Najnovije

Srbija

Zašto bi linija Niš-Beograd mogla da se isplati?

Linija Niš-Beograd nije napravljena kako bi se avionskim saobraćajem povezala ova dva grada nego kako bi se Niš povezao sa celim svetom, a novac koji je Er Srbija dobila za organizovanje linija od javnog interesa ne sme biti trošen ni za šta drugo objašnjava za Novu ekonomija urednik vazduhoplovnog portala Tango Six Petar Vojinović. “Ona je iz poslovnog ugla napravljena da Er Srbija ima nove linije koje se prodaju, na primer, Niš - Njujork, Niš - Beč, Niš - London, sve preko Beograda,” kaže Vojinović.Država će letove iz Niša i Kraljeva subvencionisati sa 2,8 milijardi dinara Er Srbija je od države dobila ugovor vredan 2,8 milijardi dinara za organizovanje letova sa niškog i kraljevačkog aerodroma.Ove godine trebalo bi da se uspostave redovne linije od Niša ka Frankfurtu (Hanu), Kelnu, Ljubljani, Atini, Solunu, Istanbulu, Tivtu i Beogradu.Iz Kraljeva avionom bi trebalo da se putuje u Solun, Tivat i Istanbul. Er Srbija počela da leti od Niša do Istanbula Tender na kome je Er Srbija izabrana kao najpovoljniji ponuđač za obavljanje avio-prevoza na linijama u javnom interesu u skladu je sa evropskim pravilima koji se odnose na tzv. PSO (public service obligation) linije, objašnjava Vojinović.“To tehnički funkioniše da ako je, na primer, trošak leta 100 evra i Er Srbija na tom letu zaradi 40 evra (proda toliko karata, prim. nov.), država samo pokriva sam gubitak od 60 evra. Ne plaća ceo trošak od 100 evra”, kaže Vojinović.Novac koji Er Srbija dobija na ovaj način ne bi smeo da se koristi ni za koje druge svrhe i kompanija njime ne bi mogla da pokriva druge svoje troškove.Vojinović objašnjava da, iako Srbija nije članica Evropske unije (EU), ona jeste deo “otvorenog neba”, odnosno sporazuma kojim se dereguliše tržište.Kako će Er Srbija platiti svoje dugove “To u teoriji znači da, ako se pravila prekrše, jednom kada uđemo u EU, bi kompanija sav taj novac morala da vrati. Nijedan evro ne ide u redovne troškove kompanije, odnosno da time pokriva neke druge gubitke,” kaže on.Celokupno plaćanje bi trebalo da funkcioniše kao “postpejd”, odnosno da država novac nadoknađuje tek nakon sprovedenih letova, kada bude i utvrđeno koliki su gubici bili, kaže Vojinović.On dodaje da problem jeste netransparentnost jer se do sada ne zna da li je država u prethodnom ciklusu, kada je Er Srbija takođe dobila novac za linije u javnom interesu, kontrolisala sprovođenje ugovora. Ipak, “veliki bauk” jeste Evropska unija koja bi, ukoliko se utvrdi da su pare nenamski trošene i da su na ovaj način pokrivani drugi troškovi Er Srbije, mogla Srbija na neki način da postepeno “izbacuje” iz “otvorenog neba”, kaže Vojinović.Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA Partners Komentarišući pretpostavke da je tender gotovo namešten za Er Srbiju, kaže da je uobičajna praksa da sve velike ili nacionalne avio-kompanije takođe dobijaju poslove obavljanja avio-prevoza od javnog interesa u drugim državama.Kao primer navodi Makedoniju i Italiju.“Makedonija nema nacionalnu avio kompaniju. Njena nacionalna avio-kompanija indirektno je Wiz air koja se javlja na iste ovakve tendere i možemo da kažemo da je Makedonija maltene "namestila" da Wiz air operira nekoliko linija od njihovog značaja za povezanost. I oni godinama dobijau te tendere. Onda imate Al Italiju koja je imala iste te linije između Rima i Milana, do Sardinije…”Organizovanjem avio-prevoza na linijama koje su već ocenjene kao neprofitabilne i nacionalne avio-kompanije na neki način obavljaju svoju “državnu ulogu” jer je državni interes da između ovih gradova ili regiona postoji povezanost, kaže Vojinović.“Za njih može da bude veći gubitak jer su možda te avione mogli da upotrebe na profitabilnijim linijama,” zaključuje on.SMATSA zbog korone uzela još 10,3 miliona evra kredita

Srbija

SGA organizuje program o finansiranju gejming projekata

Asocijacija industrije video igara Srbije (SGA) organizovaće između januara i aprila ove godine program "Game Funding Bootcamp" i kroz niz predavanja i radionica timovima i kompanijama iz Srbije i regiona predstaviti različite potencijalne izvore finansiranja, prenosi Netokracija."Finansiranje je, kako se ispostavilo krajem prošle godine, jedna od ključnih tema za domaću zajednicu, pored biz dev i game design veština, ili pak produkcije. Postavili smo izvesnu prioretizaciju, a finansiranje je prva oblast kojoj ćemo se posvetiti. Naravno, i druge pomenute teme dobiće svoje relevantne programske aktivnosti tokom ove godine", rekao je za Netokraciju programski direktor SGA Relja Bobić. Game Funding Bootcamp će biti realizovan kroz višečasovne hibridne sesije (uživo i onlajn) koje će biti organizovane na svake dve nedelje od 1. februara 2022,  a svaka od njih biće posvećena nekom od modela finansiranja.Edukacija će obuhvatiti lokalne javne fondove, konkretne instrumente podrške koje sprovodi Evropska unija u okviru svojih programa (Creative Europe ili Horizon Europe), crowdfunding platforme, posebne prilike specifične za gejming industriju (saradnje sa izdavačima ili, na primer, učešće u EPIC MegaGrants programu), saradnju sa poslovnim anđelima ili VC fondovima, ili eventualne akvizicije. Počelo formiranje prvog srpskog superklasteraNapravite svoju prvu igru kroz besplatni obrazovni programZainteresovani učesnici (predstavnici kompanija, pojedinci i profesionalci) moći će da se prijave za pojedinačne tematske module, ili za praćenje programa u celini. Program će se održati na engleskom jeziku i besplatan je za punopravne članove SGA, dok projekat Reconomy obezbeđuje stipendije za besplatno učešće za jedan broj učesnika sa teritorija Zapadnog Balkana (Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Kosovo). Regularna cena po modulu je 50 evra, navodi Netokracija. 

Srbija

Sto najvećih dužnika u blokadi za 705 miliona evra

Narodna banka Srbije objavila je spisak 100 preduzeća sa najvećim iznosom blokade na kraju 2021. godine, čija je ukupna suma blokade iznosila 83 milijarde dinara, zaključno sa 31. decembrom prošle godine.Prva na listi je firma Ladinvest doo Beograd sa iznosom blokade od 3,6 milijardi dinara (oko 30 miliona evra)  koja je nelikvidna 2.795 dana. Na tom spisku, najduži broj nelikvidnih dana upisla je firma Reks Komerc doo Niš u likvidaciji, čak 18 godina nelikvidnosti ili 6.616 dana, sa blokadom računa od od 375 miliona dinara. Od javnih preduzeća JP PEU Resavica u blokadi je 3.260 dana, dok iznos blokade ovog Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja iznosi 1,2 milijarde dinara. Crvena lampica uključena je i na računu Javnog preduzeća za obavljanje komunalnih delatnosti Beli izvor Vrnjačka banja, koje je u blokadi oko 450 miliona dinara (broj nelikvidnih dana je 1.697). Na listi je i državno preduzeće Železnice Srbije sa 2.217 dana nelikvidnih dana i iznosom blokade od 889 miliona dinara.Nekoliko firmi već 10 godina nesposobno je da izmiri svoje obaveze, kao što je Agencija za krizni menadžment doo Novi Sad sa 4.730 dana nelikvidnosti i iznosom blokade od 3,2 milijarde dinara. Takođe, račun firme Šumadija – Dedinje doo Beograd nelikvidan je 4.624 dana. Na spisku 100 najvećih po iznosu blokade nalazi se Luka Beograd AD Beograd sa 2,4 milijarde dinara blokade i broj nelikvidnih dana iznosi 576. 

Svet

Hrvatski startapi uspešni na sajmu u Las Vegasu

Na najvećem svetskom sajmu potrošačke elektronike CES u Las Vegasu predstavila su se četiri startapa iz Hrvatske koji su već privukli pažnju Kompanija Majkrosoft i Amazon, prenosi portal SEEbiz. To su startapi: Sportreact, Codelab, Iron Bull i Orqa kao i Zuluhood koji su pobedili na pršlogodišnjem takmičenja Idea Knockout.Aktualnom pobedniku, startupu Sportreact odlazak u Las Vegas je bio prilika za predstavljanje pred novinarima koji prate oblast npvih tehnologija, investitorima i distributerima iz celog sveta. Oni su kako se objašnjava privukli pažnju amazona i mnogih drugih potencijalnih investitora.Ostali startapi su već iskoristili nagradu i na delu sajma pod nazivom Eureka Park, privukli pažnju potencijalnih investitora, od Epla do Majkrosofta, a neki se prvi put probijaju globalno tržište.CES se održao pedeset peti put i reč je o najvećem svetskom skupu i jednom od najeksponiranijih medijskih događaja na svetu. Startapi iz Hrvatske koji na njemu učestvuju su jedni od 800 startapa iz celog sveta.Startap Sportreact je Internet-of-Things uređaj namijenjen razvoju motoričkih i kognitivnih sposobnosti korisnika, namijenjen je rekreativnim, ali i profesionalnim sportistima. Uređaj je povezan sa mobilnom aplikacijom koja meri i analizira brojne parametre tokom treninga.Codelab se predstavio elektronskom društvenom igrom Clockwork Briefcase. Reč je o igri čiji je cilj da se deaktivira lažni eksploziv koji skriven u kovčegu.Iron Bull je indie-studio za razvoj visoko-realističnih robotiziranih modela tenkova s operacijskim mogućnostima stvarnog tenka, uključivši njihovo pokretanje, sposobnost ispaljivanja plastičnih projektila i sustav za detekciju primljenih projektila i oštećenja. Tenk je opremljen širokokutnom kamerom i kontroliraju ga dva igrača.Orqa FPV. One su first-person-view (FPV) video-naočale za upravljanje utrkama dronova i drugim profesionalnim (industrijskim i civilnim) primjenama dronova.Zuluhood korisnicima donosi čitav niz inovacija sa željom da unaprijedi tržište sigurnosti doma. Zuluhood je organizator CES-a odabrao za jedan od deset najperspektivnijih startupova koji su se predstavili na sajmu.Generalno pokroviteljstvo Idea Knockouta, najvećeg i najuzbudljivijeg regionalnog natjecanja tehnoloških ideja koji organizira magazin Bug, dio je dugoročne strategije Hrvatskog Telekoma koji se etablira kao najveći startup akcelerator u Hrvatskoj.Sajam CES se nakon godine pauze fizički održava u Las Vegasu.

Srbija

Tender za telefonske govornice u zatvorima vredan 400 miliona

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija raspisala je tender vredan skoro 400 miliona dinara za nabavku usluge javnih govornica.U pitanju je telefonska usluga za lica lišena slobode u svim ustanovama u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.  Nabavka se odnosi na pružanje telefonske usluge putem javnih govornica preko IP telefonskih priključaka u prostorijama naručioca na 48 lokacija u Srbiji. Kako piše u specifikaciji, sistem javnih govornica u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija (UIКS) Ministarstva pravde sastoji od telefonskih govornica koji se povezuju na telekomunikacionu mrežu ponuđača preko L3VPN mreže ponuđača.  Sistem mora da omogući ostvarivanje najmanje 900 istovremenih poziva prema ponuđaču.Ponđač, kako se navodi, treba da o svom trošku obezbedi pripejed kartice i softver za vođenje evidencije obavljenih razgovora.Pripejd kartice treba da budu upakovane u zaštitnu foliju, da se razlikuju po određenoj boji i oznakama i vidljivim bar kodom u apoenima od 300, 500 i 1000 dinara.Od ponuđača se traži i da obezbedi neprekidno funkcionisanje sistema tako da se, u slučaju prestanka funkcionisanja osnovnog sistema svi pozivi evidentiraju na rezervnom sistemu.Potreban je i izveštaj o obavljenim razgovorima po svakoj pripejd kartici na zahtev kazneno-popravnog zavoda i okružnog zatvora.Izveštaj mora da  sadrži podatke o ostvarenim pozivima, dužini trajanja poziva i ceni koštanja poziva, u cilju kontrole trošenja po ugovorenim cenama.Traži se i evidencija podataka o obavljenim razgovorima, koje je naručilac u obavezi da obezbedi po nalogu drugih bezbednosnih državnih organa.Vrednost javne nabavke je 397,5 miliona dinara. Rok za podnošenje ponuda je 8. februar. 

Srbija

Javni dug od januara do novembra skočio za 2,75 milijardi evra

Javni dug Srbije iznosio je 29,89 milijardi evra na kraju novembra 2021. godine i činio je 56,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija. Javni dug u januaru 2021. godine iznosio 27,14 milijardi evra, što govori da je do kraja novembra porastao za 2,75 milijardi evra.Udeo javnog duga u BDP-u Srbije kako se podseća pre godinu dana bio je 51,2 odsto. Kako se dodaje, deficit republičkog budžeta od januara do novembra 2021. godine iznosio je 149,6 milijardi dinara.Novembarski iznos javnog duga  u nominalnom iznosu porastao jeza 281 milion evra u odnosu na oktobar, a njegov udeo u BDP-u je veći za 0,5 odsto nego u oktobru kada je bio 55,9 posto.Formira se registar državljana od 16 do 29 godina za pomoć od 100 evra Deficit republičkog budžeta Srbije iznosio je u periodu januar-novembar 2021. godine 149,6 milijardi dinara.Javni dug u 2021. godini je u apsolutnom iznosu povećan za tri milijarde evra ili 10 odsto, a u prethodne dve godine 5,7 milijardi evra, ocenio je nedavno profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić, na predstavljanju Kvartalnog monitora.Ministar Finansija Siniša Mali ocenio je da javni dug Srbije nije veliki i da je ispod nivo koji je predviđen Mastritskim ugovorom. Tim ugovorom su 1992. godine postavljeni i ciljevi jedinstvene evropske monetarne valute.Javni dug Srbije na kraju maja 57,2 odsto BDP-aPo kojoj ceni se zadužuje Srbija?

Srbija

Srbija zaštitila samo pet domaćih proizvoda

Svega pet od ukupnih 65 proizvoda iz Srbije koji su zaštitili naziv i poreklo u Zavodu za intelektualnu svojinu ima međunarodno priznati važeći žig, a reč je uglavnom o lokalnim proizvodima koji su nedovoljno dostupni širem tržištu.Pet proizvoda koji imaju međunarodno registrovanu oznaku geografskog porekla su homoljski med, bermet vino iz sremskog vinogorja, leskovački domaći ajvar, grnčarija iz užičkog sela Zlakusa i peškiri šabačkog kraja, piše Danas.Poređenja radi, Slovenija je samo za područje EU, zaštitila ime porekla, geografsku oznaku ili recepturu tradicionalnog specijaliteta za 27 proizvoda koji čine veliki udeo u izvozu. Svi ti proizvodi deo su evropske šeme kvaliteta što im ne samo olakšava plasman na teritoriji EU nego omogućava i povlačenje sredstava iz zajedničkih fondova radi promocije i prodora na treća tržišta.Procedura sticanja evropskog znaka kvaliteta prilično je zahtevna i dugotrajna. Ana Ahčin, generalna sekretarka GIZ-a mesne industrije (Gospodarsko interesno združenje mesne industrije), ističe za Danas da je najteži bio prvi korak, kao i da inicijativa jeste potekla od proizvođača, ali da bi se ostvarila, konkurenti na slovenačkom tržištu morali su da postanu partneri. "Prvo je moralo da se osnuje poslovno udruženje proizvođača, ne može jedan sam da dobije takav sertifikat, a potom od različitih varijanti koje je svaka fabrika imala u proizvodnji "svoje" kobasice, da se odredi standard, uskladi specifikacija i sastavi elaborat, što je osnovni dokument za sticanje oznake kvaliteta", objašnjava Ahčin na primeru brenda kranjske kobasice, koji je jedan od najpopularnijih među zaštićenim proizvodima.Ona kaže da u tom elaboratu treba napisati zašto proizvod zaslužuje da bude zaštićen, opisati proizvodni proces, sirovine kao i da je to unificiranje trajalo dosta dugo, a kada su se proizvođači usaglasili, sledeći korak bilo je uspostavljanje saradnje sa državom koja mora da započne proceduru zaštite na evropskom nivou budući da preko nje ide sva komunikacija proizvođača sa EU.Ahčin dodaje i da je osnova čitavog procesa evropsko zakonodavstvo, ali i da država ima mehanizme da pomogne proizvođačima tim pre što i sama ima koristi od takve vrste promocije zemlje.Poseban benefit je mogućnost korišćenja evropskih fondova. Proizvođači kranjske kobasice dobili su sredstva da do 2022. godine promovišu svoj proizvod na tržištu Srbije. g"Kada nam je projekat odobren, pozvali smo članice koje i same moraju da sufinansiraju kampanju sa 20 do 30 odsto sredstava. Ovoga puta dve kompanije su se prijavile, Panvita Ave i Celjske mesnine, ali će one svoj fabrički znak moći da predstave samo na degustacijama jer je cilj da se promoviše generički proizvod, kranjska kobasica i evropska šema kvaliteta. Zbog toga na brošurama i flajerima ove kampanje nema imena proizvođača", ističe Ahčin.Marko Založnik, komercijalni direktora u Celjskim mesninama, kaže za da su već deset godina prisutni na tržištu Srbije, plasiraju sada oko 300 tona prerađevina na godišnjem nivou, ali ističe da je ranije prodaja bila i veća."Tržište se poremetilo jer Kina traži sve više mesa što je značajno podiglo cene, a uz to su sa srpskog tržišta i ispali neki proizvodi. Sada pokušavamo više da radimo sa pršutom i kranjskom kobasicom, jer su to dva geografski zaštićena produkta koja nije potrebno da se prodaju u velikoj količini, a cena koja se postiže obezbeđuje isplativost", navodi Založnik.On ističe da im je u Celjskim mesninama više stalo do toga da na srpskom tržištu imaju proizvode koji su kvalitetni nego one sa kojima nisu konkurentni domaćim proizvođačima i ističe kako su kobasice i salame na našem tržištu vrlo visokog kvaliteta tako da je borba za kupca žustra. Glavni izvršni direktor u Panviti Ave, Toni Balažić izneo je zanimljiv detalj, da se otpad od prerade mesa ne baca, već služi kao pogonsko gorivo za bioenergane. Ova kompanija poseduje tri takva postrojenja koja proizvode više struje nego što je njima potrebno, pa od toga ostvaruju i prihod."Tržište Srbije za nas je bitno i planiramo da u naredne tri godine plasman uvećamo za po 20 odsto godišnje. Želimo da budemo vodeći među uvoznicima", kaže on.U Sloveniji se sada proizvodnjom kranjske kobasice bavi 13 fabrika, a receptura i proces su isti kod svih. Praktično se sve radi manufakturno, isti delovi svinjskog mesa ručno se obrađuju, od začina se koriste samo so, biber i beli luk, a u završnom pakovanju svakom paru kobasica uvezuje se karakteristično drvce koje je simbol originalnog proizvoda.U Prvirednoj komori Srbije kažu za Danas da se "recepture generalno ne štite nijednim pravom, ali da ako je neki novi postupak dobijanja prehrambenog proizvoda ili novi sastojci koji imaju novi tehnički karakter, onda oni nekada mogu biti predmet zaštite patentom", uz napomenu da to tradicionalni proizvodi obično ne ispunjavaju.Prema rečima Ane Ahčin, postoje tri stepena zaštite ovog brenda kojima se obezbeđuje čuvanje tako uspostavljenog kvaliteta ali je i u funkciji sprečavanja falsifikata. Pored unutrašnje kontrole u samoj fabrici, tu su i tržišna i veterinarska inspekcija, a na kraju postoji i redovna godišnja unutrašnja kontrola koju vrše stručnjaci sa strane, u okviru GIZ-a kranjska kobasica.

Srbija

Formira se registar državljana od 16 do 29 godina za pomoć od 100 evra

Ministarstvo finansija formiraće i voditi privremeni registar državljana Srbije od 16 do 29 godina, kojima će se uplaćivati novčana pomoć od 100 evra, piše u predlogu zakona koji je upućen u skupštinsku proceduru. Vlada Srbije usvojila je predlog Zakona o privremenom registru državljana Srbije od 16 do 29 godina, kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19.Zakon bi trebalo da reguliše sačinjavanje i vođenje Privremenog registra državljana Srbije od 16 do 29 godina, kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije, način uplate novčane pomoći za ublažavanje posledica pandemije i druga pitanja od značaja za dobijanje ove novčane pomoći.Novčana pomoć je namenjena licima od navršenih 16 godina do navršenih 29 godina i isplaćuje se u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. Podaci iz Privremenog registra obrisaće se po isteku godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakon, piše u predlogu. Koje će podatke sadržati registar?U privremenom registru nalaziće se jedinstveni matični broj građana, registarski broj važeće lične karte, naziv banke kod koje je otvoren ili će biti otvoren račun tog primaoca novčane pomoći, a na koji će se uplatiti novčana pomoć.Kada su u pitanju primaoci novčane socijalne pomoći podatke o njima dostavlja Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Za primaoce socijalne pomoći potrebni su: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, način isplate novčane socijalne pomoći iz evidencije primalaca novčane socijalne pomoći, broj tekućeg računa primaoca novčane socijalne pomoći kome se materijalna podrška uplaćuje preko tog računa, piše u predlogu zakona. O licu u zavodu za izvršenje krivičnih sankcije, Ministarstvo pravde, odnosno Uprava za izvršenje krivičnih sankcija dostavlja sledeće podatke: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, matični broj lica u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija koji je dodeljen prilikom stupanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, depozitni račun zavoda za izvršenje krivičnih sankcija na koji se uplaćuje novčana pomoć.Prijave za uplatu novčane pomoći biće u periodu od 15. do 30. januara, elektronski preko portala Uprave za trezor. Izuzetno, kako se navodi u predlogu zakona, primaocu novčane socijalne pomoći i licu u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija novčana pomoć uplaćuje se bez podnošenja prijave. Novčana pomoć od 100 evra, kako navodi Vlada, je nastavak preduzetih mera ciljane podrške državljanima Srbije od 16 do 29 godina, a koje imaju za cilj povećanje agregatne tražnje i privrednih aktivnosti uz stvaranje uslova za poboljšanje društvenog položaja ove kategorije lica kao oblasti od opšteg interesa za Srbiju. "Naime, radi se o licima koja su u fazi školovanja, odnosno koja su upravo završila školovanje. Navedeno dovodi do činjenice da je navedenim licima neophodno više vremena da ostvare zaposlenje, odnosno da savladaju tražene kompetencije i steknu iskustvo koje bi ih kvalifikovale na tržištu rada",  piše u predlogu Zakona. 

Svet

Cena struje Hrvatskoj i za 130 odsto veća od očekivane

Cena električne energije u Hrvatskoj kod nekih distributera je i za 130 odsto veća od planirane, a pored toga očekuje se i poskupljenje gasa, piše Večernji list. Služba za javne nabavke u Hrvatskoj procenila je da će joj u naredne dve godine biti potrebno 125 miliona kuna (16,67 miliona evra) za struju koju će potrošiti Vlada Hrvatske, parlament, kabinet predsednika i državna administracija, što je za 58 odsto veća cena od one koja je planirana.Do isteka roka za prijavu na tender, koji je prošao u novembru, ponudu za snabdevanje strujom tih državnih institucija u Hrvatskoj u vrednosti od 197,3 miliona kuna (26,30 miliona evra) dostavila je samo Hrvatska elektro-privreda (HEP) Opskrba.Pošto je to 58 odsto više od procenjene vrednosti, odlučeno je da tender bude poništen. HEP Opskrba je deo HEP Snabdevanja, nacionalne energetske kompanije koja je u državnom vlasništvu.Pored cene koju treba da plaćaju državne institucije, kako se dodaje, neke ponude za snabdevanje strujom i gasom u Hrvatskoj su i za 130 odsto veće od planirane.Vlada je za sada sprečila poskupljenje struje, uprkos rastu cena energenta, ali će i gas i struja za hrvatska domaćinstva poskupeti od 1. aprila. Hrvatski energetski regulator cenu gasa određuje svake godine određuje upravo na taj dan.Ministar privrede Tomislav Ćorić nedavno je rekao da će Vlada učiniti sve da poskupljenja budu što niža.Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za strujuAnaliza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snage Poskupljenje struje u Srbiji po svemu sudeći prvo je zadesilo privrednike, koji su se nedavno žalili da ih država diskriminiše različitim cenama struje.Sredinom novembra u Srbiji se desio energetski kolaps u Elektro-privredi Srbije, kada je zbog problema tokom zimskih padavina ta kompanija bila prinuđena da uvozi struju. Pored toga cena struje za privrednike u Srbiji od Nove godine poskupela je za 40 odsto.Privrednik iz Srbije Zoran Drakulić nedavno je izjavio kako tim poskupljenjem od kako se navodi 50 odsto (cena je povećana na 75 odsto po megavat satu) država želi da nadoknadi EPS-ove gubitke koji su nastali zbog problema u decembru. Iz EPS-a su reagovali saopštenjem u kome se navodi da je ta cena znatno manja od tržišne koja je 302,5 evra po megavat satu.Privrednici se žale da ih EPS diskriminiše različitim cenama struje

Svet

Slovenija pooštrava uslove za ulazak u državu

Slovenija je odlučila da  od ponedeljka pooštri uslove za ulazak u državu, jer talas zaraza izazvan omikronom varijantom koronavirusa nastavlja da raste, ipak trajanje karantina je smanjeno zbog zabrinutosti da će previše ljudi odsustvovati s posla.Ulazak u Sloveniju bez karantina je dozvoljen je vakcinisanim, oporavljenim ili testiranim osobama, pri čemu oni koji se testiraju treba da prikažu negativan PCR test ne stariji od 48 sati i brzi test ne stariji od 24 sata, piše EURACTIV.Karantin nakon rizičnog kontakta ili prilikom ulaska u zemlju bez COVID propusnice smanjen je sa deset na sedam dana, a  ako se osobi odredi karantin na granici, vreme provedeno u karantinu može se smanjiti na pet dana uz negativan PCR test."U narednih mesec dana javni život bi mogao da se ugasi zbog ogromnog broja karantina... Postoji mogućnost je da imamo i do 400.000 ljudi koji su bolesni ili u karantinu u isto vreme", rekao je ministar zdravlja Janez Poklukar.Kako se omikron brzo širi Evropom, vlada Slovenije je takođe podigla zabranu za putnike iz nekoliko afričkih zemalja u kojima je ova zarazna varijanta prvi put otkrivena.Omikron je prošle nedelje postao dominantna varijanta koronavirusa u zemlji, a slučajevi se više nego udvostručuju iz nedelje u nedelju.Dok bolnice još nisu počele da se pune, zemlja ulazi u talas omikrona sa skoro dve trećine popunjenih kapaciteta intenzivne nege, budući da se država još uvek oporavlja od posledica delta varijante."Činjenica je da zemlje sa višom stopom vakcinacije imaju mnogo manje zauzetih kreveta u odeljenju intenzivne nege nego mi, i zabrinuti smo zbog toga... U narednim nedeljama naše društvo i privreda će se suočiti sa organizacionim izazovima koje nismo videli otkako smo postati nezavisna država", dodao je Poklular.

Srbija

Danas rasprava o dodeli 100 evra mladima, ali se zna da isplata počinje u februaru

Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će prijava za 100 evra pomoći mladima uzrasta od 16 do navršenih 29 godina početi 15. januara, i da će trajati do 30. januara. Uprkos tome, u saopštenju tog ministarstva dodaje se da će da će predlog tog zakona danas biti pred Vladom Srbije, a sutra pred poslanicima u Narodnoj skupštini."Mi ćemo početkom februara isplatiti novac onima koji se budu prijavili. Proces prijave je isti kao i za prethodne pomoći za građane. Na portalu Uprave za trezor neophodno je uneti ime i prezime, jedinstveni matični broj i broj važeće lične karte. Takođe, bira se banka gde imate račun ili samo ime banke u kojoj će biti otvoren namenski račun. Dakle, sutra sam u parlamentu, i ako pretpostavimo da će taj zakon stupiti na snagu 12. ili 13. januara, taj datum se uzima kao presek za one koji mogu da se prijave, odnosno prijava će biti moguća za one koji su do tada napunili 16. godina ili za svakoga ko nakon tog datuma u ovoj godini puni 30 godina", rekao je Mali.Za prijavu je neophodno da imate važeću ličnu kartu, dodao je ministar Mali.On je naveo i da će u petak, 14. januara, biti isplaćena pomoć od 10.000 dinara za zaposlene u zdravstvu, a da će 10. februara biti isplaćujena pomoć od 20.000 dinara penzionerima."(...) Samo za pomoć zaposlenima u zdravstvu od po 10.000 dinara, kojih ima oko 120.000, izdvajamo 1,2 milijarde dinara. Za 100 evra pomoći mladima, a oko milion ljudi ispunjava uslove da se prijavi, država izdvaja oko 12 milijardi dinara. Za penzionere (kojih ima) oko 1,7 miliona, opredeljeno je oko 34 milijarde dinara", rekao je Mali.Ministar je naveo da će, sa ovom jednokratnom pomoći, ukupna sredstva za antikrizne mere usled pandemije koronavirusa dostići 1.025 milijardi (1,02 biliona) dinara, što je oko 8,7 milijardi evra, "odnosno oko 18 odsto našeg BDP-a".Vučić najavljuje pomoć za majke, mlade, medicinare i penzionere Podse3ćamo, predsednik Aleksandar Vučić je krajem decembra najavio da će mladi za pomoć od 100 evra da se prijavljuju do kraja januara, a da će ona početi 1. februara.On je tom prilikom najavio i da će stotine miliona evra iz budžeta biti uloženo u pronatalnu politiku, usmerenu na povećanje broja rođenih u Srbiji. 

Svet

Avio-kompanije prinuđene da organizuju letove bez putnika

Evropske aviokompanije prisiljene su da lete praznim ili gotovo praznim avionima kako ne bi izgubili prava na aerodromske slotove od kojih im zavisi promet, prenosi Jutarnji list. Pravo na slot, odnosno mesto gde avion pristaje kada sleti može da se izgubi ako se ne koristi onako kako je to precizirano ugovorom između avio-kompanije i aerodroma.Protiv svega toga bune se i najveći avioprevoznici, počev od nemačke Lufthanze sa svojom grupom, grupe KLM - Er Frans. Te kompanije kako se dodaje podsećaju da im je omikron zadao nov i neočekivan udarac jer je veoma zarazan i putnici koji ne moraju da lete obično odustaju od putovanja.Kompanije zahtevaju veću fleksibilnost jer u suprotnom uzalud troše gorivo i zagađuju atmosferu, onda kada nemaju dovoljnu kvotu sletanja i uzletanja koja je nužna da se zadrži pravo na slot.Sama Lufthanza je najavila da će ove zime poništiti oko 33.000 letova jer za njih nema interesovanja putnika. Ipak, kako se dodaje, moraće da leti oko 18.000 puta praznim avionima kako ne bi izgubila važne slotove.Ovo je lista dvadeset najbezbednijih avio kompanija na svetu Oko 3.000 praznih letova ove zime najavio je Brisel Erlajns, kompanija sa sedištem u gradu u kom su evropske institucije odlučile da je smanjenje avio letova nužno za ublažavanje klimatskih promena.Uprave evropskih aerodroma kako se ocenjuje pre svega interesuje profit i smatraju da je iskorišćenost njihovih slotova od 50 ili 64 odsto prevelika "žrtva" koju treba da podnesu. Sa druge strane EU ne razmišlja o tome da im nadoknadi taj gubitak, jer bi zbog toga negodovale njene "štedljive" članice.Država će letove iz Niša i Kraljeva subvencionisati sa 2,8 milijardi dinaraPravilo slotova na aerodromu se jednostavno zove: "ili ga koristiš ili ga gubiš" ("use it or lose it"). Stalni slotovi za letove ka popularnim destinacijama na najvećim aerodromima predstavljaju veoma važnu i dragocenu uslugu  u industriji vazdušnog  saobraćaja.Da bi očuvala slotove, svaka avio-kompanija mora da garantuje godišnji broj pristajanja, odnosno barem 80 posto ukupnih prava na pristajanje utvrđenih ugovorom isa upravom nekog aerodroma. Aerodromi inače od toga zarađuju mnogo više nego od aerodromskih taksi za putnike i od reklamnih panoa.Avio-kompanija KLM počinje da leti za Beograd Tokom pandemije to ograničenje je bilo ukinuto prošle godine u martu, ali se polako vraća. Avioprevoznici sada gube slot ako ne iskoriste barem 50 odsto u odnosu na ugovoren broj pristajanja. Pored toga najavljuje se da će polovinom marta taj broj biti pobećan na 64 odsto.Ipak, avioprevoznici sve više ulažu u svoje poslove kako bi što spremnije dočekale popuštanje pandemije. Tako je italijanska avio-kompanija Ita koja je nastala od uništene Alitalije, saopštila je kako je Lufthanza zainteresovana da otkupi oko 40 posto njenog vlasništva.Revizori EU ispituju da li su aviokompanije vraćale pare putnicima

Svet

Cena litijuma dostigla maksimum, očekuje se dalji rast

Cena litijuma dostiže nov rekord budući da elektrifikacija vozila velikih proizvođača automobila povećava potražnju za litijumom, dok se rudarske kompanije širom sveta bore da povećaju proizvodnju i razviju nove izvore za pronalaženje najlakšeg metala na svetu, piše ZeroHedge.Kina, najveći proizvođač baterija, izvestila je prošle nedelje da je cena litijum-karbonata bila nešto više od 47 hiljada dolara po toni, što je povećanje od oko šest puta u odnosu na januar 2021. godine. "Ulazimo u neku vrstu nove ere u pogledu cena litijuma u narednih nekoliko godina jer će rast biti jako snažan", rekao je Gavin Mongomeri za, direktor istraživanja sirovina za baterije u Wood Mackenzie, i dodao da cene litijuma ove godine neće pasti kao prethodnih.Do poratsa cena dolazi jer proizvođači električnih automobila, kao što je Tesla, izveštavaju o eksponencijalnom rastu potražnje u SAD, Evropi i Kini. Litijum je jedan od glavnih elemenata u proizvodnju baterija za napajanje električnih vozila koja polako zamenjuju motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Budući da se udeo električnih automobila povećava, potražnja za litijumom će rasti, te će cene ovog metala ostati visoke dok industrija batetrija ne razvije nove rudarske projekte za povećanje proizvodnje.Globalna prodaja električnih automobila iznosila je oko 5,6 miliona u 2021. godini, u odnosu na 3,1 milion u 2020. godini, na ovo značajno povećanje prodaje je najviše urocala rastuća kineska potražnja. Dalja prodaja električnih automobila u 2022. samo će sugerisati da će potražnja za litijumom nadmašiti proizvodnju i iscrpiti zalihe, pomažući da se cene održe na visokom nivou.Litijum-jonske baterije postale su pristupačnije tokom poslednje decenije. U 2010. godini, paketi baterija su koštali 1.200 dolara po kilovat-satu, ali su od tada pali na 132 dolara do 2021. godine. Međutim, današnje rastuće cene mogle bi da povećaju cenu baterija na 135 dolara po kilovat-satu u 2022. godini.

Video

Mamuti iz Viminacijuma po ovome jedinstveni su u svetu (VIDEO)

Prvi ostaci mamuta pronađeni su u Srbiji na teritoriji Kikinde, ali nekoliko godina kasnije i kod Viminacijuma, nedaleko od Kostolca, 2009. godine. Vika, kako su je arheolozi nazvali, stara je oko milion godina.Pronađena je na dubini od 27 metara. Najverovatnije, životinja je krenula do vode, ali je uginula zaglavljena u mulju. To je i učinilo da je nakon toliko milenijuma pronađu u savršeno očuvanom stanju. Posetili smo Viminacijum, praktično jedinstveno mesto na svetu gde se ostaci mamuta čuvaju na mestu gde su i pronađeni, odnosno gde su živeli pre više stotina, pa čak i nekoliko miliona godina. Nakon tog velikog pronalaska, 2021. pronađeno je čitavo krdo mamuta nedaleko od Viminacijuma, arheološkog nalazišta kod Kostolca.Mamutica Vika, mamut Nosko, Lenka, Trbuško spadaju u svega 20-30 primeraka mamuta koji su na svetu pronađeni i to kod nas, u Srbiji, na lokalitetu Nosak i kopu Drmno nedaleko od Kostolca.

Lifestyle

Ovako se tradicionalno dočekuje Božić

Božić po julijanskom kalendaru u Srbiji se proslavlja na razne načine. Običaji se razlikuju od kraja do kraja, ali je simbolika uvek ista - doček velikog praznika u izobilju u krugu porodice. U svetskoj prestonici trube, Guči, srcu Dragačeva, praznik počinje već 5. januara, na Tucindan. Tada se za ražanj priprema "božićnjak" ili "božitnjar" koje se istog dana počinje da peče. Po nekom nepisanom pravilu, prase treba da bude gotovo na vreme, a to znači da možete da ga jedete čim stigne Božić. Na Badnji dan se posti. Tog jutra, veoma rano, domaćin odlazi u šumu po badnje drvo. Naš sagovornik kaže da u šumu odlazi kao i njegovi preci - pešaka, sa sekirom na leđima, malo rakije ili vina i klipom kukuruza. Badnjak se seče u društvu drugih komšija, uz obavezno zalivanje badnjaka pre sečenja i bacanje kukuruza. Kažu - valja se tako.Komad drveta sa badnjaka se seče i daje se domaćici kuće. Po verovanju, ono se stavlja ispod karlice, odnosno drvene posude u kojoj se čuva kajmak, da bi kajmak bio "debeo". Dakle, da bude izobilja.Ako se nađete u ovom kraju za Božić, nemojte se uplašiti zbog prangijanja od ranog jutra 6. januara. Gotovo svi, kada iseku badnjak, pucaju uvis. Badnjak stoji ispred kuće do uveče. Badnje veče se proslavlja prvo unošenjem badnjaka. Opet domaćin vodi glavnu reč. Unosi drvo uz pozdrav "dobro veče, srećno Badnje veče" bacajući kukuruz po sobi. Ostali ga pozdravljaju sa "dobrodošao, badnjače" i takođe bacaju kukuruz po badnjaku. Prvo domaćica, a za njom svi ostali, deca, prateći ga do ognjišta.Kukuruz simbolizuje plodnost i treba da najavi rodnu godinu. Dragačevo, iako poznato po malini i krompiru, pretežno je stočarski kraj. Zato se od davnina stoka smatrala vrednim kapitalom. Toliko vrednim da se za nju, o praznicima, treba moliti. Nakon unošenja badnjaka, uzima se deo stabla i od njega prave tri koja se ređaju na ognjište odnosno šporet. Na tri drveta stavljaju se kocke šećera, onoliko koliko je ukućana. Svako prilazi, krsti se i usnama, dakle nikako rukama, uzima šećer. Zatim, deo koji najviše vole deca. Domaćica donosi slamu u kojoj su kovanice, kocke šećera, suvo voće. Danas su tu bombone, čokolade. I onda sledi najzabavniji deo - pronalaženje poklona u slami.Nakon toga se na istoj toj slami večera. Trpeza treba da bude raznovrsnija i berićetnija da bi takva bila cela godina. Naravno, na Badnji dan treba da se posti, pa je takva i trpeza. Riba, pasulj prebranac, sarma, pite sa krompirom, kupusom i slatka sa pirinčem. Jedu se i salate, a glavna je ona od krompira. Tu je i suvo voće, a odrasli piju kuvano vino ili rakiju. U dragačevskom kralju se, čini se, više ljubi rakija.Prema verovanju, trpezu na senu ne valja sklanjati do Božićnog jutra. Kada ono svane, najvažnije ko će vam tog jutra prvi ući u kuću. Ko vas prvi poseti na Božić, on je položajnik. Njega daruju jer im donosi sreću. Naravno, jasno je da postoje poželjne komšije koje tog jutra priželjkujete da vidite na vratima.Viralna česnicaVeć nekoliko godina društvene mreže na Božić preplavljene su fotografijama u kojima se autori hvale da su izvukli paru ili dukat iz božićne pogače - česnice. Možete da izvučete i kukuruz, pasulj, komad badnjaka ili drena. Sve simbolizuje plodonosnu godinu i zdravlje. Ručak na Božić se sa trpeze sklanja, ali se nakon pranja, vraćaju na sto da bi sve bilo spremno za božićno veče. Slama je ispod stola naredna tri dana, kao simbol mesta Hristovog rođenja.

Srbija

U Srbiji prošle godine osnovano skoro 10.000 preduzeća

U Srbiji je osnovano 9.635 preduzeća prošle godine, za 459 više nego 2020. godine, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), prenela je agencija Beta.U 2021. godini, takođe, na osnovu podataka APR registrovano je i 34.378 novih preduzetnika, za 4.568 više nego prethodne godine, ali i za 2.782 manje u odnosu na period pre pandemije 2019. godine, u kojoj je bilo osnovano 37.160 preduzetničkih radnji.U Srbiji je, prema podacima od 4. januara, registrovano 124.260 aktivnih preduzeća i 290.445 preduzetnika, što je za 2.570 firmi i za 11.489 preduzetnika više nego na početku 2021. godine.Takođe, prema podacima APR, od ukupno 44.013 preduzeća, koji su osnovani u 2021. godini, putem elektronske prijave registrovano je 3.584, odnosno 8,14 odsto od ukupnog broja osnovanih preduzeća te godine.Iz Registra APR lane je obrisano 7.046 preduzeća, za 936 manje nego 2020. godine.Takođe, iz registra je 2021. izbrisano 22.934 preduzetnika, za 882 manje nego godinu pre i za 659 manje nego 2019. godine.U TOP 10 delatnosti među osnovnim preduzećima spadaju: nespecijalizovana trgovina na veliko, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, računarsko programiranje, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, drumski prevoz terete.Кod novoosnovanih preduzetnika, u TOP 10 delatnosti spadaju: poslovanje restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, drumski prevoz tereta, poslovanje frizerskih i kozmetičkih salona, održavanje i popravka motornih vozila.

Svet

Nemiri u Kazahstanu podigli cenu uranijuma

Nemiri u Kazahstanu, zemlji u kojoj se nalazi 40 odsto svetskih zaliha uranijuma, podigli su njegovu cenu na svetskim tržištima za skoro osam procenata, prenosi Bloomberg. Portal se poziva na podatke platforme UxC, čiji je vlasnik jedna od vodećih svetskih kompanija za istraživanje i analizu tržišta u nuklearnoj industriji.Prema podacima s UxC-a, cena uranijuma u sredu je na svetskim tržištima skočila na 45,25 dolara po funti (oko 450 grama). U utorak je cena jedna funte tog radioaktivnog metala bila 42 dolara, pa je dnevni rast iznosio oko osam posto.Podseća se da Kazahstan proizvodi oko 40 odsto svetskih zaliha urana. Ranije je objavljeno da su zbog protesta u toj zemlji deonice kazahstanske kompanije Kazatomprom koja se bavi vađenjem prirodnog urana, na Londonskoj berzi pale za 8,8 posto.Vrednost rudnog bogatstva Avganistana procenjena na tri biliona dolaraEU razmatra da gasne i nuklearne elektrane finansira kao "zelena" rešenja "Ako postoji čak i kratkoročna neizvesnost u vezi sa snabdevanjem, vlasnici uranijma njim nerado trguju. Uprkos činjenici da se za sada ne pojavljuje manjak zaliha, igrači na tržištu polaze od činjenice da za to postoje preduslovi", kaže stručnjaka UxC-a Džonaton Hinz.Kazahstan je u sredu proglasio vanredno stanje nakon protesta zbog rasta cene gasa. Ti protesti su izrasli u pobunu u kojoj ima i poginulih i ranjenih ljudi.

Srbija

Radnici kragujevačkog Fijata očekuju novi model 500L

U sindikatu Nezavisnost fabrike Fijat Krajsler automobili Srbija očekuju da će tokom godine početi proizvodnja novog hibridnog modela fijata 500L, prenosi Tanjug. Kako se dodaje, za dve godine ta fabrika bi mogla da krene i sa proizvodnjom potpuno novog modela automobila. Ipak, u kragujevačkom Fijatu još nema zvaničnih informacija o novom modelu i planu proizvodnje ni za ovu godinu.Iako je budućnost Fijatove fabrike u Kragujevcu neizvesna, menadžment još ne izlazi u javnost sa zvaničnim informacijama o novom modelu, kome se svi nadaju i koji bi zagarantovao budućnost fabrike i radnih mesta za nekoliko stotina ljudi, koji u ovom trenutku primaju 65 odsto plate.Prema rečima glavnog poverenika sindikata Nezavisnost u Fijatu Zorana Stanića, radnici su trenutno na plaćenom odsustvu do 13. januara, kada se očekuje nastavak proizvodnje. On napominje da je izvesno da će fabrika nastaviti sa radom iz tri razloga:"Prvi je taj što smo dobili 13. platu. Neko ko planira da zatvori fabriku ili ima finansijskih poteškoća, ne isplaćuje zaposlenima dodatni bonus u vidu 13. plate. Druga stvar, od dobavljača smo čuli da se za ovu i narednu godinu najavljuju za Fijat velike porudžbine", rekao je Stanić.Dodao je da je, ipak, deo zaposlenih u strahu pošto u poslednje vreme kruže priče da se fabrika u Srbiji zatvara i da se seli u Brazil, Rusiju, Italiju ili Poljsku, ali da o tome nema zvaničnih informacija.Stanić napominje da su krajem prethodne godine proizvodne linije u kragujevačkoj fabrici potpuno ispražnjene, što se do sada nije dešavalo i da se nada da će se krenuti sa proizvodnjom novog hibridnog modela fijat 500L, a za dve godine i potpuno novog modela."U 2021. godini smo proizveli nešto više od 20.000 automobila, što je više u odnosu na prethodnu godinu, a očekujemo da će taj plan proizvodnje biti i u ovoj godini. Radnici su tokom prošle godine prosečno radili pet radnih dana u mesecu, što je neka uobičajena dinamika", objašnjava Stanić.Prekinuta proizvodnja u kragujevačkom Fijatu zbog manjka delovaRadnici Fijat plastike započeli generalni štrajk Poslednje dve godine aktuelna je svetska kriza u automobilskoj industriji, kao i problem sa nestašicom mikročipova koji se ugrađuju u vozila, dodaje Stanić, ali kaže da je, ipak, optimista."Mi dobijamo delove na vreme. I druge zemlje, čak i fabrike u Nemačkoj i Francuskoj su u problemu, a mi za sada radimo, koliko toliko", naveo je on.Fijat 500L je već godinama jedini model koji se proizvodi u kragujevačkoj fabrici u Srbiji. Prošle godine štrajkovali su radnici Fabrike Fiajt plastika proizvodi branike za automobil Fijat 500L. Predstavnici njihovog sindikata tvrdili su da rukovodstvo Fijata u Torinu koje je vlasnik dve trećine fabrike u Kragujevcu želi nove subvencije od Vlade Srbije.Sredinom novembra prošle godine obustavljena je proizvodnja u celoj kragujevačkoj fabrici zbog manjka delova.