Najnovije

2021

17 godina postojanja organizacije SOS dečija sela Srbija

Na današnji dan 2004. godine, u Kraljevu je osnovano SOS Dečije selo, kao prvi i najvažniji program organizacije SOS Dečija sela Srbija. Ovaj jedinstven koncept brige o deci bez roditeljskog staranja, prvenstveno je namenjen zbrinjavanju većeg broja braće i sestara, koji tako mogu da žive zajedno. „Sagradili smo porodične kuće u velikom zajedničkom dvorištu, u kojim žive naše hraniteljske porodice posvećene odgajanju dece i mladih koji nisu imali sreću da ostanu sa svojim biološkim porodicama, u podsticajnom okruženju i zajednici koju simbolično zovemo Dečije selo. U proteklih 17 godina, u mreži naših hraniteljskih porodica, dom pun ljubavi pronašlo je 170 dece i mladih bez roditeljskog staranja, iz cele Srbije. Neki od njih već su završili školovanje, zaposlili se, osnovali svoje porodice i dobili decu, osamostalili se. Hrabro koračaju kroz život, ne zaboravljajući dane odrastanja u Dečijem selu, svoje hranitelje, braću, sestre, prijatelje. I danas, oni su deo naše velike porodice i upravo tu se neretko vraćaju da podele svoju radost i uspehe. Svest da uvek imamo gde da se vratimo, na koga da se oslonimo i sa kim da podelimo brige i probleme, čini ono najvrednije u životu svakog čoveka. Ponosni smo što smo uspeli u našoj misiji da pomognemo bezbednom i podsticajnom okruženju za rast i razvoj dece, odgajanje samostalnih mladih ljudi i na tome što porodičnu solidarnost vide kao najveći i oslonac,“ – ističe Vesna Mraković Jokanović, nacionalni direktor SOS Dečija sela Srbija.  Pored porodičnog okruženja i roditeljske brige hranitelja, svakodnevnu podršku na prevazilaženju trauma, teških životnih iskustava, razvojnih poteškoća i socijalizaciji dece i mladih, deci i mladima u SOS Dečijem selu Kraljevo pruža i psiho-pedagoški tim, porodični asistenti i programi za mlade, koji ih prate do potpunog osamostaljivanja. Od ove godine, u Dečijem selu Kraljevo radi i Centar za podršku porodicama u riziku od izdvajanja dece, koji baš kao i Centri u Beogradu, Nišu i Gadžinom Hanu, radi sa roditeljima kako bi prevladali životne krize i osposobili se za adekvatnu brigu o svojoj deci, kako bi porodica ostala na okupu kada god je to moguće. U proteklim godinama, organizacija SOS Dečija sela Srbija pomogla je lokalne zajednice u kojim radi, u vremenima krize: kroz obnovu škola posle zemljotresa u Kraljevu, velikih poplava i tokom izbegličke krize, kao i kroz različite programe i projekte za decu, mlade i porodice širom Srbije.„Danas, sa radošću i ponosom obeležavamo naše rezultate, naročito Dečijeg sela Kraljevo koje svakodnevo stvara trajne veze satkane od ljubavi i poverenja, za 85 dece i mladih, uz posvećenu brigu hranitelja i rad svih zaposlenih, podršku naših partnera, zajednica i donatora. Verujemo da ćemo uz ovakvu podršku uspešno nastaviti da ispunjavamo svoju misiju - da što više dece raste u bezbednom, podsticajnom i porodičnom okruženju,“ – zaključuje Mraković Jokanović. 

Srbija

Beograd daje noćni prevoz u koncesiju

Grad Beograd dodeliće na 10 godina koncesiju za javni prevoz putnika na noćnim linijama u Beogradu. Sekretarijat za javni prevoz objavio je u subotu javni poziv za domaća i strana, pravna i fizička lica koja su zaineteresovana da učestvuju u postupku dodele koncesije za obavljane komunalne delatnosti javnog prevoza putnika na noćnim linijama na teritoriji grada Beograda. Da bi učestvovao u postupku, zainteresovani ponuđač treba da poseduje ukupno (uključujući rezervna vozila) 30 solo autobusa, četiri zglobna autobusa, i devet minibus autobusa. Takođe sva prijavljena vozila ne smeju biti starija od 10 godina, na dan otvaranja ponuda, piše u pozivu. Kako se dalje objašnjava, ponuđač može da navede visinu koncesione nakanade po vozilu (ne računjajući rezervna vozila) koja je jednaka ili viša od 85 evra. Ukoliko dve ili više ponuda budu imale identičan iznos koncesione naknade, ugovor će biti dodeljen ponuđaču čiji je izabrani vozni park ima manju prosečnu starost, navodi se u javnom pozivu. Rok za dostavljanje ponuda je 21. decembar. 

Srbija

Srpski udžbenik „Digitalni svet“ je najbolji evropski udžbenik za prvake

Udžbenik „Digitalni svet 1“ domaćeg izdavača „Vulkan znanje“ čiji su autori Gordana Rackov i Arpad Pastor, osvojio je, na Frankfurtskom međunarodnom sajmu knjiga, priznanje za „Najbolji evropski udžbenik“ (Best European Learning Material Awards – BELMA), u kategoriji udžbenika za prvi razred osnovne škole. Nagradu su dodelili Sajam knjiga u Frankfurtu, Međunarodna asocijacija za istraživanje udžbenika i obrazovnih medija i Evropsko udruženje izdavača udžbenika. Međunarodni žiri iz nekoliko evropskih zemalja je prepoznao „Digitalni svet 1“ kao inovativan i najbolji evropski udžbenik za osnovno školsko obrazovanje. Proglašenje je održano 20. oktora putem ZOOM aplikacije, a nagradu je u ime „Vulkan znanja“ preuzela urednica Milica Cvetinović.Ovaj udžbenik bavi se temama iz oblasti informatike i računarstva, a cilj autora bio je da se učenici zainteresuju za novi predmet kroz različite zadatke i igrovne aktivnosti koje će im pomoći da se upoznaju sa osnovama programiranja. Učenici mogu, da nauče kako da bezbedno koriste internet i kako da algoritamski razmišljaju. Pored štampanog, postoji i digitalni udžbenik, koji sadrži 3D animacije, video i audio-zapise, interaktivne testove, obrazovne alate i igre za razvoj različitih kognitivnih veština.„Ovo veliko priznanje „Vulkan znanju“, potvrda je za posvećenost kvalitetu udžbenika koju negujemo od samog početka, ali i dobar način za promociju Srbije, našeg obrazovanja i izdavaštva“, izjavila je Nada Osmajić, direktor „Vulkan znanja“.Izdavačka kuća „Vulkan znanje“, kao deo naše izdavačke kuće „Vulkan izdavaštvo“, je prvi put učestvovala na ovom takmičenju, a „Digitalni svet 1“ već se koristi u mnogim školama u Srbiji.

Svet

Italija: Propali pregovori o prodaji najstarije banke na svetu

Italija je u nedelju završila pregovore sa UniCredit-om o prodaji Monte dei Paschi di Siena (MPS), što predstavlja veliki neuspeh  dugogodišnjih napora italijanske vlada da toskansku banku vratiti u privatne ruke.Neuspeh oko utvrđivanja vrednosti koja premašuje milijardu evra između obeju strana, onemogućava Italiju da završi restrukturiranje svog bankarskog sistema koje je započela pre šest godina.Rim će sada tražiti produženje rokova dogovorenih sa vlastima Evropske unije za ponovnu privatizaciju MPS-a, a zvaničnik minstarstva rekao je da ne očekuje da će razgovori biti teški, prenosi Rojters.Italija je počela da radi na ponovnoj privatizaciji MPS-a nedugo nakon što ga je spasila 2017. za 5,4 milijarde evra, što je bio prvi korak da se oslobodi većine svojih preostalih narušenih dugova. MPS se pokazao kao najugroženiji kreditor evrozone u ovoletnjoj zdravstvenoj kontroli sektora.Rim je smatrao da je spajanje sa jačom konkurencijom najbolji način za rešavanje najvećih bankarskih problema u zemlji i izdvojio je UniCredit nakon što je rivalska teška kategorija Intesa Sanpaolo (ISP.MI) gurnula svoj tržišni udeo do tržišnih  granica prošlogodišnjim preuzimanjem UBI.„Uprkos naporima sa obe strane... pregovori koji se odnose na potencijalnu akviziciju definisanog perimetra Banca Monte dei Paschi di Siena više se neće nastaviti“, navode UniCredit i Ministarstvo finansija u zajedničkom saopštenju.Rani razgovori o smanjenju državnog udela u MPS-u od 64% putem sporazuma sa UniCreditom počeli su pre više od godinu dana, ali ih je smenjivanje generalnog direktora Žan Pjera Mustijea dovelo do naglog zaustavljanja.Pristajući da u julu uđe u ekskluzivne razgovore sa Ministarstvom finansija, nova izvršna direktorka UniCredit -a Andrea Orcel zahtevala je da se sporazum odnosi samo na delove MPS -a, pored toga što je neutralan za kapital UniCredit -a i nudi povećanje prihoda od 10%.MInistarstvo je došlo do računice da imovina koju je odabrao UniCredit imala tržišnu vrednost između 3,6 milijardi i 4,8 milijardi evra s obzirom na 600 miliona evra godišnjeg neto prihoda, rekao je dobro obavešteni izvor.To je otvorilo veliki jaz sa UniCreditovom procenom iste imovine od 1,3 milijarde evra, dodao je izvor. UniCredit je odbio da komentariše.Ukoliko ne pronađe kupca, MPS planira da prikupi 2,5 milijardi evra kapitala, a zvaničnik ministarstva je rekao da je vlada spremna da učini svoj deo na osnovu "verodostojnog poslovnog plana".

Srbija

Bambi dobio nagradu za program praksi „Bambi for young“

Kompanija Bambi nagrađena je za najbolji program praksi na ovogodišnjem Festivalu Employer branding (Empple).Projekat “Bambi for young”, počeo je u decembru prošle godine i u okviru tog programa mladi su imali mentora i obuku na poslu, rečeno je na online konferenciji.Na online konferenciji "Da dobre prakse ne ostanu tajna" Jelena Bigović, menadžer za zapošljavanje i privlačenje talenata rekla je da su u toj kompaniji kroz različita istraživanja pronašli način kako da strateški pristupe razvoju mladih ljudi."Veoma nam je važno da naš tim osnažimo mladim ljudima. Uradili smo jedno istraživanje o tome šta  generacija Z očekuje od kompanije i šta je mladim ljudima važno za profesionalni razvoj. Zaključak je da im je važno raznoliko iskustvo. Program je koncipiran tako da su praktikanti pored obuke na poslu i tehničkog dela razvijali i meke veštine”, rekla je ona. U okviru ovog programa u Bambiju je obuku prošlo sedam praktikanata, broj se povećava, kako kažu, primiće još 12 mladih ljudi.

Srbija

Mercator S dobio nagradu za kampanju „Kaži jer se važi“

Kompanija Mercator S dobila je nagradu za najbolju kampanju za angažovanje zaposlenih u okviru festivala Employer branding (Empple). Jelena Šribar, HR menadžer u kompaniji Mercator S predstavila je kampanju “Kaži jer se važi“ koja je pokrenuta da ispita zadovoljstvo zaposlenih i za koju su nagrađeni. "Istraživanje koliko su zaposleni zadovoljni poslom nikad pre nije rađeno. Takva istraživanja su važna, pre svega, u retail industriji koju karakterišu najniže plate, surovi uslovi rada", rekla je ona.     Istraživanje “Kaži jer se važi” pokrenuli smo da bismo ispitali posvećenost i zadovoljstvo zaposlenih u kompaniji. Svi zaposleni su imali priliku da kažu svoje mišljenje o tome koliko su zadovoljni poslom i šta bi voleli da promene u svom poslu.               Rezultati upitnika su pokazali da su ključne oblasti za razvoj zaposlenih na kojima treba raditi, pre svega, plate, nivo stresa na poslu i razvoj karijere.           Festival Empple nastao je sa ciljem promocije i podsticanja zdravih employer branding praksi i sa željom da se skrene pažnja na employer branding kao struku koja ima značajan doprinos biznisu. 

Srbija

A1 dobio nagradu za „Nesebičnu knjigu“

Na festivalu Employer branding (Empple) kompanija A1 Srbija ove godine nagrađena je po kriterijumu "najbolja employer branding aktivnost" usmerena na društveno odgovorno poslovanje”.Na online konferenciji "Da dobre prakse ne ostanu tajna", koja je održana u okviru festivala Empple, Sanja Tomić, zadužena za interne komunikacije u kompaniji A1 Srbija predstavila je projekat "Nesebična knjiga". "U ovoj knjizi svaki od animiranih likova priča svoju priču o davanju, nesebičnosti, saosećanju, brizi za druge. Na kraju svake knjige nalazi se ukrasni papir u koji mogu da upakuju poklone za decu kojoj je potrebna pomoć", rekla je ona.Prikupljeni pokloni, igračke i knjige podeljeni su humanitarnim organizacijama."Glavni cilj projekta je da uključimo zaposlene da se angažuju u dobrotvorne akcije i darivanja", rekla je ona. Festival "Empple" nastao je sa ciljem da promoviše i podstiče zdrave employer branding prakse i sa željom da se skrene pažnja na employer branding kao struku koja ima značajan doprinos biznisu. 

Srbija

Radnici u Zuhlke Engineering sami kombinuju vreme i novac

Ogranak švajcarske kompanije Zuhlke engineering u Beogradu nudi fleksibilne opcije za zaposlene, radnici mogu da izaberu paket koji im odgovara, da bi izbalansirali privatne i poslovne obaveze, predstavljeno je na online konferenciji „Da dobre prakse ne ostanu tajna“, koja je održana u okviru Employer branding festival (Empple). Kompanija Zuhlke engineering dobila je nagradu na tom festivalu za najbolji projekat sa „human centric pristupom“.U toj kompaniji osmislili su dva paketa za zaposlene. Prvi je "Recharge", koji je fleksibilniji i podrazumeva manje sati rada, osmišljen je za zaposlene koji žele da imaju više slobodnog vremena zbog svojih porodica ili za one koji su na master studijama, rekla je Sunčica Ilić, iz kompanije Zuhlke engineering. U okviru tog paketa radnici imaju privatno zdravstveno osiguranje koje se uplaćuje za njih i njihove porodice. Drugi paket je "Ready", koji podrazumeva da se zaposleni fokusiraju na rad i u ukupnu zaradu računaju se i bonusi. Prema njenim rečima, vidna je razlika u zaradi između ta dva paketa. "Mi ne želimo da zaposleni odu iz kompanije nego da prilagode sebi paket koji im odgovara. Nama je cilj zadovoljstvo zaposlenih", rekla je ona.  Od ukupno 150 zaposlenih u toj kompaniji, prema njenim rečima, 130 je izabralo paket „Ready“. Dakle, više zaposlenih je fokusirano na sticanje više novca, žele više da zarađuju. Fleksibilne opcije osmislili su, kako je ona rekla, tako što su, pre svega, pratili potrebe zaposlenih u njihovoj kompaniji, analizirali su trenutnu situaciju, kako su radnici zadovoljni i šta žele.Zaključak je, prema njenim rečima, da radnici žele: više novca, fleksibilnije radno vreme, da smanje broj radnih sati, jer hoće da imaju više vremena za porodicu ili za neki hobi i master studije."Znatno bolji rezultati poslovanja kompanije ostvareni su tokom prošle godine", kaže ona.Fleksibilni paketi kreirani su na nivou Srbije i prema njenim rečima primeniće ga i druge zemalja u kojima ta kompanija posluje, što je prvi put da se sa lokalnog nivoa utiče globalno poslovanje. Kompanija Zuhlke engineering osnovana je 1968. u Švajcarskoj, posluje u 10 zemalja u Evropi i Aziji, kancelarija u Beogradu otvorena je 2018. godine. U početku fokus kompanije bio je na softverskom inženjerstvu, ali od 2018. rade i na projektima za koja su potrebni stručnjaci za mašinstvo i elektroniku.

Srbija

Kompleks IMT ponuđen na prodaju za 8,3 milijarde dinara

Poslovni kompleks Industrije mašina i traktora (IMT) u Zemunskoj ulici na Novom Beogradu ponuđen je na prodaju za 8,3 milijarde dinara (70,7 miliona evra), prenosi eKapija. Stečajni upravnik Industrije mašina i traktora (IMT) oglasio je prodaju imovine dužnika metordom javnog nadmetanja koje će biti održano 22. novembra.Propadali čekajući prodajuBIP prodat kompaniji Auto ČačakZlatara Majdanpek već dve decenije na prodaju, još jedan pokušaj 5.oktobraDeo kompleksa koji je na prodaju čini 25 uknjiženih objekata, sa upotrebnom dozvolom, kao i 30 uknjiženih objekata bez odobrenja za gradnju. Takođe, na prodaju su i 22 vanknjižna objekta.  

Srbija

Sistem koji nagrađuje radnike sa vrhunskim rezultatima

Zaposlenima u najuspešnijoj prodavnici isplaćeni pojedinačni bonusi do gotovo 500.000 dinaraJedna od najvažnijih pogodnosti koje JYSK kao poslodavac osigurava svojim zaposlenima je isplata bonusa koja može da premaši iznose od više stotina hiljada dinara. Kako je danski maloprodajni lanac i tokom 2020./2021. finansijske godine poslovao veoma uspešno, pojedinačni bonusi zaposlenih koji rade u prodavnicama prema ostvarenom rastu prometa dostigli su iznose do gotovo 500.000 dinara. Ukupan isplaćen godišnji bruto bonus iznosi 50.512.103,04 dinara. Prema istraživanju koje je sprovela The Employer Branding Agency, kompanija JYSK našla se na 22. mestu najboljih brendova poslodavaca na teritoriji Srbije za 2021. godinu. Cilj istraživanja bio je da se odrede najbolji poslodavci iz svakog segmenta privrede kako bi im na taj način odali priznanje, istakli njihovu važnost i podstakli druge poslodavce da ulažu i unapređuju svoje Employer Branding prakse. U okviru istraživanja, javnost Srbije rangirala je poslodavce na osnovu njihove opšte reputacije, želje da budu deo njihovog tima, utiska koji su ranije stekli o poslovanju kompanije i njenom odnosu prema zaposlenima.Foto: Morten RehnéSistem koji motiviše zaposlene i podstiče izvrsnostVesna Kukić Lončarić, country manager u kompaniji JYSK, istakla je da se ovakav način nagrađivanja pokazao izuzetno uspešnim.„JYSK  je ponosan na ovaj sistem bonusa jer smatramo da motiviše naše zaposlene, a pravila su jako jednostavna i svima poznata. Naime, zaposleni u svakoj našoj prodavnici imaju mogućnost da ostvare bonus u skladu sa rastom prometa pojedine radnje u odnosu na prethodnu godinu. To znači da postoje i razlike u isplaćenom bonusu između samih prodavnica, a visina bonusa zavisi samo od rasta prometa, dakle gornja granica iznosa ne postoji. Ovakav sistem se pokazao veoma uspešnim jer su naši zaposleni motivisani za rad, a budući da se bonus na promet isplaćuje na temelju zajedničkog rada bez obzira na radno mesto u prodavnici, ovaj model podstiče i timsku atmosferu. Na kraju, imamo zadovoljne zaposlene i kupce koji dobijaju najkvalitetniju uslugu”, izjavila je Kukić Lončarić.Najuspešnije prodavniceTokom finansijske godine 2020./2021. najuspešniji tim sa najvećim isplaćenim bonusom bio je iz prodavnice na beogradskoj adresi na Karaburmi, a prate ga timovi iz Novog Sada iz Maxton centra i JYSK prodavnice u Kraljevu.

Svet

Pejpal: Ne pokušavamo da kupimo Pinterest

Pejpal (PayPal) u ovom trenutku ne pokušava da kupi Pinterest, navela je u svom saopštenju ova platna kompanija, kao odgovor na glasine su u toku pregovori o kupovini ovog sajta. Prethodnih par dana u medijima se pojavila vest da je Pejpal ponudio kupovinu sajta Pinterest i da su pregovori u toku. Blumberg (Bloomberg) je prošle nedelje prvi izvestio da su ove dve kompanije razgovarale o potencijalnoj ceni od 45 milijardi dolara, što je kasnije potvrdio i Rojters (Reuters).Pejpal je ponudio iznos od oko 70 dolara po akciji, naveli si izvori ovih medija, kao i to da se Pejpal nada da će uspešno pregovarati i objaviti dogovor do 8. novembra. Objasnili su da nijedan dogovor nije siguran kao i da se uslovi mogu promeniti, zato su zahtevali da ostanu neidentifikovani.

Svet

Fejsbuk će francuskim medijima plaćati za objavljivanje vesti

Tehnološka kompanija Facebook (Fejsbuk) je potpisao preliminarni ugovor o autorskim pravima sa grupom francuskih medija, kojima će plaćati deljenje linkova, odnosno vesti koje ljudi "šeruju" na društvenim mrežama.Kompanija je objavila da je druga strana u pregovorima zastupala oko 300 francuskih izdavača, a da je cilj kbio povećanje kvaliteta informacija "za korisnike interneta i izdavače na Fejsbuku".Dogovor je rezultat pritiska nacionalnih vlada u Evropi, koje žele da primoraju Fejsbuk i druge društvene mreže da isplaćuju nadoknadu izdavačima za korišćenje njihovog sadržaja.Francuska je bila prva država u Evropskoj uniji koja je usvojila direktivu o autorskim pravima iz 2019. godine, a koja definiše načine na koji medijske kompanije mogu sklopiti ugovore o licenciranju sa onlajn platformama.Kompanija Gugl (Google) je početkom godine potpisala sličan ugovor sa istom grupom francuskih medija, ali su pregovori oko licenciranja sa pojedinačnim izdavačima zamrli, nakon čega je digitalni gigant kažnjen visokom novčanom kaznom.

Srbija

KRIK: „Huavej“ imao tajne ugovore sa ljudima povezanim sa „Telekomom“

Kineski tehnološki gigant „Huavej“ godinama je, preko ofšor firmi na Panami i Britanskim Devičanskim Ostrvima, imao tajne ugovore sa ljudima koji su bili blisko povezani sa državnom kompanijom „Telekom“, otkrivaju dokumenta iz projekta „Pandorini papiri“, piše KRIK.Najmanje milion evra se, sudeći po dokumentaciji, slilo na račune ovih firmi, a deo toga u džepove bivšeg „Telekomovog“ direktora Igora Jecla i advokata Milorada Ignjačevića koji je bio u poslu sa ovom državnom kompanijom kroz njegov portal „Na dlanu“.Telekom Srbija ne prekida saradnju sa kineskim Huawei U bazi od gotovo 12 miliona procurelih dokumenata u okviru projekta „Pandorini papiri“, koji predvodi Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), novinari KRIK-a i OCCRP-ja pronašli su dokumenta u vezi sa ovim tajnim poslovima. Na osnovu njih može da se isprati deo novca koji se iz „Huaveja“ slio u džepove Ignjačevića i Jecla. Dve ofšor kompanije, „Roflaj“ i „Goldberg“, imale su najmanje šest ugovora potpisanih sa „Huavejem“. Na osnovu njih, „Roflaj” je „Huaveju” u periodu od samo godinu i po dana poslao osam faktura vrednih gotovo milion evra, pokazuju procureli podaci. Potpuna dokumentacija nije dostupna, te ovaj iznos može biti i znatno veći.Prvi ugovori su potpisani 2007, kada je „Huavej“ tek uspostavljao poslove u Srbiji, dok je poslednji ugovor koji se nalazi među procurelim dokumentima sačinjen 1. januara 2014. godine – neposredno pre nego što je „Huavej“ postao jedan od najvažnijih partnera „Telekoma“. Ovaj ugovor iz 2014, čiju kopiju novinari poseduju, otkriva šta su firme radile za „Huavej“.„Huavej“ je, prema ovom konsultantskom ugovoru vrednom 359.000 evra, angažovao „Roflaj“ da uspostavi dobre odnose sa telekomunikacionim operaterima u Srbiji i Crnoj Gori, ali i sa predstavnicima vlasti. Osim toga, „Huaveju“ je trebalo da pomogne da dobije neophodne dozvole za rad u Srbiji i „izvrši obaveze iz ugovora koji će potpisati ‘Huavej’ i (telekomunikacioni operater)“. Iste godine, „Huavej“ je od „Telekoma“ dobio posao razvoja internet televizije (IPTV), a dve godine kasnije ugovor vredan čak 150 miliona evra za uvođenje optičkih kablova. Telekom srlјa u propast Jecl je u „Telekomu“ radio od 2003. do 2008, a poslednje tri godine bio je direktor sektora za usluge. Bio je i specijalni savetnik nekada prvog čoveka ove državne kompanije, Draška Petrovića iz Demokratske stranke Srbije. Jecl nije želeo da odgovori na pitanja novinara KRIK-a.Nije objasnio zašto ga je kineski gigant angažovao baš preko ofšora, a ne preko kompanije u Srbiji.Advokat Ignjačević je unosno sarađivao sa „Telekomom“. Njegova druga ofšor firma „Travis Assets“ i sin Uroš su upravo sa Jeclom dogovorili da za „Telekom“ razvijaju portal „Na dlanu“ i to u vreme kada advokat započinje saradnju sa „Huavejem“. Ignjačevići su nakon nekoliko godina sajt od „Telekoma“ otkupili za samo jedan dinar. Kad su ga novinari upitali da li je lobirao u ime „Huaveja“ u „Telekomu“, potvrdno je odgovorio: „Naravno, jesam (lobirao). Ako bi neko iz ‘Telekoma’ pitao koje je moje mišljenje o ‘Huaveju’, sigurno bih rekao: ‘Uzmite ‘Huavej’.“

Srbija

Sirovo mleko će morati da poskupi

Kriza u stočarstvu naterala je poljoprivrednike u Srbiji da traže proglašenje vanrednog stanja u oblasti proizvodnje sirovog mleka i hitnu pomoć države. Njihov apel podržava mlekarska industrija, najbliži partner u tom proizvodnom lancu kojem ne može biti dobro ako vlasnici krava razmišljaju o smanjenju broja grla.Trenutno stanje u sektoru primarne proizvodnje mleka je veoma teško, jer su cene osnovnih sirovina i pomoćnih materijala za pripremu stočne hrane porasle za preko 50% u odnosu na prošlu godinu. Tome je doprineo i nekontrolisani izvoz zbog visokih cena koje su ponuđene ratarima, što je umanjilo ponudu na domaćem tržištu. Prognoze ukazuju da će, zbog suše, cene stočne hrane biti visoke i naredne godine, objašnjava za B&F Dragan Šašić, direktor „Mlekare Šabac“.Pred gotovo istim izazovima, međutim, nalaze se i mlekare: „Iako je svake godine, prateći inflaciju, dolazilo do povećanja cena gotovo svih inputa u određenom procentu, u poslednjih godinu dana mlekare su se suočile sa zaista velikim povećanjem cena ambalažnih materijala i energenata. S druge strane, za razliku od drugih prehrambenih proizvoda, mlečni proizvodi su u poslednjih desetak godina održavali stabilne cene, čije je povećanje u pojedinim godinama bilo manje od inflacije, dok je u nekim godinama dolazilo i do smanjenja cena“, kaže Šašić.Uprkos teškoćama, on je siguran da neće doći do bitnih nestašica na tržištu sirovog mleka, jer proizvođači i prerađivači predstavljaju neraskidiv sistem koji kontinuirano funkcioniše i u najtežim vremenima. Mlekare u prethodnom periodu nisu smanjivale otkupnu cenu, a „Mlekara Šabac“ svojim dobavljačima, kojih ima više od 700, pomaže i kroz različite vidove savetodavne pomoći, besplatnih analiza sirovog mleka, kao i beskamatnim pozajmicama.Ali da bi se sačuvao stočni fond i samim tim zahtevani nivo proizvodnje, moraće da se poveća cena sirovog mleka, precenjuje Šašić i ističe da ono mora biti tržišno utemeljeno, jer će svakako dovesti i do povećanja cena mlečnih proizvoda. Ono, naime, ne sme da ugrozi poslovanje mlekara kroz smanjenje prodaje na domaćem tržištu usled uvoza jeftinijih mlečnih proizvoda od strane veletrgovaca, ali ni da ugrozi izvoz zbog visokih cena koštanja.Potrebna saradnja svih učesnika na tržištuŠašić tvrdi da postoji nekoliko načina kako država, kroz različite mere, može da pomogne da se očuva mlečno govedarstvo, ali i mlečna industrija.„Država može da pomogne proizvođačima kroz povećanje premija za mleko, kroz različite subvencije koje se odnose na nabavku nafte i ostalih materijala za obradu zemlje, ali i kroz besplatne analize sirovog mleka. Dugoročno gledano, država treba da osmisli mere za unapređenje mlečnog govedarstva i povećanje produktivnosti na farmama, a može da pomogne i kroz uvođenje prelevmana na uvoz određenih mlečnih proizvoda, kako bi zaštitila našu prerađivačku industriju od uvoza nekonkurentnih mlečnih proizvoda. Takođe, potreban je ozbiljan razgovor sa trgovačkim lancima i maloprodajama o smanjenju trgovačkih marži, u ovoj situaciji. Ukoliko bi država finansijski pomogla mlekarama, odnosno, delimično kompenzovala povećanje otkupne cene sirovog mleka, a trgovački lanci smanjili svoju maržu, onda povećanje cena gotovih proizvoda ne bi ugrozilo konkurentnost domaćih mlekara na policama. Time bi svi dali svoj doprinos rešenju ove situacije“, ukazuje Šašić.Komentarišući uslove za izvoz mlečnih proizvoda, direktor „Mlekara Šabac“ koja izvozi 70% svoje ukupne proizvodnje, objašnjava da je osnovni preduslov za izvoz usaglašavanje veterinarskih sertifikata između država. Da bi domaći proizvodi bili konkurentniji na zahtevnim stranim tržištima, država bi trebalo da subvencijama stimuliše proizvodnju kvalitetnog i cenovno konkurentnog sirovog mleka, koje bi bilo dobijeno iz savremeno postavljenih gazdinstava i za čiju bi kontrolu bile zadužene nezavisne laboratorije.Za razliku od malih, velike mlekare najčešće imaju bolje tehničko-tehnološke uslove zbog kojih su konkurentnije na domaćem i stranim tržištima. Male mlekare su uglavnom lokalnog karaktera i Šašić smatra da je njihov opstanak moguć jedino ukoliko se one budu okrenule ka nekonvencionalnoj proizvodnji, poput proizvodnje organskih ili bio-proizvoda, proizvoda sa geografskim poreklom, proizvoda od kozijeg ili ovčijeg mleka, specijalnih vrsta sireva. Specijalizacija proizvodnje, povećanje automatizacije, efikasnosti i produktivnost je uslov i za naše velike mlekare, koje su male u poređenju sa modernim evropskim mlekarama, da se uhvate u koštac sa sve nemilosrdnijom konkurencijom.Malo prostora za male mlekareU Srbiji, po rečima Radomira Spasojevića, vlasnika „Mlekare Spasojević“ iz Bajine Bašte čiji proizvodi nose naziv „Zapis Tare“, nije dobar poslovni ambijent za razvoj mlekarske industrije. Njegova je ocena da subvencije za poljoprivrednu proizvodnju, za nabavku opreme, podizanje objekata, koje se kreću i do 50% od vrednosti nabavke, nisu male, ali da to nije dovoljno da bi stanje u toj oblasti bilo bolje.„Katastrofalna suša je ove godine doprinela da se prinosi na usevima i travnatim terenima prepolove, cena stočne hrane je drastično skočila, a cena mleka ostala je nepromenjena godinama. Dominantne mlekare u Srbiji otkupljuju mleko samo od velikih proizvođača, jer im je verovatno neisplativ otkup od malih poljoprivrednika, a male domaće mlekare otkupljuju mleko po ruralnim područjima od proizvođača sa po tri do 30 krava u domaćinstvu. Domaće male mlekare bi podigle otkupne cene, ali je udeo domaćih malih mlekara na tržištu Srbije jako mali. Takođe, veliki trgovinski lanci iz inostranstva uvoze gotove mlečne proizvode, tako da se udeo kolača domaće proizvodnje mleka, pogotovu u malim domaćinstvima u ruralnim područjima, dramatično smanjuje“, upozorava Spasojević.Kako je dodao, u toku predpristupnih pregovora sa EU jedna od bivših vlada Srbije dugo vremena je štitila domaće tržište od uvoza mleka, ali posle usaglašavanja zakonodavstva uvoz „guši“ domaću mlekarsku industriju.„Problem je i što velike mlekare imaju dominantan položaj na tržištu Srbije, jer njihov materijalni status omogućava da taj položaj suvereno brane od malih mlekara. Na policama marketa su čvrstim ugovorima definisane pozicije velikih mlekara, gde je njihovo učešće i do 80%, a u ostatku se ’tiskaju’ mali proizvođači, bez šanse da iskažu svoje mogućnosti, jer nemaju dovoljno prostora. Na našu žalost, to je tržište i mi ostali se moramo zadovoljiti preostalim prostorom na policama marketa“, kaže Spasojević za B&F.Ističe i da domaćoj mlekarskoj industriji smeta što ne radi Nacionalna laboratorija za ispitivanje sirovog mleka i gotovih proizvoda. „Ova laboratorija se nalazi u Dobanovcima i pre dve godine je taman počela sa radom, ali je njeno poslovanje preusmereno za potrebe Ministarstva zdravlja zbog pojave pandemije korona virusa. Nadamo se da će konačan početak njenog ponovnog rada u punom kapacitetu krenuti uskoro i da će dovesti u redovno poslovanje sirovinsku bazu u Srbiji, jer neke mlekare još uvek prilikom otkupa ne postupaju po Pravilniku. One ne primenjuju kriterijume higijene i ne uzorkuju sirovo mleko kako propisi nalažu, kako bi stimulisali higijenske parametre pri primarnoj proizvodnji mleka“, tvrdi vlasnik „Mlekare Spasojević“ koja mleko otkupljuje od oko 350 kooperanata.Porodična Mlekara „Kruna“ iz Velike Plane je našla dobar recept kako da u nestabilnim uslovima za poslovanje mlekarske industrije poveća proizvodnju. Od kada je postala dobavljač za novi „Lidlov“ brend „S ljubavlju, domaće“, prerada mleka u toj mlekari povećana je tri puta, sa sedam na 22 tone dnevno.„Videli smo veliku šansu u saradnji sa ’Lidlom’. To je za nas odlična prilika da širokom tržištu ponudimo svoje proizvode, i to ne samo u Srbiji već i u regionu gde posluje ovaj trgovinski lanac. Takođe, saradnja sa ’Lidlom’ nam je omogućila da podignemo kvalitet proizvodnje i zadovoljimo standarde koje proizvođači moraju da imaju da bi se njihovi proizvodi našli u ponudi ovog trgovinskog lanca“, kaže za B&F Stevan Zeljić, vlasnik „Krune“ koja otkupljuje mleko od 150 poljoprivrednika.

Srbija

Kori Udovički: Obnovljivi izvori energije nam obezbeđuju nezavisnost za „vjek i vjekova“

Autorski tekst Kori Udovički, predsednice UO CEVES i bivše guvernerke NBSU srpskoj javnosti provejava pogrešna predstava da je za energetsku krizu nekako „kriva“ zelena energija. Još gore, stvoren je utisak da je dobro što se Srbija „ne odriče“ svog uglja, i to samo nekoliko nedelja pred odsudni globalni samit o klimi u Glazgovu. No, taman i da jeste tačno da su zelene politike „krive“ – velika bi bila greška likovati što smo se, eto, oglušili o taj napor do sad.Globalno zagrevanje donelo je u samo u toku protekle godine neuobičajeno mnogo primera ekstremnih klimatskih događaja za koje je zelena energija zapravo jedini „lek”. Čovečanstvu prolazi poslednji voz da klimatsko zagrevanje zadrži negde između 1.5-2oC – granice preko koje bi naš život na zemlji postao nepodnošljiv. U slučaju da taj voz propustimo, Džef Bezos se sprema na Mars. A kuda će Srbija? Svest o neophodnosti promene ušla je punom parom u glavne političke tokove sa usvajanjem Agende UN 2030… Mi se o nju još uvek oglušujemo.Smiruje se zabrinutost srpske javnosti energetskom krizom, ali ostaje sasvim pogrešna predstava da je za nju nekako „kriva“ zelena energija. Još gore, stvoren je utisak da je dobro što se Srbija „ne odriče“ svog uglja, i to samo nekoliko nedelja pred odsudni globalni samit o klimi u Glazgovu. On se u Srbiji ni ne pominje. Neke od nedavno usvojenih zelenih evropskih politika jesu doprinele dodatnom „iskakanju“ cena energije, ali uzroci tekuće krize su drugi. Jedan je šira nepredvidivost ponude i tražnje (ne samo za energijom) u sklopu globalnog ekonomskog oporavka od pandemijske krize, a naročito u slučaju Kine.Drugi je pojačano ispoljavanje klimatskih promena, za koje je zelena energija zapravo jedini „lek“. No, taman i da jeste tačno da su zelene politike „krive“ – velika bi bila greška likovati što smo se, eto, oglušili o taj napor do sad. Čovečanstvu prolazi poslednji voz da klimatsko zagrevanje zadrži negde između 1.5-2oC – granice preko koje bi naš život na zemlji postao nepodnošljiv. U slučaju da taj voz propustimo, Džef Bezos se sprema na Mars. A kuda će Srbija?Pandemija i nezadrživi rast kineske tražnjeTokom prošlogodišnjeg zaključavanja cena fosilnih goriva se strmoglavila – nafta je u jednom trenutku čak imala negativnu cenu! Isto kao što za to tad nije bio „kriv“ spor globalni prelazak na zelene izvore energije tako ni sada „žurba“ u tom pravcu nije kriva za njihov vrtoglavi rast. Ovog puta, na već raširene teškoće sa predviđanjima tražnje za svime, pa i za energijom, nadovezao se neočekivani, rekordno visoki, rast kineske tražnje za termalnom energijom (gas, ugalj, nuklearna energija).U 12 meseci zaključno sa avgustom, kineska potrošnja  porasla je čak 14% u odnosu na prethodni period, iako joj je ekonomski rast relativno spor. Kineska tražnja za gasom rasla je još brže, ali ne zato što se Kina odrekla uglja, već zato što je njegova potrošnja, koja je na rekordnom nivou, rasla sporije. Proizvodnja uglja porasla bi i više da bezbednosni standardi poslovanja rudnika nisu zategnuti posle niza nesreća u kojima su rudari izgubili živote.Kina se nije odrekla uglja niti (još) smanjuje njegovu proizvodnju. Za sada ona samo (razumno i razumljivo) nastoji da svoj nezajažljivi rast potreba za energijom zadovolji sve većim učešćem obnovljive energije i mnogo sporijim rastom potrošnje uglja. Iako nema sumnje da je krenula putem obnovljivih izvora zbog svog poslovično dugoročnog pogleda na budućnost, činjenica je i da je nepodnošljiva zagađenost kineskih gradova pružila još hitniji motiv. Očigledno je i da u ovom konkretnom slučaju problem leži pre svega u neravnoteži na kineskom tržištu energije – na šta su kineske vlasti ovih dana odgovorile na jedini mogući način – podizanjem cene struje za industriju, dok se za domaćinstva za sada najavljuje.Ekstremna klima i geostrategijaS druge strane, globalno zagrevanje donelo je u toku protekle godine neuobičajeno mnogo primera „ekstremnih klimatskih događaja“ koji su delovali kako na skok tražnje tako i na pad proizvodnje energenata.  Najpre, zima je bila ekstremno hladna a leto ekstremno toplo pa je potrošnja energije (naročito gasa) zimi za grejanje a leti za rashladne uređaje – skočila. Istovremeno, zbog ekstremnih kiša i poplava, pala je proizvodnja uglja u Indoneziji i Kolumbiji, ključnim snabdevačima svetskog tržišta, a suša (pogodili ste – opet ekstremna) u Brazilu smanjila je brazilsku proizvodnju hidro-energije i drastično povećala njegov uvoz uglja i gasa. Na sve to nadovezao se i podbačaj proizvodnje vetrenjača na Severnom moru usled neuobičajeno slabog vetra.Treba ovde pomenuti i geostrateške faktore, koji nisu tema ovog teksta. Izvesno je da je Rusija bar malko „oklevala“ sa isporukama gasa u nadi da će tako podstaći otvaranje gasovoda Severni tok 2. S druge strane, kineskim teškoćama doprinele su i sankcije na nabavku uglja iz Australije (koje se sad, pak, tiho zaobilaze).Kamo sreće da je problem bio u ubrzanom prelasku na zelenu energiju! Naprotiv, emisije gasova sa efektom staklene bašte na rekordnom su nivou. Ubrzavanje izgradnje kapaciteta za proizvodnju obnovljive energije jedini je mogući dugoročni odgovor na ovu, i na širu klimatsku, krizu.  Međunarodna Agencija za energiju procenjuje da je trenutno takva izgradnja od strane javnog sektora tri puta manja od potrebne da bi se globalno zagrevanje zadržalo ispod željene granice. Srećom, odgovor EU na tekuću situaciju jeste da poveća planirana ulaganja u energetsku tranziciju. Ipak, upitno je da li će trenutna kriza oslabiti mere na koje će svet biti spreman da se obaveže u Glazgovu. A neophodno je da konačno zaista proizvedu promene u načinu na koji živimo.Zamena teza umesto čistog računaPo ovom pitanju (kao i po mnogo čemu drugom), srpskoj javnosti se uporno plasira zamena teza.„Ugalj nam obezbeđuje energetsku nezavisnost.“ A u čemu bi bio problem da se „nezavisno“ oslanjamo na svoju obnovljivu energiju? Isključivim osloncem na ugalj obezbeđujemo se za narednih 30 godina, uz zavadu i odsustvo minimuma solidarnosti sa odgovornim svetom i svojim potomcima.Osloncem na obnovljive izvore Srbija može sebi obezbediti „nezavisnost“ za „vjek i vjekova“ jer nema sumnje da je Srbija značajno obdarena ovim potencijalom (iako još nemamo poštenu procenu koliko, i po koju cenu)a se razumemo, za sada, „oslonac na obnovljive izvore“ svakako podrazumeva i neophodni oslonac na termalnu energiju za tzv. „baznu proizvodnju“.„Sa ugljem možemo struju da prodajemo kad je skupa a da je kupujemo kad je jeftina.“ Možemo to i ako krenemo ugalj postepeno da zamenjujemo obnovljivim izvorima.Energetska nezavisnost privilegija je malog broja zemalja, u koje Srbija svakako ne spada. Ali čak i one, ne samo SAD već na primer i Saudijska Arabija, zdušno su počele da ulažu u obnovljive izvore. Činjenica je da obnovljiva energija zahteva više trgovine energijom, a to za nas znači i dublju integraciju sa evropskim energetskim tržištem. Ali ni oslonac na gas, koji je ovih dana istican sa pozitivnim predznakom, ne donosi energetsku nezavisnost; a o nafti da i ne govorimo. Nisam sigurna da gas dobijamo po ekstra povoljnoj ceni  – ali ako bi to bilo tačno, tek onda bi bilo jasno da tu nema nezavisnosti. U ekonomiji i politici niko ništa ne poklanja.Pravi razlog za otpor zelenoj energiji u Srbiji jeste politička ekonomija. Jedan aspekt je da ona bez sumnje (za sada) više košta od energije zasnovane na uglju. Drugi je da je za ugalj vezan čitav niz snažnih, pa i mnogih koruptivnih, interesa. To su teški faktori za populističku vlast. Ipak, nisu nepremostivi – treba samo uzeti u obzir da u cenu fosilne energije treba uračunati i koliko nas košta u zdravlju i koliko u korupciji.Odgovornost „običnih“ građanaSuštinsko je pitanje, ipak – odgovornost. Možemo se raspravljati oko toga koliki treba da bude doprinos „male i siromašne“ Srbije u borbi protiv klimatskih promena. Ali ne možemo se o tu borbu oglušiti. Neodgovorno je, ali i pogrešno, uljuljkivati se u predstavi da je zelena tranzicija nešto što nam nameće „zli Zapad“. Naprotiv, najjači pritisak za akciju stvorili su „zeleni“ koji su godinama demonstrirali protiv globalnog kapitala i moćnika, i kao takvi bili „marginalni“ u odnosu na glavne političke tokove Zapada. Na činjenice o klimatskim promenama uporno ukazuje panel Ujedinjenih Nacija sazvan još pre tri decenije, a koji danas broji više od 600 najeminentnijih globalnih stručnjaka. Najugroženiji klimatskim promenama zapravo su najsiromašniji – njihove će, na primer, male ostrvske zemlje biti potopljene i mučna polu-pustinjska poljoprivreda postati sasvim osujećena.Svest o neophodnosti promena ušla je punom parom u glavne političke tokove sa usvajanjem Agende UN 2030, odnosno globalnih ciljeva održivog razvoja još 2015. godine. Mi se o njih još uvek oglušujemo. Ali srećom po naše unuke, „obični“ građana Zapada sve su angažovaniji, a svest sad stiže i do sve većeg broja „moćnika“. Ovog maja u jednom danu, „obična“ sutkinja u Holandiji naložila je kompaniji Royal Dutch Shell da smanji svoje neto emisije za 45% do 2030, a mali, tzv. „aktivistički“, hedž fond „Engine No 1“ (Lokomotiva Br. 1) izvojevao je pobedu za sličnu promenu u politici najveće naftne kompanije u SAD – ExxonMobil. Fond je to postigao angažmanom na osvešćivanju velikih deoničara, a to su penzioni fondovi običnih ljudi, da glasaju za promenu na skupštini kompanije. Istog dana, za smanjenje emisija glasali su i deoničari Chevrona, druge najveće američke kompanije. Nije više bitno da li deoničari tako glasaju zbog svesti o budućnosti svoje dece, ili zato što je glupo držati deonice kompanije koja ne prihvata činjenicu da će tražnja za njihovim proizvodom da pada, a možda jednog dana i da nestane. Bitno je da to govori da više nema sumnje u promenu.Na početku teksta malo sam se našalila. Najbogatiji čovek na svetu, vlasnik Amazona, Džef Bezos nedavno je obavio prvi kosmički let svojom privatnom raketom: ne kaže da sprema bekstvo na Mars, već smatra da će čovečanstvo morati „tamo negde“ da premesti svoju zagađujuću proizvodnju. Ja se uzdam da to neće biti potrebno.  U svakom slučaju, Srbija ne može i ne treba da pokušava da ostane „nezavisna“, a zapravo izolovana i siromašna. Zelena tranzicija vodi nas u budućnost. Bolje da tim putovanjem sami upravljamo, pametno i odgovorno koristeći svoj potencijal, nego da nas neko tera, a mi zaostajemo.

Srbija

U Gornjoj Dobrinji i Levču sprečena geološka istraživanja

Više od 100 ljudi sprečilo je danas geološka ispitivanja na njivama u selu Gornja Dobrinja kod Požege, prenosi agencija Beta. U toj akciji pridružili su im se meštani sela Pranjani kod Gornjeg Milanovca, gde se takođe najavljuju geološka istraživanja.Predstavnica ekološkog udruženja Suvoborska greda Ljiljana Bralović izjavila je da su meštani primetili trojicu nepoznatih muškaraca koji su izašli iz džipa i počeli iskopavanja na njivama u Gornjoj Dobrinji, inače rodnom mestu Kneza Miloša Obrenovića.Prema njenim rečima, "odmah" se okupilo oko 50 meštana tog sela koji su sprečili dalja iskopavanja, a njima su se pridružili i više desetina meštana sela Pranjani kod Gornjeg Milanovca koje, kako je kazala Bralović, deli samo jedno brdo od Gornje Dobrinje.Muškarci koji su iskopavali na njivi rekli su okupljenim meštanima da ne traže litijum, već vrše ispitivanja da li na toj zemlji ima plemenitih metala.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?Rudna renta u Srbiji: Neki su nam braća, a neki dobiju "Idite iz Srbije" "Oni nisu bili najavljeni i ne znamo da su odobrena bilo kakva istraživanja na zemlji u Gornjem Dobrinju i mi smo pozvali policiju, koja je odmah izašla, napravila uvidjaj i odvela tu trojicu u policijsku stanicu. Očekujemo da će im oduzeti materijal koji su iskopali sa naše zemlje jer to pripada nama, a ne njima", rekla je Bralović.Ona je ponovila da meštani Pranjana, Gornjeg Dobrinja i okolnih sela neće dozvoliti nikakva iskopavanja na njihovoj zemlji, jer od nje žive i hoće da je i dalje obradjuju."Nas ne interesuju nikakvi metali, a i da ima i zlato, srebro i dijamanti, ne bi ih iskopavali, ne damo zemlju, hoćemo da je obradjujemo", rekla je Bralović.Početkom oktobra meštani Pranjana takože su sprečili geološka istraživanja na svojim njivama.

Lifestyle

Mihailov politički triler: despotizam, gušenje kritike, prevare…

Mihailov režim je počeo da se lјulјa iznutra. Kako piše Slobodan Jovanović u svojoj istoriji, u budućnost režima niko nije verovao. „U Beogradu je atmosfera bila teška; osećalo se da ovako dalјe ne ide, ali kako će izgledati novo stanje koje ima da dođe, niko nije znao“.Ubistvo kneza Mihaila savremenici su nazvali „topčiderskom katastrofom“. Narod je bio iskreno ožalošćen kneževim ubistvom i kako to obično biva, u sećanju je ostala priča o plemenitom i uzvišenom vladaru koji je stradao od sumanutih zločinaca.Stvari ipak nisu tako jednostavne. Knez Mihailo je bio dočekan sa velikim očekivanjima i simpatijama; narodu je bilo dosta haotične vladavine kneza Miloša posle povratka iz dvadesetogodišnjeg izgnanstva. Međutim, već posle nekoliko godina, nastupila je kriza Mihailovog režima; pri kraju kneževog života nezadovolјstvo je bilo sveprisutno. Knez Mihailo je gušio svaki unutrašnji otpor režimu, njegova vladavina je bila despotska. Za razliku od oca, koji je ponikao iz naroda i govorio njegovim jezikom, a pritom i imao izvanrednu sposobnost da oseti šta narod traži i da to demagoški „ispuni“, Mihailo je bio vrlo zatvoren čovek: komunicirao je samo sa malim brojem saradnika, a prijatelјa je imao još manje.Posle kratke vladavine od 1839. do 1942. godine, Mihailo se sa 19 godina našao u izgnanstvu. U klјučnim godinama mladosti formirao se kao da je ugarski spahija, što nije bilo ništa čudno, jer je knez Miloš posedovao ogromna imanja u Vlaškoj i Ugarskoj. Mihailo se oženio Julijom iz osiromašene ugarske plemićke porodice Hunjadi. I Srbija imala svoju Jovanku orleankuOslonac svog režima našao je u iskusnom državniku i političkom konzervativcu Iliji Garašaninu i krutom policajcu Nikoli Hristiću. Obojica su inače bili lјudi Karađorđevićevog režima, dok su liberali koji su doveli ponovo na vlast dinastiju Obrenovića bili potpuno skrajnuti već na samom početku njegove vladavine. Iako je Mihailo još u pristupnoj besedi najavio da će vladati po zakonima, autokratska priroda režima pokazala je pravo lice kada je, pošto su oslobođeni Majstorović i družina zbog pokušaja zavere protiv kneza, Veliki sud najuren, a njegove sudije oterane na robiju. U zemlјi nije postojala nikakva sloboda štampe, pa su se osude režima mogle naći samo u srpskoj štampi koja se štampala u susednoj Austriji. Tu je Mihailov režim bio napadan iz svih oružja. Nije loše podsetiti se da poznata pesma Jovana Jovanovića Zmaja „Jututunska juhaha“ govori upravo o Mihailu:„Ovaj narod vrlo dobro znadeda je stvoren samo knjaza radi,da Mu daje poreze i hvale,da Ga dvori i ponizno kadi…….Daj Mu s neba najsvetije dare,policiju, špijune, žandare,ako neće da dušmana svali,bar na svome nek srce iskali.“U pesmi Zmaj kritikuje knežev apsolutizam, ali i njegovu spolјnu politiku – stih „ako neće da dušmana svali“ odnosi se na oklevanje da se napadne Turska.Kako i zašto je karađorđe ubio teodosijaZmaj je stalno omalovažavao i ismejavao Mihailov režim; po Slobodanu Jovanoviću, njegove pesme su škodile režimu više nego sve drugo što je protiv kneza pisano.Lični problemi Knez nije imao sreće ni na ličnom planu; njegov brak sa Julijom Hunjadi bio je bez dece. Knez se od nje udalјio kada je otkriveno jedno njeno intimno pismo knezu Arenbergu. Julija je napustila zemlјu; Mihailo ju je posle dve godine pozvao da se vrati, ali njihovi odnosi se nisu popravili, da bi na kraju došlo do rastave „od stola i postelјe“, ali ne i do formalnog razvoda braka.Šta je Andrić radio uoči DRUGOG svetskog rata kao ambasador u nemačkojKnez se posle toga zalјublјuje u Katarinu Konstantinović, ćerku svoje sestričine Anke Konstantinović u trenutku kada je Katarina imala samo 16 godina (Mihailo je bio 25 godina stariji). Nјihovu vezu je naročito forsirala Anka, koja je posle odlaska Julije iz Srbije bila domaćica na dvoru. Da li je i kada Miloš Obrenović rekao: „Evo mene, eto vas - rat Turcima"Po crkvenim pravilima, brakovi do šestog kolena bili su zabranjeni i Mihailo je naišao na ogroman otpor. Zbog protivlјenja toj vezi, sa vlasti je pao Ilija Garašanin, koji je šest godina bio predsednik vlade i ministar spolјnih poslova. Za taj brak nije hteo da čuje ni crkveni poglavar mitropolit Mihailo; čak se pričalo da knez namerava da ga smeni kako bi se oženio Katarinom.

Video

Najslađi festival otvoren ovog vikenda u Beogradu (Video)

Treći po redu Festival čokolade otvoren je ovog vikenda u Beogradu u Dorćol Platzu. Većina ljudi konzumira je svakodnevno, uglavnom onu sa polica u supermarketu. Međutim, na Festivalu čokolade možete da probate ručno rađene čokolade domaćih preduzetnika sa raznim dodacima koji daju ovoj poslastici jedinstveni ukus.Posetili smo Festival kako bismo se uverili koliko su domaći proizvođaći kreativni i šta sve dodaju u bazu poznate belgijske čokolade.Na jednom štandu su one posvećene vinima, koje se najbolje kombinuju uz ovo božansko piće. Aromatski kompleks koji se nalazi u vinima u vidu voća i začina, posipa se po samoj čokoladi i na taj način se uparuje vino i čokolada. Crne, bele, mlečne sa jezgrastim voćem, egzotičnim začinima i nova, od pre nekoliko godina trištu dostupna, rubi čokolada. Ona je pravi hit u svetu, pa i na ovom festivalu, a proizvođači kažu da se ona najbolje prodaje. Neki su doneli i fontane, pa posetioci mogu da uživaju i u pogledu na čokoladu koja se lagano sliva, ali i da probaju.