Najnovije

Svet

SAD postale energetski nezavisne

Sjedinjene Američke Države su 2020. godine proizvele više nafte nego što su uspele da potrše, piše Axios. Potrošnja i proizvodnja tog energenta u SAD ostale su u ravnoteži i tokom prošle godine, što navodi na zaključak da je najveća svetska ekonomija konačno postala energetski nezavisna.Procene se zasnivaju na podacima američke državne Agencije za informacije u energetici.Kako se podseća, američki političari su decenijama govorili o tome kako SAD treba da postignu energetsku nezavisnost, pa je izgledalo da je taj cilj nemoguće postići.Cilj je naravno, da SAD može da proizvode dovoljno energenata kako bi se obezbedilo dovoljno nafte i struje za domaće potrebe, bez oslanjanja na njihov uvoz.Poskupljenje nafte 2022. godine imalo je potpuno drugačiji uticaj na američku ekonomiju, kao i na odnose sa Rusojom i zemljama Bliskog istoka, nego u prethodnim vremenima kada su rasle cene energenata.U prošlosti, kada bi nafte poskupela, to bi na američku ekonomiju mnogo direktnije uticalo , jer je mnogo novca bilo potrebno za uvoz energenata.Saudijska Arabija povećava proizvodnju nafte zbog oporavka cenaCene gasa Evropi se stabilizuje, u Americi nastavlja da pada U poslednjig 15 godina, kada se razvila eksploatacija uljnih i gasnih škriljaca u poslednjih 15 godina, stvari su se preokrenule. Veće cene goriva ugrožavaju potrošače i industriju, ali domaći proizvođači energije i njihovi radnici profitiraju.Veće cene nafte više ne smanjuju bruto-domaći proizvod (BDP) u SAD, ali pomeraju izvor njegovog. Dobitnici su države poznate po proizvodnji nafte Teksas i Severna Dakote, a gubitnici Masačusets i Severna Karolina.SAD su 2010. godine uvozile 9,4 miliona barela nafte dnevno više nego što su izvozile. Deset godina kasnije SAD su imale 650.000 barela više nafte, nego što im je potrebno za proizvodnju, a 2021. ta trgovina je bila prilično uravnotežena.U prvih 10 meseci prošlem godine SAD su 51 odsto nafte uvezle iz Kanade, a osam odsto je stiglo iz Persijskog zaliva.Poređenja radi, iz zalivskih država SAD su 2008. godine uvozile 30 odsto nafte. Kako se ocenjuje, eventualna ruska invazija Ukrajine i prekidi u snabdevanju energentima, sada bi imali daleko manji uticaj na SAD, nego ranije.

Svet

Usledio preokret: Rusija sad predlaže legalizaciju kriptovaluta

Rusko ministarstvo finansija predložilo je legalizaciju razmene kriptovaluta u ruske rublje, prenosi Breakingthenews. Ne tako davno, tokom januara, u toj zemlji se razmišljalo o zabrani kriptovaluta.Ideja da se kriptovalute u Rusiji zabrane, kako se podseća, brzo je odbačena, a nova ideja o njihovoj legalizaciji objašnjava se činjenicom da se milioni ruskih građana bare njihovim rudarenjem.Zbog toga je zabrana te aktivnosti nemoguća, objasnio ruski ministar finansija Anton Siluanov.Kabinet ministara je odlučio da dozvoli razmjenu kriptovaluta, pod strogim propisima koji tek treba da budu usvojeni.Kada je Ruska centralna banka predložila sada već odbačenu ideju o zabrani korišćenja i rudarenja kriptovaluta, kao razlog za to je navela pretnje za finansijsku stabilnost, dobrobit građana i suverenitet monetarne politike.Srbija je pre godinu dana usvojila Zakon o digitalnoj imovini, kojim se definiše oblast digitalne imovine u koju spadaju i kriptovalute. Među takozvanim, crypto/blockchain prijateljskim evropskim državama, kako je tada pisala Netokracija, izdvajaju se Švajcarska, Estonija, Kipar i Malta.KINESKA CENTRALNA BANKA: SVE AKTIVNOSTI VEZANE ZA KRIPTOVALUTE SU ILEGALNERusija predlaže zabranu kriptovaluta

Srbija

Poreklo glavnog sastojka, nova obavezna stavka na deklaracijama

Od 2023. godine na deklaracijama prehrambrenih proizvoda će morati da se navodi i poreklo glavnog sastojka, propisano je izmenama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane koje je doneo ministar poljoprivrede.Prema dosadašnjim propisima, proizvođač je bio dužan da na deklaraciji napiše zemlju porekla hrane, ali se novim izmenama precizira da je potrebno navesti i zemlju porekla glavnog sastojka ukoliko se ona razlikuje od porekla proizvoda.Šta jedemo: Med od šećera, a zlatiborski kajmak iz Čačka Glavni sastojak je sastojak ili sastojci hrane koji čine više od polovine te hrane ili koje potrošači obično dovode u vezi sa nazivom hrane, piše u izmenjenom pravilniku.Odredbe koje se tiču navođenja porekla glavnog sastojka ne primenjuje se na oznake geografskog porekla koje su uređene poisebnim zakonom kao ni na one koji se uređuju zakonom o jakim alkoholnim pićima.

Srbija

Teret sive ekonomije na leđima građana i privrede

Neregistrovani promet tekstilne robe u Srbiji, koja se uvozi iz Kine i prodaje se na crnom tržištu, iznosi više od 500 miliona evra godišnje, rekao je Predrag Mitrović, profesor ekonomije na prezentaciji analize „Potencijalni efekti suzbijanja korupcije i sive ekonomije na rasterećenje fiskalnih obaveza privrednika i preduzetnika u Srbiji“.Prema njegovoj oceni kad bi se obuzdala siva ekonomija bilo bi dovoljno novca da kompletno zdravstveno osiguranje za svakog građanina bude besplatno i da se značajno smanje porezi i doprinosi na zarade. "U sektoru autobuskog prevoza putnika utaji se oko 80 miliona evra godišnje. U ugostiteljstvu godišnje se utaji oko 300 miliona evra godišnje. Na buvljim pijacama promet neregistrovane robe iznosi mesečno oko 20 miliona evra, što je godišnje oko 200 miliona evra. I u drugim sektorima analizirali smo utaju poreza, na primer u turizmu turističke agencije prodaju aranžmane u gotovini bez evidentiranja prometa, zatim u sektoru obezbeđenja i u sektoru čišćenja i održavanja objekata”, rekao je Mitrović na konferenciji Uslovi poslovanja domaćih privrednika", u organizaciji Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.Govoreći o tekstilnoj robi koja se uvozi iz Kine i prodaje na crnom tržištu i ko je odgovoran za ulazak te robe na tržište Srbije, Mitrović je ocenio da je odgovorna Uprava Carina koja ne radi svoj posao na adekvatan način."Ne plaćaju se porezi i carine jer su na funkcijama ljudi koji su slepi poslušnici i nalaze se u sistemu organizovanog kriminala, rade po nalogu određenih instanci vlasti. U poslednjih deset godina vrednost robe na buvljim pijacama na koju nije evidentiran porez ni carina iznosi oko 10 milijardi evra", rekao je Mitrović.Takođe, analizirana je, prema njegovim rečima, neregistrovana trgovina preko interneta koja iznosi godišnje, nekoliko destina milijardi dinara.Mitrović je podsetio i na nenamensko trošenje lokalnih samouprava u Srbiji i da je u periodu od sedam godina, od 2008. do 2014. nenamenski potrošeno 59 milijardi evra, što je državni revizor potvrdio.“Nastavljeno je sa nenamenskim trošenjem i dalje u lokalnim samoupravama. Pokrenuto je više od hiljadu prekršajnih i krivičnih prijava, male kazne su platili sitni činovnicia, ali nikad nisu afere u lokalnim samoupravama procesuirane do kraja i niko nije odgovarao. Kada bismo jedan deo nelegalnih radnji uspeli da sprečimo bilo bi dovoljno da se rasterete privrednici i građani Srbije”, rekao je on. 

Srbija

NBS očekuje „blagi rast“ inflacije u januaru i februaru

Ukupna inflacija će u prva dva meseca 2022. godine blago porasti, da bi se u martu vratila blizu decembarskog nivoa, piše u februarskom izveštaju Narodne banke Srbije (NBS).Na dalji "blagi rast" međugodišnje inflacije u prvom kvartalu odraziće se povećani troškovi u proizvodnji prerađene hrane, a u manjoj meri i rast bazne inflacije, što će biti ublaženo izlaskom prošlogodišnjeg rasta cena naftnih derivata i električne energije iz međugodišnjeg obračuna. Od drugog tromesečja NBS očekuje da će inflacija usporiti, a da će krajem godine biti u rasponu 3,5-4 odsto. "Usporavanju inflacije će najpre doprineti izlazak prošlogodišnjih poskupljenja naftnih derivata iz međugodišnje inflacije, dok bi sredinom godine dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo da rezultira sniženjem cena voća i povrća i sirovina u proizvodnji prerađene hrane sa sadašnjih visokih nivoa". NBS i dalje očekuje pad inflacije od drugog tromesečjaNajsnažniji doprinos padu inflacije u tekućoj godini trebalo bi da ima kretanje cena voća i povrća. Te cene se, nakon snažnog rasta u protekloj godini usled suše i visokih letnjih temperatura, nalaze na izuzetno visokom nivou, navodi NBS. U novoj poljoprivrednoj sezoni, ako ona bude prosečna, trebalo bi da voće i povrće pojeftini. Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i dalje u najvećoj meri potiče iz međunarodnog okruženja -  dužina trajanja zastoja u globalnim lancima snabdevanja, globalni privrednog rasta, kretanje svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i energenata.Inflacija se u decembru popela na 7,9 odstoKada se radi o rizicima iz domaćeg okruženja oni se u najvećoj meri odnose na novu poljoprivrednu sezonu, a u manjoj meri i na dinamiku domaće tražnje i kretanje regulisanih cena.Inflacija je tokom četvrtog tromesečja nastavila da se kreće uzlaznom putanjom i u decembru je iznosila 7,9 odsto. U odnosu na prethodnu projekciju, NBS očekuje da će se inflacija u toku ove godine kretati na nešto višem nivou. Na to je uticao veći rast potrošačkih cena od očekivanog u poslednjem kvartalu 2021, pre svega cena prerađene hrane."Veća projektovana inflacija rezultat je i viših pretpostavljenih svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i drugih troškova u proizvodnji hrane koji su viši nego u prethodnoj projekciji (posebno poskupljenje mineralnih đubriva), što podiže projekciju prehrambene inflacije (bez voća i povrća)", piše NBS. U odnosu na prethodnu projekciju, viša je i uvozna inflacija usled i dalje prisutnih globalnih zastoja u snabdevanju i nedostatka logističkih kapaciteta, pre svega u glavnim svetskim lukama, što podiže projekciju neprehrambene inflacije. 

Svet

Zašto Amerika ima masovne zalihe sira?

Da li ste nekada čuli za "državni sir"? Oko 1,4 milijardi funti ovog mlečnog proizvoda skladišteno je u pećini u Misuriju u Sjedinjenim Američkim Državama, piše Desert.com.SAD imaju najveće domaće rezerve sira različitih vrsta, uključujući američki i švajcarski i čedar, pisao je Vašington post.Zašto američka Vlada ima toliko zalihe sira?Sve je počelo sedamdesetih godina obećanjem tadašnjeg predsednika Džimi Kartera. Karter je hteo da podigne cenu mleka, ali Vlada nije mogla jednostavno da ga kupi i skladišti pa je počela da kupuje onoliko sira koliko su ljudi hteli da prodaju, pisao je  Pacific Standard Magazine.Međutim farmeri su počeli da proizvode previše sira, pa se postavilo pitanje pitanje: Šta će vlada sa svim tim čedarom? Kako bi rešio problem predsednik SAD Ronald Regan pokrenuo je programe pomoći i hreni kako bi raspodelio 30 miliona funti sira."Ljudi o programima pomoći u hrani govore kao da su ti programi pravljeni da pomognu siromašnim ljudima", poručio je profesor agroekonomije na Korenl univerzitetu Endru Novakovic. Novaković, međutim, objašnjava da je veći deo od velikih programa pomoći u hrani bila ideja koja je proistekla iz poljoprivrede, jer je država imala previše nečega. Tokom devedesetih Vlada je počela da sklapa dogovre sa fast fud restoranima kako bi pomogla da se preda višak sira.Formiran je i Nacionalni odbor za promociju mlečnih proizvoda koji je pokrenuo kampanje kao što je "Imate mleko?" i stavio na menije restorana niz popularnih stavki kao što je pica sa sedam sireva u restoranu Domino's, piše,  WBUR.Oko 1,4 milijardi funti sira i dalje postoji u hladnjačama, ali nije u potpusnosti u vlasništvu vlade, već i privatnih kompanija. Problem prevelika proizvodnja sira nastavljao se iz godine u godinu, uz manju potrošnju mlečnih proizvoda. Vlada je opet 2016. godine ponudila da kupi sir z vrednosti od 20 miliona dolara, pisao je Vox.Ministarstvo poljoprivrede nije prestalo sa kupovinom. U avgustu prošle godine, agencoja je objavila program nabavke sira kako bi kupula mocarelu, za potrebe programa nacionalnog školskog ručka i druge savezne programe pomoći u hrani.Prema pisanju Gardijana, očekuje se da američki proizvođači mleka nastaviti da traže načine da se otarase viška sira, s obzirom na pad potražnje i rast veganstva i održive ishrane.

Svet

Kompanija Reno prebrodila gubitke, pozitivno poslovala prošle godine

Francuski proizvođač automobila Reno (Renault) saopštio je da je prošle godine ostvario pozitivan poslovni rezultat i premašio očekivanja, prenosi Rojters. Profitabilno poslovanje kako se navodi, rezultat je velikog restrukturisanja koje je sprovela ta kompanija.Renault je u savezu sa japanskim Nisanom (Nissan) i Micubišijem (Mitsubishi) i saopštio je da je njegov udeo u neto dobiti te grupacije 888 miliona evra.Analitičari u anketi Refinitive previđali su da će taj udeo iznositi 818,7 miliona evra.Neto dobit dolazi nakon ogromnog gubitka od 8,01 milijardu evra 2020. godine i gubitka od 141 milion evra u 2019. godini.Kompanija je kako se navodi morala da smanji fiksne troškove i fokusira se na proizvodnju svojih najprofitabilnijih modela, kao i na svoja najvažnija tržišta.Hrvatska ekološka vozila subvencioniše sa 14 miliona evraReno i Nisan pregovaraju da ožive dogovor sa Fijatom Pre toga, tokom dve uzastopne godine kompanija je kako se dodaje trpela gubitke zbog pandemije i nedostatka čipova na globalnoim tržištu.Problem sa nedostatkom čipova napravio je velike probleme u automobilskoj industriji, jer se zbog manje proizvodnje tokom pandemije, kasnije pojavila velika tražnja za njima, a fabrike nisu mogle da zadovolje želje narućilaca.U toj kompaniji dodaju kako da su prošle godine zabilježili pozitivan novčani tok od 1,6 milijardi evra te da je plan smanjenja troškova dovršen godinu dana pre roka.

Svet

Norveška povećava ulaganja u naftu i gas

Norveške naftne i gasne kompanije povećale su prognoze svojih ulaganja u ovoj godini, prenosi SEEbiz. Prema istraživanju norveškog zavoda za statistiku one za te investicije planiraju da iskoriste poreske subvencije dobijene tokom pandemije.Najveći poslovni sektor u Norveškoj očekuje da će u 2022. u proizvodnju nafte i gasa uložite oko 15 milijardi evra, što je za pet milijardi više od sume koja je tokom proše godine uložena do novembra.Ipak, dodaje se da bi ulaganja zapravo trebalo da budu manja nego prošle godine za osam odsto, kao i da će porasti tokom 2023. godine, jer se ubrzano sprovode veliki projekti u toj oblasti.Iako prve procene govore o tome kako bi norveške kompanije tokom sledeće godine trebalo da smanje ulaganja u naftu na 13 milijardi evra, to bi moglo da se promeni, jer se pripremaju novi planovi. Bloomberg: Neophodno smanjenje investicija u fosilna goriva Ako raspored njihovog sprovođenja bude potvrđen, ulaganja u nova naftna polja bi mogla da budu znatno veća tokom 2023. godine.Kako se dodaje, dozvole za razvoj naftnih i gasnih polja u Norveškoj čekaju se za područje Noaka, koje se nalazi u novreškom delu Barencovog mora.Kako je nedavno prenela Nova ekonomija, neprofitna organizacija Share Action pozvala je akcionare najvećih evropskih banaka da se usprotive investiranju u projekte eksploatcije nafte i gasa.Cilj je kako se navodi da se spreče klimatske promene.I pored toga što su se banke najavile da će smanjiti te investicije, evropske banke 2021. godine su uložile 48 milijardi evra u projekte za eksploataciju fosilnih goriva.

Srbija

Da li su preduzeća u mirovanju obveznici nove fiskalizacije?

Obavezno elektronsko fakturisanje odnosi se na preduzetnike u statusu mirovanja koji planiraju da nastave sa poslovanjem, piše Biznis.rs. Preduzetnici koji su privremeno prekinuli svoju delatnost i prešli u status mirovanja, smatraju se obveznicima nove fiskalizacije onog trenutka kada nastave svoju delatnost."Ukoliko posle mirovanja preduzetnici planiraju i konačno gašenje preduzetničke radnje ne smatraju se obveznicima nove fiskalizacije", kaže poslovni konsultant iz agencije TYB Consulting Milica Trifunović.Prema njenim rečima, preduzetnici koji su uzeli subvenciju za novu kasu, a ne nastave poslovanje već krenu u postupak gašenja radnje, morali bi da vrate subvenciju koju su uzeli za elkektronsku fiskalizaciju.Ona podseća da privremeni prestanak obavljanja delatnosti mogu da registruju samo preduzetnici, dok ta mogućnost nije predviđena za ostale pravne forme (d.o.o, a.d, o.d. i druge).Porezi i doprinosi se ne plaćaju za ceo period mirovanja. Zbog problema sa likvidnošću preduzetnici se odlučuju da ponekad zamrznu njihovo plaćanje, ako se odluče za opciju "mirovanja".ELEKTRONSKO FAKTURISANJE ZNAČI BRŽE PLAĆANJE I BOLJU NAPLATU PDV-A "Opcija zamrzavanja poreza i doprinosa moguća je usled mirovanja i predstavlja izbor samog preduzetnika, u zavisnosti od toga da li želi da nastavi da koristi zdravstveno osiguranje ili ne", navodi Trifunović.Kako dodaje, postoji mogućnost nastavka plaćanja doprinosa u periodu privremenog prekida delatnost i za to se odlučuju oni koji žele da nastave da koriste zdravstveno osiguranje.Za ekološku taksu obveznik je dužan da podnese prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade, do 31. jula svake godine za koju se utvrđuje naknada.Muke malih privrednika: Koju fiskalnu kasu kupiti? Ukoliko preduzetnik tokom godine ostvaruje prihod, pa registruje privremeni prekid obavljanja delatnosti, to ga ne oslobađa obaveze podnošenja prijave i plaćanja te naknade jer je jedan od kriterijuma za utvrđivanje njene visine prihod koji je ostvaren u jednoj godini."Ukoliko preduzetnik miruje cele kalendarske godine dužan je da podnese prijavu, ali ne plaća naknadu pošto nije ostvario prihode", objašnjava Milica Trifunović.Evo šta donosi novi model fiskalizacije ŠTA JE MIROVANJE PREDUZEĆA?Privremeni prekid delatnosti kod Agencije za privredne registre (APR) nije isto što i zatvaranje preduzetnika, odnosno brisanje iz registra.Kako se navodi, u pretrazi preduzetnika na sajtu APR-a svaki od njih koji je u privremenom prekidu i dalje ima status "aktivan".  Privremeni prekid delatnosti i brisanje preduzetnika iz registra su, kako se objašnjava, dve potpuno različite aktivnosti.

Svet

Zbog klimatskih promena ugroženi zasadi kafe, avokada, indijskog oraha

Od svih tropskih biljnih kultura, kafa će biti najteže pogođena globalnim zagrevanjem, a sličan scenario očekuje avokado i indijski orah, pokazuje istraživanje objavljeno u naučnom časopisu Plos One, prenosi portal Klima 101. Procenjuje se da samo od proizvodnje i distribucije kafe za život zarađuje 100 miliona ljudi. Kako se objašnjava, na gajenje tropskih biljaka utiče promena klimatskih uslova u oblastima gde se one tradicionalno uzgajaju i koji su najveći ptoizvođači, Brazilu, Meksiku, Indiji i Vijetnamu.Studija je pokazala da će prilagođavanje klimatskim promenama biti neophodno u većini velikih regiona koji su pogodni za sva tri useva.  Biće potrebno da se te biljke oplemene i dobiju sorte otpornije na sušu, a kafa arabika bi mogla da bude zamenjena sortom kafe robusta u određenim regionima.Naglašava se da promene u načinu proizvodnje tropskih biljaka ne bi smele da ugrožavaju životnu sredinu, poput krčenja šuma, kao i gubitka biodiverziteta. Rezultati pokazuju da će se područja za uzgoj kafe, avokada ili indijskog oraha sužavati, dok bi neke nove regije stekle povoljne uslove za njihov uzgoj.DRŽAVE SE OBAVEZALE NA RADIKALNIJE MERE ZA UBLAŽAVANJE KLIMATSKIH PROMENA Ako se planeta bude umereno zagrevala Brazil bi do 2050. godine mogao da izgubi uslove za uzgoj zrna kafe arabika na skoro 80 odsto površine na kojoj se ona trenutno uzgaja, dok bi na južnoj i severnoj granici tog područja mogao da proširi njenu proizvodnju. Površina zemljišta pogodnog za uzgoj kafe  znatno će se smanjiti i u Indoneziji, Vijetnamu i Kolumbiji, koje su  najveći proizvođači koje su posle Brazila takođe njeni veliki proizvođači. DA LI SMO SVESNI – KLIMATSKE PROMENE PRETE DA ZBRIŠU PLANETU Umereni scenario zagrevanja doneće povoljnije uslove za nekoliko novih regiona, kao i da će do 2050. godine ukipna površina pogodna za uzgoj arabike opasti za više od 50 odsto na globalnom nivou.Razlog sužavanja područja na kojima kafa može da uspe je dobrim delom zbog toga što je ona prilično osetljivija na klimatske promene i na  kvalitet zemljišta.Zbog klimatskih promena napravili vegansku mocarelu Kako se dodaje, dovoljno je da poraste prosečna temperatura, padne previše kiše, minimalna temperatura bude preniska ili da zemljište nema pogodnu kiselost.Studija upozorava na velika smanjenja površine za uzgoj avokada u Meksiku, Peruu i Indoneziji i za indijski orah u Beninu. Ovi regioni su trenutno među najvećim izvoznicima tih biljnih kultura, dok bi uzgoj kafe mnogao da bude povoljniji na jugu Sjedinjenih Država.Uticaj klimatskih promena u Srbiji: Umesto šljiva, uzgajaćemo bananeProcenenjujući klimatske promene, autori studije sa Univerziteta primenjenih nauka u Cirihu, najpre su odredili klimatske faktore i karakteristike zemljišta koji su važni za proizvodnju tih biljaka.Napominje se da bruto-domaći proizvod (BDP) zemalja tradicionalnih proizvođača tropskih biljaka velikm delom oslanja na njihov izvoz.U 2019. godini je prema statistici koju su prikupile Ujedinjene nacije proizvedeno je oko sedam miliona tona avokada, četiri miliona tona indijskog oraha i 10 miliona tona kafe. Ukupna bruto vrednost sva tri proizvoda na svetskom tržištu iznosila je tada preko 30 milijardi dolara. 

Srbija

Vreme: Rio Tinto tvrdi da je voda Jadra već lošeg kvaliteta

Podzemne vode u aluvijonu reka Korenita i Jadar, gde se nalazi ruda, su već lošeg kvaliteta, ali bi ih radovi dodatno pogoršali, piše u nacrtu Studije o uticaju na životnu sredinu koju je spremila kompanija Rio Tinto, a u koju je nedeljnik "Vreme" imao uvid.Osiromašeni litijum: Istine, laži, zablude i interesi Kako piše "Vreme", Rio Tinto je spremio Studiju, ali nikada nije mogao da je podnese čekajući Ministarstvo životne sredine da donese odluku o tome kakvog sadržaja i obima bi ona trebalo da bude.Rio Tinto je, kako navodi, u februaru prošle godine utvrdio kako je voda iz 38 od 40 bunara mikrobiološki neispravna, a da je u pet bunara prekoračena količina bora od jednog miligrama po litru.Rio Tinto obećava platu od 1.000 evra i najveću stranu investiciju Aktivisti i meštani tvrde da se iz tih bunara uvek pila bistra voda, te da Rio Tinto priprema odstupnicu u stilu "nismo mi zagadili nego je već bilo zagađeno".Međutim, čak se i u nacrtu Studije kompanije navodi da "posledice izvođečnja radova na površini terena mogu biti pogoršamke posotjećeg kvaliteta podzemnih voda".I selo Klinovac kod Vranja leži na litijumu? Procene kompanije su i da bi, dok se rudnik gradi, suspendovane čestice u vazduhu mogle da petostruko nadmaše dozvoljene vrednosti. I kasnije, tokom rudarske aktivnosti, navodi se da bi "u uskoj zoni dužine oko 600 metara uz južnu granicu poseda zone rudarskih aktivnosti" ta vrednost mogla biti prekoračena.Prema dokumentu do kojeg je "Vreme" došlo, 2023. godine bi se otkopavale velike jalovine, a prva ruda bila bi izvađena 2025. godine. Rudnik bi trebalo da radi punih šezdeset godina. Tokom šest decenika otkopalo bi se 9,5 miliona tona materijala iz kojeg bi se dobijali litijum-karbonat, borna kiselina i natrijum-sulfat.Maksimalan broj radnika u samom rudniku bio 526 i ta brojka bi se dostigla 2030. godine, piše u internom dokumentu.

Svet

Gugl menja politiku privatnosti i na Android uređajima

Kompanija Gugl planira da razvije nove mere privatnosti koje će otkloniti mogućnost praćenja korisnika putem android aplikacija na mobilnim uređajima, prenosi CNN. To bi moglo dodatno da uzdrma kompanije poput Fejsbuka koje zarađuju od oglašavanja u digitalnom prostoru.Fejsbuk i ostale kompanije koje imaju značajne prihode od digitalnog opglašavanja, već su trpele gubitke zbog promene u politici privatnosti su već poremetile promene praćenja aplikacija koje je prošle godine uvela kompanija Epl (Apple).Gugl (Google) je u sredu saopštio kako će okončati višegodišnje napore sa ciljem da napravi reklame koje će ograničiti deljenje korisničkih podataka sa trećim stranama.Kako se objašnjava, to će funkcionisati bez pojedinačnih identifikatora koji omogućavaju programerima da prate aktivnosti korisnika u različitim mobilnim aplikacijama i omogućavaju im da prave oglase koji koriste podatke o njihovom ponašanju i o njihovim interesovanjima.Takođe, Gugl istražuje tehnologije koje bi smanjile mogućnost da se podaci korisnika prikupljaju bez njihovog znanja.Evropa bi mogla da ostane bez Fejsbuka i Instagrama zbog politike privatnosti Tehnološke kompanije se inače suočavaju sa sve većim zahtevima regilatora da svojim korisnicima obezbede privatnost. To je kako se podseća bilo dovoljno da se uznemire deoničari kompanija koje se oslanjaju na ciljano digitalno oglašavanje.Deonice Facebook-parent Meta, Snap-a, Tvitter-a i Pinterest-a inače su zabeležile novi pad vrednosti nakon najnovije najave Gugla da će menjati politiku privatnosti svojih korisnika na android aplikacijama..Neke su već pretrpele finansijske udae poslednjih nekoliko meseci nakon što je Epl ažurirao sproveo promene u svom softveru.Kompanija Meta, kako glasi novo ime Fejsbuka, nedavno je prijavila pad svoje tržišne vrednosti od preko 230 milijardi dolara, odnosnoi 26,4 odsto vrednosti.  Nova promena politike privatnosti, kako se dodaje, Fejsbuk bi mogla da košta 10 milijardi dolara do kraja godine. Fejsbuk Meta je ranije najavilio kako bi mogao da ugasi društvene mreže Fejsbuk i Instagram ukoliko joj ne bude omogućeno da prenosi prikupljene podatke između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.

Srbija

Advokat: Koje su obaveze privrednika za zaštitu od požara?

Inspekcija proverava zaštitu od požara požara jednom godišnje kod preduzeća svrstanih u prvu kategoriju (sa visokim rizikom), dok ostale firme (sa manjim rizikom) kontroliše jednom u dve godine. Nemanja Radević, advokat, sa višegodišnjim iskustvom u savetovanju i zastupanju privrednika kaže da u slučaju da uoči nepravilnosti, inspekcija nalaže preduzećima da sve nepravilnosti otklone u roku od 30 dana. Na primer, nepravilnosti kao što su ispitivanje instalacija uzemljenja i zaštite od statičkog elektriciteta, obuka svih radnika koji prilikom obavljanja svojih poslova rade sa zapaljivim i gorivim tečnostima. "Ako se privrednici ne pridržavaju Zakona o zaštiti od požara onda se može tretirati kao prekršaj ili u slučaju ozbiljnijih nepoštovanja kao privredni prestup. U zavisnosti od ozbiljnosti povrede, Zakon propisuje kao prekršaje - neobezbeđivanje tehnički opremljene i obučene vatrogasne jedinice sa potrebnim brojem vatrogasaca, sprovođenje preventivnih mera zaštite od požara i stalno dežurstvo sa potrebnim brojem stručno osposobljenih za zaštitu od požara", kaže Radević.  Takođe, kazne se propisuju ako preduzeća nisu obezbedila adekvatnu opremu i aparate za gašenje požara, zatim ako nemaju Plan zaštite, ako nemaju istaknut plan evakuacije na vidljivom mestu i nisu donela pravila zaštite od požara. Takođe, i za neodržavanje instalacija u ispravnom stanju i neredovno kontrolisanje, neugradnju sistema za otkrivanje, dojavu požara i sistema za gašenje požara, kaže on."Privredniku je preti novčana kazna između 300.000 i 1.000.000 dinara kao i mogućnost izricanja mere zabrane obavljanja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine. Preduzetnici se kažnjavaju novčanom kaznom između 150.000 i 500.000 dinara, a propisana je i odgovornost u slučaju da nije donet plan zaštite, ako nisu organizovane osnovne obuke zaposlenih u propisanom roku i praktična provera znanja zaposlenih", navodi Radević.Nadzor nad primenom Zakona o zaštiti od požara radi Ministarstvo unutrašnjih poslova, sektor za vanredne situacije. Kategorije rizika"Organizacija zaštite od požara zavisi od stepena ugroženosti svakog objekta, pa su tako preduzeća u prvoj kategoriji obavezna da organizuju sprovođenje preventivnih mera zaštite, dužna su da obezbede tehnički opremljenu i obučenu vatrogasnu jedinicu sa potrebnim brojem vatrogasaca i da obezbede adekvatnu opremu i aparate za gašenje požara. Pri tome, sva oprema mora biti u vlasništvu preduzeća", kaže Radević.  Preduzeća razvrstana u drugu kategoriju imaju obavezu da pored organizacije preventivnih mera zaštite, organizuju i stalno dežurstvo sa potrebnim brojem stručno osposobljenih za zaštitu od požara kao i da obezbede adekvatnu opremu za gašenje požara.Trećoj kategoriji privrednika, kako on navodi, Zakon nalaže organizaciju sprovođenja preventivnih mera zaštite od požara sa potrebnim brojem stručno osposobljenih za zaštitu i adekvatne opreme gašenje požara.

Srbija

Nova: Užice se odreklo prihoda od zakupa autobuske stanice

Grad Užice je sa "Bečejprevozom" sklopio ugovor o javno-privatnom partnerstvu na rok od čak 25 godina i ovom prevozniku besplatno dao autobusku stanicu na korišćenje, piše list Nova. Pored cene usluge, koja je na godišnjem nivou za isti broj linija i polazaka veća za oko 40 miliona dinara, prevoznik je od grada besplatno dobio na korišćenje i autobuske stanice, čiji je zakup prethodnim ugovorom koštao 2,8 miliona dinara na mesečnom nivou. "Bečejprevoz" je u prethodnih pet godina vršio uslugu javnog prevoza u ovom gradu i upravljao autobuskom stanicom. Nova pravila: O javnom gradskom prevozu više nećemo moći da čujemo ništa loše?Potpisivanju ugovora prethodila je javna nabavka, a jedini ponuđač bio je Bečejprevoz, piše Nova. Vlasnik najveće firme koja se bavi prevozom u užičkom kraju "Gaga turs" Milan Radibratović rekao je za Novu da njegova firma nije mogla da učestvuje na tenderu jer je grad sve uslove prilagodio "Bečejprevozu". "Verujem da nijedna firma iz Srbije nije mogla doći da učestvuje, tender je tako podešen ili namešten.  Uslovi su javno dostupni, ali jedan možda najbolje svedoči mojim tvrdanjama, a to je uslov da je ponuđač u prethodnih pet godina, više od jedne godine upravljao autobuskom stanicom. Grad Užice je 2015. godine upravljanje stanicom dao 'Bečejprevozu', od tada nije bilo drugog upravljača", rekao je Radibratović. Iz javnog preduzeća "Užice razvoj" rekli su da je cena od oko 195 miliona, koju grad sada plaća prevozniku, definisana po pređenom kilometru na godišnjem nivou, i to za oko 1,15 miliona kilometara."Javni prevoz u Užicu odvija se na 16 linija, pet gradskih i jedanaest prigradskih. Za procenjenu kilometražu potrebno je angažovati 23 vozila, 16 solo-buseva i sedam mini-buseva", rekli su za Novu iz JP "Užice razvoj".Naveli su i da su svi uslovi važili i u prethodnom periodu što se tiče tehničkih stavri, sem što se jedinična cena za solo bus i mini bus razlikovala, a sada je izjednačena."Ranije je za solo bus iznosila 1,109 evra/km, a za mini bus 0,759 evra/km. Sada je za obe vrste vozila 1,297 evra/km",  kažu iz "Užice razvoj". GSP za novac kojim iznajmljuje minibuseve može da kupi duplo više svojihOno što nije isto, u odnosu na prethodni ugovor, je da je poslovni prostor autobuske stanice u koji ulaze poslovne prostorije, biletarnice, kancelarije, čekaonica, peroni, parkinzi ranije bio definisana posebnim ugovorom, a sada je objedinjen sa uslugom prevoza, piše Nova. Na 40 miliona, koliko sada na godišnjem nivou više vredi usluga prevoza, dodaje se 33,6 miliona dinara, jer prethodnim ugovorom iz 2015. godine zakup definisan na 2,8 miliona mesečno.U svakom slučaju prihod grada od izdavanja ovog prostora nije bio manji od 20 miliona.Član Gradskog veća zadužen za saobraćaj u Užicu Slobodan Šiljković tvrdi da grad svakako nije na gubitku već na dobitku, a izostanak naplate zakupa opravdava budućim uvođenjem elektronskog plaćanja karata u autobusima. "Zamilsili smo situaciju da je 'Bečejprevoz' dobio na tenderu vršenje usluge prevoza, a da je neko drugi dobio zakup autobuske stanice. Takav smo slučaj imali ranije kada je bilo velikih problema. Ogromni su rashodi onog ko plaća zakup autobuske stanice. Grad je na zahtev Bečejprevoza aneksima ugovora više puta smanjivao cenu zakupa kako prevoznik ne bi bio u minusu", rekao je Šiljković. 

Svet

Hajneken: Pivo će morati da poskupi

Holandska kompanija Hajneken, najveći evropski proizvođač piva, saopštila je da će visoke troškove sirovina, energije i transporta morati da nadoknadi poskupljenjem svog proizvoda, preneo je Bloomberg. Cena ječma koji se koristi za proizvodnju piva, kao i cena aluminijuma od kog se izrađuju limenke, porasle su za oko 50 odsto.Pored toga, očekuje se da će ostale sirovine poskupeti za 15 do 17 odsto i sve to bi kako se dodaje, moglo da smanji potrošnju piva."Mislim da nismo videli ovakva povećanja cena i troškova u čitavoj generaciji. Veliko pitanje je kako će to utiecati na razvijenija tržišta koja do sada nisu videla takve ciene", rekao je izvršni direktor Hajnekena Dolf van den Brink.Prema njegovim rečima, tržišta koja se već formiraju, pokazala su se kao otpornija na povećanje cena.Rukovodioci Hajnekena ocenili su da će pandemija uticati na prihode kompanije i u 2022. godini.LJUBLJANČANI NE DAJU DA SE PRESELI UNION PIVOJEDAN HOTEL SPASAVA SVE MALE PIVARE U SRBIJI (VIDEO) Uz sve to, kako se napominje, očekuje se i dugotrajan oporavak evropskog ugostiteljstva od pandemije korona virusa.Holandska kompanija, kako se napominje dalje cilja na maržu operativne dobiti (dobit bez obračuna kamata i poreza) od 17 odsto u sledećoj, 2023. godini.Hajneken je lane prodao 4,6 posto više piva nego godinu ranije, u svim regijama izuzev Azije.Povećanje cena i prelaz na skuplja piva povećali su neto prihod (prihod u koji su uračunate dažbine) kompanije za 12,2 odsto, na 21,9 milijardi evra. Operativna dobit porasla je 43,8 odsto, na 3,41 milijardu evra, ali je, kako se napominje i dalje niža nego predpandemijske 2019. godine.Kompanija Hajneken u svom vlasništvu poseduje i pivare u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji.