širenjem svog poslovanja u Hrvatskoj, prenosi SEEbiz. U Uberu se nadaju da će naredna godina biti povoljnija, kao i da će se ljudi uskoro vratiti uobičajenim aktivnostima."U Hrvatskoj primećujemo znakove oporavka, što je krenulo sa povratkom velikog broja turista i vraćanjem na pretpandemijske nivoe poslovanja. To je omogućilo da naši vozači i partneri stanu na noge n", kaže Country menadžer Ubera za Hrvatsku Morena Šimatić.Ona dodaje da je potražnja na nivou pre pandemije, ali se kao i u ostalim evropskim zemljama ne oporavlja brzo, pa se duže čeka na uslugu, a skuplje su i njihove cene. U Hrvatskoj Uber posluje u Zagrebu, Dubrovniku, Splitu, Rijeci, Zadru, Osijeku i Puli, a cilj je da se proširi broj tih lokacija.Uber otpustio 3.500 zaposlenih preko Zoom-aBugari zabranili “ruski Uber”Uber odustao od razvoja autonomnih vozila Komentarišući nezadovoljstvo uslovima i pravima koje je protestom iskazao deo Uberovih vozača, ona ističe da platforma poštuje njihovo pravo, kao i da prati rasprave o novom Zakonu o radu, nadajući se povoljnijim rešenjima za poslovanje unutar digitalne ekonomije.Uber, platforma za prevoz putnika i dostavu robe, dostupan je u 10 hiljada gradova u preko 70 zemalja i ima oko 101 milion aktivnih korisnika sovje platforme, kao i oko. 3,5 miliona vozača i dostavljača.Uber nije dostupan u Srbiji, ali posluje kompanija Cargo koja se bavi sličnim delatnostima.

Srbija

Odbornici u Zaječaru ukinuli naknadu porodiljama za prvo dete

Odbornička većina u Skupštini Zaječara usvojila je danas odluku kojom je ukinula naknadu porodiljama sa teritorije grada za prvo, odnosno za drugo dete, prenela je agencija Beta. Po navodima portala, odbornici su na sednici gradskog parlamenta usvojili izmene odluke o dodatnoj zaštiti porodilja na teritoriji Zaječara po kojima će porodilje ubuduće imati pravo na jednokratnu pomoć u iznosu od 60.000 dinara za treće i svako naredno dete, piše portal Glas Zaječara. Predsednik Srbije Alekasandar Vučić najavio je prošle srede da će sve majke koje od Nove godine rode prvo dete ubuduće umesto 100.000 dinara pomoći dobijati 300.000 dinara, ali da će biti usvojene i brojne druge mere za podsticanje rađanja.Vučić je kazao da će pomoć od 300.000 dinara biti dodeljena iz republičkog budžeta a da će grad Beograd i mnogi drugi gradovi nastaviti da pomažu porodiljama iz svojih budžeta.

Srbija

Elektronska prijava poljoprivrednih gazdinstava počinje 1. jula

Usvojena je izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju kojima se uvodi elektronska platforma eAgrar, koja će od 1. jula 2022. godine omogućiti onlajn registrovanje više od 400 hiljada gazdinstava. Prema istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ovo će skratiti dosadašnju proceduru čak četiri puta, a troškovi prijave će biti smanjeni za 80 odsto.Na razvoju eAgrara zajedno rade Ministarstvo poljoprivrede i NALED, a cela slika biće zaokružena 1. januara 2023. kada će poljoprivrednici moći onlajn, u nekoliko klikova, da se prijave za državne subvencije. Uvođenje digitalnog registra se nalazi na listi prioriteta Uprave za agrarna plaćanja, kao organa koji vodi registar.„Osim što je bilo neophodno da za ovaj postupak izdvoje gotovo pet sati, poljoprivrednici su svaki put morali da plate i takse za razne izvode i potvrde, što ih je godišnje ukupno koštalo oko dva miliona evra. Zato pozdravljamo odluku Vlade da se ovaj postupak skrati, a podaci iz preko 20 javnih registara uvežu i učine dostupnim i vidljivim na jednom mestu svima“ objasnila je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.Na isplatu subvencija dosad se čekalo i duže od šest meseci, jer su se sva dokumenta obrađivala i pregledala ručno. Zahvaljujući novom sistemu poljoprivrednici će putem svojih onlajn profila popunjavati samo one podatke koji se ne nalaze u drugim evidencijama i to samo jednom. Nijedan dokaz više neće morati da dostavljaju na papiru, a rešenja o dobijenim subvencijama stizaće im putem elektronske pošte.  Kako bi obezbedili da poljoprivrednici budu edukovani o načinu upotrebe nove platforme, NALED u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) sprovodi projekat putem kojeg će se vršiti obuka korisnika, direktne mentoring posete, kao i promotivne kampanje u cilju blagovremenog informisanja. E-Agrar će tako postati pouzdan izvor podataka o pojedinačnim poljoprivrednicima, zadrugama, visini subvencija, kreditnoj istoriji i osiguraće veću transparentnost podataka, registrovanih korisnika i dodeljenih podsticaja. Takođe, ovaj softver će imati značaj i za proces prilagođavanja pravilima Evropske unije, jer predstavlja prvi korak ka uspostavljanju sistema za odobravanje podsticaja iz evropskih poljoprivrednih fondova.  Poljoprivrednici koji su manje vešti u korišćenju novih tehnologija će dobiti i direktnu podršku u popunjavanju zahteva u svojim opštinama.

Svet

Vlasnik kragujevačkog Fijata sklopio sporazum sa dobavljačem litijuma

Kompanija Stelantis (Stellantis) u okviru koje posluje Fijatova fabrika u Kragujevcu i australijska kompanija Vulcan Energy Resources Limited sklopile su sporazum o snabdevanju litijum-hidroksidom koji će se koristiti za proizvodnju automobilskih baterija u Evropi, prenosi Breakingthe news. Prve isporuke planirane su za 2026. godinu.Prema petogodišnjem sporazumu, Vulcan Energy će obezbediti Stellantisu 81.000 tona i maksimalno 99.000 tona litijum-hidroksida. Dogovor je deo napora da se doprinese panevropskom projektu Zero Carbon Lithium prema kome bi preko 70% Stellantisovih vozila na tržištu u Evropi i 40% vozila u Sjedinjenim Državama bilo sa niskom emisijom CO2 do 2030. godine.Stelantis je nedavno izjavio da namerava da proizvodi dva miliona električnih vozila godišnje.Spajaju se Fijat i PežoŠta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Italijanski Fijat i francuski Pežo spojili su se sredinom januara u zajedničku kompaniju pod nazivom "Stelantis", nakon što je regulatorno antimonopolsko telo Evropske unije odobrilo integraciju dva proizvođača automobila.Tada je najavljeno da će nova kompanija Stelantis, što u prevodu znači "obasjan zvezdama" imati tržišnu vrednost od oko 50 milijardi evra, a zvanično će početi da radi do kraja prvog kvartala sledeće godine.Najavljeno je i da će okviru nove kompanije poslovati i kragujevački Fijat. Zajednička kompanija, sa projektovanom proizvodnjom od oko 8,7 miliona vozila godišnje, postaće, po obimu proizvodnje, četvrti proizvođač automobila na svetu, iza Folksvagena, Tojote i grupacije Reno–Nisan–Micubiši, a ispred Dženeral motorsa, Forda i drugih svetskih automobilskih kompanija.Stelantis prema ranijim najavama obuhvata brendove Abart, Alfa Romeo, Fijat, Krajsler, Džip, Lančija, Maserati, Pežo, Sitroen, Opel i druge.Budući da je fabrika u Kragujevcu jedna od najsavremenijih u FCA grupaciji u kojoj je veći deo proizvodnje digitalizovan, očekuje se će u zajedničkoj kompaniji brže doći do novog modela.U Srbiji su trenutno u toku brojni protesti zbog istraživanja litijuma, kao i zbog namere rudarske kompanije Rio Tinto da iskopava taj mineral u dolini reke Jadar.

Svet

Onlajn prodaja u SAD za „Crnoi petak“ opala prvi put u istoriji

Onlajn prodaja tokom Crnog petka je opala, što je prvi put da je potrošnja niža u odnosu na prethodnu godinu, navedeno je u izveštaju Adobe Analytics-a. Kupci su online navodno potrošili ukupno 8,9 milijardi dolara ove godine, što je malo manje u odnosu na 9 milijardi dolara koliko je potrošeno 2020. godine.  Trend pada mogao je biti uzrokovan porastom rane potrošnje, budući da su neke prodavnice počele sa rasprodajama i promocijama već u oktobru.„Prvi put ikada, Crni petak je doživeo preokret trenda rasta u odnosu na prethodne godine“, rekao je za The Verge vodeći analitičar u Adobe Digital Insights, Vivek Pandija i dodao da potrošači strateški kupuju poklone mnogo ranije u sezoni kao i da su fleksibilni, kako bi bili sigurni da dobijaju najbolje ponude.Iako je rana prodaja bila glavni uzrok pada, problemi u globalnom lancu snabdevanja mogu biti značajan faktor. Prema Adobeovom izveštaju, obaveštenja o nedostatku zaliha su porasle za 124 odsto od januara 2020. godine, što otežava kupcima da dobiju proizvode koje žele. U izveštaju se navodi da su uređaji i elektronika najviše pogođeni ovim problemom, a trenutni nedostatak čipova sigurno ima veze sa tim.Među najpopularnijim tehnološkim proizvodima tokom Crnog petka bili su Nintendo Svič i Meta Kvest 2 (ranije Oculus). Do sada su kupci potrošili preko 3 milijarde dolara za 19 dana tokom ove praznične sezone dok je prošle godine, otprilike u ovo vreme, potrošnja premašila 3 milijarde dolara za svega pet dana.

građevinski radnik poravnava svež beton

Srbija

BIRN: Vijetnamce u Linglongu „dočekalo šerijatsko pravo“

Gradilište kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, ne kontroliše se dovoljno ili je ta kontrola daleko od profesionalne, iako nadležni tvrde da je "sve po zakonu", piše BIRN. Vijetnamskim radnicima u Linglongu zabranjeno je sindikalno delovanje, prećeno finansijskim penalima zbog bolovanja, ali i zakonima šerijatskog prava koji u Srbiji ne važe.U ugovorima se radnici odriču brojnih prava, a agencija ih, kako se dodaje, netačno obaveštava o zakonima i običajima u Srbiji. Po tim "običajima" kojima bi navodno mogli ostati čak bez ruke ili glave u slučaju krađe ili drugih kriminalnih dela. Dodaje se da su te odredbe kopirane iz ugovora za muslimanske zemlje, sa šerijatskim pravom, poput Saudijske Arabije, koji u Srbiji ne važe.Jedan od Vijetnamaca iz Linglonga, Kim, čiji je identitet zaštićen, kaže da su njega i njegove sunarodnike u Zrenjaninu dočekale prljave i skučene spavaonice sa dva kupatila na preko 400 ljudi, nedostatak čiste i tople vode, oduzeti pasoši, zabrana kretanja i finansijske kazne. Dodaje da sada želi da se vrati kući, kao i većina kolega.U ugovorima u koje je BIRN imao uvid, plate iznose 82 ili 87 hiljade dinara, ali pošto se radnicima plaća u gotovini, teško je reći koliko zaista zarađuju u proseku. Platne listiće predviđene zakonom, kako ističu neki od njih, nisu dobijali. U Vijetnamu prosečna plata iznosi oko 150 dolara.Da bi uopšte došli u Srbiju, vijetnamski radnici morali su da plate više od 2.000 američkih dolara posredničkoj kompaniji iz Vijetnama pod imenom Song Hy Gia Lai Company Limited.U formularima potpisanim sa poslodavcima navodi i da se radnicima uzima 650 dinara za svaki dan opravdanog odsustva sa posla, uključujući i odsustvo zbog bolesti. Kao primer navodi se i niz sporazuma koje su radnici pre dolaska u Srbiju potpisali sa posredničkom vijetnamskom agencijom.KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV KOMPANIJE LINGLONG ZBOG NELEGALNE GRADNJE Radnici su potpisali čak i obrazac o "Obavezi da se ne pobegne", prema kom moraju da plate 50 miliona vijetnamskih donga, što iznosi oko oko 2.200 dolara, u slučaju da napuste radno mesto, odnosno "pobegnu", a garancija za plaćanje su članovi njihove porodice.nezvanično u Inspekciji rada Vijetnamce tretiraju kao "upućene radnike", zbog čega se njihovi ugovori ne proveravaju, već samo bezbednost i zdravlje na radu, a krši se i Zakon o zapošljavanju stranaca koji propisuje da bi upućeni  randici morali da budu zaposleni u matičnoj kompaniji bar godinu dana pre dolaska u Srbiju.U spornim ugovorima govori se radnoim vremenu po potrebi, koje može dostići 234 sata tokom 26 radnih dana mesečno, iako je zakonom ograničeno na 192 sata mesečno, uključujući i prekovremeni rad. Pored toga, za 12 meseci radnici imaju pravo na 12 dana odmora, tek nakon isteka ugovora.Prvi mesec je "probni period", a ako se proceni da je rad zaposlenog nezadovoljavajuć, biće klasifikovan kao "nekvalifikovana radna snaga" i dobiće manju platu od ugovorene. Opravdano odsustvo sa posla, čak i zbog bolesti, košta radnika 650 dinara dnevno. Nedolazak na posao, ako ga nije odobrio šef, donosi kaznu u iznosu od 150 odsto dnevnice za svaki propušteni dan."Nema nikakvih prepreka da inspektori rada vrše svoje nadležnosti u punom kapacitetu, nadziru uslove rada i bezbednost na radu i sadržinu ugovora o radu. Svako odbijanje da se to učini znači prećutno odricanje od suvereniteta Srbije u korist poslodavca", ističe stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.On kaže da se u tim slučajevima krši nekoliko zakona: "Radno vreme, pretnje zbog sindikalnog udruživanja, 12 slobodnih dana godišnje, finansijske kazne, to je sve suprotno Zakonu o radu. Obaveza da platite sopstvene troškove u slučaju otkaza, je suprotno je pravilima o odšteti i odredbama Zakona o zapošljavanju stranaca".Iako po ugovoru imaju pravo na zdravstveno osiguranje, nekim radnicima koji su imali simptome koronavirusa bilo je zabranjeno da traže lekarsku pomoć. Ako radnik bude otpušten ili zatraži raskid ugovora, kompanija koja ga je unajmila neće platiti cenu njegovog povratnog puta za Vijetnam.Radnici su se takođe odrekli pomoći u pokrivanju troškova povratnog puta u slučaju da su opravdano otpušteni ili moraju da se ranije vrate. Radnik koji prekrši bilo koju odredbu sporazuma i bude vraćen u Vijetnam pre isteka ugovora, mora da nadoknadi kompaniji 4.000 dolara za cenu vize, boravišne dozvole i zdravstvenog pregleda, kao i  trošak avionske karte.Na loše uslove u kojima žive vijetnamski radnici Linglonga, kao i na eventualnu trgovinu ljudima, upozorile su nedavno nevladine organizacije A11 i ASTRA. Predstavnici vlasti kako se dodaje tvrde da je u pitanju politička hajka na kineske investicije.RERI: Fabrici guma Linglong nezakonito odobrena državna pomoćGrađanski preokret: Aljkava odluka o dozvoli za Linglong u ZrenjaninuGrađanski preokret: Trajno zaustaviti izgradnju Linglonga Kompanija CEEG TEPC koja je angažovala deo vijetnamskih radnika navela je da nije prekršila zakone Srbije i da su radnicima pasoši uzeti samo radi dobijanja dozvola za privremeni boravak i rad i dokumentaciju za vakcinaciju."Imamo potpuno sluđivanje javnosti. Zbog toga se sad postavlja pitanje do koje mere je i naša država umešana u ovaj lanac radne eksploatacije, a potencijalno i trgovine ljudima, i mi ćemo sa tim pitanjima ići pred sva nadležna tela za zaštitu ljudskih prava kojih je Srbija članica", smatra Danilo Ćurčić iz organizacije A11. Ministarstvo rada je saopštilo da u Zrenjaninu boravi 402 državljana Vijetnama, 367 njih ima vizu D, a 35 odobren privremeni boravak. Svi imaju zakonit, legalan boravak u Zrenjaninu, navodi se u saopštenju ministarstva.Linglong je, kako se dodaje, odgovornost za navedene činjenice prebacio na podizvođače radova. Sve ovo sporno je kako se naglašava zbog činjenice da je Srbija Linglongu obećala 75 miliona evra subvencija i besplatno dala 95 hektara zemljišta koje je vredno 7,6 miliona evra.

Srbija

Raising Starts: Novi konkurs za startapove sa ulaganjima do 15 hiljada franaka

Naučno-tehnološki park Beograd je raspisao konkurs za Raising Starts, prvi pre-seed program koji startap timovima i kompanijama u najranijim fazama razvoja donosi stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj inovativne ideje.Program obuhvata intenzivne obuke za razvoj biznisa, mentorstvo i do 15.000 švajcarskih franaka za pokrivanje troškova namenjenih izradi prototipa, razvoj biznis modela, istraživanju tržišta, testiranju prvih kupaca, zaštiti intelektualne svojine i ostalih troškova vezanih za razvoj novih proizvoda ili usluga.Zainteresovani timovi ili mikro preduzeća mogu se prijaviti do 28. decembra na sajtu.Na aktuelni javni poziv mogu konkurisati startap timovi od najmanje 2 člana i inovativne kompanije osnovane ne duže od dve godine do datuma objavljivanja Javnog poziva.Program timovima omogućava da usvoje neophodna znanja i veštine kako bi njihova ideja došla do realizacije i izlaska na tržište. Cilj je podrška osnivanju i razvoju novih inovativnih kompanija koje će doprineti povećanju izvoza, novih zapošljavanja i smanjenju odliva mozgova, omogućivši mladima da u Srbiji, iz svojih gradova, razvijaju inovativne biznise rame uz rame sa svetom.Program je kreiran kroz projekat “Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova” kojim Vlada Švajcarske podržava dalji razvoj inovacija i tehnološkog preduzetništva u Srbiji po Memorandumu o saradnji potpisanom  između vlada dveju država, a sprovode ga Naučno-tehnološki park Beograd u saradnji sa naučnom-tehnološkim parkovima iz Čačka i Niša. Na prvom javnom pozivu za Raising Starts program krajem 2020. godine od 183 prijavljenih timova, njih 13 je dobilo sveobuhvatnu stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj inovativnih ideja.

Svet

Svaki stanovnik planete u proseku dužan 37.500 dolara

Ukupni globalni dug predstavlja i iznosi, pokazuju podaci za drugi kvartal tekuće godine. Ove brojke predstavljaju poboljšanje u odnosu na prvi kvartal, kada je globalni dug bio 362 odsto BDP-a. To bi značilo da je svaki stanovnik planete u proseku dužan 37.500 dolara. Ukupni nivo duga, koji čine državni, dug domaćinstava i korporativne i bankarske dugove porastao je za 4.800 milijardi dolara do kraja juna, i veći deo ovog duga predstavlja državni ili nacionalni dug. To je neto akumulacija budžetskog deficita vlade, odnosno ukupan iznos koji vlada duguje poveriocima.Na prvom mestu po pitanju nacionalnog duga u odnosu na BDP te zemlje, nalazi se Japan sa čak 235 odsto duga, dok je u pitanju SAD nešto manje od 134 odsto BDP-a zemlje, i samim tim njihov dug je održiviji. Gledajući cifre, javni dug Japana iznosi više od 13.000 milijardi dolara, a Sjedinjenih Država skoro 29.000 milijardi dolara.Srbija ima ustaljenu praksu zaduživanja jer njen nacionalni iznosi skoro 59 odsto BDP-a, a prema oceni portala VisualCapitalist to je svaka država čiji dug premašuje 50 odsto BDP-a. U regionu, u tu grupu ne spada samo Bosna i Hercegovina sa dugom koji je prošle godine iznosio 7,28 milijardi dolara ili 36,72 odsto BDP-a.  Dok je dug Hrvatske, koja je članica Evropske Unije, 47,5 milijardi dolara to jest 73,2 odsto BDP-a.Gledajući zemlje Južne Evrope, grčki dug iznosi oko 300.000 milijardi dolara, i predstavlja 353 procenta globalnog BDP-a. Dok dug Italije premašuje 3.000 milijarde dolara i prestavlja 135 odsto BDP-a ove zemlje, pokazuju podaci MMF-a, a prenosi Biznis.rs.Gledajući zapadnu Evropu, Francuska je pre pandemije dugovoala 2.900 milijardi dolara (98 odsto BDP-a), dok Nemačka sada duguje više od 4.300 milijardi dolara. Trenutni dug najveće ekonomije sveta iznosi oko 72,5 odsto BDP-a, a prema stručnim prognozama, mogao bi da bude manji od 70 odsto.Dok je dug Kine porastao sa 41,5 odsto, koliki je bio 2014. godine, na 54,4 bruto domaćeg proizvoda. Druga ekonomija sveta je uoči pandemije je dugovala skoro 9.000 milijardi dolara.Sa druge strane, Rusija je deveta na listi najmanje zaduženih zemalja sveta i njen nacionalni je oko 19 odsto BDP-a.Stručnjaci nisu sasvim saglasni u proceni rizika od prekomernog zaduživanja. Neki veruju da to neminovno mora dovesti do povećanja kamata i troškova zaduživanja, što umanjuje ekonomski rast i ulaganja u javni sektor.Međutim, ovogodišnji izveštaj RBC Wealth Management navodi da su troškovi servisiranja američkog duga smanjeni 2020. godine zahvaljujući niskim kamatama. Pitanje je samo koliko dugo će niske, takozvane nulte kamatne stope, ostati održive, pre svega zbog inflacije.