Najnovije

Srbija

RTS: Milorad Grčić podneo ostavku

V.d. direktora EPS-a Milorad Grčić podneo je ostavku na tu funkciju, prenosi Radio-televizija Srbije (RTS).Milorad Grčić je pismo ostavke uputio Vladi Srbije, odnosno premijerki Ani Brnabić. Prethodno je, kako navodi, pismo juče prvo uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. "Poštujem državnu hijerarhiju, ali sam se prvo obratio predsedniku Vučiću, jer sam i posao vršioca dužnosti direktora 'Elektroprivrede Srbije', ali i politički angažman i članstvo u Srpskoj naprednoj stranci prihvatio isključivo zbog Aleksandra Vučića, čvrsto verujući u njegove ideje, ideale i viziju jake, moderne i napredne države Srbije, koje predsednik dosledno i uspešno ostvaruje", piše u pismu ostavke koje prenosi RTS.Grčić navodi da je predsednika obavestio da podnosi neopozivu ostavku na mesto vršioca dužnosti direktora EPS, koju je prethodnih godina  obavljao u "izuzetno složenim okolnostima"."Od poplava koje su 2014. godine zadesile našu zemlju i osim ljudskih žrtava, koje su nemerljiv gubitak, u značajnom obimu devastirale elektroenergetski potencijal naše države, pa sve do zastrašujuće kampanje protiv rudarskog kompleksa i termoenergetskog sektora, susretao sam se kao v. d. direktora sa ozbiljnim izazovima, koji su pretili da u potpunosti uruše energetsku stabilnost naše zemlje", kaže Grčić, između ostalog, u pismu.Smenjena četiri direktora EPS-a zbog nestašicaZa vršioca dužnosti direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) Grčić je imenovan 15. marta 2016. godine, piše u njegovoj biografiji objavljenoj na sajtu EPS-a. U oktobru 2021. postao je direktor Rudarskog basena "Kolubara". Od oktobra 2015. godine obavljao je funkciju direktora Kancelarije za društveno odgovorno poslovanje i odnose sa lokalnim zajednicama u EPS-u.  

Svet

Britanci ogorčeni zbog ciničnih saveta za uštedu struje

Poslanici su savete koje je u ponedeljak izdala divizija Ovo Energi svojim kupcima nazvali „uvredljivim“ i „uvredljivim“.Treći po veličini britanski snabdevač energijom izazvao je bes svojih korisnika nakon što je preporučio da domaćinstva ove zime štede na računima za grejanje tako što će se maziti svoje kućne ljubimce, jesti „srdačne činije kaše“ i držati se „bezalkoholnih pića“.E-pošta koju je poslala kompanija uključivala je 10 „jednostavnih i isplativih načina da se zagrejete ove zime“, kao što je „maženje sa svojim kućnim ljubimcima i voljenima da vam bude prijatno“ i jedenje đumbira, ali izbegavanje čilija „jer se znojite“ ”.E-mail, koji je Fajnenšel tajms video, poslat je korisnicima SSE Energi Services, britanskog maloprodajnog preduzeća za struju i gas koji je Ovo kupio 2020.Britanci se suočavaju sa najvećim pritiskom svojih prihoda od finansijske krize 2008-09. Očekuje se da će računi za energiju za milione domaćinstava u aprilu porasti za više od 50 odsto, ili 700 funti, na 2.000 funti godišnje po domaćinstvu, kada se britanska gornja granica cene energije prilagodi.Darren Jones, predsednik komisije za odabir poslovanja, pozvao je Ovo da se izvini svojim klijentima zbog „neosetljivih“ komentara.„Kada vam se kaže da obučete džemper umesto da uključite grejanje ako to ne možete da priuštite, u vreme takvih poteškoća za toliki broj porodica, očigledno je uvredljivo“, rekao je poslanik Laburista.Tereza ​​Vilijes, bivša ministarka konzervativne vlade, rekla je da je savet verovatno bio dobronameran, ali je ipak bio „prilično neosetljiv“. „Mnogi ljudi su veoma zabrinuti zbog povećanja računa za energiju i neće biti ljubazni da im se kaže da naprave neke zvezde“, dodala je ona.Predstojeće povećanje računa za energiju usledilo je posle rekordnih skokova veleprodajnih cena gasa i struje od prošlog leta. Granicu, koja određuje račune za više od 15 miliona domaćinstava, u oktobru je energetski regulator Ofgem ukinuo za 12 odsto.Humanitarne organizacije su upozorile da bi skok cena energije mogao da gurne još milione domaćinstava u „siromaštvo goriva“, što bi doprinelo nadolazećoj krizi troškova života.U imejlu je takođe uključena preporuka da se „pokrenete“ tako što ćete „izazvati decu na takmičenje u hula-hupu“, očistiti kuću ili „odraditi nekoliko zvezdanih skokova“.Đumbir se preporučuje jer vas „zagreva tako što podstiče protok krvi“, kao i složeni ugljeni hidrati, uključujući kašu, koja će „pomoći da povećate telesnu temperaturu, jer im je potrebno duže da se svare“.Kupcima se takođe savetuje da piju više vode jer telesna temperatura može da padne zbog dehidracije, ali su upozoreni da je „osećaj zagrevanja od vina ili viskija privremen jer ćete uskoro izgubiti toplotu iz jezgra i na kraju se osećati još hladnije“. Dodaje: „Držite se bezalkoholnih pića.Jedna vladina figura je rekla da je savet da se jede kaša i izbegava alkohol „kao neka Dikensovska noćna mora“.Klajv Luis, poslanik laburista za jug Norviča, rekao je da su smernice „klovnovske” i „depresivne”."To je smešno i uvredljivo, ali s obzirom da ova vlada nema energetsku strategiju skoro da to očekujete“, rekao je on. Komentari „pročitaće ljudi koji moraju da biraju između jela i grejanja . . . ako je to stanje u zemlji u kojoj se sada nalazimo, smatram da je to prilično depresivno”.Ovo je rekao:"Razumemo koliko će situacija biti teška za mnoge naše kupce ove godine. Naporno radimo na pronalaženju smislenih rešenja dok se približavamo ovoj energetskoj krizi i shvatamo da je sadržaj ovog bloga bio loše ocenjen i da nije od pomoći. Postiđeni smo i iskreno se izvinjavamo."

Lifestyle

Rajksmuzeum objavio najdetaljniju fotografiju umetničkog dela ikada

Rajksmuzeum u Amsterdamu je objavio "najveću i najdetaljniju fotografiju bilo kog umetničkog dela" i može se besplatno pogledati na veb stranici ovog muzeja. U pitanju je remek-delo Rembranta van Rajna iz 1642. godine Noćna straža, koja je trenutno u fokusu ogromnog projekta istraživanja i restauracije pod nazivom "Operacija Noćna straža".Tehnički detalji skeniranja su zapanjujući. U saopštenju za štampu, Rajksmuzeum objašnjava da se sastoji od 8.439 pojedinačnih fotografija snimljenih kamerom Hasselblad H6D 400 MS od 100 megapiksela.Rezultet je najveća i najdetaljnija fotografija umetničkog dela ikada napravljena, veličina je 717 gigapiksela (717 milijardi piksela), udaljenost između dva piksela je 5 mikrometara (0,005 milimetara), što znači da je jedan piksel manji od ljudskog crvenog krvnog zrnca.Omogućeno je zumiranje da bi se mogle videti pukotine koje su se pojavile u pojedinačnim potezima četkice ovog remek dela.Verovatno je to još bolje iskustvo nego da vidite sliku u telu, jer vam ovaj softver omogućava da zaista "pritisnete nos" uz nju tako da biste bili izbačeni iz većine muzeja.Ako ste voljni da žrtvujete malo rezolucije, onda veb lokacija takođe ima alternativnu verziju Noćne straže sa vraćenim isečenim stranama koje nedostaju jer su skinute sa slike 1715. godine, što joj je omogućilo da se uklopi na skučenije mesto u gradskoj kući u Amsterdamu. U saopštenju za štampu Rajksmuzeuma se navodi da će ovo skeniranje pomoći u istraživanju slike, posebno na daljinu i trebalo bi da omogući istraživačima da sa više tačnosti prate kako slika stari.Pošto je skeniranje završeno, muzej je napomenuo da planira da postavi Noćnu stražu na nova nosila kako bi ispravio deformitete na platnu koji su se pojavili.Skeniranu Noćnu stražu u visokoj rezoluciji možete pogledati ovde.

Srbija

Navodnjavanje u 2021. godini uvećano za 34 odsto

Za navodnjavanje u Srbiji je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92,5 miliona kubnih metara vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS). Navodnjavano je 52.236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj godini.Najviše vode crpelo se iz vodotokova, 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem osam odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet  odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto).Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, navodi RZS. 

Srbija

Subvencije za električna vozila od 250 do 5.000 evra

Ministarsvo zaštite životne sredine dodeljivaće subvencije za nabavku novih vozila na električni pogon. U zavisnosti od vozila subvencije će iznositi od 250 do 5000 evra. Pravo na subvencionisanu kupovinu vozila imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica, piše u Uredbi koju je donela Vlada Srbije. Vlada je krajem decembra donela Uredbu o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane кupovine novih vozila кoja imaju isкljučivo eleкtrični pogon, кao i vozila кoja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem poкreće i eleкtrični pogon (hibridni pogon). Subvencije se odnose na vozila koja imaju isključivo električni pogon, kao i vozila koja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem pokreće i električni pogon (hibridni pogon), a u cilju podsticanja ekološki prihvatljivog vida transporta.Za mopede i lake tricikle subvencija će iznositi 250 evra u dinarskoj protivvrednosti. Za motocikle i motocikle sa bočnim sedištem,  teške tricikle,  lake četvorocikle i teške četvorocikle planirana je subvencija od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti.Za putničko vozilo koje ima najviše devet mesta za sedenje (uključujući i sedište vozača) i teretna vozila čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3,5 t, a koja su isključivo na električni pogon, u planu je subvencija od 5000 evra. Predviđena je i subvencija od 2500 evra ili 3500 evra za putnička vozila sa najviše devet sedišta i teretna vozila (čija masa ne prelazi 3,5 tona), a koja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem pokreće i električni pogon (hibridni pogon). Subvencionisana kupovina vozila sprovodi se isplatom na ime učešća za finansijski lizing za kupovinu novog vozila i plaćanja dela kupoprodajne cene novog vozila. Zahtevi za dodelu subvencija podnose se zaključno sa 31. oktobrom 2022. godine Ministarstvu zaštite životne sredine. 

Srbija

Stanari „kineskog zida“ protiv izgradnje na zelenoj površini

Predstavnici stanara zgrade poznate kao "kineski zid" u Bloku 8 na Novom Beogradu saopštili su danas da je najava izgradnje poslovno-stambenog kompleksa na oko 42.000 kvadrata, na mestu nekadašnjeg Centrotekstila, na zelenoj površini, koja bi njima blokirala pristup vazduha i svetlosti "preteći zločin", prenosi Beta."Kompleks koji će zauvek oteti ono malo parking mesta, naše zelene površine, naše borove, vazduh, parkić i prostor gde se igraju naša deca. Plan je da se gradi suprotno zakonu, manipulacijom i nasilnom prenamenom pretežne namene objekta iz komercijalne u stambenu, povezujući parcele i objekte radi dobijanja na grandioznosti površine i kvadrata za prodaju", navodi se u saopštenju predstavnika stanara.Na mestu nekadašnjeg Centrotekstila niče stambeno poslovni kompleksU saopštenju se dodaje da su predstavnici 500 porodica koje žive na 15 metara od budućeg gradilišta u zgradi u Bulevaru Mihaila Pupina 183-197 gradskom Sekretarijatu za urbanizam podneli dve kolektivne i više pojedinačnih primedbi na Nacrt urbanističkog projekta, na koje nisu dobili odgovor.Podsetimo, na mestu nekadašnjeg tržnog centra "Centrotekstila", na uglu Bulevara Mihajla Pupina i Bulevara Maršala Tolbuhina (nekadašnja Goce Delčeva ulica) na Novom Beogradu, gde se sada nalaze marketi, drogerije i filijale banaka u planu je izgradnja novog stambeno-poslovnog kompleksa koji će biti sačinjen od dve zgrade, kako je Nova ekonomija pisala.Izvođač radova u Bloku 37 traži 400 miliona od stanara za naknadu šteteInvestitori su preduzeća "Centrotextil", "Jugofund" i "Napred".Na prostoru na kome je planirana izgradnja trenutno se nalazi zgrada koja ima suteren, prizmelje i jedan, odnosno dva sprata u pojedinim delovima. Najvećim delom (1,9 hiljada kvadrata) koristi se za trgovinu, dok je manjim delom (922 kvadarata) u svojstvo zgrade tehničkih usluga.Umesto toga, trebalo bi da niknu dva objekta od osam spratova, prizemljem i povučenim spratom.

Svet

Funkcioneri Hrvatske narodne banke trgovali deonicama i obveznicama banaka

Zaposleni u Hrvatskoj narodnoj banci (HNB) koja nazire rad privrednih društavau finansijskom sektotu trgovali sz hartijama od vrednosti banaka za čiji je nadzor ova institucija zadužena otkriva portal Index.hr i ističe da je zabeleženo više od 400 transakcija u vrednosti od deset miliona kuna (1,3 miliona evra).Uvidom u dokumentaciju transakcija Centralnog Klirinškog i Depozitarnog Društva (SKDD), među onima koji su posljednjih dvadesetak godina trgovali nalazi se preko 40 zaposlenih među kojima su aktuelni guverner Boris Vujčić, aktuelna zamenica guvernera Sandra Švaljek, bivši viceguverneri, aktuelni i bivši direktori HNB.Index istrage navode da je reč o dosada najvećoj aferi unutar bankarskog sistema, a čini se da će poslednju reč imati strani regulatori poput Evropske centralne banke te Evropskog nadzornog tela za bankarstvo (EBA) jer sve upućuje na to da se radi o krivičnom delu zlouporabe povlašćenih informacija, kao i nečemu što Evropska centralna banka (ECB) strogo zabranjuje.HNB obavlja nadzor banaka prikupljanjem i analizom izvještaja i informacija i kontinuirano prati poslovanje banaka, a kako se objašnjava, zaposleni u HNB u određenom raspolažu informacijama o poslovanju banaka koje nisu dostupne javnosti i na osnovu kojih onda mogu da donose odluke o trgovanju hartijama od vrednosti tih istih banaka o kojima imaju povlašćene informacije.U tekstu se naglašava da ECB, čiji je HNB član, strogo zabranjuje zaposlenima trgovanje bilo kakvim vrijednosnim papirima banaka, pa se postavlja pitanje "zašto to onda rade u HNB?", i to vodeći ljudi koji sasvim sigurno znaju kakva su pravila njihove čelne institucije, ECB, i sasvim sigurno su upoznati s krivičnim delom trgovanja povlašćenim informacijama.Na upit Index-a o toj praksi, iz HNB su rekli da je prema Zakonu Hrvatskoj narodnoj banci zabranjeno trgovanje deonicama banaka guvernerima, viceguvernerima i izvršnim direktorima, ali da im nije zabranjeno trgovanje obveznicama tih istih banaka, te da će i to zabraniti od marta ove godine.Hrvatska nacionalna banka je u sistemu europskih banaka od 2013. godine, prihvatila skoro sve, osim odredbe o zabrani trgovanja vrijednosnicama banaka što će učiniti tek ove godine.Index ističe da je redakcija dobila negativan odgovor na pitanje da li su u HNB do sada imali slučajeve nedozvoljenog trgovanja hartija od vrednosti banaka, a kada su ih suočili s konkretnim imenima zaposlenih u centralnoj banci, datumima i nazivima vrijednosnih hartija kojima se trgovalo, dobili su odgovor da će bazu podataka koje su im dostavili dodatno analizirati.Povodom otkrića Index-a oglasili su se pojedini hrvatski političari i funkcioneri.Šef Socijaldemokratske partije Peđa Grbin je napisao na Fejsbuk nalogu da "ova situacija itekako dovodi u pitanje jesmo li s ovakvim ljudima na čelu HNB, koji su spremni na lov u mutnome radi vlastite zarade, kao država spremni za ulazak u evrozonu".Ante Samodol, bivši šef Hrvatske agencije za nadzor finansijskih usluga (HANFA), rekao je u razgovoru za Index da je u celoj stvari najtužnije insistiranje HNB na razlikovanju obveznica i deonica, da kupci i deonica i obveznica ne očekuju prinos i kao da kod kupovine obveznica nema sukoba interesa.On je izrazio skepsu povodom moguće istrage zbog osnovane sumnje za krivično delo trgovanja povlašćenim informacijama i manipulacije tržištem kapitala.Ministar financija Zdravko Marić rekao je da je vidio tekstove o HNB, ali da nije sve pročitao jer je cijeli dan na sastancima, ali i da jeste sve pročitao, ne zna da li bi mogao "biti kadar za komentiranje i imati dovoljno informacija" da nešto smisleno komentariše na tu temu.

Srbija

Comtrade uređuje birački spisak i registar političkih stranaka

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) je firmi Comtrade System Integration dodelilo ugovor o održavanju i unapređenju Jedinstvenog biračkog spiska i Registra političkih stranaka koji je vredan 8,9 miliona dinara. Godišnje održavanje aplikacije Jedinstvenog biračkog spiska i Registra političkih stranaka će koštati 7,6 miliona dinara, a njihovo unapređenje 1,3 miliona dinara.Ministarstvo unapređuje birački spisak i registar političkih stranaka Održavanje softverskog sistema podrazumeva preventivno i korektivno održavanje i tehničku podršku, o čemu je Nova ekonomija već pisala.U korektivno održavanje spadaju sve aktivnosti vezane za detektovanje i rešavanje eventualnih grešaka u radu aplikativnog sistema.Preventivno održavanje sistema obuhvata preventivno održavanje aplikacije i preventivno održavanje serverskih sistema.Birački spisak kontrolisaće vlast i deo opozicije Unapređenje biračkog spisaka odnosi se na prikazivanje referendumskih biračkih mesta, pretragu po rednom broju birača, kao i izmenu pregleda biračkog mesta u okviru zahteva za glasanje u inostranstvu.Kada se radi o Registru političkih stranaka i njegovom unapređenju traži kod pretrage dokumenata treba izmeniti da se bira iz padajuće liste, piše u dokumentaciji. Takođe piše i da treba izmeniti izveštaj Unesite kriterijume pretrage tako da se vraća na trenutne i istorijske podatke, kao i izveštaj koji vraća sve nazive političkih stranaka (sa svim izmenama naziva), kao i uspostaviti izveštaj za kriterijum naziv PS ili zastupnik koji vraća stranke koje su menjale ove podatke.Comtrade je i 2020. godine pobedio na tenderu za održavanje i unapređenje biračkog spiska, a tada je za ovaj posao dobio blizu sedam miliona dinara.U Srbiji 70.000 manje glasača nego u junu 2020.

Srbija

Beograd sa 40 miliona finansira projekte za omladinu

Grad Beograd objavio je javni poziv za finansiranje i sufinansiranje projekata koje realizuju udruženja mladih, udruženja za mlade, kao i njihovi savezi u oblastima omladinskog sektora u  u 2022. godini. Ukupna sredstva koja su predviđena za projekte su 40 miliona dinara, a limit za finansiranje pojedinačnog projekta je milion dinara. U javnom pozivu piše da udruženje može da učestvuje na javnom konkursu sa samo jednim projektom koji se u celini realizuje na teritoriji Beograda. Projekat kojim se konkuriše treba da je kratkoročan, odnosno da se celokupan projekat ili faza za koju se traže sredstva, realizuju do 1. novembra 2022. godine, piše u javnom pozivu. Rok za dostavljanje prijava je 26. januar.Da bi dobili sredstva udruženja za mlade, kao i njihovi savezi ispunjavaju sledeće uslove: - da imaju sedište na teritoriji grada Beograda,- posedovanje referenc liste za predlagače koji prvi put dostavljaju programe (iskustvo u realizaciji programa, preporuke eksperata),-  da je obezbeđeno najmanje 10 odsto od ukupnih troškova projekta iz sopstvenih sredstva ili nekog drugog izvora,-  da račun nije u blokadi.U javnom pozivu se navodi da neće biti prihvaćeni troškovi nastali pre potpisivanja ugovora, kao ni troškovi adaptacije objekta, ni troškovi prevoza van teritorije grada Beograda i taksi prevoza.Neće biti prihvaćeni ni troškovi više od jednog fiksnog i jednog mobilnog telefonskog računa na mesečnom nivou tokom trajanja projekta, troškovi ugostiteljskih usluga (osim keteringa za potrebe promocije), kao ni troškovi honorara koji prelaze trećinu ukupno odobrenog budžeta projekta.Osnivanje i rad kancelarije za mlade, klubova za mlade, omladinskih centara, kao i podsticanje mladih da aktivno učestvuju u društvenim tokovima kroz afirmaciju i podršku omladinskim aktivnostima, omladinskom radu i neformalnom obrazovanju na teritoriji jedinice lokalne samouprave, smatraju se, između ostalog, projektima od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora u Beogradu.Projekti od javnog značaja su, kako piše u javnom pozivu, i oni stvaraju uslove za aktivno i kvalitetno provođenje slobodnog vremena mladih, bavljenje sportom, negovanje zdravih i bezbednih stilova života, sprovođenje volonterskih aktivnosti, organizaciju obuka, seminara i manifestacija od značaja za zapošljavanje i usavršavanje mladih. 

Svet

Tviter uvodi opcije video-odgovora

Tviter je najavio uvođenje nove opcije koju je nazvao "citiranje tvita reakcijom". Kako se objašnjava, to znači da će korisnici moći da dele tuđe tvitove reagujući pomoću video snimka ili fotografije.Slična funkcija takozvani video odgovori već postoji na društvenoj mreži Tiktok, a nedavno je i Instagram dodao svoju verziju ove opcije u aplikaciji.Kako se navodi, opcija se trenutno testira na iOS uređajima i kod određenog broja korisnika. Svako ko ima pristup ovoj funkciji, može da odabere opciju "citiraj tvit sa reakcijom" direktno u meniju za retvitovanje.Tada se otvara kamera i može da se snimi video reakcija korisnika. Kao reakcija može da se odabere neku od već postojećih fotografija ili video snimaka iz telefona.Video odgovori više imaju smisla na mrežama gde su video ili fotografija dominantan sadržaj. Ipak,Tviter dugo vremena nije imao nove funkcije za svoje korisnike, niti je donosio značajnije promene. Ipak, još nije poznat datum kada će nova opcija biti dostupna svim korisnicima.Tviter uvodi opciju "nije se desilo"Tviter označio RTS, Tanjug, Kurir, Politiku kao medije koji sarađuju sa državom

Svet

Prošla godina je bila peta najtoplija u istoriji

Poslednjih sedam godina bile su najtoplije u istoriji, a 2021. godina zabeležena je kao peta najtoplija, dok svet nastavlja da beleži porast emisije gasova sa efektom staklene bašte koje menjaju klimu, navodi se u godišnjem izveštaju Kopernikove službe za klimatske promene (Copernicus Climate Change Service) objavljenom u ponedeljak.Podaci ove međuvladine agencije koja pokazuju kontinuirani trend rasta temperatura jer se emisije fosilnih goriva zadržavaju više toplote u atmosferi, prenosi CNBC."2021. je bila još jedna godina ekstremnih temperatura sa najtoplijim letom u Evropi, toplotnim talasima na Mediteranu, a da ne spominjemo neviđeno visoke temperature u Severnoj Americi", rekao je Karlo Buontempo, direktor službe Kopernikus.Klimatske promene izazvane ljudskim faktorom podstakle su više temperature i sušnije uslove širom sveta, a naučnici ih naširoko vide kao doprinos pogoršanju katastrofa poput uragana, šumskih požara i toplotnih talasa.Prošla godina je završena Globalnim samitom Ujedinjenih nacija o klimi u Glazgovu u Škotskoj, koji je rezultirao sporazumom između skoro 200 zemalja da se ubrza borba protiv klimatskih promena i posveti strožim obavezivanjima po pitanju klimatskih promena.Uprkos novim obećanjima o zagađenju gasom metanom, krčenju šuma i finansiranju uglja, između ostalog, naučnici i pravni stručnjaci tvrde da je samit rezultirao samo postepenim napretkom koji nije adekvatan za rešavanje krize ove ozbiljnosti.Evropu je zadesilo leto ekstremno visokih temperatura sa ogromnim toplotnim talasima na Mediteranu i poplavama u centralnoj Evropi, a čak deset najtoplijih godina na ovom kontinentu su se desile posle 2000. godine, od kojih je sedam najtoplijih bilo između 2014. i 2020. godine.U Severnoj Americi, jak toplotni talas u junu oborio je maksimalne temperaturne rekorde i rezultirao najtoplijim junom ikada zabeleženim za kontinent, saopštila je agencija. Ekstremno suvi uslovi takođe su pogoršali šumske požare tokom jula i avgusta, posebno požar u Diksiju koji je proglašen za drugi najveći požar u istoriji Kalifornije.„Ovi događaji su oštar podsetnik na potrebu da promenimo naše načine, preduzmemo odlučne i efikasne korake ka održivom društvu i radimo na smanjenju neto emisija ugljenika“, rekao je Buontempo.Prošla godina je bila 0,3 stepena celzijusa iznad proseka za period između 1991. i 2020. godine i između 1,1 i 1,2 stepena celzijusa iznad proseka za predindustrijski period između 1850. i 1900. godine, navodi agencija.Održavanje globalnog porasta temperatura do 1,5 stepeni celzijusa, nivoa koji je postavljen Pariskim sporazumom iz 2015. godine, zahtevalo bi od sveta da skoro prepolovi emisije gasova staklene bašte u narednoj deceniji i dostigne neto nultu emisiju do 2050. godine, prema Međuvladinom panelu za klimatske promene.Međutim prema trenutnim podacima svet je na putu da doživi porast temperature od 2,4 stepena celzijusa do kraja veka.

Srbija

„Opasno targetiranje novinara, političara i javnih ličnosti na TV Pink“

Koalicija za slobodu medija pozvala je nadležne organe i tela da zaštite novinare, političare i javne ličnosti, ali i javnost od "opasnih manipulacija i laži kojima obiluje televizijski prilog 'Meta porodica' koji je emitovan na televiziji Pink" . "Pozivamo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Republičko javno tužilaštvo da se oglase povodom tvrdnji da novinari ugrožavaju najviše predstavnike Republike Srbije. Bez jasne reakcije ovih institucija samo bi se nastavljala kampanja protiv profesionalnih novinara i institucije bi na ovaj način učestvovale u tim napadima",  piše u saopštenju Nezavisnog Udruženja Novinara Srbije (NUNS).Kako se navodi u saopštenju, televizija Pink je u nedelju uveče u svojoj centralnoj informativnoj emisiji "Nacionalni dnevnik" emitovala  "dvadesetominutni kvazi-dokumentarni film 'Meta porodica', u kom se mnoge javne ličnosti, a među njima mnogi nezavisni novinari, optužuju da u saradnji sa kriminalcima i stranim obaveštajnim službama organizuju likvidaciju Aleksandra Vučića i njegove porodice". "Sugerisanjem da ugrožavaju bezbednost i prizivaju atentat na članove porodice Vučić, ponovo se crta meta na čelo profesionalnim novinarima, a posebno najviše označenim u toj svojevrsnoj "tv-poternici" emitovanoj na televiziji sa nacionalnom pokrivenošću - Stevanu Dojčinoviću, Branku Čečenu, Slobodanu Georgievu i Zoranu Kesiću",  piše u saopštenju. Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija "Lokal Pres" i Slavko Ćuruvija Fondacija.

Srbija

Potpisan ugovor o prodaji Instituta „Jaroslav Černi“

Ministarstvo privrede potpisalo je sa kompanijom Milenijum tim ugovor o prodaji 92 odsto kapitala Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi po ceni od 2,57 miliona evra. Ugovor o prodaji kapitala Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi AD, Beograd između Ministarstva privrede i Кonzorcijuma koji čine pravno lice Društvo za inženjering, proizvodnju i usluge "MILLENNIUM TEAM" i fizička lica kao članovi Кonzorcijuma, potpisan je 4. januara 2022, piše u objavi na sajtu Ministarstva. Ministarstvo privrede je 1. oktobra 2021. godine objavilo poziv za privatizaciju Instituta "Jaroslav Černi". Predmet prodaje bio je paket akcija sastavljen od 924.900 akcija, u vlasništvu Srbije, što predstavlja 92,00239 odsto ukupnog kapitala Instituta. Početna cena iznosila je 2,57 miliona evra.Osim Milenijum tima, na nadmetanju je učestvovala i kompanija "BAUWESEN" iz Lazarevaca, ali je najvišu ponudu istakao Milenijum tim. Institut Jaroslav Černi prihvatio ponudu za privatizaciju?Milenijum tim sprovodi brojne velike projekte u Srbiji, među kojima je i izgradnja Beograda na vodi i već je bio zaintersovan za kupovinu Vodoprivredno privredno društvo (VPD) Smederevo, o čemu je Nova ekonomija već pisala. Nakon naših pitanja upućenih Ministarstvu privrede uklonilo je podatke o njihovoj ponudi za tu kompaniju.U prodaji VPD Smederevo, koje štiti od poplava, Milenijum tim je imao drugu po visini ponudu, a najvišu programerska firma Khaoticen (661.000 evra).Od poplava će nas štititi i IT firma povezana s vlastima, ministarstvo uklanja dokumentaciju

Svet

Kineski kredit i izvođač radova za HE „Dabar“ u Republici Srpskoj

Projekat Hidro-elektrane (HE) Dabar u Republici Srpskoj procenjen je na 330 miliona evra, a deo će se finansirati kreditom kineske EXIM banke (Export-Import Bank of China) u iznosu od 189,4 miliona evra, prenosi portal Capital.ba. Hidroelektranu će graditi kineska kompanija "China Energy Gezhouba Group", a kredit će se otplaćivati 20 godina, sa četiri godine grejs perioda."Republika Srpska, kao davalac garancije, bezuslovno garantuje pravovremeno plaćanje svih dospelih iznosa koji su plativi prema ugovoru o zajmu izmežu CEXIM banke i HE Dabar kao zajmoprimca i 'Elektroprivrede RS' kao jemca", naveli su u Vladi.Otplata glavnice vršiće se u jednakim polugodišnjim ratama, a kamate će se otplaćivati polugodišnje i obračunavaće se na ostatak duga. Kako se dodaje, sa Kinezima je potpisan ugovor o finansiranju i izgradnji HE Dabar snage 159,15 MW (mega-vata). Nominalna kamatna stopa jednaka je šestomesečnom euriboru (prosečna kamatna stopa po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac) plus fiksna marža od 2,3 odsto, uz napomenu da će se euribor računati kao nula ako bude sa negativnim predznakom.Pored navedenog, za kredit mora da se plati i Sinosure premija osiguranja koja iznosi 6,42 odsto od vrednosti zbira glavnoce i kamate, odnosno 15,6 miliona evra.EU će pomoći Crnoj Gori da refinansira kineski kredit?Kineski kredit za autoput „vruće“ pitanje u Crnoj Gori"Plaćanje premije osiguranja je predviđeno u dve jednake godišnje rate i to: prva u roku od 30 dana nakon stupanja na snagu Ugovora o zajmu i druga rata u roku od 12 meseci od plaćanja prve rate", naveli su u Vladi RS.Jednokratna provizija za obradu kredita je 0,5 odsto na iznos kredita, odnosno 947.045 evra. Ako su sredstva raspoloživa, a nepovučena, plaćaće se provizija od 0,5 odsto godišnje.Kako se dodaje nije objavljeno koje su "ostale obaveze plaćanja iz finansijske dokumentacije". Planirani rok za korišćenje kredita je četiri godine.Ukupna vrednost HE Dabar je kako se podseća procenjena na oko 660 miliona konvertibilnih maraka (330 miliona evra). Dodaje se da je cena izgradnje za samo nekoliko godina porasla za 300 miliona maraka, kao i da se može očekivati i novi kredit za realizaciju tog projekta kod domaćih banaka.Prema podacima sa portala Elektro-privrede RS, HE Dabar je derivaciono postrojenje koje se sastoji se od: Akumulacije Nevesinje, Brane Pošćenje, derivacionog tunela, vodostana, cevovoda pod pritiskom, mašinske zgrade, kanala kroz Dabarsko polje, kao i nasipa Grebak i Vranjača.KREDITI KOJE JE UZELA SRBIJASrbija se kod kineske EXIM banke zadužila 1,15 milijardi evra za razne projekte. Kamatne stope na dolarske pozajmice kreću se od 2% za dve deonice brze pruge.Kamatne stope preko 2,5% su za deonice autoputa Surčin-Obrenovac ili Obrenovac-Ljig, do 3% za pozajmicu za most Zemun-Borča ili prvu faze modernizacije termoelektrane "Kostolac B2.Kredit za obilaznicu oko Beograda uzet je u juanima, sa 2,5% kamate.Kineski kredit za auto-put u Crnoj Gori koji je uzet kod EKSIM banke i koji iznosi preko milajrdu dolara, postao je vruća tema 2019. godine. Tada su se javili problemi u vezi sa njegovom otplatom, a pomoć Crnoj Gori u servisiranju tog duga kasnije je najavila Evropska unija.

Srbija

Predloženo da se rok za zamenu oružnih listova produži do 2024.

U skupštinsku proceduru upućen je predlog da se rok za zamenu isprava, oružanih listova, dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbednost i odobrenja za držanje oružja, izdatih po prethodno važećem zakonu produži za dodatne dve godine, odnosno do 5. marta 2024. godine. Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji podneo je narodni poslanik Marijan Rističević, sa predlogom da se zakon donese po hitnom postupku. Predlaže se da se rok za zamenu isprava, oružanih listova, dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbendost i odobrenja za držanje oružja, izdatih po prethodno važećem zakonu, produži za dodatne dve godine, odnosno do 5. marta 2024. godine.KRIK: Sumnjive transakcije u srpskoj industriji oružjaPrethodno je Zakonom o izmeni Zakona o oružju i municiji koji je usvojen 2020. godine rok za podnošenje zahteva za izdavanje isprava produžen za dodatnih dve godine, do 5. marta 2022. godine."Imajući u vidu trajanje pandemije koronavirusa koja je i dalje prisutna, postoje objektivni razlozi zbog kojih građani vlasnici oružja nisu bili u prilici blagovremeno da izvrše svoje obaveze i izvrše zamenu isprava o oružju i postoje opravdani razlozi za dodatno produženje ovog zakonskog roka", piše u predlogu Zakona. Zakon je predložen po hitnom postupku radi otklanjanja mogućnosti za nastupanje štetnih posledica zbog neprodužavanja roka, kao i da bi se građanima koji do sada nisu zamenili isprave omogućilo da u dodatnom roku izvrše zamenu isprava kod nadležnih organa. Ekonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijama

Srbija

Tijana Milovanović (Ukras): Inovacije u rukavicama

U otežanim uslovima poslovanja uspeli smo da obezbedimo kontinuitet proizvodnje i ponudili smo inovativne zaštitnih rukavica, kaže Tijana Milovanović, direktorka preduzeća za proizvodnju zaštitnih rukavica „Ukras“ iz Vranja. Sektor proizvodnje lične zaštitne opreme je usko povezan sa ostalim industrijskim granama. U poslednje dve godine koliko traje pandemija, uslovi rada su se promenili u gotovo svim privrednim delatnostima.Kupci njihovih zaštitnih rukavica i druge opreme su preduzeća iz metalo-prerađivačke, drvne, građevinske, automobilske, elektro i lake industrije.„Proizvodnja automobila je smanjenja, pa je samim tim i tražanja za ličnom zaštitnom opremom opala. Sa druge strane tražnja za proizvodima metaloprerađivačke industrije se povećala, pa u skladu sa tim povećava se potražnja i za proizvodima lične zaštitne opreme“, kaže direktorka ovog vranjskog preduzeća koje proizvodi zaštitne pletene rukavice od pamuka, kevlara, mikrofilamenta, poliestera i poliamida.Pandemija je uticala na pokretanje inovativnih aktivnosti u ovoj porodičnoj firmi osnovanoj pre tri decenije. „Kad je proglašena epidemija u Srbiji, cene rukavica i maski za jednokratnu upotrebu su vrtoglavo skočile, a nije ih ni bilo i tako smo došli na ideju da proizvedemo novi model. Pošto su naše zaštitne rukavice od pamuka pogodne i za vožnju i za rad na „touch screen-u“ telefona i računara, proizveli smo rukavice za višekratnu upotrebu, koje mogu da se koriste u svakodnevnim ličnim i poslovnim aktivnostima“, kaže ona.  Najtraženiji proizvodi su pletene zaštitne rukavice od pamuka i obim proizvodnje ovog proizvoda je povećan za 20 odsto. Ali, kupuju se i rukavice od kevlara (vlakna tog materijala imaju zateznu čvrstoću), kao i kombinacije kevlara i pamuka koje su jedinstven proizvod ne samo tržištu Balkana, već i šire. I obim proizvodnje ova dva modela rukavica je povećan za oko 20 odsto.„Cene prediva pamuka su se povećale za oko 25 odsto, a prediva kevlara za oko 30 odsto. Zapravo cene svih repromaterijala su povećane, kao i transport i ostale usluge, pa nam je stoga poslovanje dodatno otežano. Pandemija je omela aktivnosti vezane za izvoz proizvoda, ali s obzirom na to da su proizvodi sertifikovani „CE“ znakom, planiramo izvoz u skorijoj budućnosti“, kaže on. Proizvodni proces je automatizovan, mašinski se proizvodi oprema i zaposleno je samo petoro radnika. „Preduzeće je uspelo da opstane 90-tih godina u najtežim vremenima za tekstilnu industriju, ali i da se polako razvija i unapređuje. Na početku smo proizvodili samo jedan model zaštitnih rukavica, danas proizvodimo petnaest modela, među kojima su i zaštitne rukavice viskog stepena neprosecivosti, za rad na posebno zahtevnim radnim mestima. Takođe se u partnerstvu sa drugim kompanijama bavimo i proizvodnjom zaštitne odeće“, kaže ona. Ona očekuje da će nova 2022. godina biti teža od prethodne.„Pandemija i dalje traje, cene svih repromaterijala, transporta, usluga su povećane i to će verovatno uticati na tražnju. Velika borba je pred privrednicima. Ipak, naučili smo da radimo u otežanim uslovima i nadam se da će nam to olakšati opstanak na tržištu“, ocenila je Milovanović.Na ekonomiju utiče sve, prema njenim rečima, od vremenskih nepogoda do politike.„Biti preduzetnik znači da je potrebno imati dodatnu snaga i mudrost da bi se se očuvala poslovna aktivnost i opstalo na tržištu. Zato je preduzetnicima koji se bave proizvodim delatnostima potrebna veća podrška i sa nacionalnog i sa lokalnog nivoa, kroz olakšice, ali i zaštitu domaćih proizvoda“, kaže ona. Prema njenoj oceni, posebnu podsticajnu podršku treba dati ženama preduzetnicama i socijalnom preduzetništvu.„Zakon o socijalnim preduzećima je usvojen na Vladi, sada je u skupštinskoj proceduri, ali za razvoj socijalnog preduzetništva potrebna je podrška svih relevantnih aktera, kako sa nacionalnog i lokalnog nivoa, tako i kompletne privrede, a socijalna preduzeća to višestruko uzvrate zajednici kroz smanjenje broja nezaposlenih iz teško zapošljivih grupa, ali i kroz poreze, pa su benefiti višestruki“, smatra direktorka ove porodične kompanije.

Srbija

Konačno raspisan tender za izgradnju podzemne garaže „Pinki“

"Parking servis" Beograd raspisao je tender za izgradnju podzemne garaže "Pinki" sa izradom tehničke dokumentacije. Procenjena vrednost javne nabavke je 700 miliona dinara.Objekat planirane javne podzemne garaže nalazi se ispod platoa Sportskog centra "Pinki". Parking garaža je planirana kao jednoetažna podzemna garaža sa 150 parking mesta, piše u specifikaciji. Javna nabavka obuhvata uslugu izrade tehničke dokumentacije za izgradnju javne podzemne garaže i radove na izgradnji javne podzemne garaže.Osim parking prostora, u objektu su planirane pomoćne, tehničke i sanitarne prostorije. U zonama ulaza i izlaza, planirani su i prostori u funkciji naplate, kontrole i obezbeđenja.Ulazna rampa nalaziće se na prilazu iz ulice Gradski park, dok će izlazna rampa biti u Nemanjinoj ulici. Ukupni kapacitet garaže iznosi 150 parking mesta, od čega je za potrebe parkiranja osoba sa invaliditetom planirano 8 parking mesta (oko 5 odsto).Kako piše u dokumentaciji, lokacija prostora gde će se graditi garaža je javni park ispred zgrade Doma sportova Pinki."Terenskom analizom postojećeg stanja utvrđeno je da se plato ispred SC „Pinki“ koristi za parkiranje vozila. Usled neadekvatnog korišćenja predmetnog prostora, postojeće popločavanje od betonskih ploča je propalo, a zelene površine su devastirane. Na pojedinim mestima betonske ploče su naknadno zamenjene betonom i asfaltom".U planu je i rekonstrukcija postojećeg platoa prema uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture sa zadržavanjem postojeće nivelacije.