Najnovije

Srbija

Da li su Ustav i zakoni dovoljan uslov za nezavisno pravosuđe?

Ustavno rešenje i zakonske norme nisu sami dovoljni da pravosuđe postane efikasnije i nezavisnije. Potrebna je i svest tužilaca, spremnost za prihvatanje odgovornosti, rad sa mladim generacijama, i pre svega vreme, ocenjeno je na konferenciji koje je organizovalo Udruženje javnih tužilaca i zamena javnih tužilaca Srbije (UTS).Veća samostalnost tužilaca, ukidanje monokratskog sistema (neće biti zamenika već će svi postati tužioci), proširena definicija imuniteta javnih tužilaca i dodeljivanje nadležnosti rešavanja statusnih pitanja Visokom savetu tužilaštva UTS navodi kao najznačajnije promene u pravosuđu ukoliko bude usvojen sadašnji Predlog izmena Ustava. Predsednik upravnog odbora UTS-a Radovan Lazić rekao je da Ustavno rešenje nije dovoljno da bi se zaista prasvosuđe promenilo i bilo efikasnije i nezavisnije. On kaže da pored normativnog uslova koje daje veću samostalnost tužilaštvu, postoje još neki da bi se to osetilo u postupku koje tužilaštvo vodi. "Mehanizam uticaja može da se ostavruje i preko policije, pošto tužilaštvo nema kontrolu nad policijom. Preko policije kao servisa tužilaštva u predistražnom postupku se može osećati politički uticaj", rekao je Lazić. "Nema nezavisnog sudstva bez ekonomske nezavisnosti sudija"Lazić je naveo da je za efikasnije i nezavisnije pravosuđe potrebna i svest sudija i tužilaštva o tome koliko oni žele da budu nezavisni.Potreban je, kaže Lazić, rad sa mladim generacijama, mladim tužiocima i budućim tužiocima, koji su još uvek studenti, da se nauče samostalnosti, da se nauče da mogu da donose odluke i da preuzmu odgovornost.Prema njegovim rečima, rešenja koja donose ustavni amandmani predstavljaju korak napred, međutim, to nije dovoljno jer svaki zakon pa i Ustav zavisi od njegovog sprovođenja. "Ako ne postoji dovoljna svest sudija i tužilaštva o nezavisnosti, ako ne postoji spremnost za prihvatanje odgovornosti, onda sama rešenja neće ostaviti vidljive efekte", rekao je on. Izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe zahtevaju referendumPorofesor Ustavnog prava u Novom Sadu Slobodan Orlović izjavio je da je vrlo problematično što mislimo da Ustavom i zakonom možemo da promenimo na bolje ono što traje već godinama, decenijama.  "Ne možete prostom normom, makar ona bila ustavna, da učinite za tužilaštvo ono što može svako od vas ko je unutra ove grane, što može svako od vas ko ima dostojanstvo, integritet, znanje, za to je potrebno vreme, potrebno je obrazovanja, materijalni položaj", rekao je Orlović i dodao da tek onda može da se govori o tome da tužilaštvo ima sve prerogative nezavisnosti.Počasna predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević rekla je da su ustavni amandmani važan korak ka nezavisnosti, da je sami po sebi ne mogu doneti, ali da obezbeđuju da ona jača."Pored svega, ovi amandmani su bolji od onih iz 2018. godine, i od sadašnjeg Ustava, ne u tome što zadržavamo većinu u savetima koje imamo, već u tome što se iz Skupštine izmešta izbor sudija, tužilaca, predsendika sudija, što se polovina članova Viskog saveta neće birati u Skupštini", rekla je ona. Ona je istakla da je funkcionalna nadležnost članova Visokog saveta sudstva povećana jer se garantuje da za mišljenje izraženo u vršenju svoje funkcije ne mogu odgovarati."To je nešto što je garancija da svaki sudija, svaku tužilac može da izađe i da kaže svoj stav, naravno uvek uz potrebu da bude uzdržan da ne bi izazivao utisak da je pristrasan", rekla je ona.

Srbija

MMF: Rast BDP-a Srbije 6,5 odsto do kraja godine

Međunarodni monetarni fond (MMF) ocenjuje da je da će rast bruto-domaćeg proizvoda do kraja godine iznositi 6,5% dok će 2022. nastaviti sa visokim rastom od 4,5%, saopštila je Nardona banka Srbije. Prema navodima NBS MMF ocenjuje da će inflacija biti u porastu još nekoliko meseci.Misija MMF-a je ocenila da je aktuelno kretanje inflacije pod uticajem privremenih faktora, kao i globalnih kretanja koja utiču na cene energenata i cena neprerađene hrane. Očekuju da će se, kao i u drugim zemljama, inflacija još nekoliko meseci kretati na sličnim nivoima, nakon čega će se, tokom 2022. godine, vratiti u ciljani koridor. MMF i NBS su inače vodili dvonedeljne razgovore na kojima su razmotrena aktuelna i projektovana fiskalna, monetarna i ukupna makroekonomska kretanja, kao i realizacija utvrđenih ciljeva ekonomskog programa. NBS: Stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala nepromenjenaNovi milionski posao NBS-a za starog ponuđača Misija MMF-a je ocenila da je NBS adekvatno reagovala pooštravajući monetarne uslove povećanjem prosečne repo stope unutar koridora kamatnih stopa, ne menjajući referentnu kamatnu stopu. Dodaje se i da je bazna inflacija u Srbiji relativno stabilna, što ukazuje da su inflatorni pritisci privremenog karaktera."Projektovano je i dalje smanjenje deficita tekućeg računa na oko 4% BDP ove godine, uz zadržavanje njegove potpune pokrivenosti neto prilivom stranih direktnih investicija. Ocenjeno je i da je bankarski sektor ostao stabilan, dobro kapitalizovan i likvidan. Zaključuje se i da je kurs dinara ostao stabilan", piše u saopštenju NBS.Misija ocenjuje i da su tokom 2021. zabeleženi odlični fiskalni rezultati i po tom osnovu Srbija će imati za 2% niži deficit u odnosu na prethodno planirani. MMF ocenjuje da Srbija nastavlja sa strukturnim reformama, kao i da neke važne reforme tek predstoje poput razvoja tržišta kapitala u cilju dodatne podrške domaćim investicijama.NBS objavila listu sistemski značajnih banaka u 2021. godini

Svet

Uzbunjivać prijavio poslodavca, dobio nagradu od 200 miliona dolara

Nezavisna agencija vlade SAD, The Commodity Futures Trading Commission (CFTC), nagradila je bivšeg radnika Dojče banke (Deutsche Bank) iznosom od skoro 200 miliona dolara što predstavlja najveću isplatu ikada u okviru američkih programa za uzbunjivanje.Uzbunjivač je izrazio zabrinutost zbog manipulacije LIBOR-a (Londonska međubankarska referentne kamatne stopa), navodi Fajnenšl tajms.Isplata od skoro 200 miliona dolara je najveća isplata u okviru programa uzbunjivača.Američka tela za regulaciju finansijskih derivata saopštili su da je uplata izvršena za blagovremene originalne informacije koje su značajno doprinele već otvorenoj istrazi što je dovelo do uspešnog izvršavanja akcije.CFTC nije identifikovala uzbunjivača, njegovog poslodavca ili povezane regulatorne mere. Oni koji su upoznati sa problemom, izneli su da se nagrada odnosi na nagodbu od dve i po milijarde dolara koje je Dojče banka platila nakon istrage o manipulaciji LIBOR-om.Barclays, Société Générale i Dojče banka su bile među onima koje su postigle nagodbu sa CFTC-om zbog ovog skandala.Advokatska kancelarija Kirby McInerney je u izveštaju idefinkovala uzbunjivača kao svog klijenta koji je pružio brojne dokaze, dokumente kao i informacije o trgovini u 2012. godini, koje su pokrenule istragu CFTC kao i američkih i stranih regulatora po pitanju manipulacije ključnim finansijskim merilima koje koriste globalne banke.Od izdavanja prve nagrade u 2014, CFTC je dodelio uzbunjivačima više od 300 miliona dolara, koji imaju pravo na 10 do 30 procenata naplaćenih novčanih kazni.Dojče banka je odbila da komentariše.

Paradajz u njivi

Srbija

Leskovački povrtari bi uskoro mogli da dobiju državnu hladnjaču

U Leskovcu će biti sagrađena hladnjača za skladištenje viškova proizvoda, a objekat će na određeno vreme biti ustupljen na upravljanje tamošnjim povrtarima, najavio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivede Branislav Nedimović.Budući skladišni kapaciteti nalaziće se u „Zelenoj zoni“, a Vlada bi trebalo da finansira deo ovog projekta, pišu Novosti.Biće u vlasništvu države, dok će poljoprivredni proizvođači moći da ih koriste kako bi viškovi proizvoda sačekali adekvatnu cenu i tek tada „izašli“ na tržište. Podsetimo, u julu su leskovački povrtari poklanjali sugrađanima besplatno delili paradajz jer su bili revoltirani otkupnom cenom koja je pala na 10 dinara.Nedimović je rekao i da je JP „Srbijavode“ odobrilo 18 miliona dinara namenjenih obnovi i izgradnji infrastrukture važne za meštane Svirca i Turekovca, a da će ovaj projekat biti delom finansiran i sredstvima iz leskovačkog budžeta. Radi se o vodosnabdevanju Svirca i Turekovca i izgradnji, odnosno obnovi oštećenih propusta u vreme poplava.

Srbija

Čak i internet radnja mora da se zaključava

Meta hakera mogu da budu svi korisnici interneta, pa su sve mere zaštite dobrodošle, kažu učesnici panela Bezbedan sajt – bezbednija e-trgovina koji je organizovala Fondacija Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). Stručnjaci podsećaju da sa rastom elektronske trgovine rastu i pretnje za bezbednost internet portala."Svako ko ima sajt, prezentacioni ili e-prodavnicu, mora da ih zaštiti. Firma treba da misli o šteti koja može da nastane, o poslovnoj reputaciji koju može da izgubi, mora da zaštiti klijente. Veličina kompanije nije bitna, kriminalci ne biraju veličinu,U bezbednost je prema njegovim rečima potrebno uložiti onoliko kolika je vrednost onoga što se čuva. Čak i prezentacioni sajt zahteva zaštitu od malvera, krađe podataka, zaštitu baze, ali i zaštitu domena i DNS-a, a dostupne metode za do su tri vrste zaštite nacionalnih domena (.rs/.срб).Ipak, bezbednost nije prva stvar o kojoj preduzeća misle kada prave sajt, kaže Petar Kordić iz Live škole WordPress i dodaje da klijenti kada naručuju sajtove retko ili gotovo nikad ne pominju njegovu bezbednost i održavanje."Često me pozovu da se pozabavim sajtovima koji su napravljeni, a po nekoliko godina nisu održavani, od neaužurirane teme, do neažuriranih plaginova. Dešavalo se da neki podaci ne mogu da se povrate, ponekad čak ni baza ne može da se spase," upozorava Kordić.Voditeljka TV Pink ostala bez angažmana za motivacione govore nakon pisanja Nove ekonomijeStručnjak za sajber bezbednost: Nema kompjuterske opreme koja nije hakovana Nikola Radojčić iz kompanije Dechko Tzar/Braća burazeri kaže da su preduzetnici opterećeni dnevnim poslovanjem. U prodavnici brenda čiji je suvlasnik još nema onlajn plaćanje, pa ima jednu brigu manje o transakcijama. Stručnjak za elektronska plaćanja i e-trgovinu, Aleksandar Birovljev, naglasio je da preduzeća ne treba da se plaše plaćanja onlajn karticama jer se danas u tim procesima upotrebljava takozvani payment link/payment gateway sistem, kao i 3D secure zaštita koja pruža dodatnu potvrdu i proveru da karticu koristi njen vlasnik.On kaže da firme o svojim sajtovima treba da razmišljaju u skladu izrekom "Niko nije toliko bogat da kupuje jeftine stvari", bilo da je reč o platformi, hostingu ili SSL sertifikatima. Birovljev upozorava da virtuelna prodavncia mora da se zaštiti isto kao ona iz realnog sveta na koju se stavlja katanac ili rešetka na ulaz.Kako da bezbedno kupujete preko interneta?Nema prava na internetu bez predstavnika tehnoloških kompanija

Svet

EU: Od sledeće godine za ulazak biće potrebna „instant viza“

Evropski sistem za odobravanje putovanja (ETIAS) trebalo bi da postane kompletno operativan tokom 2022. godine nakon čega će građani iz više od 60 zemalja, među kojima je i Srbija, morati da apliciraju za dozvolu za ulazak u Šengen zonu. Pored Srbije ova odluka će važiti i za Sjedinjene Američke Države, Кanadu, Japan i druge države.Da bi ušli na teritoriju neke od zemalja EU, grđani Srbije će prvo morati da popune online aplikaciju gde će ostaviti svoje lične podatke, podatke o pasošu, zemlju u koju prvo putuju, podatke o eventualnom kriminalnom dosijeu, boravku u ratnim područjima, kao i eventualnu zabranu posete određenim zemljama.Punoletni građani će ovu uslugu plaćati sedam evra, dok će za maloletne biti besplatna. Kada putnik jednom uđe u zemlju koju je naveo kao prvu destinaciju, moći će da putuje u bilo koju drugu zemlju članicu EU.Iz Ministarstva za evropske integracije za biznis.rs kažu da ova ideja postoji već pet godina, ali da će biti komplikovana za primenu. Cilj celog projekta este centralizacija podataka o ljudima koji posećuju zemlje Evropske unije kako bi se omogućila prevencija rizika.Oko 97 odsto prijava bude odobreno automatski u roku od 96 časova, dok će o ostalim prijavama odlučivati nacionalne jedinice ETIAS-a.„Ovakav način centralizovane obrade podataka biće povezan sa različitim bazama, koje će pružiti dodatne podatke o podnosiocima prijava, čime će se smanjiti potencijalni bezbednosni i zdravstveni rizici po samu Evropsku uniju, njene građane i one koji u njoj borave”, dodaju iz Ministarstva.

Srbija

Srbija uređuje dodelu državne pomoći za životnu sredinu i energetiku

Vlada Srbije usvojila je uredbu iz oblasti kontrole državne pomoći koja se odnosi na zaštitu životne sredine i energetiku kojom se uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti državne pomoći.Ova uredba se odnosi na pomoć učesnicima na tržištu u sektoru energetike, kao i na državnu pomoć za zaštitu životne sredine svim učesnicima na tržištu, bez obzira na sektor privrede kojem pripadaju, odnosno delatnosti koje obavljaju. Uredbom se, između ostalog, uređuju usklađenost državne pomoći koja će se dodeljivati za izmeštanje privrednih subjekata na nove lokacije radi zaštite životne sredine, za mere adekvatnosti proizvodnje proizvođačima električne energije, za izradu studije životne sredine, ulaganje u energetsku infrastrukturu.Uređuju se i uslovi i kriterijumi za državnu pomoć za ulaganje u reciklažu i ponovnu upotrebu otpada, energetski efikasno daljinsko grejanje i hlađenje, remedijaciju kontaminiranih lokacija, prikupljanje i skladištenje ugljenika, ulaganje u mere energetske efikasnosti, smanjenje dažbina za životnu sredinu, prikupljanje i skladištenje ugljenika, podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije.. Vlada Srbije izdvaja 500 miliona dinara za energetsku efikasnostGrađani se za subvencionisanje energetske efikasnosti prijavljuju od julaU uredbi piše da se državna pomoć za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike smatra se usklađenom ako se dodeljuje učesniku na tržištu koji se ne nalazi u postupku povraćaja državne ili de minimis pomoći, kao i učesnicima na tržištu koji nisu bili u teškoćama (u smislu propisa o kontroli državne pomoći) na dan 31. decembar 2019. godine. Individualna državna pomoć se smatra usklađenom, između ostalog, ako je utvrđeno da bi dovela do znatnog povećanja veličine projekta ili obima delatnosti, ukupnog iznosa koji korisnik ulaže u projekat ili delatnost, brzine realizacije projekta ili delatnosti. 

Srbija

Vlada definisala pravila za dodelu male pomoći

Vlada Srbije usvojila je uredbu koja definiše pravila i uslove za dodelu pomoći male vrednosti.  Pomoć male vrednosti (de minimus pomoć) dodeljivaće se za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa.(u daljem tekstu: de minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa), određuje gornja granica iznosa pomoći, kumulacija, kao i obaveze davalaca i korisnika te pomoći.   De minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa je pomoć koja nema značajan uticaj na narušavanje konkurencije na tržištu i na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije, u skladu sa zakonom.Odluku o opravdanosti dodele de minimis pomoći za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa donosi davalac, koji o tome obaveštava Кomisiju za kontrolu državne pomoći. Odredbe ove uredbe primenjuju se na pomoć koja se dodeljuje učesnicima na tržištu koji obavljaju usluge od opšteg ekonomskog interesa.Кorisnik de minimis pomoći za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa je učesnik na tržištu kome je povereno obavljanje usluge od opšteg ekonomskog interesa. Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredbe ove uredbe ne primenjuju se na pomoć koja se dodeljuje:1) za podsticanje izvoza, odnosno za delatnosti koje direktno utiču na obim izvoza, uspostavljanje i funkcionisanje distributivne mreže ili za pokriće drugih tekućih rashoda (operativnih troškova) učesnika na tržištu povezanih sa izvoznim aktivnostima;2) za davanje prednosti domaćim proizvodima u odnosu na uvozne proizvode;3) učesniku na tržištu koje posluje u sektoru uglja;4) učesniku na tržištu koji obavlja delatnost drumskog prevoza tereta kroz najam ili za naknadu;5) učesniku na tržištu koji nije bio u teškoćama u smislu člana 6. Uredbe o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći za sanaciju i restrukturiranje učesnika na tržištu u teškoćama („Službeni glasnik RS”, broj 62/21) na dan 31. decembra 2019. godine.Izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju značenje određeno zakonom i podzakonskim aktima kojima se uređuje kontrola državne pomoći.Gornja granica de minimis pomoći za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesaDe minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa može da se dodeli jednom učesniku na tržištu u visini do 57.500.000,00 dinara u bilo kom periodu u toku tri uzastopne fiskalne godine bez obzira na instrument, namenu i davaoca pomoći.Trogodišnji period iz stava 1. ovog člana obuhvata tekuću i prethodne dve fiskalne godine. De minimis pomoć pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa koja se dodeljuje u obliku bespovratnih novčanih sredstava izražava se u bruto iznosu, tj. iznosu pre odbitka poreza i drugih naknada.Ako se de minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa ne dodeljuje u obliku bespovratnih sredstava, iznos pomoći mora biti izražen u obliku bespovratnih novčanih sredstava, tj. u njihovoj (bruto) novčanoj protivvrednosti. De minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa koja se isplaćuje u više rata diskontuje se na vrednost pomoći u trenutku dodele, pri čemu se za diskontovanje koristi diskontna stopa koja važi u trenutku dodele.Transparentna de minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa De minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa je transparentna ako je moguće unapred izračunati tačan iznos bruto novčane protivvrednosti pomoći bez potrebe za procenom rizika.Кriterijum transparentnosti ispunjavaju sledeći instrumenti (oblici) dodele de minimis pomoći iz stava 1. ovog člana: 1) krediti ako je bruto novčana protivvrednost pomoći izračunata na osnovu referentne stope koja važi u trenutku dodele;2) dokapitalizacija;3) mere finansiranja rizičnog ulaganja;4) individualna pomoć koja se dodeljuje na osnovu garantne šeme ako iznos  zagarantovanog dela osnovnog kredita ne premašuje 431.250.000,00 dinara po učesniku na tržištu i ako garancija ne premašuje 80% predmetnog kredita;5) subvencija;6) drugi instrumenti u skladu sa zakonom.Ako je zagarantovani deo kredita manji od iznosa iz stava 2. tačka 4) ovog člana bruto novčana protivvrednost pomoći izračunava se kao proporcionalni deo gornje granice utvrđene u članu 4. ove uredbe.Garantna šema je transparentna ako sadrži metodologiju za izračunavanje bruto novčane protivvrednosti pomoći sadržane u garanciji. De minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa kumulira se sa svim drugim de minimis pomoćima, dodeljenim u tekućoj i u prethodne dve fiskalne godine, do gornje granice utvrđene u članu 4. ove uredbe.Кumulacija iz stava 1. ovog člana vrši se sabiranjem svih iznosa de minimis pomoći koja je po bilo kom osnovu dodeljena u tekućoj i u prethodne dve fiskalne godine.De minimis pomoć  kumulira se sa drugim vrstama državne pomoći koja se dodeljuje za iste opravdane troškove samo do visine (intenziteta) državne pomoći koja predstavlja gornju granicu do koje se može dodeliti ukupan iznos državne pomoći u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći. De minimis pomoć ne dodeljuje se za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa za čije obavljanje se već dodeljuje naknada bez obzira da li takva naknada predstavlja državnu pomoć ili ne.Obaveze davaoca i korisnika Davalac de minimis pomoći za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa:1)pre dodele nove pomoći, pribavlja od korisnika pomoći pisanu izjavu da li mu je već dodeljena de minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa u tekućoj i u prethodne dve fiskalne godine u skladu sa ovom uredbom ili drugim propisom koji uređuje dodelu de minimis pomoći, ili bilo koja druga državna pomoć, uz navođenje iznosa, davaoca državne ili de minimis pomoći i namene, odnosno vrste državne pomoći;2)pre dodele nove pomoći vrši kumulaciju i utvrđuje ispunjenost pravila i uslova za dodelu pomoći iz ove uredbe;3)u pisanoj formi, obaveštava korisnika o tome da mu dodeljuje de minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa, kao i o iznosu pomoći izraženom u obliku bruto novčane protivvrednosti pomoći koju mu dodeljuje;4)u roku od 15 dana od dana dodele, Кomisiji za kontrolu državne pomoći dostavlja podatke o dodeljenoj pomoći za potrebe vođenja registra državne pomoći i de minimis pomoći;5)vodi evidenciju o dodeljenoj pomoći po pojedinačnim korisnicima pomoći; 6)čuva podatke i dokumenta o dodeljenoj pomoći deset godina od dana njene dodele; 7)na pisani zahtev Кomisije za kontrolu državne pomoći dostavlja sve podatke i dokumenta; 8)dostavlja Кomisiji za kontrolu državne pomoći podatke o dodeljenoj pomoći za potrebe izrade godišnjeg izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći.Davalac pomoći dužan je da vrši kontrolu trošenja javnih sredstava i korišćenja tih sredstava za dodelu de minimis pomoći za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa i u obavezi je da vrši nadzor da li korisnik pomoći troši sredstva u predviđenom iznosu i za namenu za koju su mu ta sredstva dodeljena, kao i to da li je korisnik pomoći ispunio svoju obavezu zbog koje su mu sredstva i dodeljena i koja je bila predviđena kao uslov za dodelu te pomoći.Кorisnik de minimis pomoći za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa dužan je da postupi po zahtevu davaoca iz stava 1. tačka 1) ovog člana.Ako se pomoć dodeljuje na osnovu šeme pomoći, rok iz stava 1. tač. 4) i 6) ovog člana počinje da teče od dana dodele poslednje individualne državne pomoći na osnovu te šeme.

Svet

Škoda prekinula proizvodnju, poslala radnike kućama

Škoda je prekinula proizvodnju u sve svoje tri fabrike u Češkoj zbog nedostatka čipova, poluvodiča i ostalih automobilskih dijelova, prenosi HRT. Ostavlnjea je samo jedna proizvodna linija. Zaposlenici su poslati kući i primaće 80 odsto svojih prosečnih primanja.Prekid rada u Škodi predstavlja novi pokazatelj teškoća u kojima su se našli svetski trgovinski lanci.U kompaniji procjenjuju da će se proizvodnja normalizovati polovinom 2022. godine,Podsetimo, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je polovinom oktobra ove godine posetio Prag, kada je prilikom ove posete najavljeno da će „Škoda“ do kraja godine početi proizvodnju tramvaja u Kragujevcu.Zamenik gradonačelnika je takođe rekao de će Grad Beograd „u narednih pet godina kupiti 80 novih trolejbusa, kao i 120 tramvaja, tako da će uz kupovinu 500 autobusa na prirodni gas, od koji se prvih sto već nabavlja, značiti potpunu zamenu voznog parka gradskog prevoznika”, navedeno je na sajtu Grada.

Srbija

Nova platforma za saradnju sa privrednicima iz dijaspore

Privodi se kraju izrada prezentacije "Poslovnog atlasa Srbije i dijaspore"  koji bi trebalo da bude predstavljen u decembru. Reč je o platformi koja će povezivati privrednike iz Srbije sa zainteresovanim privrednicima i investitorima iz dijaspore, kako bi ostvarivali poslovne projekte i ulagali u našu zemlju, rekao je Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za internacionalizaciju Privredne komore. Pored lokalnih samouprava predloge za poslovnu saradnju će moći da ostavljaju i pojedinci koji imaju poslovne ideje, ali nemaju finansijsku podršku. "Za sada platforma je namenjena samo dijaspori sa nemačkog govornog područja i obuhvata Nemačku, Austriju i Švajcarsku. Кasnije će se raditi platforma i za druge zemlje, pre svega tamo gde ima mnogo ljudi iz srpske dijaspore, pre svega SAD i Australiju", rekao je Stanić.Platforma "Poslovni atlas Srbije i dijaspore" razvija se u okviru Link Up! Serbia II projekta, koji finansira Austrijska razvojna saradnja, a implementira Međunarodni centar za razvoj migracionih politika (ICMPD) u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

Srbija

Uskoro nova platforma za saradnju sa privrednicima iz dijaspore

Privodi se kraju izrada prezentacije "Poslovnog atlasa Srbije i dijaspore"  koji bi trebalo da bude predstavljen u decembru. Reč je o platformi koja će povezivati privrednike iz Srbije sa zainteresovanim privrednicima i investitorima iz dijaspore, kako bi ostvarivali poslovne projekte i ulagali u našu zemlju, rekao je Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za internacionalizaciju Privredne komore. Pored lokalnih samouprava predloge za poslovnu saradnju će moći da ostavljaju i pojedinci koji imaju poslovne ideje, ali nemaju finansijsku podršku. "Za sada platforma je namenjena samo dijaspori sa nemačkog govornog područja i obuhvata Nemačku, Austriju i Švajcarsku. Кasnije će se raditi platforma i za druge zemlje, pre svega tamo gde ima mnogo ljudi iz srpske dijaspore, pre svega SAD i Australiju", rekao je Stanić.Platforma "Poslovni atlas Srbije i dijaspore" razvija se u okviru Link Up! Serbia II projekta, koji finansira Austrijska razvojna saradnja, a implementira Međunarodni centar za razvoj migracionih politika (ICMPD) u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

Srbija

„Uništavanje prirode godišnje košta 258 milijardi dolara“

Kažnjiva dela protiv životne sredine na svetskom nivou koštaju 258 milijardi dolara godišnje i često se povezuju sa utajom poreza i korupcijom, saopštila je organizacija za očuvanje prirode WWF Adria. Ona predstavljaju i četvrtu najunosniju aktivnost organizovanog kriminala u svetu, nakon trgovine ljudima, drogom i oružjem."Nova Evropska crvena lista ptica, koju je objavio Birdlife International, otkriva da je u Evropi trenutno ugrožena 71 vrsta ptica. Orao krstaš, ptica sa našeg grba, je strogo zaštićena vrsta sa svega tri gnezdeća para u Srbiji. Posledice kažnjivih dela protiv zaštićenih divljih vrsta, poput krivolova, trovanja i ilegalne trgovine su veoma ozbiljne i mogu dovesti do nestanka pojedinih vrsta", kaže Iva Svilar iz organizacije WWF Adria.Ona napominje da je pored gubitka staništa trovanje jedan od glavnih faktora koji ugrožava ptice grabljivice u Srbiji, ali i širom Evrope. WWF je započela kampanju, jer kako naglašava želi da ukaže na kažnjiva dela protiv divljih vrsta: ubijanje, trovanje, zarobljavanje i krijumčarenja.WWF Adria je zgob toga pokrenula je kampanju poda nazivom "Zločini protiv živih bića su zločini protiv života". Cilj je podizanje političke i društvene svesti o ozbiljnim kažnjivim delima protiv divljih vrsta.Zašto nam izumiru pticeSvaka peta vrsta ptica u Evropi ugrožena "Jesetrarske (riblje) vrste poput kečige koja je u trajnoj zabrani izlova i morune koja je krajnje ugrožena i dalje se u velikoj meri izlovljavaju za prodaju na crnom tržištu. Medvedi i vukovi su česte žrtve krivolova, dok mnoge vrste ptica stradaju zbog trovanja i nezakonitog ubijanja", naglašava se u saopštenju. Svojom kampanjom WWF želi da poveća znanje i razumevanje o neprocenjivoj šteti koju zločini protiv divljih vrsta čine i samim ljudima. Kampanja je deo WWF-ovog Life Swipe projekta. Poziva nas da se osvrnemo na to da su i divlje životinje živa bića koja trpe i ispaštaju zbog zločina ljudi.

Srbija

Vlada Srbije usvojila rebalans budžeta, više novca za kapitalne investicije

Vlada je usvojila predlog rebalansa budžeta za 2021. godinu kojim je za kapitalne investiije izdvojeno približno 478 milijardi dinara, odnosno 7,8 odsto BDP-a. Vlada je u saopštenju navela  da će javni dug na kraju godine iznositi do 58,2 odsto, umesto 60 odsto BDP-a, kako je iznosila prethodna procena.U odnosu na aprilski rebalans, fiskalni deficit je smanjen na 304,5 milijardi i on sada iznosi 4,9 odsto BDP-a, umesto planiranih 6,9 odsto BDP-a.U saopštenju se navodi da ukupni budžetski prihodi predviđeni rebalansom iznose 1.488,5 milijardi dinara.Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.279,3 milijarde dinara (povećanje od 111 milijardi dinara), a neporeski u iznosu od 191,5 milijardi (povećanje od 21,1 milijardu).U strukturi prihoda poreski prihodi čine 85,9 odsto, neporeski 12,9 odsto, dok se ostatak od 1,2 odsto odnosi na donacije, piše. Rebalansom budžeta predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.792,95 milijardi dinara.Ministar finansija Siniša Mali je za Tanjug rekao da će i budžetom za narednu godinu biti izdvojen novac za projekat beogradskog metroa, odnosno oko 125 miliona evra za početak izgradnje depoa na Makiškom Polju.Kako je rekao, rebalans je prevideo i sredstva za izgradnju tzv. Dunavske magistrale, od Požarevca do Golupca, koja počinje da se gradi u novembru.Takođe, rebalansom budžeta su, kaže, izdvojena sredstva za za rekonstrukciju osam domova zdravlja, u Grockoj, na Čukarici, Lapovu, Somboru, Medveđi, Loznici, Rači..

Svet

Om3ga Solutions u Sloveniji predstavlja 3.0 verziju „Daktilografa“

U Sloveniji se naredne nedelje održava "EU Next Generation Innovators Summit", koji će na jednom mestu okupiti najperspektivnije startape iz centralne i istočne Evrope i investitore iz celog sveta, koji će razgovarati o ulaganju dve milijarde evra u njihova inovativna rešenja. Jedan od retkih predstavnika Zapadnog Balkana u zvaničnom delu programa jeste i srpsko-crnogorski startap Om3ga Solutions, koji će na samitu predstaviti treću verziju "Daktilografa", softvera za pretvaranje glasa u teks (speech-to-text).   "Daktilograf" omogućava preciznu transkripciju južnoslovenskih jezika u realnom vremenu i nema ograničenja u broju reči koje prepoznaje, a ta tehnologija  jedinstvena tehnologija pruža pomoć velikom broju ljudi, ali su se vremenom kao najzainteresovaniji klijenti pokazali mediji, call centri, kao i veće IT Solutions kompanije.Regionalni startap Om3ga SolutionsStručnjaci za marketing u najrazvijenijim zemljama tvrde da će tehnologije za prepoznavanje glasa revloucionarizovati digitalne tehnologije. Procenjuju da će do 2025. godine skoro sve aplikacije integrisati mogućnost za prepoznavanje glasovnih komandi. Da li je ex-YU tržište, sa svojom veličinom i prosečnim dohotkom, potencijalno atraktivno za tehnološke gigante koji razmišljaju u ovom pravcu?Huawei Da li je takvim velikim kompanijama, kao što su Gugl i Epl, jednostavnije da razviju svoja lokalizovana rešenja za speech tehnologiju, ili da ostvare saradnju sa lokalnim igračima?Razvili su vecSkuplje je od nas, nije dostupno svakome…. Ne isplati im se nase trziste i previse je malo. Na ruskom trzistu imamo yandex, koji je otrjentisan na b2c, i na cloud resenje. Trzista na koja mi ciljano su jugoistocna i istocna evropa, kao i zemlje zapadnog balkana. Za rusko trziste mi nudimo b2b on premises resenje.  Koje su specifičnosti južnoslovenskih jezika, u odnosu na engleski, odnosno koje probleme treba savladati u primeni te tehnologije na našim prostorima?Velike globalne kompanije su se uhvatile u koštac sa izazovom prepoznavanja glasa i govora i ubrzano razvijaju svoja rešenja za engleski jezik, medjutim zemlje sa slovenskog govornog područja, zbog specifične morfologije i fonetike, zaostaju u procesu digitalizacije na polju speech to text industrije.Slovenske jezike karakteriše visok stepen infleksije, koji otežava proces mašinskog učenja, te je razvoj ovakve tehnologije za naš jezik i dalje skup i dugotrajan izazov, koji je od nas zahtevao puno ulaganja. ..spora digitalizacija , nizak tech adoption u b2g sektoru Daktilograf sada kreira (predstavlja/pokreće/završava?) treću verziju svog sistema. Koje nove opcije su implementirane u poslednjoj iteraciji?U verziji tri su primenjene nove tehnologije ne samo u proizvodu već i u načinu rada i pripreme proizvoda. Proizvod se sastoji od više elemenata, osnovni element je engine i njega u novoj verziji pokreću TensorFlow i Deep Learning tehnologije koje brišu sve limite koje su postojale u prethodnim tehnologijam, te otvaraju širok spektar mogućnosti za razvoj i primenu.Savremeni pristup i tehnologije koje koristimo nam omogućavaju veću preciznost, veće brzine a sve to na manje hardverski zahevnoj infrastrukturi, sa smanjenim troškovima za klijente. Naše trenutno rešenje može da radi online i offline i ima mogućnost da se implementira na svim operativnim sistemima, svim programskim jezicima i svim uređajima. Modul koji se bazira na punoj verziji TensorFlow-a nam omogućava implementaciju sistema koji simultano može da transkribuje veliki broj audio kanala, a skaliranje rešenja je neograničeno. Na istom sistemu može da se vrši i transkripcija različitih jezika, različite vrste materijala, različitih formata fajlova (audio ili video). Uz podršku CUDA tehnologije i podržanog hardware-a, transkripcija je moguća za 20% vremenskog trajanja audio fajla - dakle brža od realnog vremena.   Osim engine-a tu su i jezički i CTC moduli. Jezički modul je memory maped modul treniran putem našeg Trening engine-a koji smo razvili tako da može da se koristi za treniranje svih jezika bez limita, koristimo ga kako za trening južnoslovenskih jezika tako i za trening Ruskog, engleskog, latinskog, kineskog, slovenačkog a testiran je i za poljski, nemački, francuski, španski, danski i arapski. CTC (Connectionist Temporal Classification) modul nam omogućava izradu visoko preciznih jezičkih dodataka koji mogu da se koriste u IoT kao tačno definisane komande gde se upotrebom definiše količina reči koja je u upotrebi, što je pogotovo poželjno za upotrebu u bučnim sredinama.  Ista tehnologija nam omogućava izradu preciznih modela za ispravljanje i dopunjavanje akustičnog modela koji povećava preciznost transkripcije a služi se opširnom treniranom bazom znanja i 6-n gram jezičkim modelom. Koje su sve potencijalne primene ove tehnologije? Minimalni hardverski zahtevi za specijalne modele nam omogućavaju implementaciju glasovnih komandi u IoT sisteme, a upotrebom TensorFlow Lite verzije možemo da obezbedimo transkripciju glasa visoke preciznosti na mobilnim uredjajima i to sve bez potrebe za internet konekcijom.On premises speech to text softver je moguće integrisati u širok spektar industrija i proizvoda, s obzirom na to da može da funkcioniše oflajn, kao i da ima mogućnost integracije u druge sisteme. Neke od industrija u kojima se Daktilograf može primeniti su mediji, sudstvo, IoT, obrazovni sektor, automatizacija, digitalizacija tradicionalnih industrija, automobilski sistemi, i mnogi drugi. Da li Daktilograf razmišlja o "nadogradnji" svog rešenja, proširenju usluga i na druge jezike? Uspješno smo trenirali detekciju pozadinskih šumova, buke i muzike, detekciju više govornika istovremeno. Ostaje nam unapređivanje ove tehnologije kao osnove detekcije govora u svim zadatim uslovima. Radimo na povećanju preciznosti za televizijske materijale, telefonske pozive, radio materijale i sve druge zaprljane audio materijale. Detekcija govora u uslovima visoke zaprljanosti je veliki globalni problem, mi smo zadovoljni našim trenutnim uspjehom na ovom polju, mi zapravo uz treniranje jezika treniramo i detekciu šumova pa takvim pristupom će rješenje svakim danom biti sve bolje.Radimo na sistemu detekcije i odvajanja indiividualnih govornika, kako smo od starta imali rješenje ovog najvećeg globalnog problema na umu tako smo i citav engine izgradili sa prioritetom detekcije govora, trenutno mogu samo a kažem da pratimo 7 parametara glasa i na osnovu njih možemo da detektujemo ne samo različite govornike već možemo da identifikujemo govornika po potrebi npr javne ličnosti i slično. Imamo mogućnost detekcije emocije u glasu govornika, naravno možemo da detektujemo starost i pol osobe.Osim glasa moguća je detekcija pjesama, reklama i džinglova kao i detekcija specificnih zvukova, postoji test koji je rađen sa detekcijom verste ptice prema njenom zvuku. Kako bi ovu tehnologiju mogli da sprovedemo u djelo van testnog okruženja potrebne su nam dodatne investicije za trening opremu i dodatni razvoj. (Ko su vaši sadašnji partneri?) Trenutno sarađujemo sa jednim domaćim sistem integratorom, koji želi ekskluzivna prava na tehnologiju, i trenutno radimo na ispunjenju uslova potrebnih za realizaciju tog ugovora. Naš najveći uspeh je dokaz koncepta sa on premises rešenjem Verzije tri daktilografa, kao i podrška investitora South Central Ventures i ICT Hub Venture.Projekat finansira Fond za inovacionu delatnost iz budžeta Republike Srbije sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a kroz Projekat za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja (sporazum o zajmu sa Svetskom bankom). Naš najveći uspeh je dokaz koncepta sa on premises rešenjem Verzije tri daktilografa, kao i podrska Inovacionog fonda SCV i ICT Hub Venture.

Srbija

Turska kompanija Erenli dobija zemljište bez naknade u Leskovcu

Turskoj kompaniji Erenli biće bez naknade dodeljeno državno zemljište od 67.469 metara kvadratnih u Leskovcu, radi izgradnje proizvodnog objekta za sisteme za tečnu cirkulaciju u automobilskoj industriji.Кomisija za kontrolu državne pomoći odobrila je dodelu zemljišta i naložila Republičkoj direkciji za imovinu da u roku od tri dana od dana potpisivanja dostavi Кomisiji za kontrolu državne pomoći Ugovor o otuđenju građevinskog zemljišta u javnoj svojini Srbije, bez naknade, zaključen između Srbije i privrednog društva Erenli, navodi se u odluci. Tržišna vrednosti zemljišta iznosi oko 1,2 miiona evra, procenilo je Ministarstvo finansija. Ugovorom je predviđena obaveza korisnika (kompanije Enerli) da u vezi sa investiconim projektom uloži 16,6 miliona evra i zaposli 338 novozaposlenih na neodređeno vreme. Kompanija će se obavezati i da ne smanjuje dostignuti broj zaposlenih u periodu od pet godina od dana završetka Investicionog projekta, kao i da ne može da proda parcele koje su predmet ugovora trećem licu pre isteka roka od pet godina od dana završetka Investicionog projekta.Ugovor predviđa i da najmanje 25 odsto ulaganja kompanija mora da finansira iz sopstvenih sredstava, odnosno iz sredstava koja ne sadrže bilo kakvu državnu pomoć.Obaveza kompanije je i da zadrži početnu investiciju u istom području najmanje pet godina od dana završetka investicionog projekta.Kako kontrolisati državnu pomoć i kako privući inovativne investitoreSubvencije samo jedan od faktora kad investitori odlučuju o SrbijiAerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinaraErenli je u Leskovcu osnovana 13. maja ove godine i vlasništvu je  kompanije ERENLI KAUCUK iz Turske.Кomisija navodi u odluci da se investitor se od 1959. godine bavi proizvodnjom gumenih delova u sektoru automobilske industrije za Tier 1 i Tier 2 kompanije. Svojim kupcima pruža i usluge inženjeringa i testiranja za šta je 2016. godine dobila sertifikat istraživačko-razvojnog centra. Glavni proizvodi Erenlija su sistemi za hlađenje i grejanje, CAC creva, sistemi za kontrolu emisije i creva za hlađenje ulja. U Investicionom prejektu se navodi da je svrha ulaganja u Leskovcu izgradnja proizvodnog objekta za proizvodnju sistema za tečnu cirkulaciju u automobilskoj industriji, fabrike ukupne površine 15.745 metara kvadratnih. Plan je da se u novom objektu proizvode smeše i pokrene proizvodna linija za proizvodnju plastičnih cevi.Piše da je početak izgradnje bio planiran za septembar 2021. godine.

Srbija

Bivši direktor „Infrastruktura železnice“ osuđen zbog primanja mita

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu osudilo je bivšeg direktora preduzeća Infrastruktura železnice Miroljuba Jevtića na godinu dana zatvora za krivično delo primanje mita.Jevtiću će kako stoji u presudi u kaznu biti uračunato vreme koje je proveo u pritvoru od 10.01.2020. godine  do 06.03.2020. godine, kada mu je ukinut pritvor.Na osnovu odredbe od Jevtića je oduzet novčani iznos od 10.000 evra koji je primio kao poklon.Na osnovu odredbi Krivičnog zakona izrečena mu je i mera zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti koje su u vezi sa raspolaganjem, korišćenjem, upravljanjem ili rukovanjem tuđom imovinom ili čuvanjem te imovine u trajanju od tri godine od dana pravnosnažnosti presude.Vreme provedeno u zatvoru neće biti uračunato u trajanje te mere. Inače, reč je o presudi na koju Jevtić i njegovi advokati imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u Beogradu.Reforma srpske železnice: 55 km na satIma li mašinovođe u vozu Kako podseća Nova.rs Jetvić je na početku suđenja u februaru negirao optužbe za primanje mita.Prema sporazumu koji je u maju zaključio sa tužilaštvom, zbog krivičnog dela davanje mita, članu Nadzornog odbora Privrednog društva Ratko Mitrović iz Novog Sada Dragoslavu Burzanoviću izrečena je kazna od 11 meseci zatvora.Advokatima iz Novog Sada Vladimiru Kostiću i Zoranu Stojanoviću optuženim za pomaganje u davanju mita izrečene su uslovne osude od godinu dana zatvora s rokom provere od dve godine.Jevtić se tereti da je neosnovano i nepotrebno angažovao advokate na poslovima eksproprijacije zemljišta na trasama brzih pruga, koji su deo uplaćenog novca od JP Infrastruktura železnice po osnovu fakturisanih usluga u višemilionskim iznosima, kao mito, preko posrednika, predavali Jevtiću.Jevtiću je u toku i suđenje u postupku u kome se sa bivšim državnim sekretarom, a sada zamenikom ministra energetike Miodragom Poledicom i još četiri optužena tereti za zloupotrebe sa javnim nabavkama za rekonstrukciju železničke pruge na Pančevačkom mostu.Kako je pre nekoliko meseci pisao Krik, Poledica je negirao nameštanje tih javnih nabavki.

Srbija

Rešenje za poljoprivredne penzije do kraja godine

Predlog novog modela za obračun poljoprivrednih penzija, koji treba da reši nepravedan obračun i nagomilana dugovanja za doprinose poljoprivrednika, očekuje se da bude završen do kraja godine, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za Novu ekonomiju.  Umesto uživanja u plodovima svoga rada i pogleda na vinograd, poljoprivredni penzioneri u Srbiji pored toga što imaju male penzije, nedovoljne za dostojan život nisu spokojni jer imaju i nagomilane dugove za neplaćene doprinose PIO.Sve zbog dugogodišnjeg komplikovanog rešenja o obračunu penzija za vlasnike poljoprivrednog dobra. Država u saradnji sa Svetskom bankom radi na rešavanju problema u postojećem sistemu osiguranja i novi model koji će važiti za poljoprivredne penzionere očekuje se do kraja godine, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.„Višedecenijski problem ogleda se u nagomilanim dugovima poljoprivrednika po osnovu neplaćenih doprinosa za penzijsko - invalidsko osiguranje u prethodnom periodu. Na rešavanju ovog problema trenutno rade Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u saradnji sa Svetskom bankom. Dakle, rade na analizi postojećeg sistema, stanju dugova i traženju rešenja za njihovu naplatu ili otpis“, odgovaraju u Ministarstvu.Istovremeno, eksperti će osmisliti novi model penzionog sistema za poljoprivrednike. „U ovom trenutku u završnoj je fazi izbor domaćih i međunarodnih eksperata i očekuje se da će do kraja godine eksperti dati predloge za rešavanje ovih problema. Nakon dostavljanja ovih predloga, stiču se uslovi da se u kratkom roku uradi zakonska i podzakonska rešenja kojima će ovo pitanje biti konačno uređeno”, kažu u Ministartsvu poljoprivrede.  U Svetskoj banci su potvrdili za Novu ekonomija da rade na pronalaženju novog modela obračuna poljoprivrednih penzija.„Svetska banka pruža tehničku podršku Vladi Srbije i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u unapređenju registra poljoprivrednih gazdinstava, kako bi sadržao informacije potrebne za pronalaženje rešenja za adekvatan i održiv penzijski sistem za osiguranike u poljoprivredi. Svetska banka će, takođe, pružiti podršku u analizi postojećeg sistema penzijskog osiguranja poljoprivrednika Srbije i reformskih opcija primenjivih za Srbiju“, kažu u Svetskoj banci.  Dosadašnji i još uvek važeći model za utvrđivanje osnovice doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje zasniva se na jednakom iznosu obaveza koje poljoprivrednici plaćaju godišnje, dužina perioda uplata nema bitan uticaj na iznos penzije. Jednak iznos plaćali su poljoprivrednici koji imaju jedan hektar obradive površine i oni koji imaju stotine hektara.Zbog toga u praksi se do sada dešavalo da je veliki broj poljoprivrednika zaduživan iznosom koji nije mogao da plati imajući u vidu njegovu ekonomsku snagu, kažu u Ministartsvu.“Veliki broj poljoprivrednika prestao je da plaća doprinose, što je posledica tog modela, a usled toga Fondu se iz budžeta prebacuje novac za isplatu poljoprivrednih penzija”, kažu u Ministarstvu.Problem je u obračunu jer poljoprivredni penzioneri uplaćuju doprinose na minimalnu osnovicu, koja je veoma niska pa im je zbog toga i penzija koju primaju veoma niska. Novi model osnovica srazmerna površini imanjaZa sada je poznato da se “osnovna teza novog modela ogleda u tome da će osnovica za utvrđivanje doprinosa biti zasnovana na radu, odnosno na dohotku koji svaki poljoprivrednik ostvaruje srazmerno površini poljoprivrednog gazdinstva i intenzitetu korišćenja poljoprivrednih resursa”, odgovaraju u Ministarstvu. Takođe, dužina staža, odnosno broj godina u kojima se plaćaju doprinosi uticaće na iznos penzije. Na ovaj način će se stvoriti pravedniji model za plaćanje, prema kojem će svaki osiguranik  plaćati srazmerno svojoj ekonomskoj snazi. Na osnovu toga, poljoprivrednici će ostvarivati parvo na primanje različitog iznosa penzije, na koji će pored visine plaćanja imati uticaj i dužina staža. Pored toga, ovaj model, kako kažu u Ministarstvu za Novu ekonomija, trebalo bi da stvori održivo rešenje sa aspekta priliva u PIO Fond i odliva po osnovu isplata penzija u budućnosti. Za potrebe uspostavljanja ovog modela pored odgovarajuće zakonske i podzakonske regulative, potrebno je izraditi modele za pravilno tačno i pouzdano utvrđivanje osnovice.       “Rešavanje ovog problema je složeno imajući u vidu da pretežni deo naših poljoprivrednika nije u obavezi da vodi knjigovodstvene evidencije u vezi sa poslovanjem svojih gazdinstava i ostvarenim rezultatima u vezi sa njihovim poslovanjem. Zbog toga postupak rešavanja zahteva nešto duži period”, kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Minimalne penzije Prema podacima PIO fonda u avgustu ove godine ukupan broj poljoprivrednih penzionera iznosio je 154.719, dok je prosečna penzija iznosila svega 12.619 dinara. Uglješa Trkulja, zastupnik Udruženja poljoprivrednika Ruma i urednik portala subvencije.rs kaže da poljoprivredni penzioneri koji primaju penzije od 100 evra teško žive i da su u izuzetno teškom materijalnom položaju. Najteže je starim ljudia koji za života nisu stekli neku imovine da je daju u zakup ili ako niko ne brine o njima u starosti.„Najveći problem neusaglašenosti osnove za obračun PIO doprinosa je taj što umesto da se posmatra ekonomska veličina poljoprivrednog gazdinstva, na primer u odnosu na promet koji ostvaruje, u važećem penzionom sistemu istim iznosom se  zadužuje poljoprivrednik koji obrađuje jedan hektar i oni koji imaju 100 hektara“, kaže Trkulja.On veruje da će stručnjaci tražiti način da se napravi razlika u odnosu na visinu uplata u PIO fond, onaj ko želi da ima minimalnu penziju uplaćivao bi manje i obratno. Nagomilani dugovi za doprinose, kako su preneli mediji, iznose oko dve milijarde evra. Država računa na te prihode, dok su realno nenaplativi i samim tim verovatno će biti otpisani, kaže on.„Mislim da će mali broj poljoprivrednika odlučiti da uplati deo tih dugovanja kako bi dobili poljoprivredni staž. Računica je prosta. Novac koji bi uplatili za dugove  bolje je uložiti u kupovinu zemljišta. Izdavanjem zemljišta  ili proizvodnjom na tom imanju zaradiće gotovo isto kao što bi dobijali penziju. I kad se kupi zemljište, uvek ostaje naslednicima i realna je imovina“, ocenjuje Trkulja.Prema njegovom mišljenju, rešenje za poljoprivredne penzionere bi bilo da se obavezno izdvaja deo za zdravstvo, a da se uplate u PIO Fond ostave na dobrovoljnoj bazi. On smatra da je posmatrajući duži vremenski period bolje uplaćivati neke polise osiguranja ili kupiti zemljište. Primeri u drugim zemljamaU istraživanju „Penzijsko osiguranje poljoprivrednika“ (iz 2010. godine) ekonomiste Boška Mijatovića, navode se različita primeri rešenja za penzije poljoprivrednika u Evropskoj uniji.  U više zemalja poljoprivrednici su uključeni u opšte šeme penzijskog osiguranja zajedno sa ostalim kategorijama osiguranika, a pod jednakim uslovima, navodi se u toj studiji.U Danskoj postoji socijalna penzija za sve građane koja se finansira iz budžeta, pa su i poljoprivrednici uključeni u nju, objavljeno je u tom istraživanju. „U više drugih zemalja postoje posebno je regulisano penzijsko osiguranje poljoprivrednika. U Mađarskoj i Rumuniji samostalni poljoprivrednici nisu uključeni u obavezno penzijsko osiguranje, već se osiguravaju dobrovoljno. U Velikoj Britaniji su poljoprivrednici obuhvaćeni obaveznim osiguranjem, ali je omogućeno da istupe iz ovog osiguranja ukoliko im je prihod ispod određenog iznosa. Ovo mirovanje osiguranja se kasnije ne računa u penzijski staž“, piše u studiji Penzijsko osiguranje poljoprivrednikaU Nemačkoj je penzijsko osiguranje takođe obavezno za vlasnika i članove njegove porodice. Doprinosi se određuju na osnovu vrednosti imanja, navodi se u tom istraživanju. 

Lifestyle

Fanovi sedme umetnosti ostaju bez daha zbog pustinjske planete

U domaće bioskope stiže prava filmska poslastica, naročito ako ste fan naučne fantastike, film "Dina" francusko-kanadskog reditelja Denisa Vilneva. Mi smo gledali, ali moraćete i Vi. Naročito ako ste mnogo puta pogledali franšizu Star Wars, recimo.Čak i ako niste ljubitelj naučne fantastike, zadiviće vas i zabaviti kako specijalni efekti, tako i režija, priča i jedno je sigurno - imaćete utisak da je tih dva i po sata koliko traje, proletelo.Film je rađen po kultnoj naučno-fantastičnoj knjizi Franka Herberta, američkog pisca iz 1965. godine. Trendovi i tehnologija dostupna filmskoj industriji, čini se, tek danas može da vizuelno dočara ono što je pisac hteo da kaže, a možda i bolje. Ne znači da ne treba da čitate knjigu, naprotiv, ali ovaj rimejk istoimenog filma Dejvida Linča iz 1984. godine daleko je bolji upravo zbog SGI tehnologije koja se koristi danas.                                                                       Video: WB picturesO filmu se već uveko govori širom sveta, a ocene sa festivala iz Njujorka i Venecije su visoke. Ako spadate u one koji pre bioskopa odlaze na IMDB, oduševiće vas ocena i utisci. Nećemo Vam reći, proverite sami.Gluma je profesionalna, a ekipu čine Rebeka Ferguson, Zendaja, Havijer Bardem, a na čelu sa Timotijem Šalameom u glavnoj ulozi.Ipak, film poput "Dine" budi čula, a sve izgleda nestvarno ako ga gledate u CineStar bioskopima jer pružaju neverovatno 4DX iskustvo.