Najnovije

Srbija

Zdravstvo orijentisati na rezulate, a ne na usluge

Na zdravlje u najvećoj meri utiču socijalni i ekonomski uslovi, rekao je dr Predrag Stojičićem, javni zdravstveni aktivista i vanredni profesor na Harvardskoj školi javnog zdravlja na drugom panelu "Zdravlje = biznis" koji organizuje FEFA fakultet.Zdravstvena zaštita na zdravlje utiče tek sa 10 odsto, a značajan uticaj ima i zdravstveno ponašanje.Upravo zbog toga bi zdravstveni sistem trebalo da se fokusira na plaćanje rezultata, a ne pojedinačnih usluga ili segmenata, objašnjava Stojičić.To bi značilo da, primera radi, lokalna samouprava sklapa ugovor sa zdravstvenom ustanovom kako bi 70 odsto stanovnika bilo zdravo. U tom slučaju, lokalnu samoupravu ne zanima na koji način će zdravstvena ustanova postići ovaj rezultat, odnosno odgovornost će biti pre svega na bolnicama ili domovima zdravlja i ne bi se plaćale pojedinačne usluge kao što je sada slučaj.Na taj način bi lakše došlo i do integracije različitih sistema. Primer koji Stojičić daje jeste da su američke bolnice sve češće plaćene za pružanje rezultata, a ne usluga. Pojedine od njih su imale problem da pacijenti nisu mogli lako da dođu do bolnice. One su se, s obzirom da im je to bilo od koristi, brzo organizovale da naprave saradnju sa Liftom (kompanija koja se bavi prevozom putnika) kako bi pomogle građanima da stignu do bolnice."Ono što se trenutno dešava u Americi, imajući u vidu da postoji zasićenje u pružanju zdravstvene zaštite, sve više biznis modela se razvija u onim drugim segmentima (socio-ekonomski, genski, psihološki faktori, zdravstveno ponašanje) koji utiču na ljudsko zdravlje", kaže Stojičić.Zdravstveni sistemi su sve opterećeniji, a stanovništvo je sve starije i zato je neophodno ulagati u prevenciju, kaže Vladimir Tipsarević, direktor za odnose sa javnošću u firmi Novo Nordisk koja se bavi proizvodnjom insulina i lekova za dijabetes.Kompanija ulaže i u promociju preventivnih metoda i prevenciju komplikacija, jer se, kako objašnjava, to isplati i kompanijama i državnom zdravtsvenom sistemu kako bi se sistem održao.Kada je reč o profitabilnosti privatnog zdravstvenog sektora u Srbiji, CEO Acibadem Bel Medic dr Jasmina Knežević kaže da su najisplativije laboratorijske analize i uobičajni specijalistički pregledi koji su ujedno i najtraženiji. "Što više idete više u veliku medicinu, ona je manje profitabilna, ali mi svi tome težimo jer je to stvar i položaj na tržištu i imidža."Knežević kaže da bi privatni sektor trebalo uključiti svuda gde državni sektor ima neki problem. Objašnja da trebnutno imamo dobar informacioni sistem koji bi mogao da uveže privatni i državni zdrasvtveni sektor, ali da postoji nedostatak dobre volje.Za integraciju ova dva sistema neophodno je sistemsko rešenje, smatra Jelena Bojović direktorka za regulatornu  reformu iz NALED-a.Dobar pokušaj potpune integracije je jedinstveni elektronski karton koji bi trebalo da sadrži sve podatke o pregledima koje je pacijent imao u različitim ustanova. Ipak, u Srbiji će on biti gotovo do kraja godine, ali samo za državni zdravtsveni sektor, kaže Bojović.Ona dodaje da, kada je u pitanju e-recept postoji nedostatak da privatni lekari ne mogu da pristupe sistemu i da na taj način izdaju recept.Bojović takođe ističe da je veliki problem što u Srbiji ne postoje oformljene baze podataka, ali da još uvek nema ni standarda, ali ni odgovarajućeg pravnog okvira koji bi omogućili da se sa podacima i barata na odgovarajući način.Kako objašanjava Petar Milojev, naučni saradnik na Univerzitetu Okland, kada postoje baze relativno je lako analizirati podatke.On trenutno radi na projektu koji ispituje zbog čega je 20 odsto lučkih radnika u Oklandu na Novom Zelandu stalno na bolovanju, zbog čega trpi pre svega firma.Kako bi ovo ispitali, moraju da prikupe veliki broj podataka o zdravstvenom stanju radnika, njihovom stilu životu, navikama kada je u pitanju spavanje i slično, pa Milojev objašnjava veliku važnost postojanja baza."Validnost projekta koji sprovodimo zavisi od baza podataka koji mogu da demonstriraju da smo nešto postigli", objašnjava Milivojev.

Srbija

Poslodavci apeluju da poskupljenje struje bude kontrolisano

Povećanje cene električne energije za firme treba da bude kontrolisano i uz blagovremenu najavu, kako bi preduzeća na vreme prilagodila svoje poslovanje, smatraju u Uniji poslodavaca Srbije i dodaju da je samo na taj način moguće održati likvidnost i konkurentnost privrede i omogućiti odgovarajući životni standard stanovništva.Unija poslodavaca je sprovela anketu među svojim članstvom, a većina poslodavaca se izjasnila je električna energija već dovoljno skupa, pa bi njeno povećanje uticalo i na poskupljenje finalnog proizvoda, ili usluge koju preduzeća nude. Rezultati su takođe pokazali da 60,5 odsto poslodavaca smatra da rast cena struje treba da bude kontrolisan, dok 39,5 odsto smatra da je rešenje u subvencionisanju niže cene električne energije za privredu.Tri četvrtine predstavnika firmi smatra da će poskupljenje struje direktno uticati na sniženje životnog standarda stanovništva, a dve trećine ocenjuje da će izazvati smanjenje likvidnosti domaće privrede.Za određeni broj ispitanika rast cene od 10 odsto bi bio prihvatljiv, daleko manji broj bi mogao da prihvati rast od 20 odsto, a samo mali broj poslodavaca rekao je da rast cene struje neće uticati na njihovo poslovanje.Ovakav zaključak upućen je sa današnjeg Kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta, koji je ranije pokrenuo inicijativu za regulisanje cene struje za privredu, nakon čega je usledila reakcija Vlade Srbije i odluka o odlaganju primene ugovora o skupljoj električnoj energiji za naredni mesec.

Srbija

Nebojša Đinović (Superior seed): Nikad teža godina za proizvodnju semena

Nebojša Đinović, direktor porodične firme Superior seed iz Velike Plane koja se bavi proizvodnjom semena povrća i sadnica voća kaže da je ova godina bila izuzetno teška za proizvodnju semena povrća zbog visokih letnjih temepratura i zato ima manje semena i lošijeg je kvaliteta.  “Situacija je veoma teška na tržištu proizvodnje semena i u poslednjih 30 godina nikad teža. Teška je bila godina ne samo zbog toga što je bilo dosta dana bez padavina, već su bili toliko topli dani da se seme praktično “kuvalo”. Tako da semena em ima manje, em nije kvalitetno”, kaže Đinović.Ipak on napominje, ne preti nestašica, biće semena na tržištu ali lošijeg kvaliteta.                     “Neće Srbija ostati bez semena, ali biće manje kvalitetno”, kaže on. Pored, svega toga, još jedna otežeavajuća okolnost za poslovanje, kako on kaže, jeste nestašica ambalaže na tržištu, u koju pakuju zrnevlje od kog raste povrće.Nova ekonomija je pisala o nestašici kartona jer su se fabrike kartona u Srbiji remotovale i ove godine je zbog toga bila nestašica repromaterijala za ambalaže.“Uplatili smo ambalažu u junu ove godine i još je nismo dobili jer je nema na tržištu. Kupci čekaju jer ne možemo da pakujemo robu”, kaže on. Ove godine, oko 50 odsto manje su proizveli semenskih bobica u odnosu na planiranu proizvodnju, kaže on. Nakon tridesetogodišnjeg poslovanja, Đinović kaže da svake godine imaju nove probleme.“Svake godine idemo u “prvi razred”, imamo nove izazove. Sledeća godina će biti loša jer nećemo imati dovoljno robe da ispoštujemo kupce. Prodajemo 51 odsto proizvodnje na domaćem tržištu, ostalo izvozimo u 18 zemalja. Najviše u Bugarsku i Rumuniju, Rusiju, Tursku, Kazahstan…”, kaže direktor ove porodične firme, koja proizvodi 55 registrovanih sorti koje razvija njegov otac, selekcionar dr Ivo Đinović. Poslovanje u regionu“Prilikom izvoza u zemlje bivše Jugoslavije, u Sloveniju i Hrvatsku, uvek postoje prepreke pogotovo sa Hrvatskom prethodnih godina. Ranije je bio problem što nisu prihvatali Fito dokument na ćirilici iako je latinica na drugoj starni, ali to je rešeno jer moraju da private ako postoji napisano i na engleskom jeziku”, kaže on.Kako objašnjava, na tržištu Slovenije i Hrvatske za razliku od drugih zemalja, stalno su potrebni dodatni papiri, na primer u Sloveniji često traže neke nove analize. U druge zemlje, kako kaže, na primer, na tržište Turske izvoze bez problema. Domaće tržišteNajveći problem na domaćem tržišti u oblasti proizvodnje semena predstavljaju, kako napominje, proizvođači koji sami ostavljaju seme. (problem definisan tzv. "farmer seed” ili seme sa tavana i izražen je kod sadnje pšenice i povrća)“Kod pšenice, proizvođači ostave između 100 i 200 kg da bi imali sledeće godine da seju. Takav slučaj je i kod krompira i to rade veliki proizvođači”, kaže Nebojša Đinović, agronom i direktor porodične firme. Bolje je kupiti seme zato što je sertifikovano i prošlo je sve analize (od Ministartsva poljoprivrede, Uprave za zaštitu bilja, prošlo interne kontorle, konktrolu Jugoinspekta), nego praviti sopstveno seme”, poručuje Đinović. Tekst seme sa tavana

Svet

Crna Gora bivšim rudarima i metalcima daje po 12.000 evra

Vlada Crne Gore usvojila je predlog Zakona o ostvarivanju prava na finansijsku podršku bivšim radnicima iz sektora rudarske i metalske industrije, a bivši zaposleni koji ispunjavaju uslove predviđene zakonom imaju pravo na finansijsku podršku u neoporezivom fiksnom iznosu od 12.000 evra.Ministarstvo ekonomskog razvoja saopštilo je da se ovim zakonom stvara osnov za finansijsku podršku bivšim radnicima ovog sektora, koji su nakon prestanka radnog odnosa, usled stečaja privrednih društava u čijem vlasništvu je bila država, bili primorani na prevremenu penzju.Za sprovođenje ovog zakona izdvajaju se posebna finansijska sredstava iz Budžeta Crne Gore koja će se obezbediti u budžetu za 2022. i 2023. godinu.Ministarstvo ekonomskog razvoja, utvrdilo je da bi se donošenjem i primenom predmetnog Zakona u značajnoj meri ostvarila socijalna pravda prema bivšim zaposlenima iz sektora rudarske i metalne industrije, koji su bili prinuđeni da prekinu radni odnos.U saopštenju je navedeno da ovim zakonom nije ispravljena sva nepravda u Crnoj Gori, ali jeste ostvaren prvi korak ka tom cilju. Ministarstvo će nastojati da i u narednom periodu nastavi da se bori za dostojanstvo, prava i socijalnu jednakost svakog bivšeg i sadašnjeg radnika.

Srbija

Pijaća voda može da poskupi zbog urbanizacije Makiša

Zoran Stevanović, profesor hidrogeologije na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu u penziji, kaže da je studija o Makiškom polju i o izgradnji metroa vraćena na doradu.On smatra da o problematičnim projektima njegove kolege sa tog fakulteta i sa Instituta Jaroslav Černi ćute jer strahuju za svoju egzistenciju.Nećemo ostati bez vode, imaće je desetine generacija posle nas, ali je pitanje kakvu ćemo vodu piti. Podzemne vode su kako naglašava nevidljivi resurs, pa će Ujedinjene nacije sledeću godinu proglasiti godinom podzemnih voda.Prema njegovim rečima, tri četvrtine populacije u Srbiji ranije je koristilo podzemne voda, sada je taj broj manji i iznosi 50%. Druga polovina pije rečnu vodu, koja je sanitarno ispravna, ali je lošijeg kvaliteta od podzemnih.Prerada podzemnih voda kako objašnjava obezbeđuje bolji kvalitet, jeftinije i lakše tehnološke procese za njeno prečišćavanje.

Srbija

Beograd prodaje građevinsko zemljište u Barajevu

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda oglasila je prodaju građevinskog zemljišta površine 18.833 kvadratana metra u Barajevu. Početni iznos cene zemljišta iznosi 52,4 miliona dinara. Ponuđeno zemljište se nalazi u privrednoj zoni uz Lipovački put, u naselju Trebež. Prema planskom dokumentu, na lokaciji je moguća izgradnja poslovno-proizvodnih, magacinskih i poslovno-stambenih objekata.Kako se navodi, prijave za učešće na javnom nadmetanju podnose se do 28. decembra, dok će se javno nadmetanje održati sledećeg dana u prostorijama Direkcije.Zemljište će biti prodato investitoru koji ponudi najveću cenu, a ponuda mora biti ista ili veća od početne cene i kasnije se ne može umanjivati, navodi Direkcija. Pod "blokadom" zemljište vredno 626 miliona evraPreko pet hektara kod Ade Ciganlije ponuđeno za 3,17 milijardiObaveza investitora biće da izvede sve radove na pripremanju i opremanju građevinskog zemljišta u okviru lokacije koja mu bude otuđena i da sa nadležnim komunalnim preduzećima i drugim pravnim licima ugovori i plati troškove za elektrodistributivnu i telekomunikacionu mrežu i objekte, kablovske distributivne sisteme, kao i za mrežu i objekte toplifikacije i gasifikacije.Sa druge strane, obaveza Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je uređivanje javnog građevinskog zemljišta u skladu sa Programom uređivanja i dodele građevinskog zemljišta. 

Srbija

U kompleksu na Dorćolu gradi se još 347 stanova

Na lokaciji bivše fabrike "David Pajić Daka" u beogradskoj opštini Stari grad gradiće se stambeno-poslovni kompleks. Sekretarijat za zaštitu životne sredine objavio je obaveštenje o podnetom zahtevu za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje stambenog poslovnog kompleksa VenizelosovaLokacija kompleksa je Venizelosova 29 i obuhvata nekadašnju fabriku. Projekat obuhvata dogradnju rekonstrukciju, i prenamenu komercijalnog objekta "Platnara" i izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa, predviđenog za realizaciju u dve faze. Stambeno-poslovni kompleks, kako piše u projektu, planiran je sa podzemnom dvoetažnom garažom, prizemljem i šest do dvanaest spratova, sa pripadajućom saobraćajnicom i infrastrukturomKomercijalni objekat Platnara namenjen je za restoran sa pratećim funkcijama. 

Svet

Apple se suočava sa smanjenjem potražnje poslednjeg modela

Kompanija Epl (Apple) je obavestila svoje dobavljače da verovatno neće naručiti predviđenu količinu komponenata usled opadanja potražnje za telefonom iPhone 13, sugerušući da su neki potrošači odlučili da ne pokušavaju da nabave ovaj artikl.Epl je već smanjio svoj cilj proizvodnje iPhone-a 13 za ovu godinu na 80 miliona uređaja, u odnosu na cilj od 90 miliona, zbog nedostatka delova. Očekivalo se da će se veći deo tog manjka nadoknaditi sledeće godine kada se poboljša snabdevanje, ali kompanija sada obaveštava svoje prodavce da te porudžbine možda neće biti realizoane, kako navode izvori za Blumberg.Budući da nedostaci i kašnjenja u isporuci frustriraju su mnoge potrošače, a inflacija i omikron soj koronavirusa donose novu zabrinutost kupci bi mogli da odustanu od nekih porudžbina.To bi moglo dovesti potpung preskakanja serije iPhone 13 i čekanja "nadogradnje" sledeće godine, kada će izaći sledeća serija. Trenutna linija, počinje cenom 799 dolara za standardni model i 999 dolara za Pro verziju. iPhone 13 se smatra  skromnim ažuriranjem za iPhone 12, koji je imao potpuno novi dizajn, a za model iz 2022. godine očekuju se veće promene, što će nekim kupcima dati razlog da čekaju.Kao i skoro svaka druga tehnološka kompanija, Epl se bavi problemima snabdevanja izazvanim globalnom nestašicom poluprovodnika. Izvršni direktor Tim Kuk rekao je da je posljednja kvartalna zarada kompanije smanjena za 6 milijardi dolara zbog nestašice, kao i uticaja koronavirusa na proizvodnju u jugoistočnoj Aziji, a očekuje se još veći uticaj trenutni, praznični kvartal.Problem predstavlja i činjenica da su potrošačke cene u SAD porasle su prošlog meseca najbržim godišnjim tempom od 1990. godine, a rastući troškovi za hranu, gas i stanovanje narušavaju kupovnu moć uprkos snažnijem rastu plata. U međuvremenu, iPhone 13 nije tako teško nabaviti kao što je nekada bilo.Postoji mogućnost da asortiman iPhone 13 možda neće ispuniti Eplova početna očekivanja čak i bez smanjenja ponude,er je prvobitni plan za sklapanje 90 miliona uređaja za 2021. godinu odražavao prognozu povećane potražnje, budući da Epl obično naručuje oko 75 miliona iPhone-a za godinu predstavljanja novog proizvoda.

Srbija

PIO fond brendira majice, kišobrane i termose za 50.000 evra

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) će izradu novogodišnjih česitki, obaveštenja penzionerima, ali i brendiranje različitih predmeta platiti 5,9 miliona dinara (50.000 evra), piše u odluci o dodeli ugovora. Toliko će za ove usluge dobiti izabrana firma Smart Mach Solutions iz Beograda.Izabrani ponuđač će za potrebe PIO fonda štampati zidne i stone kalendare sa logoom Fonda, kao i znake i logoe na kišobranima, majicama, pomoćnim baterijama i termosima.Rešenje za poljoprivredne penzije do kraja godine Na tenderu je PIO obezbedio izradu 165.000 primeraka obaveštenja za penzionere, digitalnu gravuru metalne kopče na notesu od eko kože i 300 komada novogodišnjih četitki u koverti.Takođe, predmet javne nabavke bile su i paprine kocke, digitalna štampa kesa, fascikle, lifleti, vizit karte, pisaći blokovi i slično.Na poziv PIO fonda su pristigle dve ponude, izabrana kompanije Smart Match Solutions i firme Krones iz Prijepolja čija je ponuda bila povoljnija, ali su od nje odustali jer ne ispunjavaju zahtevane finansijske kapacitete.Firma Smart Match Solutions je firma registrovana za delatnost agencija za zapošljavanje. Prošle godine firma je imala ukupne poslovne prihode od 8,6 miliona, a 2019. 8,3 miliona dinara. To znači da je vrednost samo jedne nabavke PIO fonda više od polovine dosadašnji godišnjih prihoda kompanije.Smart Match Solutions na svom sajtu navodi da se bavi osmišljavanjem i sprovođenjem marketing strategija, formiranjem digitalnih strateških kominikacija i organizacijom korporativnih i specijalnih događaja. Takođe, posao im je i izrada veb sajtova i selekcija i regrutacija kandidata iz različitih sektora.Ni u jednom segmentu se ne pominju štamparske usluge.Firma je u toku 2021. dobila posao na osam javnih tendera od gradskih uprava Niša, Pančeva, Smedereva, Šapca i Agencije za bezbednost saobraćaja. Prvi posao u procesu javne nabavke dobila je u decembru 2020. godine od gradske uprave Pančeva. Poslovi se odnose na organizaciju kampanja, izrade promotivnog materijala, kao i analize efekata kampanja. U toku postupka javne nabavke zainteresovane firme su slale pitanja PIO fondu ukazujući na to da tehnička specifikacija tendera nije srazmerna uslugama koje se od ponuđača traže."Tehnička specifikacija predmetne javne nabavke definiše pozicije koje nisu u skladu sa svrhom, namenom i vrednošću javne nabavke, odnosno predstavljaju neekonomično trošenje javnih sredstava", piše u jednom od pitanja.Za 35 sekundi spota i vizuale Beograd daje skoro 42.000 evra Dimenzije i oblik predmeta na kojima PIO zahteva štampu dati su bez dozvoljenog odstupanja, što ograničava konkurenciju, piše u nastavku istog pitanja."Većina pozicija u tehničkoj specifikaciji zahteva tehnike štampe uz pomoć specifične opreme što nije uobičajeno za usluge štampanja informativnog i propagandnog materijala koje su predmet javne nabavke", piše u jednom od pitanja potencijalnih ponuđača."Ministarstvo namestilo nabavku prečišćivača vazduha u centimetar PIO fond je odgovorio da je, kroz prethodne postupke, "uvideo svoje potrebe koje nisu uticale na cenu", kao i da su imali "više ponuda koje su bile prihvatljive tako da konkurencija nije ograničena".Na pojedinačne zamerke koje je potencijalni ponuđač imao u vezi sa vrstom štampe i graviranja tvrdeći da su i manje zahtevne tehnike od onih koje PIO traži jednako kvalitetne, Fond je odgovarao da mu je potrebna dugotrajnost, otpronsot i kvalitet predmeta i ostao pri svim zahtevima.Na pitanja Nove ekonomije nisu odgovorili ni iz PIO fonda ni iz firme Smart Match Solutions.

Srbija

Rio Tinto dobio lokacijske uslove za postrojenje u kom će izdvajati litijum

Ministarstvo građevine izdalo je kompaniji Rio Sava Exploration, kćerci firmi Rio Tinta, lokacijske uslove za faznu izgradnju postrojenja za preradu rude jadarit u mestima Gornje Nedeljice i Slatina kod Loznice, preneo je N1. Kako se navodi u tom dokumentu, lokacijski uslovi su potrebni za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje.Ova informacija odjeknula je domaćoj javnosti jer se protiv Rio Tinta u Srbiji već više od godinu dana organizuju građanski protesti. Posebno je postala problematična činjenica da se o tim lokacijskim uslovima za Rio Tintovo postrojenje do sada nije govorilo.U dokumentu koji je dostupan na sledećem LINKU dodaje se da je sve to "u skladu sa Prostornim planom područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita Jadar". Datum izdavanja dokumenta je 19. oktobar 2021. godine, a rok žalbe je bio tri dana i davno je istekao.Podaci su kako javno dostupni na sajtu APR u Centralnoj evidenciji objedinjenih procedura (CEOP) za izdavanje građevinskih dozvola. Navedeno je i na kojim katastarskim parcelama se planira procesno postrojenje.Lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa zakonom. Lokacijski uslovi sadrže i podatke o objektima koje je potrebno ukloniti pre građenja.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Kako se navodi u dokumentu koji je potpisao pomoćnik ministra Branislav Popović, prostorni razvoj projekta Jadar "podrazumeva prethodna istraživanja i promenu namene i režima korišćenja prostora, izgradnju objekata, saobraćajnica i infrastrukture, sprovođenje rudarskih aktivnosti, preradu rude, proizvodnju, deponovanje materijala, uspostavljanje mera zaštite i razvoj drugih aktivnosti na prostoru ukupne površine od oko 2.030,69 hektara".Foto: ScreenshotTo područje predstavlja područje posebne namene u širem smislu, a ujedno predstavlja i preliminarni obuhvat detaljne regulacione razrade planskih rešenja, dodaje se u dokumentu.Navodi se da je prostor potreban za realizaciju projekta Jadar podeljen na više zona i podzona.- Prva zona je prostor potreban za odvijanje rudarskih aktivnosti i prostor u kome će doći do uticaja tih aktivnosti na okolinu, površine 854,8 hektara i podeljen je na dve podzone.- Druga je zona proizvodno-industrijskih aktivnosti i ona obuhvata prostor i površine koje su potrebne za izgradnju i formiranje kompleksa u kome se vrši prerada rude i dalja proizvodnja, kao i prostor u kome će doći do uticaja tih aktivnosti na okolinu, ukupne površine od 646,54 hektara.Druga zona je takođe podeljena na dve podzone. Njena prva podzona zauzima površinu od 79,8 hektara, gde treba da se izgradi kompleks za preradu rude i proizvodnju litijum-karbonata, natrijum-sulfata i borne-kiseline, železnička i putna infrastruktura.ARGUMENTI "ZA" I "PROTIV" RUDNIKA LITIJUMA U DOLINI JADRA "Prostornim planom se vrši trajna promena namene površina i zemljišta u ovoj podzoni u građevinsko zemljište posebne namene za proizvodno-industrijske i druge prateće objekte i aktivnosti. U ovoj podzoni se planira izgradnja industrijskog železničkog koloseka, internih saobraćajnica i drugih infrastrukturnih sistema i objekata", navodi se u dokumentu.U drugoj podzoni proizvodno-industrijskih aktivnosti planiraju se osnovne aktivnosti koje obuhvataju pripremu mineralnih sirovina litijum-karbonata, litijum-hidroksid-monohidrata i natrijum-sulfata, njeno drobljenje i presavijanje, transport minerala, otpada, tehnološke vode, skladišta i magacini, objekti za odbranu od površinskih voda, kao i objekti za prečišćavanje otpadnih voda.O RUDNIKU LITIJUMA TREBA JAVNO PRIČATI NA OSNOVU ČINJENICA, A NE EMOCIJA Kako se navodi u lokacijskim uslovima, Projekat Jadar ima za cilj eksploataciju i preradu jadarita u jednom od najvećih svetskih nalazišta litijuma. Postrojenje za preradu jadarita, kako se napominje, sastoji se iz sledećih teničko-tehnoloških celina: postrojenja za rastvaranje borne kiseline, njenu kristalizaciju, uklanjanje nečistoća, kristalizaciju litijum karbonata, natrijum sulfata, za skladištenje i pripremu reagenasa, procesnih cevnih mostova.U blizini planiranog postrojenja Rio Tinto bi iskopavao rudu jadarit, koja sadrži litijum. Tome se protive građani, jer strahuju da će ta kopmanija izazvati brojne ekološke probleme po kojima je poznata širom sveta. Sve te navode Rio Tinto negira.Protesti protiv Rio Tinta proširili su se na celu Srbiju, posebno u mestima gde se takođe istražuje litijum, kod Požege, Gornjeg Milanovca, Valjeva, Jagodine. Bunt građana naročito je porastao nakon usvojenih izmena zakona o referendumu i eksproprijaciji za koje se smatra, kako se navodi, da se donose u korist te rudarske kompanije.

Srbija

Osetan rast cena polovnih automobila, očekuju se dalja poskupljenja

Cena polovnoh automobila veća je za 16 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a za čak 23 odsto u odnosu na period pre pandemije prema analizi prosečnih cena automobila oglašenih na sajtu Polovno automobili. Najveći izazov na tržištu prema mišljenu prodavaca predstavlja upravo sve veća cena i manja ponuda.Pandemija je uticala i na tržište polovnih automobila, iako je oporavak vidan očekuje se sporije dostizanje ravnoteže ponude i potražnje. Glavni razlog leži u otežanoj nabavci određenih komponenti koje su neophodne za proizvodnju novih automobila. Manja ponuda novih vozila ima značajan efekat i na ponudu polovnih, a posledično i njihove cene.Sajt Polovni automobili sproveo je anketu među 4.456 kupaca i 302 trgovca u cilju utvrđivanja efekata pandemije na tržište polovnih automobila. Pored toga, realizovana je i analiza prosečnih cena na sajtu, na osnovu kojih se može zaključiti o kretanjima na tržištu, kao i analiza prodaje polovnih automobila u tekućoj godiniPrema analizi prosečnih cena oglašenih automobila na sajtu Polovni automobili, rast cena najizraženiji je kod novijih polovnih automobila, starih između jedne i tri godine, veći je gotovo je 21 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a čak 30 odsto u odnosu na period pre pandemije.Trgovci svedoče o rastu prodajnih, ali i nabavnih cena polovnih automobila u odnosu na period pre pandemije, 82 odsto navodi da su prodajne cene veće, dok čak 97 odsto navodi da je to slučaj i sa nabavnim cenama. Povećanje cena zapažaju i kupci automobila, više od 70 odsto navodi da su cene polovnih automobila porasle od početka pandemije.Polovina anketiranih kupaca, procenjuje da pandemija nije uticala na ponudu polovnih automobila, 34,8 odsto smatra da je ponuda znatno smanjena, a 16 odsto da je čak i veća nego pre pandemije.S druge strane zbog manje ponude polovnih automobila, a uz aktuelnu potražnju, 73,8 odsto prodavaca očekuje dalji rast cena u narednom periodu, a isto mišljenje deli i gotovo trećina kupaca.Oko 60 odsto prodavaca automobila, očekuje pad prodaje u odnosu na prethodnu godinu, ali i u odnosu na period pre pandemije. Ipak, nešto manje od 30 odsto njih predviđa rast.Ovakve prognoze povezane su sa manjom ponudom polovnih automobila na inostranom tržištu, koju čak 37 odsto anketiranih prodavaca izdvaja kao najveći izazov za njihovo poslovanje, 28,5 odsto navodi rast cena polovnih automobila na inostranom tržištu, a značajan broj ispitanika navodi i smanjenu potražnju. Manja ponuda polovnih automobila usko je povezana sa dešavanjima na tržištu novih. Usled teže nabavke mikročipova za proizvodnju novih vozila, došlo je do njihove smanjene proizvodnje, a posledično i manje ponude, kupovina novog vozila je otežana te se kupci opredeljuju da zadrže svoj automobil i tako dolazi do smanjene ponude polovnih vozila, koja se ispoljava i u rastu cena.Više od polovine ankretiranih trgovaca, tvrdi da je interesovanju za kupovinu automobila smanjeno. S druge strane polovina anketiranih kupaca navodi da nije odustalo od kupovine automobila, skoro 30 odsto njih je odložilo kupovinu, dok je nepunih 10 odsto potpuno odustalo.Kada je cenovini rang polovnih automobila u pitanju najveći broj anketiranih kupaca traga za automobilom vrednosti od 3.000 do 5.000 evra, zatim od 2.000 do 3.000 evra i najmanje je onih koji tragaju za automobilom u cenovnom rangu između 5.000 i 7.000 evra (14,7 odsto).Uprkos rastu cena polovnih automobila 10 odsto anketiranih kupaca je povećalo planirani budžet, polovina navodi da nije promenila budžet za kupovinu, a više od trećine je smanjilo planirani budžet.Prema analizi koju je sproveo sajt Polovni automobili na osnovu podataka prikupljenih u saradnji sa „CUBE Team“-om, prodaja polovnih automobila iz uvoza u periodu od januara do oktobra ove godine nadmašila je prodaju ostvarenu u istom periodu prethodne godine za gotovo 10 odsto. Ovakav podatak je i očekivan imajući u vidu vanredno stanje koje je bilo na snazi u prvoj polovini 2020. godine i znatno uticalo na samu prodaju. Stoga je prodaju ostvarenu u prvih deset meseci ove godine značajno uporediti sa prodajom ostvarenom u istom periodu 2019. godinom. Takva analiza ukazuje da je u tekućoj godini prodaja automobila iz uvoza prodaju u periodu pre pandemije, čak je i zabeležila blagi rast od 1,4 odsto.Najviše se kupuju polovni dizelaši, a najprodavaniji brendovi polovnih automobila su Volksvagen, Opel, Pežo, Audi i Reno. 

Srbija

Za rehabilitaciju putnih objekata u Beogradu 166 miliona dinara

Javno preduzeće sa upravljanje javnim putevima Beograda raspisalo je tender za radove na rehabilitaciji putnih objekata na teritoriji grada. Vrednost radova procenjena je na 166,6 miiliona dinara. Radovi podrazumevaju održavanje betonskih površina, antikorozivnu zaštitu čeličnih površina, zamenu dilatacionih spojnica, popravku i izradu novih konstruktivnih elemenata putnih objekata. Obustavljen tender: Putevi Srbije "potcenili" izgradnju puta do Golupca "Putevi Srbije" za dve godine nepravilno potrošili pola milijarde evraDa bi dobio posao, ponuđač treba da, za poslednje tri godine, ima ukupan poslovni prihod od najmanje 300 miliona dinara. Uslovi za ponuđača su i da je u poslednje tri godine (u gradskim uslovima pod saobraćajem) izveo radove antikorozivne zaštite na čeličnim mostovskim konstrukcijama u ukupnoj vrednosti od najmanje 20 miliona dinara; radove na ugradnji dilatacionih spojnica u ukupnoj zbirnoj vrednosti od najmanje 12 miliona dinara i radove na asfaltiranju ulica ili opštinskih puteva u ukupnoj zbirnoj vrednosti od najmanje 70 miliona dinara. Kako piše u oglasu o javnoj nabavci trajanje ugovora je dve godine. Rok za podnošenje ponuda je 27. decembar. 

Srbija

„Trećina privrede će stati zbog poskupljenja struje“

Trećina srpske privrede će stati jer neće moći da istrpi novu cenu struje, piše Zoran Drakulić, predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik i osnivač i vlasnik Point grupe u novom broju Nedeljnika NIN.Onaj deo firmi koji i preživi poskupljenje, će podići cene svojih proizvoda što će nas odvesti u još veću inflaciju u toku naredne godine, piše Drakulić.Cena struje ostaje ista za privredu mesec dana duže On objašnja da se javio Elektroprivredi Srbije (EPS) kako bi saznao cenu koju bi njegova firma trebalo da plaća u toku 2022. "Moja firma se javila i - dobila cenu 2,7 puta veću od one koju plaćamo ove godine."To znači da bi cena struje bila 170 odsto veća nego ove godine.Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za struju "Sa tom, 2,7 puta većom cenom, moje srednje preduzeće sa 100 zaposleni, samo po osnovu razlike između buduće i sadašnje cene električne energije, pokriće 2,5 odsto 90 miliona evra vredne investicije EPS-a."Podsetimo, Vlada je nedavno donela Zaključak prema kome će se firmama kojima ugovor za kupovinu struje od EPS-a ističe 30. novembra, cene ostati iste i u toku decembra. 

Srbija

PKS: Od juna država evidentira pol privrednika

Od juna naredne godine u Registar privrednih subjekata biće upisivan podatak o polu vlasnika, direktora, članova privrednih društava i preduzetnika, pa će država imati preciznije podatke o ženskom preduzetništvu, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) u Srbiji trenutno posluje 32.733 privrednih društava čiji su osnivači žene i 96.949 preduzetnica.U PKS ocenjuju da će nove izmene omogućiti bolju statistiku i efikasnije formulisanje državnih programa podrške namenjenih privrednicama, kao i  precizan uvid u broj kompanija čije su vlasnice žene. Reč je o inicijativi kojom je izmenjen Zakon o privrednim društvima. Žensko preduzetništvo je kako se dodaje prepoznato kao veliki ekonomski potencijal, pa je žene potrebno konstantno ohrabrivati da započnu sopstveno poslovanje, ugledaju na uspešne privrednice i slede njihove primere i da kvalitetno iskoriste finansijsku pomoć koja im je namenjena. Žensko preduzetništvo na selu: Nećete nas pomeritiCovid-19 nesrazmerno jače utiče na žensko preduzetništvoAleksandra Popović (Nag Uniforme): Porodičan biznis vodim 16 godina Pol kao obavezan podatak u Registru privrednih subjekata propisan je novim odredbama Zakona o privrednim društvima. Usvajanje inicijative olakšaće PKS praćenje poslovanja privrednica, statistike o broju osnovanih ili ugašenih privrednih društava koja su osnovale žene.Analize koje PKS bude kreirala će doprineti, između ostalog, definisanju obima ovog sektora i u skladu sa time definisanje programa podrške privrednicama, podizanju kapaciteta privrednica, kao i promovisanju sektora ženskog preduzetništva.

Srbija

Samo Login, slovenački milijarder: Zdrava hrana iz Vojvodine po istim cenama kao komercijalna

Naš cilj je proizvodnja organske hrane na održiv način po istim cenama po kojima se proizvodi komercijalna hrana, rekao je Samo Login, osnivač i vlasnik kompanje Login Eko iz Slovenije, koji je uložio u proizvodnju organske hrane u Vojvodini, na današnjoj konferenciji CEO Summit.On je rekao da je izazov napraviti zdravu hranu, na održiv način, koja će biti pristupačna svima.“Proizvodnja organske hrane po istim cenama kao što su komercijalne zvuči nemoguće, ali moguće je tako što se mogu smanjiti troškovi”, kazao je Login koji u vlasništvu ima poljoprivredno dobro koje se prostire na 4.000 hektara u Vojvodini. Naša vizija je da se poljoprivredna proizvodnja promeni u budućnosti, da se hrana prozvodi na ekološki održiv način, rekao je Login, jedan od najuspešnijih biznismena u regionu koji je prodao udeo u IT kompaniji Outfit 7 za milijardu evra i njihov najpoznatija aplikacija za mobilne telefone je Talking Tom.Cilj nam je da proizvodimo zdravu hranu za razliku od današnje prakse u poljoprivrednoj proizvodnji zbog koje nastaju ogromni problemi za životnu sredinu: zagađenje vode, zemljišta, vazduha i gubitak biodiverziteta, rekao je “Mi se ne vodimo samo profitom, nama je cilj proizvodnja zdrave hrane za sve ljude. I da se za deset ili najkasnije za 15 godina poljoprivreda promeni, modernizuje i da način na koji mi radimo počne da se primenjuje svuda u svetu, da imamo šansu da preživimo kao čovečanstvo”, kaže jedan od najuspešnijih biznismena u regionu koji je prodao udeo u IT kompaniji Outfit 7 za milijardu evra i njihov najpoznatija aplikacija za mobilne telefone je Talking Tom. Govoreći o razlozima ulaganja u organsku proizvodnju u Srbiji, rekao je da se pojavila prilika za kupovinu zemlje u Srbiji i da su oslučili na taj korak jer je hrana najbitnija za budućnost stanovništva. U biznisu je važno, prema njegovoj oceni, ne opterećivati se pogrešnim odlukama kojih ima u svakom biznisu već treba biti fokusiran na cilj.“Bilo kojim bizinisom da se neko bavi dešava se mnogo pogrešnih odluka, ali važno je prepoznati ih i ne treba biti sentimentalan koliko je uloženo novca i energije, samo se treba fokusirati na cilj”, rekao je Login. 

Srbija

Ista firma čuva i Stefana Nemanju i vakcinalne punktove

Grad Beograd angažovao je, bez sprovođenja pregovaračkog postupka, obezbeđenje za vakcinalne punktove u tržnim centrima Ušće i Galerija. Posao, koji je Grad procenio na pet miliona dinara, dobila je firma Atlas Security, a kriterijum je bila najpovoljnija ponuda (cena).Firma je za posao ponudila cenu od 3,57 miliona dinara bez PDV-a (4,28 miliona sa PDV-om).Atlas Security je početkom oktobra dobio posao i obezbeđenja vanckinalnog punkta na Beogradskom sajmu, isto bez sprovođenja pregovaračkog postupka. Grad je tu obezbeđenje na punkta na Sajmu procenio na 4.000.000 dinara bez PDV-a, a firma Atlas security je ponudila cenu od 3,999.800 što je ocenjeno kao ekonomski najpovoljnija ponuda. Kako piše u tom oglasu, ugovor stupa na snagu danom potpisivanja obe ugovorne strane a važi do ispunjenja svih ugovornih obaveza, odnosno utroška sredstava. "Radi stvaranja uslova za nesmetano obavljanje masovne imunizacije stanovništva protiv zarazne bolesti COVID-19 i potrebe za obezbeđivanjem redarske službe koja će biti angažovana 24 časa, Gradski štab za vanredne situacije grada Beograda je naredio Sekretarijatu za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima da sprovede javnu nabavku društvenih i drugih posebnih usluga - 'Fizičko-tehničko obezbeđenje punkta za masovnu vakcinaciju na Beogradskom sajmu'. Kako je Naredbom Gradskog štaba za vanredne situacije na teritoriji Grada Beograda predviđeno da ista stupa na snagu odmah, neophodno je javnu nabavku sprovesti u skladu sa članom 61. stav 1. tačka 2. Zakona o javnim nabavkama", navodi se koa obrazloženju za dodelu ugovora bez javnog poziva. U članu 61. stav 1. tačka 2 piše da "naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva ako samo određeni privredni subjekt može da isporuči dobra, pruži usluge ili izvede radove zbog nepostojanje konkurencije iz tehničkih razloga". Posao obezbeđenja punkta za masovnu vakcinaciju Atlas Security je dobio i sredinom avgusta. Tada je Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima sa ovom firmom sklopio ugovor vredan 2,348.000 dinara, a procenjena vrednost javne nabavke iznosila je 2.350.000,00.

Srbija

I za vreme krize, građani „štedeli“ u nekretninama

Ljudi su u poslednje vreme kao najbolji način za ulaganje novca videli ulaganje u nekretnine, naročito u ovom regionu, rekao je  Ivan Čakarević, jedan od direktora Ruftop Kapitala, na panelu posvećenom  rastu cena na tržištu stambenih kredita. Beograd predstavlja veliki potencijal za izgradnju jer jedna od poslednjih prestonica u Evropi koja izlazi „iz senke“, a cene idu gore i ne postoje nikakve granice koje se ne smeju preći, dodao je Čakarević.Jovana Martinović Mrics, zamenica direktora Merin Grupe, dodaje da cena nekretnina u Beogradu zavisi i ode dela grada kao i da 20-25 odsto kupuju kao investicij, dok ostatak kupuje za život, ali to ne važi za Novi Beograd.Ona je dodala da nije nije iznenađenje što cene nekretnina idu na ogre jer je imamo i inflaciju da je to očekivano. „Analizirajući šta se dešava sa cenama , možemo videti razilku u cenama to jest rastcena iz godine u godinu, prošlogodišnji iznosi od 7,5 do 15 odsto, što  je dokaz da se na stambenom tržištu se pokazuje ima dobar trend.“, rekao je Sergej Stoliarčuk,  generalni direktor MaksifajaČakarević je kazao da su glavni izvori rasta cena nekretnina ljudi i insvetitori.Tek kada ivestitori ostvare određenu dobit, i ukoliko se slaže sa očekivanom, onda ćemo moći da kažemo detaljnije kretanje cena, dodaje on.Smatra da će ova nestabilnost i povećanje cena osetiti i na drugim tržištima.Ljudi provode više vremena kod kuće, pa će zato neće pristati buduu  neudobnoj zoni, na koju su pristajali ranije. Zato je primetan trend rasta koncepta „zero kilometar“ i da infrastruktura ima smisla kada su im restorani ili posao u istoj zgradi ili u blizini, kazao je Stoliarčuk. Dodaje je ljudima pored ovoga veoma veoma bitna lokacija stana na primer negde blizu ili prirode, šume ili obale mora.Slavica Milić iz Porto Montenegra je rekla da su su poslednje dve godine za njih bile veoma uspešne i da očekuju povećanje cena u narednih 6 meseci do godinu dana.Milić napomenula i trend digitalnih nomada koji je aktuelan već par godina. Smatra da će se taj trend nastaviti i u narednoj godini.Takođe dodaje da su kvalitet koji pruža Crna Gora kao desitnacija može da istakne u pandemiji. Priroda i životna sredina koju nude, takođe visok standard življenja sa niskim cenama je atraktivan ljudima. Podsetimo, Srbija je treća zemlja po ulaganju nekretnine u Crnoj Gori. Građani Srbije su od počteka godine uložili oko 27,5 miliona evra. Martinović je rekla jedan od najvećih problema sa koji se susreću je rast cena građevinskog materijala, ne samo sada već i u poslednje tri godine. „Ivestitori da moraju imati sjajan projekat kako bi mogli pregovarati o cenama.“Stoliarčuk kaže da treba naći konekciju između plana prihoda i cene grsđevinskog materijala i cena i da kompanije koje uspeju ovo da usklade imaju bolje pozicije na tržištu, prema njegovom mišljenju. „Prodaja Ne treba da se vrši ni suviše brzo, a da ni gradnja ne bude prespora, jer to sve stvara nove izaove u projektu“, zaključio je Stoliarčuk.Panel „Rast cena na tržištu stambenih nekretnina“ održan je u okviru međunarodne konferencije o tržištu nekretnina Jugoistočne Evrope “Balkans Property Forum 2021”.