Najnovije

Srbija

Deca rođena prošle godine suočavaće se sa mnogo više klimatskih kriza

Generacija ljudi rođeni 1960-ih, u proseku će doživeti 4 ekstremna toplotna talasa, dok će deca rođena 2020. godine doživeće prosečno 30 ekstremnih toplotnih talasa.Prema najnovijem istraživanju uticaja vremenskih ekstrema i klimatskih promena na prethodne i buduće generacije, zna se i koliko. Deca rođena 2020. godine će se u budućnosti potencijalno suočiti i sa 7 puta više toplotnih talasa, 2,6 puta više suša, 2,8 puta više poplava, gotovo 3 puta više propalih žetvi i 2 puta više požara nego njihovi preci rođeni 1960-ih, rekla je dr Marina Andrijević, jedna od koautorki studije i istraživačica na Univerzitetu Humboldt u Berlinu.  Ukoliko se bude aktivnije radilo na smanjenju emisije ugljen-dioksioda i zauzdavanju klimatskih promena i porast temperature može se očekivati ograničenje porasta temperature na 2 ili pak 1,5 stepeni Celzijusovih u odnosu na predindustrijsko razdoblje.Oblast južne i jugoistočne Evrope u budućnosti uglavnom  oečkuju „učestalije hidrološke, poljoprivredne i ekološke suše, sve učestaliji požarni uslovi, opadajući trend padavina i snega i brzine vetra, kao i kombinacija ovih klimatskih pojava. U skladu s tim, najrelevantniji klimatski ekstremi za mlade generacije s područja Balkana su toplotni talasi i suše”, rekla je Andrijević za Klimu 101. Malo se obraća pažnje na uticaj aerozagađenja na zdravlje ljudi u zemljama jugoistočne Evrope, dodala je.„Nedavni izveštaj nevladine organizacije CEE Bankwatch upozorio je da su emisije gasova od sagorevanja uglja prouzrokovale preko 6.000 smrti u periodu od 2018. do 2020. na Zapadnom Balkanu. Uz to, emisije od uglja uzrok su desetina hiljada slučajeva astme i bronhitisa kod dece, te kardiovaskularnih bolesti i hroničnog bronhitisa kod odraslih. Ako uskoro ne počnemo s agresivnom strategijom prelaska na obnovljive izvore energije, budućnost će doslovno postati još više siva, a životni vek i generalno kvalitet života na Balkanskom poluostrvu, pogotovo za mlade ljude, dodatno će se pogoršati”, zaključila je Andrijević

Srbija

Komisija pokrenula postupak protiv Klet grupe

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv izdavačkih kuća Klet, Novi logos i Freska (Klet grupa) jer je osnovano pretpostavljeno da su nametali nepravične kupovne ili prodajne cene, ograničavali tržište i odbijali saradnju. Komisija je postupak pokrenula kako bi utvrdila postojanje zloupotrebe dominantnog položaja i u njihovim prostorijama izvršila nenajavljene uviđaje. Komisija navodi da je osnovano pretpostavlja da Klet od 2014. godine implementira poslovne strategije koje odstupaju od redovnih uslova konkurencije na tržištu. Ovo se naročito odnosi na sprečavanje ili otežavanje konkurentima da uđu na tržište; cenovnu i rabatnu politiku i pogodnosti za škole u postupcima odabira udžbenika."Osnovano je pretpostavljeno da su navedena društva od 2014. godine, naročito ali ne isključivo, neposredno ili posredno nametala nepravične kupovne ili prodajne cene ili druge nepravične uslove poslovanja, ograničavala tržište i odbijala saradnju što za posledicu ima ili može imati značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na tržištu udžbenika za osnovno obrazovanje na teritoriji Srbije", navodi Komisija za zaštitu konkurencije. Ministarstvo godinama najviše novca za besplatne udžbenike daje KletuKomisija je kao jednu od mogućih zloupotreba Kleta navela primer Društva Кnjižare Vulkan koje je nakon ulaska na tržište udžbenika 2018. godine, započelo pregovore sa poljskom firmom Learnetic koja je vlasnik platforme za digitalne udžbenikeU oktobru 2018. godine načelno je dogovorena saradnja između Vulkana i te poljske firme, pri čemu je  Vulkan bilo obavešten da firma već sarađuje u Srbiji sa društvom Кlet i njegovim konkurentom na tržištu prodaje udžbenika za osnovno obrazovanje društvom "Кreativni centar", ali da ne postoji smetnja i za njihovu saradnju usled nepostojanja bilo kakve vrste ekskluziviteta.Međutim, kako je društvo Vulkan navelo, tokom daljih pregovora dobili su obaveštenje od strane poljske firme da ih je kontaktirala Кlet grupa i zapretila da će prekinuti saradnju sa njima u svim ostalim zemljama u kojima posluju ukoliko sklope ugovor sa društvom Vulkan.Vulkan je bio primoran da uspostavi saradnju sa drugim vlasnikom digitalne platforme. Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv MatijevićaU odluci o pokretanju postupka se, između ostalog, navodi da je Komsija došla do saznanja o postojanju elektronske pošte iz februara 2021. godine koja je navodno sa adrese Кlet grupe poslata školama u cilju njihovog informisanja o tome da Кlet grupa uvodi novi sistem rada koji podrazumeva i smanjenje broja knjižara i distributera sa kojima će sarađivati.Istovremeno je bila preporuku da se udžbenici nabavljaju od konkretnog distributera za određenu teritoriju. Ugovori Кlet grupe kojima se uređuje distribucija i prodaja udžbenika za osnovno obrazovanje, a kojima Кomisija raspolaže, sadrže odredbu o zabrani dalje prodaje, osim školama i krajnjim kupcima. Distributeri i knjižare kojima Кlet grupa odbije ili prekine saradnju nemaju drugu mogućnost da dođu do udžbenika Кlet grupe koji su najzastupljeniji u osnovnim školama, a što može da dovede do lošijih konkurentskih uslova na tržištima gde se distributeri i knjižare takmiče na tržištu. Komisija navodi da bi prethodno navedeno moglo biti u vezi i sa rabatnom politikom Кlet grupe. Podaci su pokazali da Кlet grupa zaključuje tipske ugovore, a Кomisija je konstatovala da se različiti rabati odobravaju u zavisnosti od toga da li se udžbenici prodaju u pretplati ili u redovnoj prodaji. Pri tome, konstatovano je i da se distributerima odobravaju različiti rabati.Komisija navodi i da je posmatrala uslove za odobravanje rabata i njihovu visinu i u vezi sa strukturom cene koštanja udžbenika. Naime, na posmatranom tržištu u periodu od 2018. do 2020. godine uočen je rast prihoda izdavača od prodaje udžbenika za oko 24 odsto, iako je broj učenika u istom periodu opao za 3 odsto. Iz analize strukture cene koštanja na osnovu proizlazi da polovinu troškova kod Кlet grupe čine ostali troškovi, a što nije slučaj kod drugih izdavača. Кomisija je poručila da će u ispitnom postupku preduzeti sve potrebne dokazne radnje u cilju pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, ispitati postojanje povrede konkurencije i doneti konačnu odluku o postojanju povrede konkurencije. 

2021

OŠ „Olga Milošević“ iz Smederevske Palanke dobila besplatan internet

Branko Ružic, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Goran Vasić, izvršni direktor korporativnih poslova u Telenor Srbija i Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji, dostavili su SIM kartice i modeme za internet Darku Dimitrijeviću, direktoru Osnovne škole „Olga Milošević“ u Smederevskoj Palanci. Telenor u saradnji sa UNICEF-om obezbeđuje besplatan internet za škole u 30 opština širom Srbije.Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić rekao je da je inkluzivni pristup doveo do uključivanja većeg broja dece iz svih osetljivih grupa u sistem obrazovanja u Srbiji. „Jedna od aktivnosti koja se sprovodi je projekat „Premošćavanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu“ koji se realizuje u 30 škola, kako bi se omogućila što veća dostupnost obrazovanja. Na ovom projektu snage udružili Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Evropska unija i UNICEF kako bi pomogli da najugroženija deca u Srbiji premoste digitalni jaz. U tu svrhu pruženi su različiti vidovi podrške obrazovnom sistemu i obezbeđena savremena nastavna sredstava i tehnička oprema“, rekao je Ružić.Premošćavanjem digitalnog jaza stvoriće se jednak i inkluzivan pristup obrazovanju, dok će se istovremeno pomoći deci i mladima da razviju digitalne veštine koje će ih pripremiti za život u 21. veku, kao i za ulazak na sve konkurentnije tržište rada.„Mi smo zaista ponosni što smo izabrani da budemo među 30 škola koje su deo ovog važnog projekta. Oprema koju smo dobili uz podizanje digitalnih kompetencija učenika i nastavnika će značajno unaprediti rad škole, učenici će imati priliku da rade na modernim tabletima, a nastavnici i stručni saradnici na modernim lap topovima. Ovo je značajna podrška za nas da podignemo kapacitete i ubrzamo modernizaciju naše obrazovne ustanove. Veliku zahvalnost dugujemo našem resornom ministarstvu, UNICEF-u, EU u Srbiji, a sada i Telenoru koji nam je dao vrednu donaciju u vidu besplatnog interneta. Trudićemo se da opravdamo poverenje koje smo dobili i bićemo posvećeni partneri u sprovođenju ovog važnog projekta“, izjavio je Darko Dimitrijević, direktor OŠ Olga Milošević iz Smederevske Palanke.Telenorova donacija, koja se sastoji od 2.200 internet kartica i 310 modema za pristup internetu za 30 škola, omogućiće stvaranje potrebnih uslova za učenje na daljinu, bez obzira na to gde i u kakvim uslovima učenici žive.„Većina dece tokom pandemije se, uz ogromnu podršku roditelja, nastavnika i pristupa digitalnim alatima, adaptirala na novu realnost, ali ima i onih kojima je to bio veći izazov. Ideja ove inicijative je da omogućimo iste uslove za sve, jer učenje ne sme da stane ni za jedno dete, bez obzira na to kakve su okolnosti oko nas. Verujemo da povezanost i pristup komunikacionim servisima jesu pravi način i na tome radimo zajedno sa UNICEF-om, kao strateškim partnerom, već više od 10 godina“, izjavio je Goran Vasić, izvršni direktor korporativnih poslova u Telenoru.Obrazovanje i prelazak na digitalno učenje čine osnovu za izgradnju obrazovnog sistema otpornog na krize.„UNICEF sarađuje sa privatnim sektorom kako bi pronašao najbolja rešenja za decu. Ta vrsta saradnje se ogleda u našem partnerstvu sa Telenorom, koji je već dugi niz godina naš posvećen partner. Drago mi je što mogu reći da je naše dobro partnerstvo podstaknuto zajedničkom vizijom. Kroz partnerstvo sa UNICEF-om, Telenor će pružiti podršku premošćavanju digitalnog jaza tako što će obezbediti internet u 30 škola u Srbiji kako bi sva deca, a naročito ona najugroženija, dobila pristup učenju. Želela bih da zahvalim Telenoru na velikodušnoj donaciji 2200 SIM kartica i 310 modema. Naš zajednički cilj je da povećamo broj dece koja mogu pristupiti učenju na daljinu, da smanjimo gubitke u učenju i da unapredimo ishode učenja za sve“, izjavila je Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.Osnovna škola Olga Milošević jedna je od škola uključenih u projekat Premošćavanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Evropska unija i UNICEF rade na premošćavanju digitalnog jaza za neku od najugroženije dece u Srbiji kroz podršku prosvetnom sistemu, pružanje otvorenih obrazovnih resursa i tehničke opreme, kao i kroz školske aktivnosti usmerene ka unapređenje ishoda učenja dece. Osnivanjem „obrazovnih digitalnih biblioteka“ i „klubova za učenje“ u odabranim školama „u riziku“, 900 nastavnika koji rade u tim školama dobiće priliku da osnaže svoje kapacitete. Od toga će korist imati najmanje 12.000 dece.

Srbija

„Nema nezavisnog sudstva bez ekonomske nezavisnosti sudija“

Advokatski protestni odbor predložio je da se pored postojećih sudskih taksi, koje ne idu sudovima, uvede dodatna sudijska taksa koja bi se direktno na račun suda uplaćivala po pravosnažnosti pojedinačnog postupka. Advokat Miroslav Živković ocenio je da bi sudstvo na taj način steklo ekonomsku nezavisnost, što bi rezultiralo potpunom autonomijom sudijskog odlučivanja. "Taj novac, stečen taksama mislim da bi pozlatio i sud i sudije, i da bi oni konačno imali ekonomsku nezavisnost", dodaje Živković.Živković ocenjuje da svako ko "ima malo novca u džepu" može da utiče na pravosuđe, dodavši da su se dosadašnje reforme te grane vlasti svodile na izvlačenje para iz pravosuđa i preusmeranja na drugu stranu."Advokati se muče po deset, petnanest godina da dobiju neki spor. Isti taj sudija mora sve to detaljno da prouči da bi doneo konačnu odluku i na kraju ko uzme pare? Novac uzme izvršitelj", zaključio je Živković.Advokatica Zlata Rašević navodi da sudije trenutno rade posao za sve one koji kasnije naplaćuju to, kao i da ta praksa mora da se promeni. "Svako ko je ekonomski moćniji može da utiče na to kakva će biti odluka nekog suda. Moramo u jednom trenutku ovo da prekinemo, a to možemo samo ako imamo adekvatno plaćenog sudiju, koji radi posao za koji dobija dovoljno novca", kazala je Rašić.Ona je dodala i da će sudije plaćati neko drugi ako to ne učine građani."Nažalost sve se vrti oko novca, pa u redu, ako se sve vrti oko novca - hajdemo da damo tom sudu novac, pa da on stvarno bude nezavistan i da to stvarno bude u ime naroda", smatra R<ašić.. 

Srbija

Rudna renta u Srbiji: Neki su nam braća, a neki dobiju „Idite iz Srbije“

Kad god se povede rasprava o rudarstvu Srbije, pominje se i rudna renta. O rudarstvu i rudarenju se govori sve više u negativnoj, „ekološkoj“ konotaciji, ali i bez mnogo napora pa čak namera da se napravi balans svih koristi i štata, sa stanovišta pojedinačnog ili grupnog interesa. To i nije neko iznenađenje, jer su stvari u rudarstvu prilično kontroverzne.Iz zemlje se vadi neka mineralna sirovima (novijim rečnikom neobnovljivi resurs), da bi se eksploatisala uz prilično visoke direktne i indirektne troškove, i to samo na određenom geografskom prostoru, naravno u limitiranom periodu, koji zavisi od rezervi i tempa eksploatacije. Kakve su sve nevidljive, ponekad i nemerljive zdravstvene, posledice po ljude, prirodu, lokalnu zajednicu i šta posle? Renta i prirodni kapital Lokalni prostor rezervisan za masovnu i sistematsku eksploataciju minerala, isključuje većinu drugih privrednih aktivnosti, posebno poljoprivredu i turizam. Povećana potrošnja i zagađenje vode (pitanje prečišćavanja ulazi u ovu kalkulaciju)  devastacija zemljišta (uključujući troškove rekultivacije i remedijacije tla), jalovišta (ma kako obezbeđivana), emitovanje čestičnog zagađenja, gasova sa efektom staklene bašte, kao i zvučno zagađenje (buka), poremećaji  flore i faune, vizuelno remećenje prostora i još mnogo toga -  sve to su faktori koji podižu ukupne troškove rudarenja, kako nekadašnjeg tako i današnjeg. Međutim, komercijalno rudarstvo na ovim prostorima staro je više hiljada godina (poznati ostaci i nalazi prvih primera rudarenja u svetu procenjuju se čak 43 hiljada godina), pa je potpuno izvesno da se neće ni zaustaviti usled novog ekološkog senzibiliteta i zarad potpuno čistog ili „zelenog“ razvoja.  Mnogi smatraju da je rudna renta u nas nedopustivo niska, pa je i to, između ostalog, povod da se ekološke grupe obruše na projekte koji se izvode ili planiraju u oblasti korišćenja prirodnih resursa, te da se suprotstave „uzurpatorima“.Ko sve i pod kojim uslovima uzurpira prirodne resurse, u to se nedovoljno ulazi, ali je preovlađujuće uverenje da su to strane kompanije, koje su ostvarila privilegije da kroz ostvareni (ekstra)profit iznesu prirodno i društveno bogatstvo Srbije u inostranstvo. Naravno da su u oku javnosti zainteresovane ili već delujuće kompanije poput kompanija Rio Tinto, Zi Đin, ili ruski Gasprom. Valjda od ovih „velikih“ nikome ne pada na pamet da se pozabavi malim i srednjim rudarskim zahvatima kao što su korisnici minaralnog materijala u Jelen dolu, stoletna eksploatacija mermera na Venčacu, mnoštva kamenoloma za podloge autoputeve, kao i šljunka iz korita Morave kod Čačka, gline za keramiku po Vojvodini..., što izaziva podrivanje korita reka i remećenje eko-sistema. Međutim, do sada se, ni jednoj drugoj kompaniji, braći Rusima ili Kinezima (da ne pominjemo ubedljivo najveće zagađivače naše RB Kolubaru i Kostolac) nije poručivalo: marš iz Srbije. Kao da su u Srbiju baš ovi novi tek sada, umarširali na tenkovima neke (strane) armije, protiv volje ovdašnjih naviših rukovodilaca i naroda. A nije tako izgledalo, niti 2004, ni 2008, ni 2018. Možda je verovatnije da se nešto drugo iza brda valja: nepoverenje i jedna varijanta opasne „građanske neposlušnosti“, uslovljene tim nepoverenjem. Renta i naknade – teorija, zakon i životRenta je kategorija ekonomske teorije. Njena pravna operacionalizacija bi trebalo da proističe iz namere zahvatanja rente (ekstra-dohotka) koji bi se namenski upotrebljavao u svrhu kompenzacije negativnih eksternalija, neke po javni interes rizične i štetne aktivnosti. Pojednostavljeno objašnjenje eksternalija je trošak po životnu sredinu, odnosno oštećenja koja se tiču susednih privrednih aktivnosti i opšteg ekonomskog interesa. Dakle, ako postoji javni trošak koji nije zahvaćen tržišnom cenom, ekonomska održivost nalaže da negativne eksternalije treba da se kompenzuju posebnim pravnim instrumentima. Renta je samo jedan od njih, tu su kazne i dozvole, stimulacije itd. Prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara Republike Srbije, umesto prirodne ili rudne rente, barata se kategorijom „naknada“.One mogu biti veoma različite, kao što su: naknade za geološka istraživanja, za korišćenje resursa i rezervi mineralnih sirovina; preko naknade za korišćenje energije i energenata; za promenu namene poljoprivrednog zemljišta; korišćenje šuma i šumskog zemljišta; lovostajem zaštićenih vrsta divljači;  za vode; za zaštitu životne sredine; za plovidbu i korišćenje luka, pristaništa i objekata bezbednosti plovidbe na državnom vodnom putu; korišćenje javnih puteva i javne železničke infrastrukture; za korišćenje javne površine; za korišćenje prirodnog lekovitog faktora; za korišćenje turističkog prostora i za elektronske komunikacije. Pa ko se u svemu tome snađe. Preduzetnici bi rekli – gomila parafiskalnih nameta. Mineralne sirovine, poput ruda bakra i gvožđa, uglja, nafte ili gasa, prirodno su bogatstvo u vlasništvu države Srbije, odnosno njenih građana. Zbog toga, firme koje ih eksploatišu moraju državi da plate naknadu za korišćenje resursa i rezervi mineralnih sirovina, koja je poznata i pod popularnim nazivom rudna renta, a određena Zakonom kao naknada. Visina rudne rente se propisuje tako što „osnovica za rudnu rentu predstavlja prihod koji je firma ostvarila od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina, a stope rudne rente su određene u procentima“.Procenti variraju u zavisnosti od mineralne sirovine – rudna renta za ugalj je tri odsto od prihoda, za metalične rude je pet odsto, a za naftu i gas sedam odsto. Srbija se svrstava u države sa najnižom stopom rudne rente u Evropi. Tako na primer dok je rudna renta za naftu i gas u Hrvatskoj 10%, u Sloveniji 18%, Ruminiji 12%, Rusiji 22%, u mnogim razvijenim zemljama  visokog ekološkog senzibiliteta rudna renta iznosi i između 25% i 30% ekstrahovane rudne sirovine.Različitost tretmana i vrednovanje sopstvenog  prirodnog kapitala, kroz prirodnu rentu, zavisi od visine dohotka neke zemlje, njene pretenzije da ostvari što veći priliv stranih investicija. Objektivne (nezavisne) naučne procene nigde nisu popularne. Međutim, naplata rudne rente mora da zadovolji najmanje dva interesa i da se novac pri tome namenski troši. Ako se prirodni kapital nadoknađuje lokalnoj zajednici koja trpi zbog njegovog iscrpljivanja, logično je da se sredstva ulažu u ostale produktivne faktore. Ima li održivog rudarstva?Da li ima održivog rudarstva - pitanje je sad? Neki popularni aktivisti tvrde da je održivo rudarstvo oksimoron - kao što je naprimer „drveno gvožđe“ ili „suva voda“. Sa tim se možda slaže deo (ultra)ekologa. Veći deo inženjera, pravnika, ekonomista pa i lekara, smatraju da je održivost kompromis između prava ljudi da žive bolje kao i prava budućih generacija da ne naslede Planetu u gorem stanju, a koji proističe iz principa međugeneracijske pravde. Naravno da se taj koncept moguće sprovoditi korak po korak. Nema takvog „čistog“ razvoja, ni „zelenih“ radnih mesta, kao ni „cirkularne ekonomije“, ili čak „bio-ekonomije“ koji su model i vrednosti po sebi. U skladu sa principom integralne održivosti društva, potrebno ja da se sa ekološkom održivošću, preklapaju ili teškom mukom, usaglašavaju i socijalna i ekonomska održivost, u koju spadaju i ciljevi kao što su redukcija siromaštva,  smanjivanje štetnih nejednakosti, program ostvarivanja prava žena i devojčica, smanjivanje socijalne patologije, humanizacija tehnologije i funkcionalnost institucija.   Srbija se svrstava u države sa najnižom stopom rudne rente Prema teoriji, održivo korišćenja neobnovljivih resursa postoji ako se ne dovodi u pitanja agregatna produktivnost proizvodnih faktora u vremenu. To znači i takav razvoj, koji može dovesti do iscrpljivanja pojedinih resursa, naprimer rude, ako produktivnost svih ostalih faktora (rad, kapital, infrastruktura, tehnologija, ljudski resursi, znanje) permenetno  popravljaju produktivnost tako da mogu da kompenzuju odsustvo iscrpljenog prirodnog resursa i omoguće relativno bezbolanu tranziciju na neku drugu proizvodnju, ne dovodeću i u pitanje rast dohotka i zaposlenost.  Onaj ko se bavi održivim razvojem mora da se bavi i ekologijom u najširem smislu, dok onaj ko se bavi ekologijom u užem smislu i ne mora da se bavi razvojem. I tu se stvar ne završava. Kontroverzi oko održivosti, ekološke, socijalne, institucionane, humane, tehnološke..., trajaće još ko zna koliko. Neće se sve nedoumice otkloniti ni jednom novom konferencijom, deklaracijom UN, teorijom ili knjigom. Sukob interesa - nacionalna i lokalne javne politike Kako se raspodeljuje rudna renta u Srbiji? Tako što od uplaćene rudne rente – 60 odsto pripada budžetu Srbije, a 40 odsto opštini na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija. A ukoliko se eksploatacija vrši na teritoriji Vojvodine, onda se novac od rente deli tako da 50 odsto ide u republički budžet, 10 odsto u pokrajinski, a 40 odsto u budžet opštine na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija. Naravno da su za izmenu sistema i regulacije rudne rente najviše zainteresovane lokalne zajednice. Evo primera: kompanija Gasprom, potpisala je sa Vladom Srbije, još 2008. godine strateški sporazum o eksploataciji nafte sa vojvođanske zemlje. Eksploatacija je podignuta na nivo koji se nije mogao pretpostaviti pre preuzimanja. Milion tona godišnje, to je bila je „granica snova“, kada su u vreme Jugoslavije eksploatacija dostizala jedva 800 hiljada tona godišnje. Današnja eksploatacija prostire se na tri opštine a iznos ekstrahovane sirova nafte u pojedinim godinama je blizu 1,5 miliona tona. Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra Ubrzanje eksplaoatacije uz odgovarajuće ugovorne uslove ide na ruku kompanijama koje su još i strateški partneri, razume se iz nekoliko osnovnih razloga: - prvo, svakome danas, pa i ruskom partneru, jasno je da sagorevanje nafte u zelenoj tranziciji globalne energetike nije proces koji ima dugoročnu budućnost; - drugo, rudna renta koja se obračunava na izvađenu naftu, plaća se po bagatelnoj ceni od 3% od proizvedene sirovine, dok je zvanična naknada za naftu i gas po našem zakonu 7%;-  treće, obračun vrednosti ekstrahovane količine sirove nafte, odnosno izveštaje o tome, kao i uplate u budžet države vrši sam NIS, bez ikakvih mehanizama države da vrši kontrolu tog prostupka;  -  četvrto, činjenica da je posebnim međudržavnim sporazumom predviđeno da se posebna tarifa rudne rente na naftu (od 3% umesto 7%) naplaćuje sve do momenta “postizanja isplativosti projekata”. Kao elementi za postizanje tog cilja navode se izgradnja Južnog toka, od kojeg se odustalo, mada je kasnije Srbija povezana na tzv. Južni ili Turski tok. Na NIS se primenjuje „zakonodavstvo“ (ili praksa) koje je važilo na dan potpisivanja sporazuma, a koje važi i dan danas.Međutim, tri vojvođanske opštine na kojima se nalaze naftna polja tražile su još 2014. godine da NIS plaća rudnu rentu od sedam odsto, ili da se uplaćeni novac drugačije raspoređuje – da svi prihodi od trenutne rudne rente pripadnu opštinama koje trpe direktne posledice eksploatacije, a da se republika i pokrajina odreknu svog dela.Međutim, Memorandum o saradnji tada su potpisale opštine Srbobran, Kikinda i Kanjiža, a ni osam godina nakon toga "nema pomaka". Obeštećenje društvaPokazalo se u praksi da nema jedinstvene političke ocene efikasnosti rudne rente. Naime, u nas su opštine po zakonu dužne da novac od rudne rente troše za unapređenje uslova života lokalne zajednice, a posebno za izgradnju infrastrukture.Tako se, naprimer, u vojvođanskoj opštini Kanjiža od tog novca održava javna rasveta, kanali, ili se asfaltiraju ulice. Međutim, već davno je u javnost procurela namera lokalaca da renta i za NIS iznosi sedam odsto, kao bi opštinama pripalo dvostruko više novca. Nasuprot toj ideji, iz vrha države poručuju da se rudna renta „ne menja tek tako jer bismo time destimulisali strane partnere“. Ministarka energetike je za podizanje visine naknada u dogovoru sa ruskim partnerom, ali je učigledno da preovlađuje politički interes, a ne ekonomski motiv. Jedna činjenica mora da bude nesporna. Renta nije obeštećenje svih oštećenih učesnika, koji bi mogli da budu uskraćeni. To je prvenstveno obeštećenje društva, lokalne ili nacionalne zajednice ljudi koji polažu pravo na javni resurs. Tako se može razumeti devastiranje zemljišta, osiromašenje rudne žice, seča šuma, zagađivanje reka, efekat gužvi i prenaseljenosti gradova, pretrpanost plaža na morskoj obali, pa i deo učinka klimatskih promena. Međutim, nema takvog ekološkog interesa, politike i strategije, po sebi, u kojima se ne prepoznaju ljudi i njihov interes, odnosno  bilo kao javni ili pojedinačni. Ne mogu se u celini sačuvati svi ekosistemi, netaknuti prirodni predeli, beskrajno čista voda, ako se ne bude zadovoljio osnovni interes ljudi da imaju dovoljno vode, vazduha i hrane, kao i uslove za dohodak i zaposlenost. A kada to već imaju, onda bi se moglo desiti da imaju i uslove da poprave stanje životne sredine, prirodnih retkosti i ukupnih resursa. Pojednostavljeno govoreći, to je teorija supstitucije dela prirodnog kapitala novim stokovima stvorenog kapitala. Čini se da je ljudski kapital u toj strukturi (obrazovanje, stručno i opšte znanje, institucije i kultura) najvažnija komponenta stvorenog kapitala. Institucije, nažalost najslabije ocenjeni pokazatelj-stub konkurentnosti za Srbiju, najvažniji su indikator funkcionalnosti faktora proizvodnje kao i toga koliko je neki razvoj održiv ili ne i šta sve može da proistekne od (ne)održivog rudarenja u Srbiji. Nedostatak elementarnog poverenja u pravosudni sistem, vladu, javne ustanove, policiju i odgovornost političkog liderstva, od nacionalnog do lokalnog nivoa u Srbiji, ne može da kompenzuje nikakva rudna renta.  

Srbija

Javni dug i deficit u Evropi nastavljaju da rastu

Javni dug evrozone porastao je na 97,3 odsto BDP-a u 2020. godini, sa 86 odsto koliko je bio u 2019. godini, dok je javni dug Evropske unije porastao sa 77,2 odsto BDP-a u 2019. na 90,1 odsto u 2020, navodi Eurostat.Deficit evrozone u odnosu na BDP porastao je sa 0,6 odsto u 2019. na 7,2 odsto u 2020,  dok je u Evropskoj uniji zabeležen rast sa 0,5 odsto u 2019. na 6,9 odsto u 2020. U 2020. godini deficit je zabeležen u svim zemljama Evropske unije. Najveći je deficit bio u Španiji (-11 odsto), Grčkoj (-10 odsto), na Malti (-9,7 odsto), Italiji (-9,6 odsto), Rumuniji (- 9,4 odsto), Belgiji  i Francuskoj (-9,1 odsto). Sve zemlje, osim Danske i Švedske su zabeležile deficit iznad 3 odsto BDP-a.Na kraju 2020. godine najniži javni dug u odnosu na BDP imale su Estonija (19 odsto), Bugarska (24,7 odsto), Luksemburg (24,8 odsto), Češka (37,7 odsto), Švedska (39,7 odsto). Javni dug evrozone prvi put premašio 100 odsto BDP-aEU izdala manje boravišnih dozvola: Gde su lane odlazili Srbi? Trinaest zemalja članica imale su javni dug veći od 60 odsto BDP-aNajveći javni dug zabeležen je u Grčkoj (296,3 odsto BDP-a), Italiji (155,6 odsto BDP-a),  Portugalu (135,2 odsto), Španiji (120 odsto).U 2020. godni javni rashodi u evrozoni su iznosili 53,8 odsto BDP-a, dok su prihodi iznosili 46,6 odsto BDP-a. U Evropskoj uniji su rashodi bili 53,1 odsto BDP-a, a prihodi 46,3 odsto BDP-a. 

Svet

Hrvatski startap Omnisearch osigurao 400.000 evra investicija

Jedan je za vrijeme studiranja na FER-u bio drugom mentor u srednjoj školi, ali tek ih je Marinovo iskustvo u Amazonu i problem na koji je naletio potaknulo da pokrenu zajednički startup na relaciji Zagreb-Vancouver.Marin Smiljanić je nakon studiranja na FER-u radio u Amazonu na skaliranju S3 i email integraciji za Alexu, tijekom čega je naišao na situaciju koju ni Alexin glas nije mogao učiniti manje frustrirajućom: pretraživanje trening video sadržaja.Nije bilo načina za pronaći točne trenutke u video materijalima u kojima se neki izraz ili koncept spominje, što mi se činilo izuzetno neefikasnim.Marin je svoju frustraciju, ali i ideju kako da riješi taj problem podijelio s Matejem Ferenčevićem, donedavno jedan od najranijih inženjera u uspješnom hrvatskom startupu Memgraph koji je nedavno osigurao 9,3 milijuna dolara od Microsofta.Dečki su se znali već duže vrijeme, preko 10 godina, a Marin je radio i u sličnoj tvrtki poput Matejevog iskustva u Memgraphu, MemSQL-u:Matej i ja se znamo preko informatičkih natjecanja. Točnije, bio sam na prvoj godini FER-a kad je njegova generacija krenula u XV. Gimnaziju pa sam im držao naprednu grupu iz algoritama. To je sjajna generacija koja je postigla odlične uspjehe i na natjecanjima i kasnije u industriji, a Matej je bio među najjačim programerima u toj generaciji.Složivši se da ideja, stvaranje tražilice koja će za interne podatke učiniti štoje Google za otvoreni Internet, itekako ima smisla, odlučili su joj posvetiti puno radno vrijeme. I tako je nastao Omnisearch koji je – kako su dečki ekskluzivno potvrdili za Netokraciju – od američkog GoAhead Venturesa osigurao 450.000 dolara pre-seed kapitala.Takeshi “TK” Mori, upravljački partner u GoAhead Venturesu koji su osnivala trojica alumnija poznatog Sveučilišta Stanford, izjavio je povodom investicije:Iznimno nam je drago priključiti se Omnisearchevom timu na ovom putovanju i podržati ih u misiji unošenja revolucije u enterprise search, tržište od deset milijardi dolara godišnje. Posebno nas se dojmilo Marinovo i Matejevo tehničko iskustvo koje uključuje i “Big Tech” i brzorastuće startupePretraživanje audio i video sadržajaOmnisearch omogućava, kako objašnjavaju na svojoj web stranici, pretraživanje “doslovno svega”, od PDF-ova i Worda do audio sadržaja, podcastova, prezentacija i video sadržaja. Dapače, dečki su napravili testnu tražilicu za podcastove kako bi prikazali tehnologiju:Konkurencija na tržištu pretraživanja u ovoj kategoriji su im ne samo Google site search, nego i tvrtke poput Elastica i Algolie, a kao svoju glavnu prednost vide da procesuiraju i pretražuju različite tipove podataka out of the box, za razliku od konkurenata koji su i dalje orijentirani na tekstualno pretraživanje. Marin objašnjava:Ako korisnik Elasticsearcha ili Algolije želi pretraživati bilošto osim čistog teksta (audio/video, dokumente, scanove, itd.), i dalje sam mora ekstrahirati sadržaj iz tih datoteka prije nego što ih uopće može indeksirati. Omnisearch pokriva svu navedenu funkcionalnost u jednom proizvodu.Na takav pristup su se odlučili, jer smatraju da donosi znatno veću vrijednost korisnicima:Cilj nam je da integracija s korisničke strane bude što jednostavnija i intuitivnija. Smatramo da smo u odličnoj poziciji da dugoročno ne samo dođemo do profitabilnosti, nego i ostavimo veliki trag u ovom tržišnom segmentu, i to iz više razloga.Najočitiji je taj da nam je proizvod stvarno jedinstven iz aspekta funkcionalnosti, a k tome je i vrlo široko primjenjiv. Osim toga postoji i faktor tržišta. Enterprise search kao takav je tržište od cca 10 milijardi dolara. No po našem je mišljenju to i dalje nisko, uz velik potencijal rasta.Usredotočit će se na eksplozivan EdTechUnutar velikog tržišta, Marin i Matej su se trenutno odlučili usredotočiti na edtech, sektor u Hrvatskoj poznat prvenstveno kroz tvrtke poput Photomatha i Thinkifica za koji Marin navodi primjer:Edtech nam se jako svidio iz više razloga: ima eksplozivan rast, naročito uslijed pandemije; ima mnogo agilnih manjih igrača koji su spremni eksperimentirati s novim alatima – i imaju puno raznolikih tipova materijala: video, prezentacije, čisti tekst itd.Primjerice, edukator ubacuje sve materijale u Omnisearch, i integrira search bar na svoju stranicu. Studentima tako daje neusporedivo bolje iskustvo pretraživanja jer mogu pronaći informaciju u svemu, od videa, teksta, PDF-ova itd.Potencijal sektora je u velikom intervjuu za Netokraciju potvrdio Photomathov suosnivač Damir Sabol:Općenito vidim ubrzani razvoj EdTech segmenta u svijetu u idućih nekoliko godina. Sad postaje jasno kolika je tu velika prilika i velika potreba te da tehnologija može poboljšati kvalitetu i dostupnost edukacije.Zagreb, Vancouver…Marin je baziran u Vancouveru u Kanadi, a Matej u Zagrebu, ali ističu kako nisu striktni oko toga koja funkcija Omnisearcha treba gdje raditi:Načelno planiramo zapošljavati inženjere u Zagrebu, a prodaju i operativu u Kanadi. Zagreb nam posebno odgovara za zapošljavanje inženjera jer imamo mnogo elitnih inženjera u vlastitoj mreži kolega i poznanika.

Srbija

U Subotici prave prvu veliku fabriku litijum-jonskih baterija

ElevenEs i EIT InnoEnergy najavili su strateško partnerstvo za izgradnju prve velike fabrike LFP litijum-jonskih baterija u Evropi, a kao lokacija izgradnju fabrike predviđena je Subotica, prenosi eKapija.Iz kompanije najavljuju posao za do 2.000 radnika. ElevenEs, razvojni industrijski projekat multinacionalne kompanije Al Pack Group, koja je specijalizovana u preradi aluminijuma i posluje na tržištu ambalaže 25 godina, razvio je sopstvenu tehnologiju za proizvodnju litijum-gvožđe-fosfatnih baterija koje su održivije i efikasnije.Kompanija, koja se od oktobra 2019. bavi istraživanjem i razvojem LFP litijum-jonskih baterija, nedavno je otvorila istraživačko-razvojni centar u Subotici, gde zapošljava međunarodni tim inženjera i naučnika."LFP ćelije traju više od dva puta duže od konkurentskih, mogu se puniti do 6.000 puta, brže se pune, mogu se više puta puniti do 100% napunjenosti i praktično ne izazivaju požare u električnim vozilima. Povrh toga, koštaju znatno manje. To je danas najpopularniji izbor u Kini, koja je i dalje svetski lider u tehnologiji baterija",  kaže Nemanja Mikać, osnivač i izvršni direktor ElevenEs.Još jedna ključna prednost, kako ističu iz kompanije, je činjenica da će se postrojenje nalaziti "u neposrednoj blizini doline Jadar, najvećeg nalazišta litijuma u Evropi".Do 2023. ElevenEs postrojenje će biti u mogućnosti da proizvodi LFP baterije sa ukupnim procenjenim godišnjim kapacitetom od 300 MWh.Izgradnja postrojenja u Subotici, kapaciteta 8 GWh koje će u potpunosti koristiti energiju iz obnovljivih izvora, počeće 2024. godine.Kasnije će se kapacitet proizvodnje povećati na 16 GWh - što je, kako se procenjuje, dovoljno za opremanje baterijama više od 300.000 električnih vozila svake godine.

Srbija

EU: Cena struje najviše porasla u Sloveniji

U prvoj polovini 2021. godine prosečna cena struje u domaćinstvima u EU blago je porasla u poređenu sa istim periodom 2020. (21,3 evra za 100 kilovat-sati) na 21,9 evra. Najveći rast zabeležen je u Sloveniji navodi Eurostat. Prosečne cene gasa u EU, međutim, beleže drugačiju putanju, one su blago smanjene na 6,4 evra za 100 kilovat-sati u prvoj polovini 2021. godine.Tokom prve polovine 2021. godine, cene struje u domaćinstivima porasle su u 16 članica EU, u poređenju sa prvom polovinom 2020. godine.Najveće povećanje (izraženo u nacionalnim valutama) zabeleženo je u Sloveniji (+ 15 odsto), Poljskoj (+8 odsto), i u Rumuniji (+7 odsto). Najveći pad cene struje bio je u Holandiji (-10 odsto), na Kipru (-7 odsto), i u Litvaniji (-6 odsto).Mlađi od 18 i porodice sa više dece najizloženiji riziku od siromaštvaIzraženo u evrima, prosečna cena struje u domaćinstvima bila je najniža u Mađarskoj (10 evra za 100 kilovat-sati), Bugarskoj (10.2 evra) i na Malti (12.8 evra).Najviše cene bile su u Nemačkoj (31,9 evra za 100 kilovat-sati), Danskoj (29 evra za 100 kilovat sati), Belgiji (27 evra), i Irskoj (25,6 evra). Izveštaj Evropske komisije: Kritike i pohvale srpske ekonomijeCene gasa opale su u 20 zemalja članica EUIzmeđu prve polovine 2020. i istog perioda ove godine, cene gasa opale su u 20 od 23 članice koje izveštavaju o cenama prirodnog gasa u domaćinstvima.Najveći pad cene prirodnog gasa zabeležen je u domaćinstvima u Litvaniji (-23 odsto), Slovačkoj (-10 odsto), Poljskoj (-9 odsto).Nasuprot tome, cene prirodnog gasa porasle su domaćinstvima u Danskoj (19 odsto), Nemačkoj (8 odsto), Luksemburgu (6 odsto). Cene energenata bile su glavni razlog  rasta cene u Danskoj, dok su takse uslovile rast cena u Nemačkoj i Luksemburgu. Evropsko stanovništvo ubrzano stari, kakva je situacija u Srbiji?Posmatrano u evrima, prosečna cena prirodnog gasa u domaćinstvima je u prvoj polovini 2021. godini bila najniža u Litvaniji (2,8 evra po kilovat satu), Letoniji (3 evra), Mađarskoj (3,1 evro), a najviša u Holandiji (9,6 evra), Danskoj (9 evra), Portugalu (7,6 evra)Velepordajne cene struje i gasa značajno rastu širom Evropske unije u poslednje vreme, ali će zvačnična statistika o tome biti objavljena u aprilu 2022. godine.

Srbija

Otvorene prijave za regionalno startap takmičenje Elevator Lab Challenge

Pozivaju svi zainteresovani startapi da se prijave na Elevator Lab Challenge South-East Europe, takmičenje u kom imaju priliku da predstave svoje inovacije i rešenja iz oblasti finansijskih tehnologija. Prijave su zvanično otvorene od 11.10.2021. do 14.11.2021. godine. Pored Srbije, mgou se prijaviti svi timovi iz Jugoistočne Evrope.Takmičenje se održava u organizaciji Raiffeisen banke i Startita. Zainteresovani kandidati mogu da se prijave za učešće u nekoj od sledećih pet kategorija:1. Bankarstvo za stanovništvo i mala i srednja preduzeća2. Napredna analitika i veštačka inteligencija3. Plaćanja i obrada transakcija4. Velike korporacije i institucionalni klijenti5. ESG rešenjaPolufinalna takmičenja ove godine odvijaće se online tokom novembra i decembra, po navedenim kategorijama, a ne na osnovu lokacije kao prethodnih godina. Najbolji startapi iz svake kategorije dobijaju novčane nagradu, mogućnost da razviju pilot projekat sa nekom od lokalnih banaka, priliku da svoja rešenja integrišu u sisteme Raiffeisen banke i plasman u regionalno finale.Prijave za Elevator Lab Challenge South-East Europe se nalaze na linku.

Svet

Fejsbuk možda menja ime

Fejsbuk koji je najavio izgradnju sopstvenog digitalnog sveta, "metauniverzuma", planira da promeni ime već naredne nedelje, kada se održava godišnja njegova konferencija, piše portal The Verge. Promena imena zapravo značila stavljanje Fejsbukove aplikacije za društvene mreže među ostale proizvode Insagram, Whatsapp ili Oculus.O rebrendirarnju popularne društvene mreže govoriće izvršni direktor Fejsbuka Mark Zakerberg 28. oktobra, ali bi plan mogao da bude objavljen i ranije. Facebook već ima više od 10.000 zaposlenih koji proizvode hardver poput pametnih naočara za koje Zackerberg veruje da će na kraju biti popularne kao i pametni telefoni.Fejsbuk je već uložio značajna sredstva u razvoj virtuelne realnosti (VR) i proširene realnosti (AR), između ostalog i kroz kupovinu kompanije Okulus koja proizvodi VR naočare. Antimonopolski regulatori u Sjedinjenim Državama, ali i u drugim zemljama pokušaju da ograniče Fejsbuk koji sve više gubi poverenje javnosti, što se tiče poslovnaja. The Verge podseća kako ta kompanija neće biti prva koja će sprovesti taj tip reorganizacije.Gugl  je 2015. godine potpuno reorganizovao u holding kompaniju Alphabet jer je želeo da promeni uvreženo mišljenje korisnika i da im ukaže kako nije samo internet pretraživač. Snapchat se 2016. godine rebrendirao u Snap Inc, kada je predstavio prvi par naočara za kamere Spectacles.Fejsbuk razvija "metauniverzum", sopstveni digitalni svetFejsbuk lansirao pametne naočare Navodi se da je novo ime Fejsbuka strogo čuvana tajna, kao i da bi moglo da ima veze sa Horizonom, za sada neobjavljenom verzijom virtuelne realnosti (VR) Facebook-Meet-Roblok koju je kompanija razvijala poslednjih nekoliko godina.Ime te aplikacije nedavno je promenjeno u Horizon Worlds ubrzo nakon što je Facebook predstavio verziju za radnu sobu pod nazivom Horizon Workrooms.Ipak, i pored promocije metauniverzuma, navodi se kako taj koncept još nije shvaćen u potpunosti. Izraz je prvobitno skovao pisac naučne fantastike Nil Stivenson (Neal Stephenson) kako bi opisao virtuelni svet u koji ljudi beže iz distopijskog, stvarnog sveta.Fejsbuk će grupama izdavati "uslovne kazne" zbog kršenja pravilaFejsbuk prvi put optužio neke zemlje Zapada da zloupotrebljavaju platformu za političku dobit

Srbija

Deo advokata traži potpunu obustavu rada do ispunjenja zahteva

Održana je konferencija za medije Advokatskog protestnog odbora da bi se, po njihovim rečima otkrili dokazi o koruptivnom sudstvu i korupciji u Advokatskoj komori Srbije, u cilju odlaganja odluke o obustavi rada.Advokat Miroslav Živković napominje da je sve počelo donošenjem izmena nacrta Zakona o parničnom postupku koji je doneo Vrhovni kasacioni sud (VKS), u skladu sa preporukama Doing Business liste Svetske banke. Kako navodi Živković ova odluka je povučena zbog korupcione afere u koju je bila umešana i sama direktorka Svetske banke, ali se izmena Zakona o parničnom postupku idalje vodi njenim odredbama, što je otkriveno advokatskom privrednom istragom.„Zakon o parničnom postupku je stub pravosuđa što se tiče parnice.“, pojašnjava advokat Sara El Sarag: „Među advokatima se jeste najviše digla prašina u vezi sa troškovima obrade kredita, a nas druge parničare ostale odredbe vrlo pogađaju, dakle pogođena je cela parnična struktura u advokaturi.“.Miroslav Živković: Ono na šta bi ukazali to je falsifikat presude Evropskog suda pravde koji se citira iz podnesaka advokata dr Nemanje Aleksića koji zastupa sve banke i koji ima preko 200 hiljada predmeta banaka. Nemanja Aleksić je u nebrojanom broju predmeta, mislim da je preko 30 hiljada pravosnažno i okončano u korist građana, isticao taj deo ESP koji je falsifikovan (nemaju zvaničan prevod te presude za upotrebu u sudskim postupcima). Vrhovni kasacioni sud se poziva na tu falsifikovanu interpretaciju Nemanje Aleksića u svom obrazloženju dopune stava. Ta presuda C84 je presuda koja se odnosi na 3 spojena predmeta i sva 3 predmeta su u korist građana. (prevešće to na srpski jezik i ukazaće da je VKS krivotvorio presudu ESP)Prema rečima advokata Živkovića VKS je održao svoj tradicionalni seminar na kome su iznošeni pravni stavovi na tom seminaru se neobavezujuće pravne stavove tumače sudije da bi se odredilo na koji način bi oni postali obavezujući, on je zbog situacije sa koronavirusom poslednji put održan 2019. godine. Međutim Dragiša Slijepčević je juče kako Ističe Živković u privatnoj režiji organizovao ovaj seminar da bi sproveo dopunu ovog zakona i da bi ovaj neobaezujući stav postao uputstvo sudijama nižestepenih sudova.„Ova poslednja odluka da se stupi u ovaj dvodnevni štrajk je obmanjivanje advokata da bi se ugasilo nezadovoljstvo, da bi Advokatska komora Srbije kupila mir i opstanak na svojim funkcijama.“ navodi advokat Miroslav Živković i dodaje da je advokatska komora Srbije je postala poluga ministarstva pravde, a ne predstavnik nezavisnih advokata koji su članovi komore.Cilj Advokatskog protestnog odbora je pristupanje totalnoj obustavi rada do ispunjenja njihovih zahteva.

Srbija

Od subote kovid propusnice i u Srbiji

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da će u cilju suzbijanja epidemije korona virusa od subote 23. oktobra biti uvedene kovid propusnice, piše Beta. Na konferenciji za novinare nakon sednice Kriznog štaba za suzbijanje epidemije koronavirusa, izjavila je da će u ugostiteljske objekte od subote, nakon 22.00 sata, moći da udju samo oni koji imaju validne kovid sertifikate, koji će važiti uz ličnu kartu ili uz neki drugi važeći dokument sa fotografijom.Ona je najavila da će Vlada Srbije sutra doneti dopunu Uredbe za sprečavanje bolesti kovid-19 koja će omogućiti takvu kontrolu.Zaštitnik preduzetnika protiv zatvaranja: Još nije sanirana šteta koju je pandemija nanelaOna je rekla da se kovid sertifikati ne odnose samo na to da je vakcina primljena već može i da bude potvrda da su urađeni tastovi, ali su predviđena vremenska ograničenja do kojih važe.Ona je, posle sednice Kriznog štaba, rekla da je validan kovid sertifikatak ukoliko je neko primio treću dozu, ili drugu ako nije prošlo više od sedam meseci od druge doze. Takođe i ukoliko je neko preležao koronu, ali da od tada nije prošao isti vemenski period, odnosno sedam meseci. Validan je i kovid sertifikat ako ako je PCR test negatavan ali ne stariji od 72 sata, kao i negativan antigenski test ne stariji od 48 sati.Prema njenim rečima, redar će moći da traži uz korona sertifikat lični dokument sa fotografijom izdatom od zvaničnog organa, kao što su lične karte i pasoši, ali će zbog toga Vlada morati da donese uredbu.Ona je navela da će građani moći da pokažu korid sertifikat u papirnom obliku ili na mobilnom telefonu, kao i da će na njima moći da se proveri kod.

Srbija

Tek svaka četvrta firma izvozi, novi izvori finansija preduslov za rast

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) sprovela je svoju redovnu Anketu 1.000 preduzeća. Jedan od rezultata te ankete koji se ne menja već 11 godina je da se u Srbiji svaka četvrta firma bavi izvozom.Dragana Stanojević USAIDKao i preth ogled strukt privrUčesnici:74 malih22 sredOstalo velikaPolovina jednog menadžera ima, porastao udeo žena menadžera, u većim komp taj udeo pada.Osim slov i hrv poveć izvoiza u ex yuPad izvova u EU i Rusiju, to objašnjava pandemija.Već privr zadrž zaposlene kao pre krize, nešto manje primljeno30% prijav pad, bolji rezul u odnosu na preth god.Prošle 22% reklo pad veći od 30%, sada svega 11% kaže to.Mikro i mala prijav veći pad prihoda, pandemija ih i dalje ugrož, ugrož likvidnost.Problemi u tokovima snabdevanja, u odnosu između dobavljača i kupaca to trenut muči glob ekonomiju.Transp i prdviđlj slič kao proš god, ne smatraju da s eto poboljš.Prvi put pola više smatra da se nije promenio teret zakona i propisa prema privredu.Rasterećenje je i korak ka privred rastu.Više od pola smatra da se učešće da učestv u poboljš privrede nije povećalo.Porezi i dopr na zarade, o tome razmišlj u buduć, manjak sredstava utiče prvna sigurnost ga prati, nelojalna konkurencija, itd.Dve trećine srp privrede ima potrebu za investiranjem.Ulaganje žele u osnovna sredstva nekretnine i oprema, dve trećine smatra da treba da uloži u obuke i obrazovnaje zaposlenih, svaka 10 u istraživanje i razvoj, prethodnih godina to je bio luksuz.Koriš različ izvora finans 10 god status quo. Prošle proc sops ulag pao ispod 80%, država pomagala, svaki novi finansijski instrument na tržištu se koristi84 dinara privrednika ako hoće da investira izvuče iz svog džepa, relat nepromne ovog stanja stvari.Rast privrede usporen sve dok se koriste sopstvena sredstva za istraživanje. Privredi treba finansijski zamajac kako bi brže rasla. Kako najbolje iskoristiti ono što je na tržištu.Banke pale na 5. mesto iza drž pomoći, tražnja za mikro pozajm i kred manje od 25 hiljada evra i dalje velika, to i dalje ukazuije na usitenjenost srspek privrede treba im finansijska injekcija kako bi rasli.Nije poraslo finansiranje bank sredst, već sospstvenim.Trg kred i finan plać najbitnjii izvor. 85% smatra da im to ne bi pomoglo. Čudno je da 74% ne smatra ni da bi kroz priruč niti aplikac koja bi im bila obezbeđ nešto o tome nauč.Finans putem kapit prostor za razvoj i komunikaciju. Povećanje produkt uvođ novih suvlasnika.Digitalno finansiranje. Već sada 24% velikih komp, 29% koji prod internet, i izvoznici smatraju da im trebaju nova dostignuća u toj oblasti.Elektr trgovina je doživela snažan rast. Snažan rast, smatraju da je tu postignut. Prethodne godine, preduzetnici su se suočili sa promenenama u vidu uvođenja digitalnih modela poslovanja, onlajn plaćanja.Kriza je zaustavila najproduktivnije delove privrede, nadprosečno rastu firme koje su okrenute digitalnim modelima poslovanja, koje imaju veb stranice i onlajn plaćanje.Faktor je to bržeg rasta srpskih firmi.Ambasador Sjedinjenih Država u Beogradu Entoni Godfri Ministarka trgovinje i telekomunikacija Tatjana Matić kaže da je bilo mnogo problema da se izmeni stari zakon o trgovini, kako bi se unapredila web trgovina, kao i drugi zakoni da bi ta vrsta trgovine doživela bum, u samo prvih šest meseci zabelež rast 99% vrednsoti tih transakcija.Nadamo se da će vakcinacija biti uspešna i da ćemo već tokom sčedeće godine moći da se vratimo aktivnijim privrednim događajima.Čadež - 610 firmi ističe potrebu za ulaganjem, šta da drž i privred uradi kako bi se olakšala ulaganjaPandem nije zaust ni domać ni strane investitBrojke – čak privreda rasla 21% vidimo konsolidaciju i jačanje privrede, brojevi sa sajta APR.Država je dobro odgovorila na zahteve kompanija i građana kada su u pitanju problemi izazvani korona krizom, kriza u vezi sa poskupljenjem energenata, logistikom, transportom, radnom snagom, sve to utiče na nas.Za sada smo zadovoljni jer smo prošli mnogo bolje nego neke razvijenije zemlje. Prošle godine zabeležen je rast izvoza u iznosu od 2%, dok je ove godine porastao za 29%. To znači da su naše kompanije sposobne i da pronalaze tržište.Čadež smatra da je za investicije važno preispitati instrumente obezbeđenja od strane banaka. Dodaje da treba razmišljati od dobrim garantnim šemama, kako bi se pomoglo malim i srednjim preduzećima.Prema njegovom mišljenju kao vid pomoći treba razmotriti i poreski kredit može, koga sada nema, zatim smanjenje poreza i doprinosa, kao i poreza na dobit.Dobart uspeh vlade izdvaj sredst za investicije, uspešan centar za digitalizaciju, preduzeća nalaze trž konkurentna su.Matić – sušt uspeh amer privr nač razmišlj približ nešm mentalitetu i institucijama, činimo privredu modernijom i fleksibilnijom, prihvatamo novine iz najrazv zemalja.

Srbija zdravstvo

Dobavljač za kovid bolnice u vrhu po profitu

Firma Magna Pharmacia, koja je opremala novoizgrađene kovid bolnice, imala je tri puta veću dobit nego 2019, tako da je njen profit među najvećima u Srbiji, objavljeno je u izveštaju Agencije za privredne registre (APR).Magna Pharmacia (Magna farmacija) se nalazi na 35. mestu na listi kompanija sa najvećim neto dobitkom u 2020. godini, piše u "Izveštaju o sto naj privrednih društava u 2020.".Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme Magna Pharmacia je prošle godine imala poslovne prihode dva i po puta veće nego 2019. godine. Poslovni dobitak firme je porastao još više, pa je tako 2019. godine on iznosio 548 miliona dinara, a 2020. godine dobitak je bio 2,03 milijarde dinara.Firma je čest dobavljač zdravstvevnih institucija u Srbiji i ima niz sklopljenih ugovora sa kliničkim centrima, domovima zdravlja i bolnicama. U vlasnišvu je Jasne Stanivuk, dok je direktorka Novka Tomić.Iako firma postoji od 1993. godine, značajan skok u prihodima beleži od 2018. godine. U periodu od 2011. do 2017. godine, prihodi su iznosili oko 1-1,5 milijardi dinara, da bi 2018. godine porasli na skoro 4,6 milijardi dinara i sa blagim padom 2019. godine i prihodima od 3,4 milijardi, dostigli svoj maksimum 2020. godine, kada su prihodi bili 8,8 milijardi dinara. Ova kompanija bila je nosilac posla za opremanje kovid bolnica u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu, kako je Nova ekonomija već pisala. Ukupna vrednost ovih ugovora bila je skoro 5 milijardi dinara (oko 42,3 miliona evra).Kovid bolnica u Batajnici: Tražili preko 800 medicinara, našli manje od 100 Ministarstvo zdravlja je opremanje kovid bolnica dogovorilo u najnetransparetnijem postupku javne nabavke, odnosno direktnim pregovaranjem, kako je Nova ekonomija već pisala.U postupcima nabavke opreme za kovid bolnice "Zemun ekonomija" (u Batajnici) i "Rasina" u Kruševcu Ministarstvo zdravlja je zaobišlo zakonske odredbe, pa za aparate i nameštaj u vrednosti od skoro 400 miliona dinara nije odredilo tehničke karakteristike niti jedinicu mere na osnovu kojih bi ponuđači mogli da daju odgovarajuću ponudu, piše u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI).Takođe, Ministarstvo je najpre odabralo da opremu za obe bolnice nabavi uz pomoć pregovaračkog postupka bez obajvljivanja javnog poziva koji gotovo u potpunosti isključuje javnost pošto Ministarstvo samo poziva firme za koje veruje da bi mogle da prodaju potrebnu opremu, a zatim bira najpovoljniju cenu.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara Za opremanje obe bolnice posao su dobile tri firme iz Beograda - Magna farmacija kao nosilac posla, Drager tehnika i Beolaser.Za kupovinu opreme za bolnicu u Batajnici ugovorena je cena od 1,25 milijardi dinara, a za bolnicu u Kruševcu 801,1 miliona dinara.Ugovori sa izabranim firmama su potpisani 9. oktobra 2020, a dobavljačima su celokupne vrednosti poslova isplaćene avansno, dvadeset dana nakon potpisivanja ugovora, što znači da je sve plaćeno daleko pre kraja završetka i isporuke aparata i nameštaja.Novosadska kovid bolnica: Cena izgradnje stalno rasla, posao dobijali odabrani Aneksima ugovora cena opremanja bolnice u Batajnici povećana je za 520,9 miliona dinara čime je dostigla iznos od 1,78 milijardi dinara, dok je cena opreme u bolnici u Kruševcu aneksima uvećana za 314,5 miliona dinara tako da je ukupno iznosila 1,1 milijardu dinara.Ministarstvo zdravlja nije objavilo potpisane anekse čime je prekršilo Zakon o javnim nabavkama što je u svom izveštaju istakao i DRI.Odluka o dodeli ugovora za opremanje bolnice u Novom Sadu doneta je u julu 2021. godine. Ministarstvo je posao dodelilo grupi ponuđača koju čine Magna pharmacia (nosilac ponude), PTM iz Šabca, MD Imaging iz Beograda, Drager tehnika iz Zemuna, Intrex iz Beograda i SZR Rover - Milan Krunić iz Valjeva.Vrednost ovog ugovora je 1,97 milijardi dinara (oko 16,8 miliona evra).Poslovi i u nekretninama i frizerskim salonimaStanivuk 2014. godine osniva i kompaniju Magna Real Estate, registrovanu za iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina.U novembru 2016. Magna Pharmacia dobija i dve ćerke firme - Magna Food i Magna Medica, obe registrovane za trgovinu na veliko farmaceutskim proizvodima.U julu 2018. Stanivuk otvara i frizerski i kozmetički salon Magnificent na Novom Beogradu koji u maju 2020. godine prelazi u vlasništvo izvesne Mee Čurović. Čurović je zajedno sa Igorom Čurovićem, koji se u medijima citira kao profesor sporta i fizičkog vaspitanja i fitnes trener, u vlasništvu Magna Fit fitnes kluba koja se nalazi na istoj adresi kao i frizerski salon Magnificent.

Srbija

test

Uprkos pandemiji korona virusa privredna društva u Srbiji su 2020. godine ostvarila poslovne prihode nešto više od 11,7 biliona dinara, što je 0,7 procenata više u odnosu na 2019. godinu. Od toga se, prema podacima APR (Agencije za privredne registre), na sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima odnosi oko 3,3 miliona dinara uz rast od 0,6 procenata na godišnjem nivou. Društava koja su se našla na listi STO NAJ... privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima imala su udeo od 27,9 odsto u poslovnim prihodima cele privrede, a zapošljavala su 16,5 odsto ukupnog broja radnika u privredi. Čak 86 društava sa ove liste bilo je prisutno na njoj i prethodne godine.Prvo mesto na listi STO NAJ... privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodom  pripalo je JP EPS Beograd koja je tokom 2020. godine ostvarila prihod od 282,7 milijardi dinarа, koji je  uvećan za 1,1 odsto u odnosu na prišlu godinu i čini 2,4 odsto poslovnih prihoda privrede Srbije. Na drugom mesto na listi je naftna kompanija NIS AD Novi Sad, koja je realizovala je poslovne prihode od 169,8 milijardi dinara. Usled naglog pada cene nafte i smanjenja tražnje, prihodi te kompanije smanjeni su za 30,8 odsto u odnosu na 2019. godinu.Treće mesto na posmatranoj listi zadržao je maloprodajni lanc Delhaize Srbija DOO Beograd, čiji je obim poslovne aktivnosti povećan za 6,3 odsto i poslovni prihodi realizovani su u iznosu od 111,5 milijardi dinara.Na četvrtom mestu na listi nalazi se proizviđač guma za vozila Тigar Tyres DOO Pirot, sa prihodima iz primarne delatnosti u iznosu od 94,5 milijardi dinara, koji su za 8,6 odsto manji u odnosu na prethodnu godinu.Peto mesto na listi je zauzela je telekomunikaciona kompanija Telekom Srbija AD Beograd, koja je ostvarila poslovne prihode u iznosu od 88,2 milijarde dinara, za 2,2 odsto više od prošlogodišnjih.  Neto dobitak privrede Republike Srbije u 2020. godini prema podacima APR iznosi 711,7 milijardi dinara i za 10,7 proicenata je veći u odnosu na 2019. godinu. Od toga je sto društava sa najvećim neto dobitkom ostvarilo neto dobitak od 214,6 milijardi dinara, uz 38,5 odsto veći rast nego prethodne godine.STO NAJ... privrednih društava sa najvećim neto dobitkom je u 2020. godini ostvarilo nešto manje od trećine neto dobitaka svih društava i 21,9 odsto u glavnim finansijskim performansama, a u ovom segmentu je bio angažovan svaki deseti radnik u privredi. Nelikvidnost je u 2020. godini evidentirana samo kod jednog društva i to u trajanju od 6 dana. Neštno manje od dve trećine društava sa ove liste je bilo na njoj i prethodne godine.Prvo mesto na listi STO NAJ... privrednih društava prema neto dobitku u 2020. godini zauzima JP EPS Beograd, čiji neto dobitak iznosi oko 12,9 milijardi dinara i 3,5 puta je veći od prošlogodišnjeg, a pritom je i znatno veći od dobitka svih ostalih društava. EPS je 2019. godine zauzimala 13. mesto na ovoj listi, Drugo mesto na listi pripalo je kompaniji Tigar Tyres DOO Pirot, koja se popela sa četvtog mesta u odnosu na 2019, osvativši dobitak od 9.2 milijardi dinara, koji je povećan za 2,1 odsto na godišnjem nivou. Na trećem mestu kao i prethodne godine nalazi se Telenor DOO Beograd, koji je ostvario neto dobitak u iznosu od 8,4 milijardi dinara, za 20,2 odsto manji od pošlogodišnjeg.Četvrto mesto na listi sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom pripada Serbia Zijin Copper DOO Bor, uz ostvarenih 8,4 milijardi dinara što je 2,6 puta više u poređenju sa prethodnom godinom, kada je ova kompanija zauzela 18. mesto.Peto mesto mesto pripalo je Сoca-Cola HBC–Srbija DOO Zemun, sa 5,7 milijardi dinara neto dobitka. Dobitak ove kompanije je povećan za 55,6 odsto u poređe nju sa prethodnom godinom kada je bila na 14. mestu.Od 103.327 društava čiji su podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. godinu analizirani na APR listama STO NAJ... rangirano je ukupni 349 privrednih društava sa najvećim uticajem na osnovne finansijske performanse privrede u protekloj godini.

Srbija

Promil firmi ostvaruje 28 odsto svih prihoda domaće privrede

Uprkos pandemiji korona virusa privredna društva u Srbiji su 2020. godine ostvarila poslovne prihode nešto više od 11,7 biliona dinara, što je 0,7 procenata više u odnosu na 2019. godinu. Od toga se, prema podacima APR (Agencije za privredne registre), na sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima odnosi oko 3,3 miliona dinara uz rast od 0,6 procenata na godišnjem nivou. Društava koja su se našla na listi STO NAJ... privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima imala su udeo od 27,9 odsto u poslovnim prihodima cele privrede, a zapošljavala su 16,5 odsto ukupnog broja radnika u privredi. Čak 86 društava sa ove liste bilo je prisutno na njoj i prethodne godine.Prvo mesto na listi STO NAJ... privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodom  pripalo je JP EPS Beograd koja je tokom 2020. godine ostvarila prihod od 282,7 milijardi dinarа, koji je  uvećan za 1,1 odsto u odnosu na prišlu godinu i čini 2,4 odsto poslovnih prihoda privrede Srbije. Na drugom mesto na listi je naftna kompanija NIS AD Novi Sad, koja je realizovala je poslovne prihode od 169,8 milijardi dinara. Usled naglog pada cene nafte i smanjenja tražnje, prihodi te kompanije smanjeni su za 30,8 odsto u odnosu na 2019. godinu.Treće mesto na posmatranoj listi zadržao je maloprodajni lanc Delhaize Srbija DOO Beograd, čiji je obim poslovne aktivnosti povećan za 6,3 odsto i poslovni prihodi realizovani su u iznosu od 111,5 milijardi dinara.Na četvrtom mestu na listi nalazi se proizviđač guma za vozila Тigar Tyres DOO Pirot, sa prihodima iz primarne delatnosti u iznosu od 94,5 milijardi dinara, koji su za 8,6 odsto manji u odnosu na prethodnu godinu.Peto mesto na listi je zauzela je telekomunikaciona kompanija Telekom Srbija AD Beograd, koja je ostvarila poslovne prihode u iznosu od 88,2 milijarde dinara, za 2,2 odsto više od prošlogodišnjih.  Neto dobitak privrede Republike Srbije u 2020. godini prema podacima APR iznosi 711,7 milijardi dinara i za 10,7 proicenata je veći u odnosu na 2019. godinu. Od toga je sto društava sa najvećim neto dobitkom ostvarilo neto dobitak od 214,6 milijardi dinara, uz 38,5 odsto veći rast nego prethodne godine.STO NAJ... privrednih društava sa najvećim neto dobitkom je u 2020. godini ostvarilo nešto manje od trećine neto dobitaka svih društava i 21,9 odsto u glavnim finansijskim performansama, a u ovom segmentu je bio angažovan svaki deseti radnik u privredi. Nelikvidnost je u 2020. godini evidentirana samo kod jednog društva i to u trajanju od 6 dana. Neštno manje od dve trećine društava sa ove liste je bilo na njoj i prethodne godine.Prvo mesto na listi STO NAJ... privrednih društava prema neto dobitku u 2020. godini zauzima JP EPS Beograd, čiji neto dobitak iznosi oko 12,9 milijardi dinara i 3,5 puta je veći od prošlogodišnjeg, a pritom je i znatno veći od dobitka svih ostalih društava. EPS je 2019. godine zauzimala 13. mesto na ovoj listi, Drugo mesto na listi pripalo je kompaniji Tigar Tyres DOO Pirot, koja se popela sa četvtog mesta u odnosu na 2019, osvativši dobitak od 9.2 milijardi dinara, koji je povećan za 2,1 odsto na godišnjem nivou. Na trećem mestu kao i prethodne godine nalazi se Telenor DOO Beograd, koji je ostvario neto dobitak u iznosu od 8,4 milijardi dinara, za 20,2 odsto manji od pošlogodišnjeg.Četvrto mesto na listi sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom pripada Serbia Zijin Copper DOO Bor, uz ostvarenih 8,4 milijardi dinara što je 2,6 puta više u poređenju sa prethodnom godinom, kada je ova kompanija zauzela 18. mesto.Peto mesto mesto pripalo je Сoca-Cola HBC–Srbija DOO Zemun, sa 5,7 milijardi dinara neto dobitka. Dobitak ove kompanije je povećan za 55,6 odsto u poređe nju sa prethodnom godinom kada je bila na 14. mestu.Od 103.327 društava čiji su podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. godinu analizirani na APR listama STO NAJ... rangirano je ukupni 349 privrednih društava sa najvećim uticajem na osnovne finansijske performanse privrede u protekloj godini.

Srbija

VOICE: Radnici u Zrenjaninu preživeli eksploziju, pa ostali bez zdravstvenog

Dvojica radnika zrenjaninske Fabrike vode, koji su teško povređeni u eksploziji koja se dogodila krajem prošle godine, od oktobra nemaju zdravstveno osiguranje, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Jedan od njih kaže i da od maja nije primio ni novčanu naknadu koja mu je zakonski regulisana.Prema zakonu, kako se navodi, pošto su radnici stradali na radnom mestu, reč je o povredi na radu koju poslodavac treba da nadoknadi 100%. Jedan od radnika Jovan Milekić kaže da su poslednju platu primili u maju, a od onda do sada ništa."Meni je 30. septembra bio zadnji dan zdravstvenog osiguranja i kolega i ja praktično smo prinuđeni da prekinemo lečenje. Isto je bilo i jula kada sam morao da odložim operaciju na VMA jer jednostavno ne možeš ni da se pripremiš za operaciju bez overene knjižice, ne možeš da dobiješ uput, ne možeš ništa", kazao je Milekić.Obustavljen prethodni stečajni postupak nad Fabrikom vode On kaže da je do sada imao dve operacije leve šake koja se slabo oporavlja. Dodaje da je neizvesno koliko će još takvih operacija biti, kao i da rehabilitaciju koju je započeo u februaru treba da je nastavi još bar godinu ili najverovatnije dve.Nakon eksplozije u fabrici, Milekić je prvo bio u zrenjaninskoj bolnici, a zatim je prebačen na Vojno-medicinsku akademiju u Beogradu, gde je bio mesec dana i gde mu je koža sa butina presađena na ruke."Mogu samo da zahvalim medicinskom osoblju i u Zrenjaninu i na VMA što su se potrudili oko nas dvojice, pošto smo stvarno izgledali užasno", naveo je Milekić koji je dodao je da mu je želja da se oporavi i da se vrati u fabriku.Privredni sud u Zrenjaninu prošle nedelje je obustavio prethodni stečajni postupak nad Fabrikom vode pokrenut 14. avgusta, jer je predlagač Erste banka povukla predlog za pokretanje.Zrenjanin platio uređenje zemljišta Linglongu, država im poklanja i priključak za voduFabrika vode u Zrenjaninu oglašena na prodaju, grad ima prvenstvo u kupovini