Najnovije

Srbija

Poštari sanjaju dan kada će se približiti prosečnoj plati

Pošta Srbije deli sudbinu globalnih distributivnih kompanija koje i dalje traže rešenje za masovnu kupovinu preko interneta. Ako se tome doda još i partijski nestručni kadar koji kod nas upravlja ovim javnim preduzećem, jasno je zašto nastaju silni problemi - od činjenice da su poštari iz svog džepa kupovali potrošni materijal pa i vreće za isporuku pošte, do skandala sa nestankom pošiljkiPoštonoše javnog preduzeća Pošta Srbije sanjaju dan kada će se sa sadašnjih 46.000 približiti prosečnoj plati u Srbiji. Zato su povećanje plata i unapređenje uslova rada u čak dva protesta ove godine bili na vrhu sindikalnih zahteva koji su se našli na stolu novog v. d. direktora Pošte, bivšeg ministra odbrane i rada i visokog funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke - Zorana Đorđevića. Đorđević postaje v. d. nekoliko meseci nakon ozbiljnog poslovnog skandala u kojem se Pošta optužuje za nestanak paketa naručenih preko interneta. Njegovim postavljanjem za prvog čoveka ovog javnog preduzeća prekida se takođe decenija direktorovanja stranačkih kadrova iz redova Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS). Poslednja PUPS direktorka, Mira Petrović, nije formalno smenjena već je otišla u penziju, iako su zaposleni tražili njenu smenu, nezadovoljni politikom plata i menadžerisanjem preduzeća čija istorija kreće od Prvog srpskog ustanka 1805. godine. U narednu godinu Pošta Srbije ulazi sa planom da se masa zarada poveća za 10 odsto, i intenzivnim oglašavanjem javnih nabavki od softvera do mopeda, koje kod neupućenih u neku ruku stvaraju privid o ozbiljnim investicijama i poslovnim planovima preduzeća. Kad je bilo boljeSindikalni predstavnici u razgovoru za Novu ekonomiju ukazuju na zarade, ali i realno sagledavaju poslovanje i izazove pred kojima se kompanija nalazi. Predsednik Sindikata radnika pošte Sloga, Stefan Mitrović, navodi da je prosečna zarada na nivou preduzeća za oktobar 2021. iznosila 53.817,38 i bila je oko 20% manja od republičkog proseka. Poređenja radi, pre deset godina prosečna zarada u Pošti iznosila je 40.720 a na republičkom nivou 37.796 dinara. Prosečna plata vozača je 51.084,29, dostavljači (poštari i kuriri u post expresu) kući nose 46.765,04 mesečno, šalterski radnik 49.039, 68, a radnici na poslovima prerade poštanskih pošiljaka 48.711,66. Kako kaže Mitrović, ovako „dobar“ prosek radnici na preradi poštanskih pošiljaka imaju zahvaljujući noćnom radu. Svi ovi ljudi su grupacija neposrednih izvršilaca u poštanskom saobraćaju koja broji oko 9.300 zaposlenih, od 15.000 ukupno zaposlenih.Na pitanje da li su zadovoljni planiranim povećanjem od 10 odsto mase zarada u 2022. godini (ovaj plan tek treba da usvoji Vlada Srbije), on kaže da će kroz najbolju i najpravičniju preraspodelu mase zarada kroz uvećanje koeficijenta za spomenute neposredne izvršioce poštanskih usluga, uvećanje zarade biti između pet i pet i po hiljada dinara i s pravom neće biti zadovoljni. Sa druge strane, on ističe da već sada poslodavac i bez najavljenih 10% uvećanja, za zarade i ostale troškove zaposlenih izdvaja oko 60% od ukupnog prihoda. „Mi kao sindikat smatramo da se kroz smanjenje broja zaposlenih, isključivo kroz prirodni odliv i socijalni program za stimulativni odlazak iz preduzeća, može doći do toga da jedan poštar ima zaradu oko ili na nivou republičkog proseka, što je pre samo desetak godina bilo moguće. Ako bi se radničke plate u pošti kretale oko republičkog proseka mi bismo to pitanje kao sindikat smatrali rešenim“, predlaže on. U odnosu na prošlu godinu, kažu sindikalci, manje kolega radi na ugovore o privremeno-povremenim poslovima, ali je starosna struktura oko 3.100 poštonoša promenljiva. Zapušteno preduzećeZaposleni nisu zadovoljni ni sadašnjim sredstvima i opremom za rad, komentariše aktuelne javne nabavke za uniforme, prevozna sredstva i računarsku opremu, predsednica Samostalnog sindikata poštanskih radnika Jadranka Stankov. Njen kolega iz sindikata Sloga otvoreno kaže da radnici često iz svog džepa kupuju potrošni materijal kao što su papir za štampu, olovke, municija za heftalice, a neki su donedavno kupovali i vreće kako bi imali u čemu otpremiti poštu. „Ima primera da poštari koriste svoje automobile ili u nekim slučajevima i traktore kako bi korisnicima dostavili poštu. Osim preradnih centara u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, preradni centri u ostalim mestima nemaju elementarne prostorne uslove za rad“, navodi on.Kako kažu sindikalci, aktuelne javne nabavke su rezultat višegodišnje nebrige tadašnjih direktora. „Svesni smo da je JP Pošta Srbije u proteklih desetak godina zapuštena nestručnim rukovođenjem. Pre svega mislim na zapuštenost objekata, prevoznih sredstava i brige za zaposlene. Trebalo je da ove nabavke budu urađene mnogo godina ranije. Sada te nabavke izgledaju kao da ih ima dosta“, ocenjuje Jadranka Stankov. Prema njenim rečima, preduzeće je, dolaskom novog poslovodstva i uz velike napore zaposlenih, uspelo da u prvih devet meseci ostvari poslovni dobitak, a troškovi su svedeni na najmanju moguću meru. Predsednica ovog sindikata veruje da su time stvoreni uslovi da Vlada Srbije odobri Program poslovanja za 2022. godinu, gde je predviđeno povećanje mase za zaradu. Njen kolega Mitrović potvrđuje dobre trendove: u prvih šest meseci ove godine Pošta ima rast prihoda od 17% i obima usluga za 4% u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, ukazuje da je rast prihoda posledica uvećanja cena usluga, a rast obima usluga je posledica poslovanja u relativno normalnim uslovima u odnosu na isti period prošle godine kada smo dva meseca imali praktično vanredno stanje. Planirana dobit za ovu godinu je 400 miliona dinara, a predstavnici zaposlenih predviđaju da će biti oko tri milijarde, pre svega zbog nesposobnosti da se realizuju planirane investicije i nabave neophodna sredstva i oprema za rad.U Pošti, kao i u svakom drugom javnom preduzeću, caruje nestručan partijski kadar sa sumnjivim diplomama, koji se više bavi stranačkim organizovanjem i proterivanjem neistomišljenika nego rešavanjem nagomilanih problemaAnaliza Mihaila Gajića iz Libeka pokazuje da poslovni prihodi unazad nekoliko godina, ako se uračuna inflacija, ne samo da stagniraju već i opadaju. Ovaj podatak treba gledati u svetlu činjenice da Pošta ima monopol na rezervisane poštanske usluge, što znači da niko osim njih ne može da šalje pisma i pošiljke do 50 grama. Pošiljke paketa jesu doživele bum, ali tu preduzeće ima veliku konkurenciju. Rashodi takođe nominalno rastu. Dokumentacija preduzeća pokazuju i da se investicije planiraju, ali se ne realizuju. Na primer, 2018. i 2019. Pošta je planirala investicije od oko dve milijarde dinara, ali je stepen realizacije bio 40 odsto i vrlo niskih 20 odsto, ukazuje Gajić. Poredeći poslovne pokazatelje sa periodom od pre 10 godina, predsednik Sindikata radnika pošte Sloga Stefan Mitrović ukazuje da se obim finansijskih usluga skoro prepolovio, što je rezultat činjenice da sve više građana plaća račune onlajn. Takođe, beleži se pad pismonosnih usluga za oko 20%, kao i pad prihoda od izdavanja poslovnog prostora Telekomu za trećinu. Uz to, imamo pad od 700.000 stanovnika manje na teritoriji Srbije, a broj zaposlenih i broj pošta je isti, navodi Mitrović. Jedina usluga koja raste i čiji je obim utrostručen u odnosu na pre 10 godina je post ekspres pošiljka. Na rastućem tržištu post ekspres usluga Pošta Srbije učestvuje sa oko 25%, što čini udeo od oko 15% u ukupnim poslovnim prihodima preduzeća.Budućnost u paketomatimaSkandal sa nestalim paketima je samo vrh ledenog brega kad je reč o kvalitetu poštanskih usluga javnog preduzeća. U izveštaju Ratela, eksplicitno stoji da javni poštanski operater „ne ispunjava standard kvaliteta godinama unazad, ali u 2020. godini je došlo do još većeg urušavanja kvaliteta, zbog pandemije“. Naime, Pošta ne uspeva da ostvari, ne samo međunarodne standarde, nego i ciljeve o rokovima prenosa pošiljki koje je sama sebi zadala. Naročiti je problem isporuka dan nakon što predate pošiljku. Procenat pošiljki koje se isporuče sutradan pada od 2017. godine sa 77 odsto, na oko 50, dok je interni cilj Pošte Srbije 83 odsto. Tek isporuka pošiljki nakon dva i tri dana je u ciljanim okvirima. Pošta Srbije godinama ne ispunjava standarde kvaliteta koje je sama sebi zadalaDa li su mogući modernizacija i unapređenje usluga pošte? I da i ne. Mihailo Gajić iz Libeka nije optimističan jer je, kako kaže, ceo sistem baždaren tako da su javna preduzeća partijski plen. U prilog njegovom pesimizmu idu i insajderski uvodi sindikalaca koji tvrde da i u Pošti, kao i u svakom drugom javnom preduzeću, caruje nestručan partijski kadar sa sumnjivim diplomama, koji se više bavi stranačkim organizovanjem i proterivanjem neistomišljenika nego rešavanjem nagomilanih problema u preduzeću. „Ne samo da nam je skoro celo poslovodstvo iz SNS-a nego je otišlo i po dubini do najnižeg nivoa menadžmenta. Novozaposleni, ukoliko već nisu došli preko SNS-a, koji se zapošljavaju na određeno vreme ili po ugovoru na PPP, uslovljavaju se za radno mesto potpisivanjem pristupnice u toj političkoj stranci, skupljanjem kapilarnih glasova i učešćem na stranačkim skupovima“, iskreno će Stefan Mitrović.Sve pošte u regionu imaju manje-više iste probleme: politički uticaj, infrastruktura i mnogo zaposlenih, ocenjuje konsultant evropske kompanije Last Mile Expert, Marek Rozycki. „Lako je kritikovati pošte, to je vrlo teško mesto danas za rad i još teže za upravljanje, svuda u svetu. Mi u CIE imamo dobru zaostavštinu, s tim da je Jugoslavija uvek bila više otvorena prema Zapadu, u odnosu na zemlje pod sovjetskom kontrolom“. Srbija je, kako kaže, na početku svog „last mile razvojnog puta“ (direktna isporuka), što daje veliku šansu za ekspanziju i privlačenje ulagača u ovom segmentu. Ono što je dobro u Srbiji jeste razvijena fizička infrastruktura pošta i blizina krajnjem korisniku. „Što pošta ima više mesta za isporuku, to je prednost, međutim paradoks je što oni prigrle tu infrastrukturu, umesto da je otvore za korišćenje.“ Kako ocenjuje, paketomati ili sandučići na određenoj lokaciji su velika šansa da se odgovori na narasli e-komerc. Rozycki napominje da su svuda ljudi kritični prema poštanskim operaterima, a jedan od načina da se to prevaziđe je liberalizacija usluga. „Liberalizacija poštanskih usluga je laka ako uz sebe imate i zaposlene i političare. Tamo gde je direktor otvoren za novine, harizmatičan, to može biti urađeno, ali gde naći tog muškarca ili ženu“, zaključuje on. 

uniforma klinickog centra

Srbija

Kako se 2021. trošio novac u zdravstvu?

Ulaganja u zdravstvo veće je u toku protekle dve godine, što je delom posledica borbe protiv  koronavirusa, a delom redovnih ulaganje u rekonstrukciju kliničkih cenatara koje se odlaže godinama unazad. Vanredno trošenje novca zbog pandemije i dalje je obavijeno velom tajne i to ne samo kada su u pitanju firme od kojih se materijali ili usluge nabavljaju, već i kada je u pitanju ukupna suma koja je potrošena. Državne investicije u zdravstvu su 2021. godine bile veće nego godinu ranije, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.Ukupna kapitalna izdvajanja za zdravstvo nakon poslednjeg rebalansa prošle godine iznose najmanje 38 milijardi dinara.To je za sedam milijardi vipe nego što je država, prema procenama Fiskalnog saveta, izdvojila u 2020. godini.U okviru ovih troškova su vanredna ulaganja zbog pandemije kao što je izgradnja kovid bolnica, fabrike vakcina i nabavka medicinske opreme, ali i redovna kapitalna ulaganja kao što je rekonstrukcija i opremanje KC Srbije i KC Vojvodine. Vanredna ulaganja su prema procena Fiskalnog saveta, u 2021. godine iznosila 14,1 milijardu, a 2020. godine 23,9 milijardu dinara.Troškovi RFZONabavka potrošnog materijala za potrebe lečenja kovid pacijenata i dalje ide preko Republičkog fonda za zdravstveno osigurnje (RFZO). To se moglo zaključiti iz odgovora zavoda i instituta za javno zdravlje koje je dobila Nova ekonomija, a u kojima ove institucije tvrde da su testove za detekciju koronavirusa dobijale upravo od RFZO.Međutim, RFZO i dalje ne objavljuje nabavke za testove, vakcine, zaštitnu opremu, respiratore i slično, a na zaheteve novinara i dalje odgovara da se radi o "strogo poverljivoj" tajni.Ipak, Nova ekonomija je analizom finansijskih izveštaja za 2020. godinu zaključila da su troškovi RFZO porasli za 38 odsto u odnosu na 2019. godinu.Državni fond  je svoju potrošnju procentualno najviše povećao kada je u pitanju nabavka materijala i opreme. U 2020. godini je za ove potrebe potrošeno preko pola milijarde evra.Ta suma je i prvi nagoveštaj ukupnih troškova nabavki koje je zdravstvo obavilo tokom pandmije.Na šta je RFZO trošio novac u pandemiji: RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evraDržava je i tokom 2020. i 2021. godine imala vanredno veće transfere ka RFZO. Veće dotacije za RFZO će se nastaviti i u 2022. godini.Država za 2022. godinu planira slične transfere kao i u 2021. godini koji su za oko 300 miliona evra iznad svog uobičajnog pretkriznog nivoa. To znači da postoji relativno velika rezerva u slučaju novog rasplamsavanja epidemije korona virusa tokom ove godine, piše u analizi Fiskalnog saveta. Savet ocenjuje ovakvo planiranje kao opravdano i pohvalno, jer se loš scenario zdrasvtvene krize u 2022. godini i dalje ne može potpuno isključiti.Ipak, vrlo je verovatno da za ovoliko velikim sredstvima ne bi trebalo da bude potrebe, pa se u anilizi procenjuje da bi polovina (150 miliona evra) ostati nepotrošena.Izgradnja kovid bolnicaOd početka pandemije Srbija je izgradila tri kovid bolnice, u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu.Za gradnju objekata je bilo zaduženo Ministarstvo odbrane iz čijeg budžeta se izgradnja i finansirala, dok je oprema plaćena iz kase Ministarstva zdravlja.Celokupna izgradnja i opremanje je sprovedeno netransparentno jer su firme birane u okviru pregovaračkih postupaka. Čak i nakon potpisivanja ugovara, cena je rasla.Državna revizorska institucija (DRI) je utvrdila da je Ministarstvo zdravlja prekršilo zakonske odredbe i da nije javno objavljivalo anekse ugovora sa dobavljačima kojima je povećavana cena.Opremanje kovid bolnica je koštalo oko 42,3  miliona evra, a nosilac posla je u sva tri slučaja bila kompanija Magna Pharmacia, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Ova firma je i predstavnik jednog od glavnih proizvođača testova koji se koriste u Srbiji, BGI testova, a o tome možete čitati na linku.U slučaju izgradnje, za koju je zaduženo Ministarstvo odbrane, nije potpuno jasno da li su postojali aneksi ugovora, ali je, na primer, cena novosadske kovid bolnice stalno rasla. Dodatni problem predstavlja i to što se ukupna suma koja je izdvojena za izgradnju ove kovid bolnice ne može videti u budžetu, jer je novac naknadno obezbeđivan iz budžetske rezerve i to kroz nekoliko rešenja Vlade.Više o tome koliko je koštala izgradnja kovid bolnice u Novom Sadu:Novosadska kovid bolnica: Cena izgradnje stalno rasla, posao dobijali odabraniI za izgradnju fabrike vakcine zaduženo je Ministarstvo odbrane, odnosno Vojnograđevinska ustanova "Beograd", pri ovoj instituciji. Iste firme koje su gradile i kovid bolnice, izabrane su da grade i fabriku vakcina.Firme Termomont iz Beograda, Teming Electrotechnology iz Niša i Saša Milosavljević PR BP Consulting iz Kruševca su za izgradnju kovid bolnica dobile oko 62,7 miliona evra, a za fabriku vakcina blizu 24,7 miliona evra.Više o izgradnji fabrike vakcina:  Fabriku vakcina gradiće iste firme kao i sve tri kovid bolnice Plate lekaraNovoizgradnjene bolnice nisu uspele da zaposle svo potrebno osoblje, o čemu svedoči konkurs za rad u kovid bolnici u Batajnici kada je traženo preko 800 medicinara, a zaposleno ih je samo 94.Istovremeno, oni koji su angažovani u kovid bolnicama se žale na uslove u kojima rade, a mladi lekari ne uspevaju da dobiju ugovore na neodređno vreme.Nezadvoljstvo postoji i zbog zarada koje dobijaju i to pre svega kada je u pitanu najstručniji kadar jer lekara imaju tek tri puta veću zaradu od nemedicinskog kadbra, a ta razlika bi trebalo da bude skoro duplo veća.Više o platama lekara u pandemiji:I sa povećanjem plata, lekari i dalje potplaćeni

Lifestyle

Major Gavrilović nije držao svoj čuveni govor

Knjige daju nova i šire stara znanja, ali time često i negiraju i preinačavaju ona koja smo imali, razarajući predrasude, stereotipe i prećutkivanja o značajnim ljudima i događajima. „Junaštvo nije, ali legendarni govor jeste izmišljen!“ Ovo je naslov jedne od 147 priča iz „Zanimljive istorije Srba“, knjige koju je upravo objavio kolega Momčilo Petrović (izdanje Lagune). Priča se tiče onog „motivacionog“ govora majora Dragutina Gavrilovića iz oktobra 1915. koji je on „navodno“ – a sad ćemo videti da nije ni navodno, niti uopšte – održao vojnicima svog puka u odbrani Beograda pred Austrougarima.Čitao sam ponekad na mrežama poneko od zanimljivih istorijskih istraživanja kolege Petrovića, ali slučajno sam saznao da se među tim zanimljivostima sakupljenim u ovoj knjizi nalazi i nekoliko desetina istraživanja čija je suština upravo ono što je godinama smisao i ove moje rubrike. Dakle, onih neistina, zabluda, falsifikata i prevara koje služe da „unazad“ ulepšaju istorijske događaje, postanu stereotipi koji se teško razbijaju.Mogu li bogataši da kupe duži život?(Pa mi se, primerice, zato jedan kolega sa radija, kad sam mu objašnjavao otkud poslovica „Hvala k...u i Petru Dobrnjcu“ nadovezao „100 posto istinitom“ vezom između Petra i Marije Terezije, ne znajući za istorijski razmak od više decenija između njihovog postojanja na ovom svetu.)Nadalje, ima ih u Petrovićevoj knjizi dosta. Postoje i događaji koji daju isti, „patriotski“ efekat, a koji su istorijski dokazani, ali se u popularnoj, školskoj ili propagandnoj istoriji zaobilaze ili se iz njih ističe samo njihov lepši deo. Poput, na primer, Petrovićevog nalaza da se bitka na Čokešini u Prvom srpskom ustanku često naziva „srpskim Termopilima“ zbog pogibije 300 mladih ustanika, a ne pominje se razlog – pijanstvo komandujućih, braće Nedića.Pre nego što se vratimo Gavriloviću, da napomenemo da u tom setu „zanimljive“ istorije u knjizi ima, takođe nepoznatih ili malo poznatih priča koje valja znati, takođe zbog sravnjivanja sa uobičajenim uverenjima ili, naprosto, zbog njihove zanimljivosti. Takva je, recimo, ona kako je Elizabet Tejlor bila stvarna mlada (udala se) na scenski osmišljenoj „srpskoj svadbi“ u Mažestiku, a za 2.000 zvanica. A da li je Betoven bio u Golubincima, još treba istraživati!Mihailov politički triler: despotizam, gušenje kritike, prevare...Iako delove govora, a možda i ceo, mnogi znaju naizust, ponovimo šta Gavrilović nije izgovorio: „Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i otadžbine. Vi nemate više da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!“Autor navodi da je „tačno u tri po podne bataljon majora Gavrilovića krenuo u juriš“.  Većina vojnika je izginula, major je ranjen. Kvaziistorija međutim više voli, pa tako i tvrdi, da je i on poginuo, a istina je da je umro tek krajem Drugog svetskog rata, u svom krevetu u Beogradu, a Nemci su ga na početku rata bili zarobili.Dva su dokaza da je govor izmišljen, piše Petrović. „Na prvom mestu – a ozbiljni istoričari su u tome jednoglasni – zato što Vrhovna komanda ni tada, a ni pre ni posle, naređenje kojom bi neku jedinicu žrtvovala – nije izdala!...Na drugom, a možda još važnijem mestu – zato što major Gavrilović, čovek van svake sumnje hrabar, i odličan oficir, taj govor uopšte nije ni održao! Prvi put se njegovo obraćanje borcima pominje tek 1930. i to u knjizi jedne veoma slikovite ličnosti – Đorđa Roša, u memoarima objavljenim pod naslovom „Na Dunavskom keju“.Taj Roš je bio učesnik upravo ove borbe pod komandom Gavrilovića. Kraj rata je dočekao kao vojni pilot, a piše Petrović da je za vreme Drugog svetskog rata, po svemu sudeći, bio agent Gestapoa. (O njemu u ovoj knjizi ima posebna priča pod naslovom „Đorđe Roš: zagonetni spasilac Hilandara“.)Iz Rošove knjige govor su preuzimali mnogi, a najpre Branislav Nušić, koji je „lako mogao da zna istinu“Iz Rošove knjige govor su preuzimali mnogi, a najpre Branislav Nušić koji „iako je lako mogao da zna istinu, navodi da je Dragutin Gavrilović poginuo sa svojim vojnicima i ta će se tvrdnja ponavljati sve dok u Vojnoj enciklopediji 1972. ne bude naveden tačan podatak“. Koji smo ovde već naveli. Dakle, bilo je - fama crescit eundo – glasina se uvećava ponavljanjem.Autoru ovih redova istina o Gavriloviću interesantna je zbog još jedne „književne istine“. Kao čitalac i prvi prikazivač NIN-ovom nagradom kasnije „ovenčanog“ romana „Luzitanija“ Dejana Atanackovića, prisetio sam se da u njemu ima odlična „istinita fikcija“ baš o „izbrisanima iz bojnog stanja“.Romanopisac to „domišlja“ ovako – Gavrilović je okupio svoje oficire i raspustio ih da idu kućama. Ali, pre toga nekom od „njih sedam podređenih oficira“, dao je „rukom napisan govor“ koji nije održao, što bi se reklo, za rodoljubivu istoriju.Kad je ove ispratio, okupio je svojih „tri stotine od straha zanemelih momaka i, u tišini koja je iznenada nastala, gromoglasno naređuje: Junaci! Sad me još jednom slušajte pažljivo. Tačno u 13.30 časova, dok još bude trajala oficirska pauza za ručak gnusnoga okupatora, jedan po jedan šmugnućete iza ove kafane, pa uzbrdo Dorćolom, a posle kud koji – i to tiho, da vas niko ne čuje i ne vidi - a onda ćete nastaviti da živite to što je od vaših života preostalo. Daće bog da vam je preostalo još podosta, i to dobrog i vrednog života. Meni drugog izbora nema, sem da sam ostanem da branim neodbranjivo, i tako je dobro da bude, a bog će valjda dati da i tu muku preživim, ko zna, možda i samilošću samog neprijatelja, ukoliko mu baš ne bude ćef da me progoni. Vama, junaci, želim da osvetlate obraz narodu tako što ćete izučiti korisne škole, stvoriti dobre porodice i zauvek se kloniti vojske i ratovanja. Zato, napred u slavu!“Prvi put se Gavrilovićevo obraćanje borcima pominje tek 1930. i to u knjizi jedne veoma slikovite ličnosti – Đorđa Roša, u memoarima objavljenim pod naslovom „Na Dunavskom keju“Vojnici, da ne zaboravim, imali su i zadatak da poskidaju uniforme. Onda je seo ispred jedne drvene barake, te kafane, da popije piće. Kad je dotle dopuzao austrijski izviđač, video je da tamo „žive duše nije bilo, a na sve strane ležale su uniforme, kao da su tela u njima isparila“. Video je i majora pred kafanom, razmenili su vatru, ali major kao da mu se ne diže sa stolice, pa je zato i ranjen, a izviđač je pobegao „glavom bez obzira“. Tačno u 15 časova nagrnula je sva nemačko-austrijska vojna sila „i zauzela jednu praznu kafanu, zatekavši tek jednu ispijenu čašu dunjevače i nekoliko kapi krvi na majorovoj stolici“.Pitao sam Atanackovića, za potrebe ovog teksta, da li je znao da govora nije bilo, pa je zato ovako „izmišljao i maštao“. Kaže, bio je načuo nešto, nije istraživao i zato je maštao. Ali, znam da je maštao i zbog sledećeg stava: „Prošlost, kao što je poznato, na ovom je podneblju sasvim nepredvidljiva, daleko više od budućnosti koja se, na sreću ili nesreću, da predskazati ako nikako drugačije, onda izvesnošću neizlečivog ponavljanja gluposti“, piše autor „Luzitanije“ baš u poglavlju o Gavriloviću. Efektno i, nažalost, tužno tačno za kraj!

Srbija

Izvoz IT dostiže 1,7 milijardi evra ove godine

Domaće IT tržište nastavlja da raste tako da će ove godine premašiti 700 miliona evra, dok će izvoz kompjuterskih usluga dostići 1,7 milijardi evra i zabeležiće rast od 30 odsto godišnje, navodi Milovan Matijević, analitičar IKT tržišta i direktor konsultantske kompanije Mineco-Computers u "Osvrtu na IT kretanja u 2021", koji je objavljen na sajtu Sito.rs.Sektor informacionih tehnologija, prošle godine dostigao je vrednost od 671,6 miliona evra, što je godišnji rast od 11 odsto,ističe Matijević.Četiri godine zaredom (2017-2020) domaće IT tržište beleži stalni rast stopom nešto višom od 10 odsto, tako da je trenutno na svojoj maksimalnoj vrednosti, ističe Matijević. Ukoliko se vrednost tržišta posmatra kroz parametar IT ulaganja po glavi stanovnika, Srbija je najzad premašila skroman nivo od 100 evra IT ulaganja po stanovniku, navodi on. Time je napravljen mali, ali važan korak u daljem razvoju Srbije, ali za bolju sliku o Srbiji, prema njegovoj oceni, nije dovoljno samo oslanjanje na softverski izvoz, potrebno je dodatno povećati domaća IT ulaganja. Prvi precizniji rezultati sektorske analize za 2021. godinu biće raspoloživi po objavljivanju finansijskih izveštaja u drugom kvartalu 2022. godine. Do tada poznato je nekoliko ključnih rezultata iz prošle godine, koje on navodi: u domaćoj informatičkoj industriji poslovalo je 3.354 aktivnih preduzeća koja su zapošljavala ukupno 41.476 radnika. Okosnica IT industrije su mala i srednja preduzeća. Iako mala i srednja preduzeća čine tek nešto više od petine ukupnog broja IT firmi, prema prihodima, zaposlenima, kapitalu i dobiti nose dve trećine celokupne poslovne aktivnosti domaćeg IT sektora.Posmatrano po IT delatnosti najviše je programerskih preduzeća (2.307), što je 69 odsto od ukupnog broja.Posmatrano po veličini, u ukupnom broju IT preduzeća dominiraju mikro firme (manje od 10 zaposlenih) kojih je bilo 77 odsto, pri čemu je najviše njih sa manje od tri zaposlena. Sa druge strane, samo 18 preduzeća je u klasi velikih (sa više od 250 zaposlenih) i ovaj broj se sporo menja, u proseku se poveća za jednu do dve velike firme godišnje, navodi Matijević. 

Svet

Ljubljančani ne daju da se preseli Union pivo

Vlasnik slovenačke pivare u ljubljanskom naselju Donja Šiška, kompanija Hajneken (Hineken) saopštila je svoj plan o preseljenju proizvodnje Union piva u Laško, prenosi ljubljanski Dnevnik. Kako se dodaje pojavile su se i nezvanične informacije da bi to pivo možda moglo da se proizvodi i u Karlovcu, gde je Hajneken takođe vlasnik pivare.Kao glavni razlog za preseljenje proizvodnje Union piva, koje je kako se podseća simbol lokalpatriotizma za građane slovenačke prestonice, navodi se istrošena oprema, a pre svega sistem hlađenja star 35 godina. Dodaje se da to prostrojenje predstavlja i bezbednosni rizik.U blizini pivare, prema pisanju portala maribor24.si, osvanuli su leci koji pozivaju na bojkot i koji podsećaju kako je Hajneken došao sa pričom o velikim rečima, obećanjima i uveravanjima."Uz poštovanje i svest da Laščani itekako znaju i mogu da proiz,vedu dobro pivo, naravno da Union ne može da se vari u Laškom. Jednostavno to ne radi. Jer, svi znamo, osnova svakog dobrog piva je voda", piše u lecima.Autori tih letaka navode da je najbolja ona voda koja dolazi iz slavine, a ne ona koja se toči iz boce. Oni podsećaju ina priču o pivari Padavena u severnoj Italiji, koja radi od 1897. godine i koja je postala jedna od najvećih u toj zemlji.Zrenjaninsko pivo ponovo se proizvodi posle 15 godinaJedan hotel spasava sve male pivare u Srbiji (VIDEO) Pobunjeni građani podsećaju da je ona zatvorena nekoliko godina nakon što je njen vlasnik postao Hajneken."Tamošnji radnici su se borili do zadnjeg i na kraju, ali ne i najmanje važno, okupirali fabriku i došlo je do dogovora. Nakon toga pivara radi u manjem obimu, ali dobro posluje, 'regija živi'", napisali su autori letaka.Ljubljanski Dnevnik piše da je nakon otkrivanja planova o preseljenju proizvodnje i fermentacije piva Union iz Ljubljane u Laško, počelo i preseljenje finansijske uprave te kompanije u Poljsku.Nezvanične informacije da bi Union pivo moglo da se proizvodi i u Karlovcu, gde je Hajneken takođe vlasnik pivare i proizvodi Karlovačko pivo, za sada je demantovala uprava Pivovarne Laško Union.Prema podacima sa sajta kompanije Hajneken ona je u Srbiji vlasnik brenova Zaječarsko pivo i Pils Plus.

Srbija

Spajanje dva globalna konditora, proizvođača kroasana

Globalna konditorska kompanija Mondelēz International, Inc. (MDLZ) završila je preuzimanje kompanije Chipita Global S.A., vodeće kompanije u kategoriji kroasana i grickalica od testa u centralnoj i istočnoj Evropi koja beleži visoku stopu rasta, navodi se u saopštenju. Ova kupovina objedinjuje brendove Mondelēz Internationala kao što su Cadbury i Milka sa brendovima kroasana i grickalica od testa kompanije Chipita Global S. kao što je 7 Days. Chipitini proizvodi, kako je saopšteno, već stižu do dve milijarde potrošača u više od 50 zemalja. „Ulazak Mondelēz Internationala u kategoriju kroasana i grickalica od testa preko Chipite Global S.A. doprineće ubrzanom rastu širom Evrope i pomoći će da svoje prisustvo proširimo na ključnim tržištima centralne i istočne Evrope koja beleže veliki rast“, izjavio je Vins Gruber, izvršni potpredsednik i predsednik Mondeleza za Evropu. Kompanija Mondelēz International ostvarila je neto prihod od oko 27 milijardi dolara u 2020. godini, i poznata je po čuvenim brendovima kao što su „OREO“, „belVita“ i „LU keks“, „Cadbury Dairy Milk“, „Milka“ i „Toblerone čokolada“.Prelazni menadžerski tim upravljaće poslovanjem Chipite i raditi na procesu integracije, koji će biti završen tokom 2022. godine. Ivo Najdenov, koji već skoro 20 godina radi u Mondelēz Internationalu širom jugoistočne Evrope biće na čelu ovog tima. „Ova saradnja donosi priliku da učimo jedni od drugih, ali i da rastemo zajedno i stvaramo nove perspektive za svoje ljude i brendove. Planiramo da Chipitu Global S.A. pripojimo Mondelēz Internationalu na promišljen, odgovoran i pažljiv način, uz poštovanje izuzetne kompanije koju su njeni ljudi gradili tokom poslednjih 40 godina“, rekao je novi prelazni generalni direktor Ivo Najdenov.Kompanija Chipita osnovana je pre 40 godina u Grčkoj i jedna je od najvećih proizvođača slanih i slatkih grickalica u centralnoj i istočnoj Evropi, sa oko 580 miliona dolara prihoda u 2020. godini. Drži vodeću poziciju u proizvodnji pakovanih kroasana i grickalica od testa i nudi asortiman čuvenih brendova kao što su „7Days“, „Chipicao“ i „Fineti“. Komapnija ima osam fabrika, posluje u više od 50 zemalja i zapošljava više od 5.400 ljudi.

Srbija

Er Srbija počela da leti od Niša do Istanbula

Er Srbija saopštila je da je uspostavila direktne letove na novoj liniji između Niša i Istanbula, sa aerodroma Konstantin Veliki. Na toj ruti, kako se doadaje leteće dva puta nedeljno, utorkom i subotom.  "Turska za nas predstavlja izuzetno važno tržiše i veliko nam je zadovoljstvo što ćemo unapređenjem naše ponude doprineti jačanju komercijalne i turističke aktivnosti između naše dve zemlje," izjavio je Boško Rupić, viši menadžer prodaje u Er Srbiji.Putnici Er Srbije avio-karte na toj relaciji kako se dodaje mogu da pronađu po ceni od 2.478 dinara u jednom pravcu, dok najniža cena povratne karte iznosi 7.434 dinara.Kao bivša prestonica mnogih carstava tokom proteklih vekova, Istanbul je nekada bio prestonica Vizantijskog carstva i Otomanske imperije. Danas privlači milione turista svojim vanvremenskim šarmom i autentičnim spojem uticaja istoka i zapada.Među njenim znamentostima su Aja Sofija, trg Sultanahmet, Veliki bazar, most Galata i Topkapi.Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA PartnersEr Srbija prevezla 76 odsto više putnika nego lane Uprava Er Srbije p0odseća da će tokom narednih dana uspostaviti redovne letove sa niškog aerodroma ka Beogradu, Frankfurtu (Han), Kelnu i Ljubljani. Pored toga, tokom letnje sezone će obavljati sezonske letove na linijama Niš - Tivat i Niš - Atina.Er Srbija će na novim linijama iz Niša saobraćati do 31. decembra 2023. godine, na osnovu rezultata tendera za obavljanje usluga vazdušnog prevoza na linijama od javnog interesa koji je raspisala Vlada Srbije.Rupić je podsetio da do Istambula Er Srbija već leti sa aerodroma u Beogradu. Više informacija o aktivnostima srpskog nacionalnog avio-prevoznika može da se pronađe na sledećem LINKU.

Srbija

Novogodišnji koncerti na Zlatiboru koštali 107.000 evra

Opštinska uprava Čajetina je novogodišnje koncerte platila ukupno 12,5 miliona dinara, što je oko 106,6 hiljada evra, piše u odluci o dodeli ugovora.Novi fudbalski centar na Zlatiboru, pešačka zona, put i igrališta Cena se odnosi na nastupe više izvođača koji su održali koncerte u toku tri večeri, 31. decembra, 1. i 2. januara.Koncert za sam doček Nove godine, kada su nastupali Alen Islamović, Vesna Zmijanac i Trubački orkestar Dejana Jevđića je koštao 5,2 miliona dinara (više od 44 hiljade evra).Zašto ekološke organizacije zaobilaze Zlatibor? Narednog dana, 1. januara, nastupale su Senida Hajdarpašić (Senidah) i Sofija Perić, a njihov nastup plaćen je 3,05 miliona dinara (26 hiljada evra).Trećeg dana koncerata, 2. januara, nastupala je grupa "Bajaga i Instruktori". Njihov nastup je koštao 4,7 miliona dinara (40 hiljada evra).Beograd vatromet platio preko 42 hiljade evra Poslove organizacija koncerata dobile su preduzetničke radnje za organizaciju umetničkih događaja Milice Milić i Slađane Perić iz Užica, dok je nastup poslednje večeri organizovala preduzetnička radnja Ljubinka Cvetkovića iz Pirota.

Srbija

Niška Toplana traži privatnog partnera za nabavku biomase

Niška Toplana raspisala je javni poziv u kojem traži privatnog partnera uz pomoć kojeg bi tri kotlarnice prešle sa lož-ulja na biomasu, pišu Južne vesti. Tender je otvoren do 1. marta, a na takozvanu sečku bi prešle kotlarnice PMF, Krivi vir i Mika Antić.Ukupna vrednost projekta je 9,5 milijardi dinara, a predviđeno je da javno-privatno partnerstvo traje 30 godina.U obrazloženju piše da bi prelazak ovih kotlarnica na biomasu smanjio cene grejanja i troškove proizvodnje toplotne energije, omogućilo sigurnije snabdevanje korisnika, rasteretilo opštinske resurse i smanjilo emisiju štetnih gasova.Kako je istaknuto, očekuju se uštede u troškovima električne energije od 35 odsto, a realizacija projekta dovela bi i do angažovanja lokalnih firmi, dok bi privatne investicije u javnu infrastrukturu sprečile dalje zaduživanje.Direktor Toplane Predrag Milačić rekao je da će, prema očekivanjima, makar jedna kotlarnica biti gotova naredne godine, ako na tenderu izaberu privatnog partnera.Ranije je pojasnio da je ideja da privatni partner izradi postrojenja i da se ugovorom obaveže za količinu toplotne energije koju bi predavao javnom preduzeću, a ono bi snabdevalo korisnike.Podsetimo, niška Toplana trenutno ima 16 toplotnih izvora. Sedam koristi gas kao energent, osam mazut i jedna lož-ulje. Prvih sedam proizvodi oko 95 odsto toplotne energije, a ostalih devet ispod 5 odsto.

Svet

Veće naknade za prolaz kroz Suecki kanal od februara

Predsednik Uprave Sueckog kanala (SCA) Osama Rabi izjavio je za televiziju Arabija da će naknade za plovidbu ovim kanalom biti povećane za šest odsto od februara 2022. godine, što će doprineti rastu godišnjih prihoda za 400 miliona dolara, prenosi Tanjug.Uprkos šestodnevnoj blokadi saobraćaja u oba smera u martu prošle godine, kada se džinovski brod Ever Given poprečno zaglavio u kanalu, SCA je u 2021. ostvario godišnji prihod od 6,3 milijarde dolara, najveći ikada zabeležen u istoriji tog kanala koji se smatra žilom kucavicom svetskog pomorskog prometa, piše egipatski Daily News, a prenosi Tanjug.

2022

Dugoročno posvećeni održivim ciljevima

Istraživanja su pokazala da čak 74 odsto ispitanika želi da učini više po pitanju reciklaže, što nije iznenađujući podatak, imajući u vidu da je na našim prostorima započeto prvo topljenje metala u svetu. U pitanju je svetski poznato arheološko nalazište sa ostacima iz 5300. do 4600. godine pre nove ere u Vinči, na Belom brdu. Na tom području je posejano seme industrijske revolucije i dan danas cirkulišu molekuli prvi put pretopljeni u Vinči, s obzirom koliko puta su se metali reciklirali kroz istoriju.O važnosti reciklaže, cirkularnoj ekonomiji, ali i o drugim važnim temama koje se tiču ove industrije, govori nam Nikola Narančić, direktor prodaje za jugositočnu Evropu i Tursku u kompaniji Ball.Ball korporacija je objavila ciljeve održivosti do 2030. godine s idejom da i kompanija i njeni partneri ostvare potpuno cirkularni sistem aluminijumske ambalaže za piće. Kakva je pozicija korporacije Ball u Beogradu kada je reč o održivosti, kao i o primeni koncepta cirkularne ekonomije u proizvodnji i upravljanju aluminijumom? Koji su vaši lokalni ciljevi?Ball Packaging se obavezao da do 2030. godine na globalnom nivou, zajedničkim radom sa partnerima iz industrije, trenutni procenat reciklaže aluminijumskih limenki u Evropi od 76 odsto poveća na 90 odsto, iako je limenka pakovanje za piće koje se već sada reciklira najviše na svetu. Prednost limenke u odnosu na druge vrste ambalaže za piće su brojne, ali je posebno važna činjenica da je 75% ikada proizvedenog aluminijuma na svetu i dalje u upotrebi. Zato je limenka jedan od najboljih primera cirkularne ekonomije na svetu, koja podrazumeva da se iskorišćeni proizvod posle procesa reciklaže može naći u ponovnoj upotrebi. Kako je potražnja za održivim proizvodima sve veća, kupci zahtevaju niskokarbonsku i cirkularnu ambalažu, a to možemo ostvariti aluminijumskom ambalažom koja se beskonačno reciklira uz visoku stopu reciklaže. U planu je inicijativa koja će za cilj imati smanjenje energetski zahtevnog procesa proizvodnje aluminijuma, kao i razvoj i promovisanje najboljih metoda, politike i postupaka za ostvarivanje potpuno cirkularnog sistema aluminijumske ambalaže za piće. Ball fabrika u Beogradu je sprovela pionirski poduhvat kao prva fabrika kod nas koja kompletnu proizvodnju realizuje uz pomoć 100% obnovljivih izvora energije. Ovakav vid proizvodnje uveden je istovremeno u sve Ball fabrike u Evropi i Severnoj Americi. U skladu sa tim, postavili smo cilj da ostvarimo nulte neto emisije CO2 pre 2050. godine i pređemo na 100% obnovljivu električnu energiju do 2030. godine u svim regionima gde Ball kompanija posluje. Za to nam je potrebna sva moguća podrška i u saradnji sa partnerima ćemo tokom naredne godine objaviti multiregionalna uputstva za reciklažu i smanjenje emisija CO2. Kao jedna od najvećih Greenfield investicija u Srbiji, kompanija Ball od 2005. godine kontinuirano doprinosi našoj privredi i životnoj sredini. Sa preko 180 miliona evra ulaganja u proizvodnju, zapošljava preko 250 radnika i godišnje proizvede više od 2 milijarde limenki od čega 80% izveze. Aktivno se zalaže za podizanje svesti o neophodnosti reciklaže kroz aktivnosti neprofitne organizacije Recan. Kako vidite budućnost limenke u Srbiji i regionu iz vaše perspektive, naročito po pitanju dizajna? Limenka je poput kreativnog platna, daje beskrajne mogućnosti za postizanje atraktivnosti - mogu da se štampaju u HD tehnici, mogu da menjaju boju u zavisnosti od položaja svetla. Proizvedene su i limenke koje svetle u mraku zahvaljujući štampi koja se na njoj nalazi. Bilo kakvo grafičko rešenje koje se osmisli, može da se realizuje kroz limenku.Dizajn ambalaže je od izuzetnog značaja za prodaju proizvoda, o čemu govori činjenica da ima moć da kupca ubedi na kupovinu za manje od 3 sekunde. Istraživanja govore da se oko 70% odluka o kupovini donosi na licu mesta, tokom kupovine, a pakovanje igra vrlo bitnu ulogu u lancu prodaje. To je prvi utisak, prva komunikacija proizvoda sa potencijalnim kupcem, a ono što sledi je kvalitet. Dizajn je tu da privuče, da učini proizvod atraktivnijim, dok kvalitet zadržava kupca, stvara vernost i dugoročnu konzumaciju. Idealan balans atraktivnosti i kvaliteta doprinosi boljem pozicioniranju brendova na tržištu. Ball u Srbiji kroz aktivnosti neprofitne organizacije Recan već godinama širi svest o neophodnosti reciklaže. Da li domaći potrošači prepoznaju ekološke prednosti limenke? Kakva forma edukacije se pokazala najboljom?Neprofitna organizacija za reciklažu limenki, Recan fondacija, preko 15 godina radi na podizanju svesti javnosti o neophodnosti i svim benefitima reciklaže, podržavajući međunarodni program „Svaka limenka se računa“, koji podrazumeva partnerstvo između proizvođača limenki, pića, reciklažne industrije i organizacija za zaštitu životne sredine. Zahvaljujući aktivnostima fondacije i kontinuiranim regionalnim kampanjama, oko 1.000 lokacija je uključeno u sistem. Ono što se pokazalo veoma korisnim u pogledu reciklaže, jeste direktno uključivanje konzumenata. Jedan od primera je pixelata, autentično umetničko delo, mural od iskoriščenih limenki, koje kreiraju sami potrošači. Već godinama, na različitim muzičkim festivalima i dešavanjima širom države i regiona, pixelata ima svoje ponosno mesto i zajedno sa fondacijom, podiže svest o značaju reciklaže među stanovništvom, a naročito mlađom populacijom. U stalnom traganju za inovativnim rešenjima za odlaganje i reciklažu limenki za piće, postavljeno je deset pametnih presa u IDEA objekatima u Beogradu. U pitanju su mobilni uređaji koji recikliraju limenke i pripremaju ih za dalju preradu, smanjujući time zapreminu otpada za 90% u odnosu na početno stanje. Zahvaljujući mogućnosti da se povežu sa ostalim pametnim uređajima, prese donose građanima dodatne benefite: za reciklirane limenke skupljaju se bodovi i ostvaruju se popusti na kupovinu, pored onog osnovnog - očuvanje sredine u kojoj živimo. Deo globalne strategije Ball je povećanje učešća žena u proizvodnji. Koliko su proizvodne linije u Srbiji blizu ovog cilja?  U svakodnevnoj komunikaciji se susrećemo sa raznim titulama, gde bez obzira na nivo pozicije i tip zanimanja, vrlo često pročitamo „operater“, „menadžer“, „saradnik“. Kada je oglas za posao u pitanju, istraživanja su pokazala da se propuštaju talenti zbog rodne nesenzitivnosti jezika. Ball Beverage Packaging EMEA planira da poveća učešće žena u poslovima u proizvodnji na 25%, a u Rusiji je već i zaposlena prva direktorka fabrike, što se desilo prvi put u istoriji ove industrije.Rekao bih da idemo ka novoj, osvešćenijoj industriji, gde „maning“ više nije „maning“ već „staffing“. Važno je da je problem prepoznat, da rešenje postoji i da će sigurno biti i generalno usvojeno.Nedavno je završena javna rasprava o izmenama zakona o upravljanju otpadom u Srbiji. Kakva je Vaša pozicija kad je reč o upravljanju ambalažnim otpadom? Kako reciklažna industrija da premaši trenutnu stopu reciklaže? Ball ima ambiciozan ciljeve vezane za ratu reciklaže limenke od 90% do 2030. godine na svim tržištima na kojima posluje. U skladu sa tim naša kompanija podržava uspostavljanje efikasnih sistema koji mogu da dovedu do tog rezultata, kao što je uspostavljanje modernog depozitnog sistema koji obuhvata sve jednokratne ambalaže za piće. Takođe, smatramo da uz optimizaciju sistema produžene odgovornosti proizvođača sa podizanjem kapaciteta i efikasnosti sortiranja i reciklaže, postavljanje “on the go” infrastrukture za reciklažu, možemo značajno poboljšati reciklažnu stopu.Trenutno je u toku rad radne grupe za Ambalažni otpad u okviru koje se raspravlja o izmenama Zakona o upravljanju ambalažnim otpadom i Ball je deo te radne grupe gde ćemo preneti naša iskustva sa drugih tržišta kao i iskustva iz projekta koje trenutno radimo u Srbiji – Uspostavljanje pametnog sistema za reciklažu sa GIZ-om. Kovid pandemija je pojačala pitanje zdravstvene bezbednosti limenki. Kako ste kao industrija odgovorili na ovaj izazov?Jedna od velikih prednosti limenke je jednostavna i bezbedna upotreba, koja je došla do izražaja u ovom periodu pandemije i u potpunosti ispunila svoju svrhu - jednostavna konzumacija koja ne zahteva dodatno posuđe i laka za držanje, a pri tom vrlo prilagodljiva temperaturi koja konzumentu odgovara i svuda može da se ponese. Izuzetno bezbedna, nju je nemoguće polomiti ili razbiti. Takođe, čuva sadržaj od uticaja svetla i kiseonika, i ono sto je mozda najbitnije, štiti planetu kao potpuno ekološki proizvod koji se može beskonačno reciklirati.

Srbija

U Hrvatskoj prvi slučaj flurone, kombinacije gripa i korone

U Nastavnom zavodu za javno zdravlje "Dr. Andrija Štampar" u Zagrebu je registrovan prvi slučaj flurone, kombinacije gripa i korone kod 27-godišnje pacijentkinje, potvrđeno je za portal Jutarnji.hr. Prema informacijama iz Zavoda, radi se o kovidu-19 i virusu gripa A, odnosno tzv. svinjskog gripu soja H3N2.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme "S obzirom na to da imamo multipleks PCR test kojim se dijagnostikuje koronavirus, a koji je ujedno osetljiv i na virus gripa, onda u uzorku možemo otkriti oba virusa, što se i dogodilo prvi put kod testirane mlađe pacijentkinje. Danas radimo tzv. tipizacijski test koji ćemo onda poslati u HZJZ, referentni centar za respiratorne bolesti", objašnjava prof. dr. Jasmina Vraneš, rukovoditeljka službe za kliničku mikrobiologiju Nastavnog zavoda za javno zdravstvo Andrije Štampar.Dodaje da je inače naziv flurona nastao od naziva za grip i koronu te da se ove sezone ipak može očekivati da će se češće dijagnostikovati ovakvi slučajevi.Epidemiološkinja Hrvatskog zavoda za javno zdravlje Dijana Majer istakla je da flurona u Hrvatskoj komplikuje situaciju i da se simptomi dve infekcije preklapaju, pa ih je teško razlikovati, piše Radio-televizija Srbije (RTS)."Grip ima teže simptome, brže se javljaju. Temperatura je 39, prisutni su bolovi u mišićima. Kod kovida su blaži simptomi i bolest postepeno napreduje. Jedna i druga kombinacija zavise od pojedinca, od toga da li je vakcinisan i od komorbiditeta. Nije isto hoće li je dobiti mlađa ili starija osoba", objasnila je doktorka Majer.Torlak nabavlja opremu za proizvodnju vakcine sa dodatnih četiri miliona evra Istakla je da je u svakom slučaju preporučena vakcinacija i protiv koronavirusa i protiv sezonskog gripa.Šta je flurona i kada je nastala?Flurona predstavlja istovremenu zarazu koronavirusom i sezonskim gripom. Naziv ove pojave nastao je upravo kombinacijom reči "korona" i reči "flu" , što na engleskom jeziku znači grip, piše RTS.RTS podseća da je prvi slučaj flurone potvrđen u Izraelu u četvrtak. Registovan je kod porodilje u bolnici u izraelskom gradu Petah Tikva.Direktor ginekološkog odeljenja bolnice u Petar Tikvi Arnon Vižnicer rekao je da je porodilja bila pozitivna na koronavirus i grip čim je primljena u bolnicu, što je kasnije potvrđeno još jednim testiranjem na oba virusa.Zaražena žena je bila nevakcinisana protiv koronavirusa i protiv gripa, ali je imala samo blage simptome i puštena je iz bolnice u dobrom stanju.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara Ovo je prvi dokumentovani slučaj istovremene infekcije koronavirusom i virusom gripa, ali zdravstveni stručnjaci veruju da je bilo i drugih koji nisu zvanično potvrđeni. Izveštaja o pacijentima sa gripom i kovidom 19 bilo je u SAD već u proleće 2020. godine.Izraelsko ministarstvo zdravlja istražuje slučaj i pokušava da utvrdi da li bi kombinacija dva virusa mogla da izazove ozbiljnije simptome.Stručnjaci upozoravaju da istovremena zaraza gripom i nekim drugim respiratornim virusima svakako slabi telo i imunski sistem.Čak i kada se ne nalaze istovremeno u jednom telu, pojava dva virusa u istom periodu može napraviti ozbiljne probleme zdravstvenim sistemima koji su već opterećeni. U Izraelu je poslednjih nedelja zabeležen porast broja obolelih od sezonskog gripa. Prošle nedelje je 1.849 Izraelaca sa gripom primljeno u bolnice, uključujući 605 dece i 124 trudnice i porodilje.Zato zdravstvene vlasti u Izraelu strahuju od pojave "blizanačke epidemije" (twindemic), odnosno istovremene epidemije koronavirusa i sezonskog gripa. Strahuje se da bi veliki broj slučajeva gripa i kovida 19 mogao da preoptereti bolnice, što je prošle godine sprečeno rigoroznim epidemijskim merama širom sveta.

Svet

Vrednost dolara dostigla petogodišnji maksimum

Vrednost američkog dolara dostigla je najviši nivo u skoro pet godina u odnosu na japanski jen, a porasla je i prema drugim glavnim valutama, podstaknuta rastom prinosa na državne dužničke obveznice SAD, jer se trgovci klade da će Federalne rezerve ranije podići kamate uprkos sve većem broju zaraženih koronavirusom, prenosi Rojters.Dolar je porastao na čak 115,815 jena, na najviši nivo od 1. januara 2017. godine, pošto su prinosi na američke dugoročne obveznice skočili tokom za 12,5 baznih poena na 1,6420 odsto, što je prvi put od 24. novembra 2021. godine.Tržišta novca su bez izuzetka uračunala procene o prvom povećanju referentne stope u SAD do maja, kao i još dva povećanja do kraja 2022. godine.Dolarski indeks, koji meri vrednost valute u odnosu na jen i pet drugih glavnih parametara, održao se blizu jednonedeljnog maksimuma od 96.328 poena, dostignutog u ponedeljakEvro se trguje za 1,1302 dolara, što znači da se oporavio sa jednonedeljnog minimuma od 1,12795 dolara.Britanska funta je skliznula na 1,34685 dolara, a australijski dolar se takođe kretao blizu dvonedeljnog minimuma od 0,7184 američkih dolara.

Srbija

DRI: Nepravilnosti u Pošti, od javnih nabavki do službenog automobila

Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je više nepravilnosti u vezi sprovođenja javnih nabavki u JP "Pošta Srbije", ali i u vezi korišćenja službenog automobila u tom preduzeću.Okkriveno je i da obračuni i isplate naknada po ugovorima za rad van radnog odnosa nisu vršenu u skladu sa Ugovorom o radu, a da zapošljavanje nije bilo u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. U postupku revizije su utvrđene nepravilnosti koje se odnose na planiranje i određivanje procenjene vrednosti javnih nabavki za 18 postupaka, navodi DRI. "Preduzeće nije dokazalo da je procenjena vrednost nabavki u iznosu od 416,7 miliona dinara zasnovana na sprovedenom ispitivanju, istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuju proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i slično, kao i provere da je procenjena vrednost validna u vreme pokretanja postupka javne nabavke."Prilikom korišćenja službenih automobila od strane članova Кabineta, direktora i određenog dela poslovodstva, Pošta nije vršila kontrole u pogledu urednog popunjavanja putnih naloga za korišćenje službenih automobila od strane članova Кabineta direktora i određenog  dela poslovodstva, kojima bi se potvrdilo da su isti korišćeni u poslovne svrhe.DRI ukazije i da preduzeće nije sačinjavalo naloge za službeni put.U izveštaju se ukazuje i da je "isto imenovano lice" više od četiri godine obavljalo funkciju vršioca dužnosti direktora Javnog preduzeća "Pošta Srbije", Beograd, što nije u skladu sa  Zakona o javnim preduzećima.Tim zakonom je naime propisano da period obavljana vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine.Preduzeće nije zaključilo Ugovor za nabavku usluga transporta novca i obezbeđenja transporta u iznosu od 205,17 muliona dinara u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i internim aktom Preduzeće je izvršilo nabavku usluga transporta  novca i obezbeđenja transporta u ukupnom iznosu od  192,96 miliona dinara po ugovoru od 2. oktobra 2017. godine, koji nije  zaključen u skladu Pravilnikom o  bližem uređivanju postupka javne nabavke. Po isteku Ugovora, Preduzeće je nabavilo usluge transporta novca i obezbeđenja transporta u ukupnom  iznosu od 12,21 milion dinara, na osnovu Aneksa I  Ugovora od 6. oktobra 2020. godine, a da nije poštovalo načela Zakona o javnim nabavkama, na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke. 

Srbija

Uz dobra vrata, nema zime

Na izmaku još jedne godine koju je na globalnom svetskom nivou obeležila borba protiv koronavirusa, retke su kompanije, van medicinskog sektora, koje su uspele bez problema da posluju s uspehom. U Srb...

Srbija

MK Group dobitnik nagrade Poslodavac godine

 MK Group je dobitnik priznanja Poslodavac godine koje dodeljuje Srpska asocijacija menadžera (SAM). Nakon prošlogodišnjeg priznanja za najodgovorniju kompaniju u Srbiji, ova prestižna nagrada udruženja menadžera još jednom pokazuje da se u Srbiji i te kako cene znanje, trud, profesionalizam i odgovornost, vrednosti koje već decenijama karakterišu poslovanje MK Group.„Velika je čast u ovakvom društvu biti proglašen za poslodavca godine, što govori o tome da su ljudi u našem fokusu i potvrđuje našu viziju da uz razvoj poslovanja stvaramo vrednost za zaposlene i društvo u celini”, izjavio je Mihailo Janković, generalni direktor MK Group i dodao: „Naša dugoročna ambicija je da kreiramo pozitivan i motivišući radni ambijent koji podstiče rast i razvoj svakog zaposlenog u MK Group, a nagrada Srpske asocijacije menadžera još jedna je potvrda da smo u ostvarenju tog cilja uspešni i da ćemo nastaviti i dalje da radimo na stalnom razvoju zaposlenih i jačamo našu organizaciju kako bismo svi zajedno rasli“.MK Group zapošljava 6000 ljudi u čitavoj Jadranskoj regiji, a prema poslednjem istraživanju koje je kompanija sprovela, čak 80% zaposlenih je ponosno što radi u MK Group i preporučilo bi je kao poslodavaca. Samo u toku 2021. realizovano je preko 10 strateških radionica za 30 lidera na nivou sistema, kao i MK Menadžerska akademija za više od 200 zaposlenih. Za najtalentovanije agronome, nosioce digitalizacije u poljoprivredi, sproveden je program „Digitalna akademija“ u cilju jačanja digitalnih veština i sposobnosti, dok se internim takmičenjem „Lansiraj ideju“ već 4 godine zaredom nagrađuju zaposleni koji prijave najbolja biznis rešenja. Kompanija kroz različite programe kontinuirano radi na osnaživanju zaposlenih, a posebno žena. Od ukupnog broja zaposlenih, 50% čine žene, dok ih je trećina u Odboru direktora.