Najnovije

Srbija

Koji porezi nas očekuju do kraja godine?

Poreska uprava Srbije objavila je Poreski kalendar za poslednji mesec 2021. godine. Među prvim obavezama je dostavljanje ugovora koji su sklopili zaposleni na estradi, kao i izveštaja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom.Obaveze do 06.12.2021.- Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecuObaveštenja se podnose na obrascu OZU, uz koji se podnose i kopije svih ugovora zaključenih prethodnog meseca.- Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstavaSvi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu IOSI. Obrazac se dostavlja za prethodni mesec, bez obzira na koji način je obaveza izvršena u prethodnom mesecu. Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz sam obrazac izveštaja.Porez se naplaćuje i za ruinirane kuće koje se ne koriste Obaveze do 10.12.2021.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesecPoreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja, kako se objašnjava je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDVPoreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.Fiskalni savet: Srbija porezima opterećuje siromašne Obaveze do 15.12.2021.- Plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesecPreduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje obaveštenja preduzetnika o opredeljenju za isplatu lične zarade u 2022. godini- Podnošenje obaveštenja preduzetnika da u 2022. godini neće vršiti  isplatu lične zarade- Plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesec- Podnošenje poreske prijave i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva za prethodni mesecPrijava se podnosi na obrascu PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva.rešenja za porez na oružje stižu do sredine decembra-  Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec.Obveznik PDV-a dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac "PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec", ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesecObveznici poreza na dobit pravnih lica vrše plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec na osnovu podnete PP PDP prijave.- Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog mesecaOdnosi de na iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.- Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesec- Podnošenje prijave o obračunu akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesec i plaćanje akcizeObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave.Važno je da porez plaćaju svi Obaveze do 31.12.2021.- Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade za novembar 2021. godinePoslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove. Ukoliko ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, poslodavac je dužan da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. U suprotnom, nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave, po službenoj dužnosti, na osnovu raspoloživih podataka, obračunava doprinose u ime i za račun poslodavca.- Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecuObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu. 

Svet

MMF: Olakšati otplatu dugova siromašnim zemljama

Međunarodni monetarni fond (MMF) pozvao je najrazvijenije ekonomije sveta okupljene u grupu G20 da olakšaju otplatu dugova svojim poverenicima, prenela je agencija Frans press. U MMF-u ocenjuju da bi se u suprotnom mnoge zadužene zemlje suočile sa velikom ekonomskom krizom."U nekim zemljama mogli bi da vidimo strađnu krizu ukoliko im kreditori iz G20 ne ubrzaju restrukturiranje dugova ili ukoliko ne obustave njihovo vraćanje dok se o tome pregovara", napisala je šefica MMF-a Kristalina Georgieva na svom blogu.Od ključne važnosti prema njenim rečima je da kreditori ponude olakšice.Inicijativa DSSI (Debt Service Suspension Initiative) koju su članice G20 pokrenule prošle godine ističe krajem ove godine. Bez njene obnove zadužene zemlje bi se suočile sa finansijskim pritiskom i smanjenjem potrošnje u trenutku kada se šire novi sojevi korona virusa i kada se očekuje rast kamatnih stopa, navela je Georgieva.Georgieva nije precizirala koje ekonomije su se suočile sa krizom, ali je navela da je situacija hitna i da je reč o zemljama sa niskim prihodima.Javni dug evrozone prvi put premašio 100 odsto BDP-a G20 je dva puta produžila DSSI program, ali MMF i Svetska banka pozivaju kreditore da učine više za svoje dužnike, kako bi im pomogli. Navodi se da 73 zemlje ispunjavaju uslove za pomoć u okviru tog programa.Svetska banka procenjuje da je ukupan dug u najsiromašnijim zemljama porastao za 12 odsto, na rekordnih 860 milijardi dolara tokom prošle godine.Zbog problema sa programom otplate dugova, samo tri zemlje su do sada podnele zahtev za olakšice. To su Čad, Etiopija i Zambija.

Srbija

Na Srebrnom jezeru planirana gradnja 13.500 kvadrata apartmana

Pet investitora gradiće oko 13,5 hiljada m2 apartmanskog i stambenog prostora na Srebrnom jezeru kako bi se povećali turisički kapaciteti. Opština Veliko Gradište je oglasila prezentaciju 9 urbanističkih projekata. Najveći deo objekata koji su predviđeni planom biće izgrađeni u građeni u turističkom naselju Beli Bagrem, prenosi Ekapija.Investitor Dušan Marković gradiće kompleks površine oko 8000  m2 koji će sadržati 133 apartmana sa okolnim zelenim površinama i parking mestima. Realizacija projekta se sprovodi u tri faze, a plan je izradio projekti biro Grandim.Građevinsko preduzeće Houzz gradiće stambeni objekat strukture P+3 ukupne površine skoro 1000 m2. Apartmane ukupne površine 2.772,44 m2 sa 4 nadzemne etaže gradiće građevinsko preduzeće Bobing.Investitor Dragiša Pajić planira da izgradi stambeni objekat sa apartmanima strukture P+2, ukupne površine 922,95 m2.Dok je urbanistički projekat za izgradnju objekta sa 3 nadzemne etaže ukupne površine 786,70 m2 urađen na zahtev investitora Filipa Spasića.Apartmanski prizemni objekat ukupne površine 407,98 m2 gradiće investitor Goran Milovanović. Preduzeće Stepet finansira izgradnju objekta strukture Su+P+1, ukupne površine 784,35 m2 za koji je već pomenuto preduzeće Bobing naručilo izradu urbanističkog projekta.Pored pomenutih obimnijih projekata, Opština je oglasila urbanistički projekat promene namene ugostiteljskog pomoćnog objekata.Opštinska uprava je saopštila da će svi urbanistički projekti biti dostupni javnosti od 10. decembra, a javni uvid trajaće do 16. decembra, do kada će zainteresovana lica moći da iznesu svoje primedbe.

2021

Proglašeni pobednici Univerzuma

Sedam inovativnih timova dobiće finansijsku podršku i još mnogo mogućnosti u okviru startap akceleratora koji su pokrenuli Univezitet u Beogradu i kompanija MozzartProizvodnja ekoloških materijala koji mogu da zamene plastiku… Prenosiva labaratorija, platforme za osobe sa invaliditetom, privatne časove, aplikacije za kućne ljubimce, sportiste i rekreativce, plaćanje… To su nagrađene ideje sa startap akceleratora Univerzum, koji su pokrenuli Univerzitet u Beogradu i kompanija Mozzart, uz podršku ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja!  Inovatori iz 15 ekipa su tokom trodnevnog Bootcamp-a dobili priliku da usavrše svoja znanja kroz niz stručnih predavanjja i na kraju da predstave svoje ideje, a komisija sastavljena od predstavnika Ministarstva prosvete, Univerziteta i Mozzarta odabrala je sedam najboljih startapova. To su SOMA BioWorks, Perun lab, Klik Cash, Inclusio, EasyPass, SportUp5 i Pet Travel Advisor Solutions.“Ovo nam mnogo znači, kao znak da naša ideja nailazi na široko prepoznavanje. Nama je neophodna mentorska podrška jer smo u fazi povećanja poslavanja a startap Univerzum nam daje pristup velikoj mreži iskusnih ljudi što nama mnogo znači u ovoj fazi razvoja“, kaže Nikola Stanojević iz SOMA BIOWorksKompanija Mozzart izdvojila je fond od 25.000 evra, pa će pobednici podeliti tu finansijsku pomoć, dobiće mogućnost da besplatno koriste Coworking prostor u centru Beograda. Pored toga, dobiće šansu za veću investiciju jer ih očekuje Pitch sa investitorima na kraju programa.“Prepoznali smo priliku u ovom programu Mozzarta i Univerziteta u Beogradu za dalji razvoj i podršku ka daljim stepenicama  razvoja i komercijalizaciju” objašnjava Bojan Martinović iz Inclusio.Najboljih pet nastavljaju svoj razvojni put kroz ovaj akcelerator, a utisak svih njih je da je najveća vrednost ovog projekta saradnja sa mentorima koje Univerzum okuplja. Više od 50 domaćih i stranih stručnjaka biće predavači i mentori najboljim startapovima, a među njima je i ceo jedan Mozzartov tim. Svi oni će svojom ekspertizom pomoći u daljem rastu i razvoju starapova.Odabrani stručni mentori su već od prvog dana Bootcamp-a pružili pomoć u savladavanju svih početničkih izazova, a na samom otvaranju programa dobili su podršku i od ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branka Ružića.https://www.instagram.com/tv/CW-o9uhom8t/?utm_source=ig_web_copy_link Za uspešno lansiranje startapova potrebna je velika podrška države, akademske zajednice i privatnog sektora, a inovativni timovi su sve to dobili u okviru projekta Univerzum. 

Srbija

Najmanje inovatora u poljoprivredi, najviše u uslugama

Najveća zastupljenost poslovnih subjekata inovatora je u sektoru Usluga smeštaja i ishrane, skoro 70 odsto, i u sektoru Informisanje i komunikacije, oko 60 odsto. Najmanja zastupljenost inovatora je u sektoru Poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, oko 35 odsto, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Učešće poslovnih subjekata sa bar jednom vrstom inovacija iznosi 54,79 odsto.Inovativno je više od 69 odsto velikih poslovnih subjekata, oko 58 odsto srednjih poslovnih subjekata, dok je među malim poslovnim subjektima oko 54 odsto inovativno, navodi RZS. Poreske olakšice za naučnoistraživački rad i druge inovativne aktivnosti iskoristilo je samo 0,9 odsto poslovnih subjekata, dok je 8,3 odsto poslovnih subjekata koristilo poreske olakšice za druge vrste aktivnosti.Inovativne aktivnosti su gotovo isto zastupljene kod poslovnih subjekata koji se bave proizvodnim i uslužnim delatnostima – inovacije je uvelo preko 54 odsto poslovnih subjekata. U pogledu regionalne zastupljenosti, inovacije proizvoda i procesa imaju učešće preko 45 odsto, ali su neravnomerno zastupljene po regionima. Regionalna zastupljenost inovacija proizvoda i procesa kreće se u rasponu od 46,5 odsto (Beogradski region) do 10 odsto (Region Južne i Istočne Srbije)Za devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000Povećana zaposlenost među mladima u SrbijiU strukturi prihoda poslovnih subjekata inovatora dominira učešće prihoda od prodaje nepromenjenih ili zanemarljivo malo promenjenih proizvoda i iznosi preko 86 odsto. Učešće od prodaje proizvoda/usluga koji su novi za poslovni subjekat i učešće od prodaje proizvoda/usluga koji su novi na tržištu zbirno iznosi oko 14 odsto.Učešće troškova za nabavku mašina i opreme je oko 80 odsto i predstavlja najveći udeo ukupnih izdataka za inovativne aktivnosti poslovnih subjekata, dok je oko 20 odsto sredstava uloženo u sve ostale aktivnosti.Кod većine poslovnih subjekata postojala je potreba za inoviranjem ali nisu inovirali zbog prevelikih troškova – skoro 25 odsto, ili nedostatka sopstvenih finansijskih sredstava za inovacije – oko 22 odsto poslovnih subjekata.U ukupnoj populaciji poslovnih subjekata oko 1 odsto čine oni u kojima nema zaposlenih sa visokim obrazovanjem, s tim da su to uglavnom mali poslovni subjekti. Najveći broj srednjih poslovnih subjekata zapošljava od 10 do 24 odsto visokoobrazovanih, dok više od trećine velikih poslovnih subjekata zapošljava od 10 do 24 odsto visokoobrazovanih kadrova. 

Srbija

Filmski centar ponavlja konkurs za „eminentne reditelje“

Konkurs za sufinansiranje filmova eminentnih reditelja će biti ponovljen, najavio je Upravni odbor Filmskog centra Srbije (UO FCS).Kako najavljuje UO FCS, ovoga puta će biti bolje precizirani uslovi "na koji se, razume se, mogu javiti isti reditelji.Ovakva odluka je usleditla nakon burne reakcije stručne i šire javnosti zbog odbijanja predloga stručne konkursne komisije da podrži projekte filmova Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića, piše SeeCult.Jovan Jelisavčić: Bašta fest je podvig koji traje i brend Bajine Bašte "Konkurs nije doveo do očekivanog rezultata - da bude šansa za novo autorsko delo eminentnih reditelja, umesto da daje privilegovan status filmovima koji su odbačeni u redovnoj konkurenciji", piše u saopštenju FCS.Konkursna komisija se odlučila za pristup svim filmovima dodeli nedovoljna sredstva, navodi se u saopštenju."Upravni odbor smatra da ovaj konkurs treba da posluži tome da eminentni reditelji brzo, uz značajnu finansijsku podršku dobiju šansu da snime svoj film, i da u tom smislu i treba napraviti jasniju selekciju".

Srbija

AIK Banka je “Banka godine u Srbiji”

Nakon što je proglašena Najboljom digitalnom bankom za potrošače u Srbiji od strane časopisa “Global Finance”, i Najboljom komercijalnom bankom od časopisa “International Banker”, AIK Banka kraj godine dočekuje bogatija za još jedno internacionalno priznanje. “The Banker”, jedan od najuglednijih svetskih magazina i deo “Financial Times” medijske grupe, proglasio je AIK Banku “Bankom godine u Srbiji” za 2021. Prestižna nagrada je i zvanična potvrda inovativnosti i visokog kvaliteta usluga koje banka pruža svojim klijentima, ali i izuzetnih finansijskih rezultata koji su ostvareni.    “Ponosni smo na činjenicu da je jedan od najistaknutijih međunarodnih magazina iz oblasti bankarstva i finansija prepoznao AIK Banku kao vodeću banku u Srbiji. Sa tradicijom dugom skoro pola veka, AIK Banka je danas moderna, odgovorna i inovativna finansijska institucija posvećena pružanju najkvalitetnijeg korisničkog iskustva svojim klijentima kroz vrhunsku uslugu i proizvode prilagođene njihovim potrebama. Ova važna nagrada je još jedno priznanje naših postignuća, i snažan podstrek za dalji razvoj.” Izjavila je Jelena Galić, Predsednica Izvršnog odbora AIK Banke.

Srbija

U Čačku prva 3D štampana kuća (FOTO)

U Naučno tehnološkom parku u Čačku predstavljena je prva 3D štampana kuća u Istočnoj Evropi "Proto dom". Nju su sagradila dva radnika za 21 sat i 15 minuta, koristeći novu tehnologiju građevinske štampe, javio je Glas Zapadne Srbije. Štampač su projektovali i napravili radnici firme Natura eko (Natura Eco), koja posluje u okviru tog Naučno tehnološkog parka."Ideja je zasnovana 2018. godine. Građevinska industrija se svakodnevno suočava sa brojnim problemima, nesreće na radu, nedostatak radne snage i ekološki problemi. Najnovija građevinska tehnologija na svetu je od 15 do 35 odsto jeftinija po kvadratu", rekao je generalni direktor kompanije "Natura eko" Nikola Rakić.On je ukazao da je prednost ovog načina izrade u odnosu na tradicionalno građene kvalitet i čvrstina materijala, koji je u odnosu na standardni beton i opeku tri do pet puta čvršći. Važna prednost i sama brzina gradnje, jer svi radovi na 3D štampanim kućama teku simultano, izgradnja cevi i elektro instalacije i stolarije, pa nema gubljenja vremena.fotografije 3d kuće odštampane u čačku možete pogledati na sledećem linku "Veoma je važno i da je količina otpada ravna nuli, jer se unapred zna potrebna količina materijala", rekao je Rakić.Tehnički direktor kompanije Miloš Jovanović istakao je da su ovom tehnologijom sve tradicionalne građevinske mašine i radnici stali u jednu mašinu."Štampa omogućava da ideju sprovedete u realnost bez ikakvih ograničenja koja postoje u tradicionalnom načinu gradnje. Kad se napravi zid, vi u njemu već imate izolaciju i elektro instalaciju. Ostaje samo krečenje. Mašina koja štampa je u stvari celo jedno gradilište. Sve skele, svi radnici, sve građevinske mšine, prebačene su u jednu mašinu", kazao je Jovanović.On je napomenuo da oni ne koriste materijale sa hemijskim aditivima, već biocide što ovu tehnologiju čini "zelenom".U Šangaju otvoren najduži pešački most na svetu izgrađen pomoću 3D štampačaSlepi će imati priliku da pomoću 3D štampe vide najpoznatija likovna dela "Natura eko" je svoju tehnologiju razvijala u okviru Naučno tehnološkog parka u Čačku, uz pomoć države, lokalne samouprave i brojnih privrednika.Gradonačelnik Čačka Milun Todorović rekao je da je država stvorila uslove da se jedan ovakav projekat realizuje i da je potpisan ugovor sa Vladom Srbije o proširenju kapaciteta Naučno tehnološkog parka u Čačku."Naučno tehnološki park (NTP) u sistemu naučno tehnoloških parkova Srbije, država i grad stvorili su uslove da se ovo desi. Država je donela odluku o pribavljanju parcele od jednog hektara u vlasništvo NTP-a, za proširenje njegovih kapaciteta koji su popunjeni 90 odsto", naglasio je Todorović.Plan firme "Natura eco" je komercijalizacija tehnologije građevinskih štampača, a potpisani su ugovori za izgradnju 75 štampanih objekata u narednoj godini.

Srbija

Do oktobra deficit u Srbiji dostigao 93 milijarde dinara

Tokom prvih devet meseci ove godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 93 milijarde dinara. Prihodi su ostvareni u iznosu od 1 069,2 milijardi, dok su rashodi su izvršeni u iznosu od 1 162,2 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.Samo u septembru je ostvaren deficit u iznosu od 22,1 milijardi dinara. U septembru su naplaćeni prihodi u iznosu od 114,1 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 98,7 milijardi dinara. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 53,1 milijardi dinara i akciza od 24,1 milijardi dinara. Neporeski prihodi iznose 14,3 milijardi dinara, a priliv donacija u septembru  je iznosio 1,1 milijardu dinara.Rashodi u septembru iznosili su 136,2 milijarde dinara. Takođe, tokom istog meseca, nastavljen je tempo ubrzane realizacije kapitalnih investicija, u iznosu od 40,4 milijarde dinara. Rashodi za zaposlene su iznosili 27 milijardi dinara, kamate su isplaćene u iznosu od 12,6 milijardi dinara, a transferi fondovima PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO iznosili su 13 milijardi dinara. Na nivou opšte države u periodu od januara do septembra je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od 68 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 30 milijardi dinara.

Nauka

Srbija

Dve trećine srpskih firmi nema budžet za istraživanje i razvoj

Jedna četvrtina firmi u Srbiji je inovativna i digitalno transformisana, dok je inovacije bez digitalne transformacije primenilo 40% preduzeća. Isto toliko je onih koji u poslednjih pet godina nisu uveli ni jednu inovaciju, niti su se digitalno transformisali (40%), pokazala je najnovija NALED-ova Analiza stanja inovacija i procesa digitalne transformacije u Srbiji.Najveća je zastupljenost poslovnih subjekata inovatora u sektoru informisanja i komunikacija (preko 60%) i u prerađivačkoj industriji (58%), dok je najmanje prisutna u sektoru snabdevanja električnom energijom – 21%. Veliki privredni subjekti prednjače u inovacijama (69%), u odnosu na male (48%). Dodatno, u više od polovine slučajeva primarni inicijatori inovacija su vodeće strukture firme – menadžeri, direktori, osnivači, dok se tek svaki deseti zaposleni vidi kao kreativac koji može da pokrene inovacije.Najveći procenat inovacija nastao je u sektoru visokog obrazovanja, bez obzira na izvore finansiranja (40%). Na drugom mestu je nefinansijski sektor (privreda), gde je udeo inovacija varirao od 30,4% do 41% (2013 – 2014). Državni sektor je po udelu inovacija na trećem mestu, dok je neprofitni sektor na četvrtom mestu. Svega 3% preduzeća razvilo je inovaciju u saradnji sa akademskom i naučnom zajednicom, a velike firme su češće poslovale sa naučno-istraživačkom zajednicom (11%) u odnosu na mala (2%) i mikro preduzeća (3%). S druge strane, i među inovativnim preduzećima, čak 2/3 nema budžet za istraživanje i razvoj, u čemu prednjače mikro firme, dok je u slučaju tradicionalnih firmi taj udeo čak 76%. Mali broj istraživačaNALED-ovi podaci pokazuju da Srbija nema zadovoljavajući obim istraživačke populacije - u 2020. broj istraživača u Srbiji dvostruko je manji od evropskog proseka. Dodatno, istraživački potencijal je koncentrisan u visokom obrazovanju (72%), dok u privredi radi samo 2% istraživača.Broj prijavljenih patenata na milion stanovnika u Srbiji (oko 50) je skoro pet puta manji od proseka EU (230).Za razliku od EU zemalja, u Srbiji individualni inovatori prednjače u zaštiti: od 220 patentnih prijava čak 74% su činile prijave fizičkih lica, instituti i fakulteti su učestvovali sa 18%, a privredna društva sa 8%. Ulaganja u istraživanje i razvoj su u Srbiji sa učešćem od 0,89% u BDP-u u 2019. godini bila značajno niža od proseka EU (2,19%), kao i od standarda predviđenog Lisabonskom konvencijom (3% BDP). Učešće privatnog sektora u ulaganjima u istraživanje i razvoj je takođe jako nisko (0,36% BDP-a), i čini polovinu od onoga što ulaže privatni sektor u novim članicama EU, i četvrtinu ulaganja privatnog sektora u EU, ocenjuje se u analizi. Anketni podaci pokazuju da devet od deset inovatora svoje poslovanje primarno finansira iz sopstvenih sredstava, što je naročito izraženo kod mikro preduzeća. U procesu inoviranja skoro 80% firmi nije apliciralo za programe podrške, niti za programe donatorske zajednice (90%). Konačno, ni alternativni izvori finansiranja nisu zaživeli među preduzećima, budući da je tek nešto manje od 1% firmi apliciralo ili ih je koristilo (Business angel, Venture capital, Private equity funding ili Crowdfunding).Iz budžeta Srbije deset puta više novca za inovacije od 2017. S druge strane, budžet Srbije se svake godine značajnije povećava u sferi inovacija, te se 2020. gotovo udesetostručio u odnosu na 2017. godinu. Takođe, inovatorima je na raspolaganju čitav set poreskih olakšica za započinjanje poslovanja, zapošljavanje, zaštitu intelektualne svoje i dr., kao i programa podrške, pre svega Fonda za inovacionu delatnost.Kad je reč o digitalnoj transformaciji, više od 50% preduzeća u Srbiji je smatra preduslovom za opstanak na tržištu. Kontinuirano se povećava broj preduzeća koja poseduju svoju internet prezentaciju, kao i online kanale trgovine, dok sve firme u Srbiji poseduju internet konekciju. Petina preduzeća zapošljava IKT stručnjake, od čega taj procenat kod velikih preduzeća iznosi 69,2%, dok je kod malih preduzeća 12,1%.Poredeći sa EU, u Srbiji postoji relativno dobra institucionalna i normativna podloga za inovacije i digitalnu transformaciju. Značajan broj strateških dokumenata je usvojen i u primeni je, dok su u periodu izrade ove studije na javnoj raspravi bili i novi Nacrt Zakona o inovacionoj delatnosti, kao i Strategija za razvoj startap ekosistema, kojima se redefinišu ključni akteri i način funkcionisanja inovacionog ekosistema, u skladu sa promenama na tržištu. Indeksi koji se bave analizom privreda sveta i njihovih kapaciteta za inoviranjem pokazuju da je Srbija najčešće pri sredini rang lista, kao i da u određenim aspektima kontinuirano napreduje. Najviše prostora za unapređenje ima u domenu ulaganja u istraživanje i razvoj, dostupnosti i troškova rizičnog kapitala, zaštite intelektualne svojine, saradnje nauke i privrede i razvoja klastera.NALED podvlači da od šampiona inovacija kao što su Finska, Izrael ili Singapur, Srbija može da nauči o važnosti obrazovanja koje bi iznedrilo inovatore, pre svega kroz ulaganje u obrazovanje i nastavni kadar, veću autonomiju obrazovnih institucija, komercijalizaciju naučnih rezultata i privlačenje talenata. Kad je reč o inovacionim politikama, primeri dobre prakse su  delegiranje implementacije inovacionih politika mrežama ekspertskih organizacija na nacionalnom i regionalnom nivou, kao i kontinuiran rast ulaganja u R&D, kreiranje lokalne industrije rizičnog kapitala, stimulisanje saradnje nauke i privrede, praktična primena veštačke inteligencije u svim sferama društva i stimulisanje korišćenja električnih vozila i kreiranje potrebne infrastrukture. Javni sektor igra važnu ulogu u ekosistemu, te stoga treba raditi na zapošljavanju kvalitetnih kadrova, korišćenju savremenih tehnologija poput veštačke inteligencije, kao i na razvoju mreže „pametnih“ javnih usluga. 

Svet

Pojeftinjenje zemljišta u Kini bi usporila svetsku privredu?

Neki kineski gradovi ublažili pravila o prodaji zemljišta, koji predstavljaju ključan izvor prihoda za opštine, nakon što su investitori koji su bili u nedostatku novca oklevali da daju ponude. Nakon toga dat apel kineskog državnog saveta lokalnim vlastima da prodaju više specijalnih obveznica kako bi podstakle investicije usred usporavanje privrede.Uprkos naporima južnoafričkih lekara da ublaže paniku izazvanu Omikronom, novim sojem virusa Korona, izgleda na da zapadni političari i mediji neće propustiti tu priliku. Jedna od potencijalnih žrtava je Kina, koja će biti prinuđena da se „bori“ na više fronotva, kao što je ekonomska depresija ili još jednom ograničenju u međunarodnoj trgovini, piše ZeroHedge.U rešenosti Pekinga da smanji zaduživanje konačno počinju da vide pukotine. Kineski državni savet je prošle nedelje, na održanom sastanku kom je prisustovao i kineski premijer,  pozvao lokalne vlade da ove godine prodaju više specijalnih obveznica kako bi podstakle investicije usred usporavanja privrede.S obzirom da im je potreban novac za finansiranje ovih projekata, na sastanku je rečeno i da bolje iskoriste prihode od specijalnih obveznica za povećanje domaće tražnje.Inače, Kina ponovo tiho pokreće proces ponovnog angažovanja, samo što ovaj put umesto potrošačkih zajmova, korporativnih obveznica ili duga u senci (u obliku trustova), Peking cilja na izdavanje specijalnih dugova lokalne vlade kao centralnu tačku sledeći dužnički balon.Sinhua je potrvdila izveštavajući da reginolane da ubrzaju pripremu i olakšaju pokretanje projekata i da podnesu razumne zahteve za posebne kvote obveznica sledeće godine. A da bi pomogli ovom predstojećem pucanju duga, „vlasti će proučiti mogućnost davanja nekih kvota obveznica pre sledeće godine, prema izveštaju, kao što su to činile u poslednje dve godine“Premijer Li je ponovio da se ekonomija suočava sa „novim pritiskom na pad“ i da treba ojačati međucikličku politiku.Ovo dolazi pošto su ekonomisti smanjili svoje prognoze rasta za četvrti kvartal na medijanu od samo 3,1%, dok neki kažu da bi tempo privrede sledeće godine mogao biti najsporiji od 1990. godine (isključujući prošlogodišnji uticaj pandemije), čak 5% ili čak manje prema nekim skepticima.Međutim pojavio se novi problem Pekinga, a to je nedostatak potražnje za dugom. Prema navodima Blumberga, prodaja obveznica je bila posebno spora u prvih deset meseci ove godine, delom zbog nedostatka kvalitetnih projekata.Ministarstvo finansija je prethodno pozvalo lokalne vlasti da do novembra završe izdavanje svih obveznica u okviru ovogodišnje kvote. Ali kolaps u Evergrandeu, koja je prema pisanju CNN-a, najzaduženiji svetski investitor za nekretnine, i širem tržištu nekretnina skinuli su sav vetar sa kineskih građevinskih jedara 2021.Čajna Sekjuritiz Džurnal(China Securities Journal) izveštava da će fiskalna politika igrati veću ulogu u obezbeđivanju stabilnog početka privrede u narednoj godini.A odakle će doći sredstva za pomenuti podsticaj „fiskalnoj politici“?Zu Džijanfeng(Zhu Jianfeng), ekonomista Sitik Skejuritiza (Citic Securities), rekao je da iako bi prihodi lokalnih samouprava od prodaje zemljišta mogli pasti, trebalo bi da izdaju više specijalnih obveznica kako bi pomogli u finansiranju investicionih projekata.Dokprema rečia drugog analitičara Sitika, Čenga Ćjanga(Cheng Qiang), regionalna vlada sledeće godine mogla izdati specijalne obveznice u vrednosti od više od 4 triliona juana (630 milijardi dolara), u odnosu na 3,65 biliona juana predviđenih budžetom za ovu godinu.Očekuje se da će konačni broj biti mnogo veći, posebno ako je Omikron zaista opasan kao što Fauci & Co. pokušavaju da ga prikažu.Iako Kina još nije u panici, shvata da je kampanja razduživanja sada efektivno završena, tako da očekuju mnogo više dugova u Kini sledeće godine.Naime, najnovije kineske zakonske regulative o imovini koje je sastavio Goldman pokazuju da je tokom proteklih nekoliko nedelja bilo postepeno više marginalnih napora za popuštanje na različitim nivoima gradova, posebno u smislu ublažavanja hipotekarnih stopa i uslova za preprodaju dozvole/popuštanja povlačenja depozita. U skladu sa najnovijim odlukama kineske vlade, Čengdu, glavni grad jugozapadne provincije Sečuan sa oko 21 milion stanovnika, uveo je niz mera ublažavanja kako bi povećao likvidnost investitora za nekretnine, postajući prva velika lokalna vlada koja se bavila problemom gotovine koji je zahvatio industriju nekretnina.Kapitulacija Čengdua dolazi pošto su vrednosti novih kuća u gradu pale za 0,6 odsto u oktobru u odnosu na mesec ranije, što je najveći pad u četiri i po godine.Evo nekih od ključnih mera Čengdua koje omogućavaju investitorima da povećaju gotovinu:Skraćenje vremena za obavezne pretprodajne procedure za najmanje trećinu; investitori moći će da da koriste prihode od pretprodaje ako postignu određeni napredak u izgradnji; najavljena saradnja Grada sa sa finansijskim institucijama kako bi se povećale kvote i ubrzalo odobravanje kredita...Krajem septembra, centralna banka je pozvala finansijske institucije da pomognu lokalnim vlastima da stabilizuju tržište nekretnina koje se brzo hladi i olakšaju hipoteke za neke kupce stanova. Zvanični mediji preneli su poslednjih nedelja da su brže hipoteke već na putu.„To pokazuje kako gradska vlada brine o rizicima likvidnosti programera“, rekao je Pan Hao, analitičar nekretnina u KE Holdings, dodajući da Čengdu razmatra različite mere kako bi sprečio povećanje gotovinskog rizika za investitore. Nakon što je jedan grad usvojiostrategiju spasavanja imovine, njegov primer će slediti i drugi, nakon čega sledi jedno veliko uništavanje kineskog imovinskog sektora na račun triliona novih dugova, ali sada na nivou lokalne uprave.

Srbija

MPC Properities novi vlasnik Delta Sitija

Kompanija MPC Properties, čiji je vlasnik biznismen Petar Matić, saopštila je da je kupila šoping centar Delta City koji se nalazi u Novom Beogradu.MPC Properties je u saopštenju upućenom medijima naveo da pored retail (maloprodajnih) objekata, poseduje i Tržni centar Ušće kao i poslovnu zgradu Tower One, poslovne zgrade TLD Belgrade i Plaza Prima.Delta City je jedan od prvih velikih šoping centara u Beogradu i ostao je jedan od najposećenijih šoping molova u prestonici Srbije, koji je otvoren 2008. godine. Izgradila ga je kompanija Delta holding, čiji je vlasnik biznismen Miroslav Mišković.Stručnjak: Beograd nema previše tržnih centaraPrekoputa Delta sitija niče još jedan mešoviti gradski centar Delta holding prodao je 60 odsto Delta Sitija 2016. godine za 202,75 miliona evra južnoafričkom investicionom fondu Hiprop. Preostalih 40 odsto dva Delta tržna centra tada je kupila kompanija Houmsted grup holdings limitid, povezana sa Luisom Norvalom, koji je jedan od direktora južnoafričkog Hipropa.Prošle godine podgorička Pobjeda pisala je da je beogradski i podgorički Delta siti kupio južnoafrički investicioni fond New Europe Property Investments (NEPI). Kako podseća Ekapija, Delta Siti ostao je jedan od najposećeniji tržnih centara u Beogradu.Pored Beograda i Podgorice, Delta Siti posstoji i u Ljubljani.

Srbija

Javnom sektoru produžen prelazak na elеktronske fakture

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o tržištu kapitala u cilju postizanja veće transparentnosti i odgovornosti u poslovanju, kreiranju i razvoju finansijskih instituta koji se nude na tržištu kapitala, a samim tim i stvaranju atraktivnijeg tržišta, kako za domaće, tako i za strane investitore.Diverzifikacijom i povećanjem transparentnosti i kvaliteta finansijskih instrumenata vratiće se poverenje investitora, a posledično i pozitivan uticaj na povećanje broja učesnika na domaćem tržištu i na održiv ekonomski rast.Donošenjem novog zakona o tržištu kapitala uskladiće se domaći pravni i institucionalni okvir sa pravnim tekovinama Evropske unije i obezbediti veći stepen zaštite investitora i pravne sigurnosti.Na izradi odredbi ovog zakona, Ministarstvo finansija sarađivalo je sa relevantnim institucijama uzimajući u obzir potrebe privrede, kako bi Srbija razvila konkurentno, visoko efikasno, transparentno i produktivno tržište kapitala sa širokim sprektrom finansijskih instrumenata i usluga, a koje može da se poredi sa vodećim regionalnim i evropskim finansijskim tržištima.Vlada je usvojila izmene i dopune Predloga zakona o elektronskom fakturisanju kojim je privredi i javnom sektoru omogućeno da zbog prilagođavanja novom sistemu elektronskih faktura, prelazni rok bude do kraja aprila naredne godine.Od 1. maja 2022. godine subjekti u javnom sektoru imaće obavezu da primaju, čuvaju i izdaju elektronsku fakturu drugom subjektu javnog sektora, dok će subjekti u privatnom sektoru imati obavezu da izdaju elektronsku fakturu subjektu javnog sektora.Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora, primenjivaće se od 1. jula 2022. godine, kao što je i bilo planirano.Obaveze izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora nastupaju od 1. januara 2023. godine. To su ujedno i datumi od kada se primenjuje i obaveza da se elektronski evidentira obračun poreza na dodatu vrednost.Na sednici su usvojene izmene i dopune Predloga zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-COV-2.Izmenama i dopunama predviđen je izuzetak u pogledu mogućnosti garantovanja Srbije za kredite koji mogu biti odboreni korisnicima koji spadaju u preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstva u gradovima, pod uslovima da su prethodno, prevremeno i u celosti, izmirili obaveze po kreditima odobrenim u skladu sa prvom garantnom šemom.Na ovaj način, mehanizam garantovanja Srbije za kredite koje banke odobravaju privredim subjektima za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava predstavlja izuzetno efikasan mehanizam za pokretanje kreditne aktivnosti i očuvanje likvidnosti preduzeća, čime se neposredno štite i lanci vrednosti, omogućava nesmetan protok domaćeg kapitala i sprečava kriza solventnosti koja prati krizu likvidnosti.Imajući u vidu ulogu koju elektronski mediji imaju u sistemu javnog informisanja, a naročito tokom izborne kampanje, i polazeći od toga da je dijalog važan deo evropskog puta i perspektive Srbije, kao i da su predložene mere primenljive i mogu da pomognu u stvaranju klime poverenja i promena u korist građana i u skladu sa standardime Evropske unije, Vlada je usvojila izmenjen i dopunjen Predlog zakona o elektronskim medijima.Ovim izmenama i dopunama propisuju se nove obaveze pružaocima medijskih usluga u oblasti elektronskih medija da pre početka izborne kampanje objave tarife za političko oglašavanje, uz pravilo da kriterijumi po kojima se određuje cena političkog reklamiranja i uslovi plaćanja moraju važiti za sve kandidate na izborima i sve podnosioce proglašenih izbornih lista, odnosno proglašenih kandidata.Pored ranije propisanih obaveza, u cilju daljeg unapređenja uslova za održavanje izbora, propisuje se zabrana da deset dana pre dana određenog za glasanje, mediji izveštavaju o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti, odnosno obeležava početak izgradnje takvih objekata, ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike u skupštinama autonomne pokrajine i odbornike u skupštini jedinice lokalne samouprave.Na današnjoj sednici usvojen je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u Programu „Kreativna Evropa“ (2021-2027) kojim se našoj zemlji omogućava nastavak učešća u ovom programu.Stupanjem na snagu sporazuma, ustanovama kulture, udruženjima i drugim subjektima u kulturi sa teritorije Srbije, biće omogućeno učešće u najznačajnijem programu Evropske unije za kulturu, čime se obezbeđuje integracija naše kulture u međunarodne razvojne tokove, podstiče mobilnost umetnika i kulturnih stvaralaca, promoviše kulturna raznolikost i interkulturalni dijalog, obezbeđuje finansijska podrška za domaće subjekte u kulturi, kako javnog, tako i civilnog sektora i pospešuje proces evropskih integracija.Vlada je usvojila i Uredbu o učešću javnosti u izradi određenih planova i programa u oblasti zaštite životne sredine kojom se propisuje postupak učešća javnosti u donošenju odluka o izradi, izmeni, dopuni, pregledu i usvajanju planova kvaliteta vazduha regionalnih i lokalnih planova za upravljanje otpadom, kao i planova upravljanja opasnim otpadom, nacionalnog plana za upravljanje otpadom, programa prevencije stvaranja otpada, akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini, kao i plana zaštite voda od zagađenja.Uredbom se ova oblast usklađuje sa evropskom direktivom, kao i Konvencijom o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine – Arhuska konvencija, kao deo važeće legislative Evropske unije.Na današnjoj sednici usvojen je Zaključak o saglasnosti sa tekstom Projekta: veštačka inteligencija u službi opšteg dobra – omogućavanje ekosistema podesnog za veštačku inteligenciju u Srbiji.Cilj projekta je jačanje institucionalnog i zakonodavnog okvira za veštačku inteligenciju i unapređenje saradnje javnog i privatnog sektora, kao i akademskih ustanova u toj oblasti.Radiće se i na pružanju podrške nedavno osnovanom Institutu za veštačku inteligenciju, i pored ostalog, saradnji različitih aktera u ekosistemu za veštačku inteligenciju, uporedo sa uzornim inicijativama i pozicioniranju Srbije na globalnoj sceni.Ti koraci će dovesti do stvaranja okruženja podsticajnog za korišćenje veštačke inteligencije za opšte dobro, povećanja konkurentnosti naše ekonomije, smanjenja troškova i uvećanja efikasnosti javnog sektora.

Svet

U Turskoj raste inflacija, Erdogan insisitra na akciji

Inflacija je u Turskoj prema zvaničnim podacima dostigla 21,3%, prenosi Financial Times. Povećanje inflacije u toj zemlji beleži se šesti mesec za redom, u trenutku kada je turski predsednik nastavio sa smanjenjem kamatnih stopa, iako ga stručnjaci upozoravaju da bi to moglo da utiče na stabilnost cena.Turski predsednik Redžep Tjip Erdogan nastavio je sa smanjenjem uprkos sve većim upozorenjima o rizicima koji ugrožavaju stabilnost cena i turske nacionalne valute, lire.Najnoviji podatak o inflaciji objavio je turski institut za statistiku Turkstat i bio je veći od procene analitičara koji su smatrali da će biti 20,7 odsto. Ipak, opozicione stranke u Turskoj tvrde da zvanični podaci potcenjuju stvarni nivo inflacije u toj zemlji.Kemal Kiličdaroglu, lider Republikanske narodne partije, izjavio je da će se pojaviti nepozvan u Turkstatu, nakon što je ta ustanova odbila zathev da sa njim ugovori sastanak.Turska kompanija Erenli dobija zemljište bez naknade u LeskovcuTurska ekonomija tone u recesiju On je ranije izneo sumnje u pouzdanost zvanične statistike nakon što je Erdogan tvrdio da će, suprotno ortodoksnoj ekonomskoj teoriji, smanjenje kamatne stope pomoći u borbi protiv inflacije.Kiličdaroglu je ranije tvrdio da je prava inflacija u Turskoj oko 40 odsto.Kako je prenela Slobodna Evropa, Erdogan je imenovao novog ministra finansija Nuredina Nebatija, nakon što je njegov prethodnik Lutfi Elvan  podneo ostavku zbog aktuelne situacije.

Srbija

Advokati najavili protest, Komora se ograđuje

Advokatski protestni odbor najavio je da će održati protest zbog Zakona o eksproprijaciji, u subotu, 4. decembra u 12 sati ispred Generalnog sekratrijata predsednika Srbije, na Andrićevom vencu. Povodom najave protesta Advokatska komora Srbije (AKS) se ogradila i saopštila na svom sajtu da ona ne organizuje ovo okupljanje.Advokati već protestuju zbog dopune stava Vrhovnog kascionog suda o dozvoljenosti bankama da ugovaraju troškove kredita, ali da su u razlogu svog protesta sada dodali i Zakon o eksproprijaciji i Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi objasnio je advokat Miroslav Živković na konferenciji za štampu Medija centra.Dodao je da advokati stoje na strani građana koji su se pobunili zbog tih zakona kao i da da protesti moraju da budu takvi da se zaustavi primenao ovih zakona koji su po njegovoj oceni štetnih po građane, na bilo koji način. Advokat Sarah El Sarag istakla je da novi Zakonuo eksproprijaciji proširuje pojam javnog interesa, kao i da ovim zakonom budući investitor, koji ima zaključen međunarodni ugovor sa Srbijom, dobija pravo da prihvati rizik ukoliko nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi. Ovaj zakon uključije i stambene odnose stanova kosi su u državnoj svojini gde postoje nosioci stanarskog prava što znači da, pored zauzeća zemlje zbog javnog interesa, postoji i mogućnost rušenja zgrada i upozorila da je rok sa 90 dana smanjen na 15 dana, jer su postupci hitni.Postoji mogućnost da građanin vodi ostavinsku raspravu a da uopšte nije obavešten o tome da je Vlada njegovu nepokretnost proglasila za pokretnost od javnog interesa, upozorila je Sarah El Sarag, jer  je jedini način da se to sazna ili odlazak u katastar ili kupovina "Službenog glasnika.Dodala je i da Zakon o eksproprijaciji nalaže da građanin mora da napravi sporazum o visini naknade, i da ukoliko za dva meseca ne ugovori cenu sa budućim investitorom, nadležni organ upućuje predmet nadležnom sudu u vanparničnom postupku, koji je takođe hitan.Advokat Nikola Živulović ističe da su Zakon o eksproprijaciji i Zakon o referendumu upitni jer tako bitni zakoni moraju da imaju dugu javnu raspravu, dok je ona u slučaju ova dva zakona trajala svega 20 dana, što je zakonski minimum i objašnjava da je zakonska obaveza da dok postoji rasprava, taj zakon mora da bude dostupan na eUpravi, "što trenutno nije slučaj".

Srbija

Interaktivne radionice o tech superklasterima u Novom Sadu, Nišu i Beogradu

Projekat Srbija Inovira organizovao je ove nedelje interaktivne superklaster radionice u Novom Sadu, Nišu i Beogradu."Predstavnici startapova, privrednog sektora i akademske zajednice su imali priliku da na radionici simuliraju superklaster i direktno se upoznaju sa prednostima ovog ekonomskog modela, koji povezuje profesionalce iz različitih oblasti i ohrabruje ih da saradnjom u oblasti tehnoloških inovacija stvaraju vrednosti", navodi se u saopštenju USAID-a i ICT HUB-a.Direktor projekta Srbija inovira Aleksandra Popović navela je da su radionice okupile preko 60 ljudi iz privrede i akademske zajednice, kao i da su startapi bili u prilici da razgovaraju sa finansijskim timom Srbija inovira."Mislim da su svi učesnici dobili potvrdu da se kroz saradnju u raznolikom okruženju otvaraju nove prilike. Stvaranje vrednosti je realan rezultat superklastera", rekla je Popović. Osam inovativnih oblasti sa najvećom šansom za uspeh u SrbijiPut ka prvom srpskom superklasteruProjekat Srbija inovira završava istraživanje domena sa najvećim tehnološkim potencijalom u Srbiji, nakon čega će identifikovati četiri sa najvećim potencijalom.Oko ta četiri domena će potom formirati četiri pilot superklaster projekta.Javni poziv koji će biti objavljen do kraja 2021. godine biće upućen svim predstavnicima privrede, startap i akademske zajednice, investitorima, ali i državi da zajednički rade na jačanju domaće ekonomije kroz razvoj inovacija, navodi se u saopštenju. Tokom naredne godine testiraće se potencijal domena u stvarnom okruženju, a 2023. godine će biti odabran jedan u okviru kog će se sprovesti razvoj prvog srpskog superklastera.Pobednički domen će dobiti značajnu pomoć za što bolje pozicioniranje na tržištu, a cilj je da 2025. postane samoodrživ u celosti.