Najnovije

Vesti iz izdanja

FT

Najveći evropski telekomunikacioni operateri pozvali su EU zakonodavce da primoraju velike tehnološke kompanije (big tech) da doprinesu finansiranju infrastrukture za internet, s obzirom na to da stri...

Srbija

Nebojša Stankić (Zebra Systems): Haker je u mreži 144 dana pre napada

Svaki pojedinačni sajber napad, pa i onaj najmanji, donosi velike gubitke firmama. Prema statističkim podacima, napadač je u kompanijskoj mreži čak 144 dana pre početka napada i tako pripremljen napad, kada se pokrene, najčešće je  veoma efikasan kaže Nebojša Stankić, regionalni menadžer za jugoistočnu Evropu kompanije Zebra Systems. "U Srbiji su poznata dva primera. Pre pet godina, Narodna banka Srbije je svoju neopreznost platila 175.000 evra, kad je navedena suma uplaćena na inostrani račun. Međutim, umesto da legne na račun jedne poljske kompanije, ovaj iznos je dospeo na račun nepoznatih kao posledica napada "phishing" metodom", kaže Stankić. Drugi primer desio se pre tačno dve godine kada je gradski informacioni sistem Novog Sada blokiran zahvaljujući "ransomware" napadu. "Napadač je tražio 50 bitkoina (oko 400.000 dolara u to vreme) ali kako nije isplaćen, novosadske gradske službe su bile blokirane mesec dana, a baze su bile uništene tako da se može reći da je šteta neprocenjiva“, rekao je za Novu Ekonomiju Nebojša Stankić, regionalni menadžer ove kompanije za jugoistočnu Evropu, koja je distributer proizvoda kompanija GFI Software, Acronis, Cloudflare i N-able.Napadnuta preduzeća, kako on kaže, pokušavaju da sakriju napade najčešće iz dva razloga."Pre svega, zbog straha od gubitka kredibiliteta, kao i zbog mogućih problema sa klijentima, odnosno građanima čiji su podaci, kao u novosadskom slučaju, bili na raspolaganju napadačima. Gubitak zarade, takođe, uvećava ukupnu štetu", kaže on.  U regionu, kako on kaže, poznato je nekoliko velikih napada u poslednje vreme."Nedavno, pre deset dana, kada je tinejdžer iz Slavonskog broda napao hrvatski A1. U isto vreme desio se još jedan napad kada su u Sloveniji hakeri napali najpopularniju televizijsku stanicu POP TV zbog čega program nije u potpunosti funkcionisao nekoliko dana. Zaštita od sajber napada kompanije Acronis je jedinstvena na tržištu jer štiti od upada u sistem, ali istovremeno i čuva podatke na bekapu. Obzirom na globalne trendove, napadima nisu izložena samo strana preduzeća već i domaća, i zbog toga celokupna zaštita treba da bude kompanijski prioritet“, zaključio je Stankić.

Srbija

U planu proširenje ski centra Tornik na Zlatiboru

Plan za širenje ski centra na Zlatiboru predviđa nove zone za gradnju na vrhu Tornik, kao i u njegovom podnožju, piše Ekapija. Posetioce Zlatibora koji vole da skijaju, kako se navodi, očekuju dodatni smeštajni kapaciteti i pored upozorenja stručnjaka za zaštitu ptica da tamo treba stati sa izgradnjom objekata.Tornik je jedan od vrhova Zlatibora ispod kog se nalazi reka Crni Rzav i Ribničko jezero, a izgradnja novih objekata planira se i pored protivljenja stručnjaka Društva za zaštitu i proučavanje ptica, o čemu je u nekoliko navrata pisala Nova ekonomija.Tender za izradu urbanističke dokumentacije za područje ski centra Tornik na Zlatiboru, raspisalo je Javno preduzeće Skijališta Srbije, a predmet javne nabavke je, kako se precizira, izrada Izmena i dopuna Plana detaljne regulacije za područje ski centra.Kako se dodaje, u planu je uvođenje novih zona za gradnju u podnožju ski centra i proširenje građevinskih zona na vrhu Tornika. Planiraju se korekcije dozvoljene spratnosti objekata, uvođenje nove ski staze i izmena saobraćajnog rešenja u podnožju ski centra.Opština Čajetina planira novu gondolu i ski stazu na ČigotiZašto ekološke organizacije zaobilaze Zlatibor? Navodi se da je potrebno je izraditi nov plan kojim će se obuhvatiti važeći Plan detaljne regulacije, kao i Izmena i dopuna plana detaljne regulacije za područje ski centra "Tornik", koji je u postupku usvajanja.Infrastruktura skijališta na Torniku, kako se navodi u dokumentu, ostaje nepromenjena, izuzev u manjem delu u kome će investitor dati smernice.Pre dve godine počela je da radi Gold gondola, odnosno žičara koja je povezala vrh Tornik sa centrom Zlatibora, naseljem Vode, kao i Ribničkim jezerom.Pored toga, Opština Čajetina je najavila proširenje gondole do vrha Čigota, ali je, kako je takođe nedavno pisala Nova ekonomija, to suprotno važećem, zakonu jer je taj deo planine zaštićen nakon proglašenjem Parka prirode Zlatibor."IZGRADNJA NOVE GONDOLE NA ZLATIBORU BI BILA PROTIVZAKONITA"ZLATIBOR IZMEĐU URBANISTIČKOG HAOSA I ODRŽIVOG RAZVOJA ARGUMENTI KOJI NE IDU U PRILOG DALJOJ IZGRADNJI"Tornik je stanište izuzetno retkih i ugroženih, strogo zaštićenih vrsta ptica u Srbiji poput male sove (Glaucidium passerinum), drozda ogrličara (Turdus torquatus), zmijara (Circaetus gallicus)", upozorio je ornitolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Marko Šćiban.Šćiban je nedavno izjavio za Novu ekonomiju da je ceo region Zlatibora i Peštera, pre razvoja stočarstva, bio pod šumama:"Tornik je ostao, zajedno sa Murtenicom, drugim zlatiborskim vrhom koji se nalazi na jugu, jedan mali region na kome se nalaze prirodne četinarske šume, kao i sađeni borovi. To su šume u kojima živi zaštićena fauna ptica, tu je pronađena retka mala sova, gaćasta kukumavka, nekada je bilo i tetreba".Jedan od velikih problema koji nije rešen na Torniku, kako je objasnio predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, je nedostatak kanalizacije, koja se već oseća na tom ski centru.Opština Čajetina je sredinom prošle godine saopštila kako je pustila u rad postrojenje za preradu otpadnih voda, ali je izgradnjom tog objekta rešen samo problem centra Zlatibora.

Srbija

Nezaposlenost u četvrtom kvartalu 9,8 odsto

Stopa nezaposlenosti u četvrtom kvartalu u Srbiji je iznosila 9,8 odsto, a stopa zaposlenosti 50 odsto. Broj zaposlenih u Srbiji u četrvtom kvartalu 2021. godine iznosio je 2.917.400, а broj nezaposlenosti 316.700. U poređenju sa trećim kvartalom stopa nezaposlenosti smanjena je za 0,7 procentnih poena. Na međukvartalnom nivou došlo je do smanjena broja nezaposlenih (-24.800) i zaposlenih (-7.200), tj aktivnog stanovništva (-32.000), dok je kontigent stanovništva van radne snage povećan (+19.500).Najveće smanjenje zaposlenosti, kako formalne tako neformalne, zabeleženo je u sektorima delatnosti građevinarstvo i poljoprivreda, lov i šumarstvo, što je posledica smanjenja obimapoljoprivrednih i građevinskih radova u zimskim mesecima.Rast zaposlenosti je najizraženiji u populaciji sa višim i visokim nivoom obrazovanja (+34 100) i ustarosnoj grupi 35–54 godine (+22 700). 

Svet

Zamrzavanje rezervi ruske centralne banke: Bomba u međunarodnim finansijama

Zamrzavanje deviznih rezervi ruske centralne banke u inostranstvu potencijalno je najmoćnije oružje u finansijskom arsenalu Zapada i cilja direktno u srce ruskog finansijskog sistema. To je, međutim, potez sa nekoliko presedana i nosi određene rizike, analizira Wall Street Journal.SAD, Evropa i Kanada obećale su u subotu da će sprečiti rusku centralnu banku da rasporedi svoje međunarodne devizne rezerve u vrednosti od 630 milijardi dolara „na načine koji podrivaju uticaj sankcija“, navodi se u zajedničkom saopštenju. Ovaj potez direktno je usmeren na ratni sanduk koji je predsednik Vladimir Putin izgradio poslednjih godina da bi pomogao da se ruska ekonomija izoluje od spoljnih pritisaka.Taj potez bi mogao biti udar za ruski finansijski sistem, ograničavajući sposobnost vlade da brani rublju na valutnim tržištima, da kupuje u inostranstvu i da podupire banke koje su pogođene međunarodnim sankcijama, rekli su ekonomisti i zvaničnici ruske centralne banke.Rusija je godinama gradila svoje rezerve, pretvarajući prihode koje njene naftne i gasne kompanije ostvaruju prodajom u inostranstvu u  hartije od vrednosti, bankovne depozite i zlato. Prema nedavnom izveštaju ruske centralne banke, ovi potezi  će uticati na blizu 40 odsto ruskih rezervi koje su držane u Severnoj Americi i Evropi.Plan sadrži praznine i moguće rupe, posebno odsustvo učešća Kine u primeni sankcija, ključnog ruskog trgovinskog partnera koji drži oko 14 odsto deviznih rezervi. Ko finansira Putinov rat Eksperti su upozorili takođe da se sankcijama krši i tradicija poštovanja suvereniteta  centralnih banaka.„Simbolično rečeno, to je nuklearna bomba u svetu globalnih finansija“, rekao je Soni Kapur, profesor finansija i izvršni direktor Nordijskog instituta za finansije, tehnologiju i održivost, istraživačkog centra sa sedištem u Oslu.„Postojaće ogromna premija za rizik za bilo koju vrstu finansijske transakcije. To će biti makro značajno i veoma bolno“, rekao je Kapur.Prema ljudima koji su upoznati sa tim, Rusija je možda već povukla značajnu količinu svojih evropskih rezervi u poslednjih nekoliko meseci.Prema podacima ruske centralne banke, prošlog juna su Nemačka i Francuska zajedno držale otprilike 22 odsto međunarodnih rezervi Rusije. Francuski zvaničnik veruje da su se ti brojevi od tada značajno promenili.Kratkoročno, ovaj potez je značajan udarac održivosti ruskog finansijskog sistema. Dugoročno, to „otvara čitavu Pandorinu kutiju“ koja bi mogla da ubrza razvoj globalne finansijske arhitekture koja je na korak od mogućnosti Zapada da je poremeti, rekao je gospodin Kapur.„Uobičajeno, bez rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, teško je opravdati ovakve stvari međunarodnim pravom i principom suverenog imuniteta“, rekao je Kapur.Zamrzavanje sredstava centralne banke moglo bi stvoriti presedan i mogućnost za ciljanje državnih fondova iz drugih razloga.Na primer, neko bi mogao da tuži norveški Naftni fond od 1,3 triliona dolara, kojim upravlja centralna banka i koji ulaže prihode od prodaje nafte, zbog uticaja jedne države na klimatske promene, rekao je Kapur. Otprilike polovina imovine fonda je pod jurisdikcijom SAD.Takođe, neke vlade bi mogle reagovati premeštanjem svojih rezervi sa Zapada, što bi izazvalo razlivanje globalnog finansijskog sistema.

Srbija

Rast BDP-a u četvrtom kvartalu sedam odsto

Realni rast bruto domaćeg proizvoda u četvrtom kvartalu 2021. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je sedam odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS). Realni rast  BDP-a  u 2021. godini (prema kvartalnom obračunu) iznosio je 7,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Godišnja stopa rasta BDP-a (kao rezultat godišnjeg obračuna) biće objavljena 30. septembra 2022. godine, Rast BDP-a u četvrtom kvartalu 2021. godine u odnosu na prethodni kvartal iznosi 1,7 odsto, pokazala je desezonirana serija podataka, navodi RZS. Posmatrano po delatnostima, u poslednjem kvartalu 2021, u odnosu na na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane (14,7 odsto), sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (4,3 odsto) i sektoru građevinarstva (10,9 odsto).

Svet

Ruske avio-kompanije obustavljaju letove ka bivšoj Jugoslaviji

Ruski avio-prevoznici obustavili su letove ka zemljama bivše Jugoslavije jer je veći deo Evrope, uključujući Hrvatsku, Sloveniju i Severnu Makedoniju uveo zabranu preleta za avione koji su u ruskom vlasništvu,  koji su registrovani u Rusiji ili su pod ruskom kontrolom, piše Ex-Yu Aviation. Obustava letova će uticati na usluge Aeroflota ka Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, kao i na usluge kompanije Nordwind erlajns ka Beogradu, Zagrebu i Skoplju.Ruski nacionalni avio-prevoznik juče je obavio poslednje letove ka Zagrebu i Beogradu, pri čemu je povratni let iz Beograda išao preko Grčke, Turske i Kazahstana kako bi izbegao veći deo evropskog vazdušnog prostora. Let od Beograda do Moskve trajao je preko pet sati, umesto uobičajenih dva i po sata.   

Srbija

Radnici Tigra iz Pirota održali štrajk upozorenja

Radnici u kompaniji „Tigar Tajers“ u Pirotu obustavili su juče rad u trajanju od jednog sata, na poziv fabričkog sindikata "Nezavisnost" koji traži povećanje plata i njihovo redovno usklađivanje sa rastom cena, piše u saopštenju UGS Nezavisnost.Predsednik "Nezavisnosti" u kompaniji Goran Jovanović rekao je da je protest protekao bez problema, da su se pridružili i radnici koji nisu članovi tog sindikata, te da nije bilo nikakvih pritisaka poslodavca. Dejan Manić, proizvođač kraljevske pirotske kobasice: Fali nam meso "Štrajk upozorenja smo organizovali nakon što smo bezuspešno zahtevali povećanje zarada za 20 odsto. Izračunali smo da su naše zarade za poslednjih desetak godina realno opale za približno 40 odsto, a smatramo i da su zaposleni veoma zaslužni za odlične poslovne rezultate kompanije”, objasnio je Jovanović za portal UGS Nezavisnost.On je dodao da pored jednokratnog povećanja zarada, "Nezavisnost" traži i da se plate usklađuju sa rastom cena na malo kako bi se zaštitio životni standard radnika i nihovih porodica. Linglong dobio saglasnost za deo fabrike u Zrenjaninu Prema računici sindikata "Nezavinost", prosečna januarska plata radnika u proizvodnji iznosila je oko 77.000 dinara. To je bila ukupna plata za 24 redovne dnevne smene, plus tri smene tokom prazničkih dana i četiri noćne smene, sa još dve dnevnice za rad nedeljom.“Nismo mi u Nezavisnosti nerealni u svojim zahtevima jer znamo da je naša kompanija prošle godine imala prihod od sto miliona evra, što je znatan skok u odnosu na 2020. godinu. Takođe, znamo da se više od 90 odsto proizvodnje izvozi, kao i da je kompanija poslednjih godina investirala nekoliko stotina miliona evra u proširenje kapaciteta, zbog čega je i nama drago. Ali, zašto bi onda stagnirale zarade radnika”, ističe Jovanović.Kompanija “Tigar Tajers” posluje u sastavu francuske grupacije „Mišlen“ i u Pirotu zapošljava približno 3.600 radnika u stalnom radnom odnosu i još oko 600 radnika angažovanih preko agencija po ugovorima na određeno vreme. Po vrednosti izvoza, pirotska kompanija je na četvrtom mestu u privredi Srbije, piše u saopštenju.

Srbija

Osnovan pravni tim za pomoć žrtvama nasilja u porodilištima

Tri pravnice, Marina Mijatović, Ivana Soković Krsmanović i Jelena Stanković, su formirale tim za pomoć ženama koje su žrtve nehumanog postupanja u ginekološko-akušerskim ustanovama, objavio je portal Mašina.Žene koje žele da se obrate novoformiranom pravnom timu mogu to da učine na adresu koracizena@gmail.com do prvog aprila 2022.Pandemija pogoršala uslove u srpskim porodilištima Podsetimo, istraživanje o iskustvima žena na porođaju u Srbiji koje je sproveo Centar za mame pokazalo je da 73% žena nije učestvovalo u donošenju odluka na svom porođaju, 74% nije ostvarilo pravo na punu informisanost, a čak 96% žena nije bilo ponuđeno vodom u toku porođaja.trećine učesnica ovog istraživanja je odgovorilo da je bilo nezadovoljno atmosferom u porodilištu, a mogućnost da biraju kako žele da se porode je imalo samo dve petine porodilja. Velikoj većini žena je onemogućeno da se kreću pred porođaj, kao i da zauzmu položaj koji im najviše odgovara.Žene se žale na grubost, nedostatak empatije medicinskog osoblja i nedostatak privatnosti. 

Srbija

Rok za dostavljanje finansijskih izveštaja 31. mart

Novim Zakonom o računovodstvu najavljen je novi model finansijskog izveštavanja, koji podrazumeva razdvajanje finansijskih izveštaja od dokumentacije, a prvi rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za prošlu godinu je 31. mart 2022. godine, umesto 28. februar kao do sada.Zakon će se primenjivati počevši od finansijskih izveštaja za 2021. godinu.Neke od novina su i obaveza dostavljanje dokumentacije samo za obveznike revizije i uvođenje novih dokumenata za određene grupe obveznika, uvođenje tzv. korigovanog finansijskog izveštaja koji mogu da dostavljaju obveznici revizije.Iz Agencije za privredne registre nedavno su najavili da će najkasnije do 30. septembra 2022. godine biti objavljeni svi ispravni, ali i neispravni finansijski izveštaji i dokumentacija.Izveštaji će biti objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre.S obzirom na to da se finansijski izveštaji dostavljaju isključivo elektronskim putem, zakonski zastupnici treba da provere ispravnost kvalifikovanog elektronskog sertifikata, kako bi na vreme obezbedili njegovu validnost.LIKVIDACIJA FIRME PO KRATKOM POSTUPKU OD 2022. GODINE

2022

Šta nam poručuju zelene etikete s polica dm drogerija

Kompanija dm drogerie markt, poznata po ponudi brojnih robnih marki iz održivog razvoja, počela je da obeležava takve proizvode posebnim zelenim etiketama, kako bi naglasila dodatnu ekološku vrednost proizvoda koje svakodnevno koristimo i tako pomogla potrošačima da ih lakše uoče na mestu kupovine. Osim zelenih etiketa – kojima je dm dodatno oplemenio kupovne navike ističući proizvode iz održivog razvoja, i omogućio potrošačima da tokom kupovine svesno sami odlučuju u korist eko-proizvoda iz širokog asortimana – dm je istovremeno uveo i novi koncept UVEK POVOLJNO, kojim kompanija nastoji da promoviše dugoročno isplativu kupovinu.Kompanija dm iz godine u godinu nastavlja svoj put u pravcu održivog razvoja, negujući vrednosti kao što su humanost, savesnost i očuvanje životne sredine. Kontinuiranom štednjom prirodnih resursa, pažljivim odabirom sirovina, odgovornim odlaganjem otpada, kao i brigom o životinjama, dm čini svoje poslovne procese održivijim i savesnijim.Zelenim etiketama označene su upravo neke ili sve od tih karakteristika kako bi kupci bili informisani o proizvodima s ekološkom vrednošću, odnosno zelenijim alternativama. Proizvodi koji su označeni barem jednim od priznatih održivih pečata od sada se označavaju zelenom etiketom. Na ovaj način istaknuti su proizvodi s organskim sastojcima, prirodna kozmetika, organska hrana i ekološki proizvodi za domaćinstvo. Na mnogim zelenim i standardnim etiketama mogu da se pronađu i dodatne informacije koje olakšavaju kupovinu – posebno potrošačima koji se hrane veganski ili koji su netolerantni na određene sastojke iz hrane. Svrha je da se kupcu ponudi brza preglednost određenih ključnih informacija o proizvodima.Da podsetimo: pored zelenih etiketa, u dm-u se od početka godine nalazi skoro 10.000 proizvoda označenih crvenim etiketama, a znatan je broj onih koji spadaju u obe kategorije. Crvene etikete upućuju na proizvode u okviru koncepta UVEK POVOLJNO, koji podrazumeva uvođenje dugoročno povoljnih cena umesto ponude popusta i akcija, pružajući garanciju da se cene neće menjati najkraće četiri meseca. Na polju održivog razvoja, dm uspešno nastavlja i treći ciklus projekta Zasadi drvo, najveće akcije pošumljavanja u Srbiji. U okviru ovog projekta do sada je zasađeno više od 250.000 sadnica, a pokretači ove inicijative dm i Adria Media Group najavljuju nove rekordne akcije koje će doprineti izgradnji zdravijeg životnog okruženja za sve nas i za generacije koje dolaze. 

Srbija

Građanski preokret traži obustavljanje projekta za otpadne vode u Zrenjaninu

Javna rasprava i prezentacija projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda grada Zrenjanina održaće se 28.02.2022. godine s početkom u 12 časova, u sali Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu.Podnosilac projekta je arapska firma Metito preko svog lokalnog predstavnika Begej water doo Beograd.Posao izgradnje prečistača otpadnih voda arapskom Metitu Grad Zrenjanin je dodelio po hitnom postupku, neposrednom pogodbom, bez javne rasprave i bez međunarodnog tendera.U pitanju je politički oktroisan i netransparentan posao s velikim potencijalom za koruptivne radnje.Projekat izgradnje postrojenja koji je na javnoj raspravi sadrži značajan broj spornih delova i manjkavosti.Tokom prethodnih dana 32 člana Građanskog preokreta je uputilo primedbe na podneti projekat, a delegacija Građanskog preokreta će pokušati da iznese primedbe Udruženja na samoj javnoj raspravi.Primedbe se odnose na nepostojanje idejnog rešenja, nedovoljan kapacitet postrojenja, upotrebu neproverenih i nepouzdanih podataka, nejasna i neprecizna rešenja u procesu prerade otpadnih voda, neprikazivanje uticaja otpada na životnu sredinu i slično.Građanski preokret zahteva da Pokrajinski sekretarijat odbaci podnetu studiju, a da Grad Zrenjanin raskine štetni ugovor o izgradnji postrojenja za preradu otpadnih voda i taj posao započne na valjan način.Pozivamo sve zainteresovane građane i udruženja da uzmu učešća u javnoj raspravi koja se održava 28. februara u Novom Sadu.

Srbija

NALED traži ukidanje naknade za konverziju zemljišta

Ukidanje naknade za konverziju zemljišta, ubrzanje i pojednostavljenje postupka ozakonjenja i uvođenje eUputa tri su reformska prioriteta za 2022. godinu po izboru članova NALED-a. Novo 14. izdanje Sive knjige donosi 100 preporuka za smanjenje birokratije, navodi NALED. Zelene javne nabavke, uvođenje eAgrara, uspostavljanje onlajn registra neporeskih dažbina, uvođenje bezgotovinskog plaćanja svih taksi i naknada, uređivanje fleksibilnih oblika rada, izdavanje objedinjenog poreskog uverenja i upotreba e-otpremnica u prometu robe, nalaze se među deset prioriteta. Novina je i da su 22 preporuke označene tzv. EU bedžom i njihovo rešavanje doprinelo bi bržem približavanju evropskim standardima, od potrebe smanjenja opterećenja zarada, uvođenja instituta ličnog bankrota i uređivanja rada za strane poslodavce, usklađivanja postupaka deklarisanja i doniranja hrane do unapređenja upravljanja otpadnim vodama, uvođenja zelenog fonda i drugih tema važnih za zaštitu životne sredine. NALED: Ove godine milion dolara za razvoj digitalne ekonomijeKada je reč o reformama u prošloj godini, ocenjeno je da je sa 12 potpuno ili delimično sprovedenih predloga prethodnog izdanja Sive knjige očuvan tempo reformi  iz prethodnih nekoliko godina, a usvojeno je i nekoliko sistemskih reformi koje su važne za čitavu privredu.  "Veliki pomaci ostvareni su u oblasti finansija, kroz eFakture uvodi se jedinstveni elektronski sistem koji će unaprediti vidljivost transakcija i sigurnost naplate za oko 130.000 korisnika, dok će eFiskalizacija omogućiti evidentiranje prometa kod gotovo 200.000 obveznika u realnom vremenu, smanjiti prostor za sivu ekonomiju i doneti veću zaštitu potrošačima",  rekao je predsednik Izvršnog odbora NALED-a Dejan ĐokićPoručio je i da je resor poljoprivrede krenuo putem digitalizacije sa uvođenjem Centralnog registra objekata u poslovanju s hranom i usvajanjem zakonskog okvira za elektronsku registraciju više od 400.000 gazdinstava i prijavu za subvencije. Elektronska prijava poljoprivrednih gazdinstava počinje 1. julaU saopštenju NALED-a navodi se da su zasluge za najveći broj rešenih preporuka i ove godine pripale Ministarstvu finansija, a udeo predloga za taj resor je pao sa nekadašnjih 40 odsto na četvrtinu ukupnog broja."Sve veći broj izazova postavlja se pred ministarstva zaštite životne sredine i zdravlja, ali i druge sektore i nameću potrebu da svi jednako doprinesu reformama", navodi NALED.

Lifestyle

Nacionalni dan knjige, Nova ekonomija vam poklanja

Danas je Nacionalni dan knjige koji se obeležava od 2013. godine. Ujedno se obeležava i Dan Narodne biblioteke Srbije jer je 28. februara (po novom kalendaru) knežev sekretar i ustavopisac Dimitrije Davidović uputio pismo knezu Milošu o uređenju prve biblioteke. Narodna biblioteka Srbije osnovana je 1832. godine.Ovaj Dan ima za cilj da afirmiše kulturu čitanja, ali i sačuva pisanu reč.  Tim povodom, Nova ekonomija svojim čitaocima poklanja knjige. U komentarima na društvenim mrežama ispod ove objave označite sebe ili nekog kome biste poklonili knjigu. Evo koje knjige poklanjamo:1. Nečista krv, Borisav Stanković2. 24 sata u starom Rimu, Filip Metizak3. Horoskop, Miroslav Mika Antić4. Memoari kralja Milana (na srpskom jeziku).Pomoću softvera biramo dobitnike na kraju dana. Dobitnici preuzimaju knjige lično u redkaciji Nove ekonomije, Strahinjića Bana 31A u Beogradu. 

Srbija

Za oglašavanje u novinama Beograd namenio 75 miliona dinara

Sekretarijat za informisanje Grada Beograda raspisao je nabavku usluge oglašavanja u dnevnim listovima i nedeljnicima. Procenjena vrednost usluge, koja će trajati godinu dana, je 75 miliona dinara.Usluga podrazumeva objavljivanje obaveštenja, javnih prezentacija, javnih uvida, javnih poziva, konkursa, insertera u najmanje jednom dnevnom/nedeljnom listu. Oglasi se objavljuju za potrebe svih organa Beograda u toku jedne godine, pa je, kako se navodi, njihovo broj nemoguće precizno utvrditi.Neophodno je da dnevni listovi i nedeljnici izlaze na teritoriji Srbije i da svako njihovo izdanje sadrži aktuelne vesti o društveno-političkim temama u zemlji i svetu, sadržaje posvećene ekonomiji, kulturi i turizmu, piše u specifikaciji. U tenderskoj dokumentaciji je data specifikacija usluge za dnevne listove Blic, Kurir, Večernje Novosti, Politika, Danas, Srpski telegraf, Informer, Alo, 24 sata, i nedeljnike NIN, Vreme, Novi Magazin, Pečat, Nedeljnik, Ekspres. Novi tenderi Pošte Srbije, milioni za reklamiranje u novinama i na ViberuOkvirni sporazum se zaključuje na procenjenu vrednost javne nabavke, dok će se pojedinačni ugovori zaključivati do utroška finansijskih sredstava, a najduže za period od godinuUslov da ponuđač dobije ugovor je da je tokom period od najviše poslednje tri godine drugim privrednim subjektima pružao usluge oglašavanja u sredstvima javnog informisanja (dnevni listovi i nedeljnici)  u ukupnoj vrednosti od minimum 30 miliona dinara. Ponuđač treba da ima najmanje tri radno angažovana lica koja poseduju diplomu novinara, najmanje dva radno angažovana lica koja imaju najmanje pet godina iskustva u radu u medijima i marketing sektoru, najmanje dva radno angažovana lica koja imaju najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima korporativnih, najmanje tri radno angažovana lica koja poseduju diplomu dizajnera. Rok za podnošenje ponuda je 28. mart. Vlada propisala koliko državne pomoći mogu da dobiju mediji

Srbija

Centralna banka Rusije povećala kamatnu stopu na 20 odsto

Centralna  banka Ruske Federacije podigla je svoju glavnu kamatnu stopu sa 9,5 na 20 odsto i uvela kontrolu kretanja kapitala, piše Bloomberg. Ruske kamatne stope su na nivou najvišem u poslednjih 19 godina (od 2003. godine), a podignute su zbog zaštite od sankcija koje se toj zemlji uvode zbor rata u Ukrajini.Takođe, kako se navodi, brokerima je na Moskovskoj berzi privremeno zabranjena prodaja hartija od vrednosti čiji su vlasnici stranci. Međutim, ne navodi se na koje hartije od vrednosti se odnosi ta zabrana.Ruske vlasti su uvele obavezu koja se odnosi na izvoznike, koji sada moraju da menjaju svoje devizne prihode za rusku rublju.Ovi koraci, kako se napominje, predstavljaju najsnažnije mere koje je preduzela Rusija nakon poslednjih sankcija koje su joj uvedene od strane evropskih zemalja i Sjedinjenih Država.SAD i Evropska unija prethodno su najavile kako će Rusiji onemogućiti pristup većem delu kapitala vrednog 640 milijardi dolara koje je nameđunarodnom tržištu ruska centralna banka.Zapad uveo sankcije odabranim ruskim bankama, na tapetu i "zlatni pasoši"Ko finansira Putinov rat Ruska rublja već beleži pad od 26 odsto vrednosti u ofšor trgovini, zbog povlačenja investitora od Sidneja do Hong Konga. Na Moskovskoj berzi za jedan dolar može da se dobije 90 rubalja."Ruske vlasti moraju da spreče rasprodaju ruskih hartija od vrednosti kako bi sprečile paniku investitora koji njima trguju", rekao je strateg  nemačke Commerzbank Ulrih Liktmen (Leuchtmann).Prema njegovim rečima, taj potez je štetan na duge staze, ali će ga ruske vlasti povući jer postoji na rizik od još većeg kolapsa rublje.Kompanija S&P Global Ratings u petak je spustila kreditni rejting Rusije ispod investicionog, dok je Mudis Investors Service ocenjuje da je on još niži.Takođe, probleme donosi i isključenje nekih ruskih banaka iz međubankarskog sistema SWIFT koji omogućava bezbedna i brza prekogranična plaćanja.Centralna banka Rusije zabranila je ruskim brokerima trgovinu sa klijentima van Rusije. To se, međutim, odnosi samo na Moskovsku berzu, dok transakcije na ADR tržištu (American depositary receipts), kao i na otvorenom tržištu ne mogu da se zaustave, napisao je na tviteru Mihail Kotlov iz sedišta Norvibank u Moskvi.American depositary receipts (američke depozitne priznanice) su prenosive hartije od vrednosti koje izdaju američke banka kompanijama čije sedište nije u SAD.

Srbija

Ukrajincima više ne treba negativan test da bi ušli u Srbiju

Državljani Ukrajine mogu da uđu u Srbiji bez negativnog PCR testa, sekrtifikata o vakcinaciji ili potvrde o preležanoj bolesti COVID-19, piše u iznanama uputstva koje donosi ministar zdravlja.Uputstvo je izmenjeno 26. februara, a stupa na snagu od juče, kada je objavljeno u Službenom glasniku.Torlak prihodovao 2,5 miliona evra od testiranja na koronu Do sada, neke od pomenutih uverenja nisu morali da pokažu samo državljani Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Mađarske, Severne Makedonije i Crne Gore, kao ni strani državljani koji su u tranzitu kroz Srbiju.Svi ostali stranci imaju obavezu da prilikom ulaska imaju negativan test ili uverenje o vakcinaciji ili preležanoj koroni.Ukrajina je pod vojnim napadom Rusije od četvrtka 24. februara, a veliki broj Ukrajinaca napušta svoje domove. Pojedine procene su da će najmanje jedan milion izbeglica napustiti Ukrajinu zbog ruske invazije, piše Nju Jork Tajms.Promet PCR testova u Srbiji prošle godine najmanje 30 miliona evra