Najnovije

Srbija

Srbija najviše izdvaja na odbranu u regionu

U Srbiji se poslednjih pet godina može uočiti rast izdataka za odbranu i Srbija u odbranu ulaže najviše u regionu. Međutim, Srbija takođe beleži najveću razliku između planiranih budžeta za odbranu i zaista potrošenih sredstava. Samo tokom 2021. godine je budžet za odbranu uvećan 50 odsto. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBC) predstavio je danas Balkanski monitor odbrane - izveštaj o tome koliko države regiona izdvajaju novca za odbranu, sa kojim međunarodnim partnerima najčešće učestvuju na vojnim vežbama, od koga dobijaju najviše donacija. Izveštaj obuhvata podatke za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju.Istraživačica BCBP-a Marija Ignjatijević kaže da većina zemlja regiona u poslednjih pet godina beleži blagi rast izdataka za odbranu, a da je rast najpristuniji u Hrvatskoj i Srbiji, što se vidi i kako kroz udeo u BDP-u,  tako i nominalno u apsolutnim vrednostima. "Srbija najviše izdvaja za odbranu u regionu. Negde u 2020. godini je dostigla prag trošenja od 2 odsto ukupnog budžeta, a odmah iza Srbije je Hrvatska. Od 2016. godine ove zemlje uvećavaju svoje odbrrambene budžete", kaže Ignjatijević. Ona je navela i da se o izdvajanjima za odbranu često izvešatava van konteksta, da su podaci o tome podložni zloupotrebama i senzacionalističkom izveštavanju u celom regionu.Sistemi odbrane na Balkanu su veoma netranparentni i to važi i za njihove dokumente, budžete, gde prikazuju izdatke, zbog čega su i podložni spinovima od strane političkih elita.Činjenica je da se za naoružavanje izdvajaju veća sredstva nego ranije, ali Ignjatović objašnjava da se ne radi o dodatnom naoružavanju već o obnovi i modernizaciji postojećeg."Kada pogledamo Hrvatsku i kupovinu rafala, Hrvatska da nije obnovila borbene avione, u roku od tri do četiri godine njihovoj postojećoj eskadrili bi prošao životni vek" , kaže Ignjatijević. Podaci za Srbiju pokazali su velike razlike između planiranih budžeta i završnih računa, odnosno zaista potrošenih sredstava na odbranu.Ignjatijević je navela da je na primer u 2021. godini budžet za odbranu uvećan za skoro 50 odsto, a da je u 2018. i 2020. tokom godine prebacivanjem sredstva iz budžetskih rezervi budžet za odbranu uvećan 20 do 30 odsto. "Iz takvih skokova tokom godine se vidi da se nabavke ne ugovaraju prema planovima već da se vrše ad hoc i u skladu sa spoljnopolitičkim inetersima, što je vrlo problematična praksa, ne samo zbog budžetiranja i planiranja već i zbog operativnih sposobnosti Vojske Srbije". Podaci BCBP-a pokazuju da u većini zemalja regiona postoji blagi rast izdataka odbranu, u nekim zemljama (posebno u Srbiji) postoji velika razlika između planiranih budžeta i stvarnih troškova za odbranu. Takođe,  balkanske članice NATO-a imaju velike razlike u zvaničnim državnim dokumentima kada je reč o izdacima i onome što se može naći u NATO bazama (rezultat različitih metodologija, NATO u rashode za odbranu uključuje i vojne penzije).U regionu najmanje u odbranu ulaže Bosna i Hercegovina. U poslednje dve godine zbog unutrašnje politilke blokade u toj državi uopšte nije usvojen budžet na federalnom nivou u koji spada i budžet za odbranu. "U Bosni i Hercegovni sve je povezani sa njenom ustavno-pravnom strukturom i sama činjenica da je budžet za odbranu najmanji regionu vezan je za nastojanje da se smanji uticaj centralnih institucija na najmanji nivo i da prevlasti imaju entitetske strukture. Od 2009. godine državni nivo ima zamrznut budžet koji iznosi ukuono 950 miliona maraka, a negde oko 91 odsto odlazi samo na održavanje sistema, bez ikakvih mogućnosti da se ulaže u odbranu. BiH jedini dobija ono što dalazi u vidu donacija iz partnerskih država",  rekao je dekan Fakulteta političkih nauka Univreziteta u Sarajevu Sead Turčalo.Sistemi odbrane na Balkanu su veoma netranparentni i to važi i za njihove dokumente, budžete, gde prikazuju izdatke, zbog čega su i podložni spinovima od strane političkih elita.Iako je u regionu najmanje transparentna kada se radi o izdvajnjima za odbranu, i u Albaniji se u poslednjih pet odina može uočiti blagi trenda rasta izdataka. Severna Makedonija i Crna Gora su odmah nakon prdruživanja NATO-u povećale kupovinu naoružanja i opreme. Prema dostupnim podacima, kada se radi o sektoru odbrane, najviše donacija u regionu dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država. Uprkos značajnim donacijama iz Rusije, Ministarstvo odbrane Srbije odbija da dostavi podatke o njihovoj vrednosti zbog njihove "tajnosti i poverljivosti".  Značajan donator u oblasti odbrane u rgeionu postala je i Turska. Podaci u izveštaju su prikupljani od decembra 2021. do februara 2022. uvidom u javno dostupna dokumenta Vlade, zahtevima za informacije od javnog značaja i šest zemalja, kao i intervjuisanjem stručnjaka u oblasti odbrane. 

Srbija

Malim preduzećima tri milijarde za kupovinu nove opreme

Blizu 3,1 milijardi dinara (26,2 miliona evra) namenjeno je Programu podrške malim preduzećima za nabavku opreme u 2022. godini. Preduzetnici i mikro i mala pravna lica će moći da dobiju do pet miliona dinara.Od ukupnih sredstava programa, do 40 odsto će moći da se dodeli za nabavku nove građevinske mehanizacije.Firme koje su na kraju 2021. godine imale jednog zaposlenog mogu da dobiju najviše milion dinara pomoći, a maksimalna neto vrednost opreme koja se nabavlja ne sme da bude veća od četiri miliona dinara.Komisija odobrila subvencije jer je u Srbiji "izuzetno nizak standard" Preduzeća sa dva - pet zaposlenih mogu da dobiju do 2,5 miliona dinara za opremu do deset miliona dinara, a ona sa šest i više zaposlenih pomoć od najviše pet miliona dinara.Firme koja dobiju subvencije imaju obavezu da dobijeni novac isporiste najkasnije u roku od deset meseci od dana zaključenja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava.Muke malih privrednika: Koju fiskalnu kasu kupiti? Novac za subvencionisanje nabavke nove opreme obezbeđen je iz budžeta Ministarstva privrede (1,8 milijardi dinara), evropskih IPA fondova (10 miliona evra, odnosno 1,2 milijardi dinara) i neutrošenog prošlogodišnjeg budžeta Razvojene agencije Srbije (126,8 miliona dinara).Program sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Razvojnom agencijom i odabranim poslovnim bankama i lizing kompanijama, koje će biti odabrane na javnom pozivu Ministarstva.

Srbija

Vučić: Biće dozvoljen kontrolisan izvoz pšenice

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će biti dozvoljen kontrolisani izvoz pšenice iz Srbije, javila je Agencija Beta. Prema njegovim rečima, za Srbiju će biti "potpuna katastrofa" ako Bugarska zatvori gasovod zbog najave da bi Rusija tranzit tog energenta mogla da počne da plaća u rubljama.Vučić rekao je da će biti dozvoljen kontrolisan izvoz pšenice prema ugovorima država iz regiona, prvo prema Albaniji, kao i da su u trenutku zabrane izvoza postojali ugovori za izvoz 350.000 tona te žitarice.Kako je dodao, ono što ostane pšenice da država otkupiti po tržišnim cenama i da će na zalihama biti bar 20 odsto više nego što je potrošnja.Cene goriva se zamrzavaju samo za poljoprivrednike Vučić je rekao i da se "umirilo" tržište nafte i naftnih derivata jer su obezbeđene dovoljne količine i "pristojna" cena.Najavo je da će se do srede rešiti i problem da se registrovanim poljoprivrednim domaćinstvima omogući točenje goriva u kanistere.Prema Uredbi o ograničenju cena naftnih derivata nedavno je predviđeno da se evro dizel toči samo u rezervoare poljoprivrednih mašina.Od danas zabranjen izvoz žitarica, brašna i ulja Izvoz domaće pšenice prethodno je bio zabranjen uredbom koju je donela Vlada Srbije i koja je stupila na snagu prošlog petka.Tom uredbom zabranjen je izvoz tvrde pšenice, kukuruza, brašna od tvrde i obične pšenice, napolice i pira, prekrupe od žitarica, griza i pelete i ulja od semena suncokreta i šafranike.

Srbija siromaštvo

Svaka četvrta mlada osoba u Srbiji u riziku od siromaštva

Svaka četvrta mlada osoba u Srbiji je u riziku od siromaštva, a procenat mladih ljudi koji nisu ni zaposleni, niti su u obrazovanom sistemu (tzv. NEET kategorija) se blago povećao u poslednjih pet godina. Mladih nema u izvršnoj vlasti, nije se podigao broj onih koji kreću put preduzetništva, a mladi muškarci su, ipak, u nešto povoljnijem položaju nego žene, još uvek, pokazuju najnoviji posaci Indeksa participacije mladih (YPI) za 2020. godinu. YPI petu godinu zaredom objavljuje Omladinski hab Zapadnog Balkana i Turske i prati nivo političkog, ekonomskog i socijalnog učešća mladih u Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i u Turskoj. Indeks participacije mladih je jedini dokument koji objedinjuje relevantne podatke o položaju populacije od 15 – 30 godina i upoređuje ih i međusobno i u odnosu na zemlje Evropske unije.Izveštaj je danas predstavila Fondacija Ana i Vlade Divac koja je, u ime Srbije, osnivač Omladinskog haba Zapadnog Balkana i Turske.Osim praćenja i objavljivanja zvaničnih podataka o mladima, ova mreža je fokusirana na to kako konkretno podržati mlade u posebno osetljivim kategorijama, kao što su mladi u ruralnim krajevima, iz siromašnih porodica, mladi sa invaliditetom. Zato je danas predstavljeno 10 novih modela za pomoć zapošljavanju mladih koje će, uz podršku ove Mreže, u 10 gradova voditi socijalna preduzeća ili organizacije civilnog društva.U Beogradu, Pančevu, Nišu, Požegi, Novom Sadu, Leskovcu, Arilju i Bečeju lokalna udruženja i socijalna preduzeća će pružiti priliku mladima da se uče nekim novim veštinama koje će podići njihovu konkurentnost na tržištu rada i tako im otvoriti neke bolje prilike za budućnost. Mladi poljoprivrednici u Nišu će dobiti pomoć od kolega iz socijalnog preduzeća, mlade žene iz okoline Arilja će proći IT obuku, mladi iz ekstremno ugroženih kategorija u Bečeju će dobiti podršku u traženju posla, romski studenti i studentkinje sa juga Srbije takođe će imati priliku za dodatne edukacije.Predstavnici lokalnih udruženja koja će pilotirati ovih 10 modela potpisali su juče ugovore o saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac.„Kad nisi ni u školskom sistemu, niti si zaposlen, kad nisi deo nekih neformalnih procesa edukacije i prekvalifikacije, a mlad si, u velikom si riziku da ne sustigneš generaciju i ostaneš iza nje. Iako sve zemlje imaju neke aktivnosti usmerene ka ovoj osetljivoj grupi, nema velikih pozitivnih pomaka, nažalost i to je ono na čemu ćemo mi najviše raditi“, istakla je Bojana Jevtović, projektna menadžerka Omladinskog hub-a.

Srbija

Transparentnost: Lista SNS-a troši najviše novca u predizbornoj kampanji

Za predsedničke i parlamentarne izbore u Srbiji iz budžeta je izdvojeno oko 15,7 miliona evra, a do sada je potrošeno manje od 10 odsto tih sredstava, oko 1,5 miliona evra, saopštila je Transparentnost Srbija. Većina partija oslanja se upravo na ta sredstva, a ona će biti uplaćena tek pet dana nakon što se utvrdi spisak svih učesnika izbora.Programski direktor Transparentnosti, Nemanja Nenadić je naveo da je u prve tri nedelje kampanje za parlamentarne izbore jedino SNS emitovala oglase na televizijskim stanicama, iako je u to doba već bilo proglašeno još deset izbornih lista.Kampanju je u značajnijem obimu, kako se dodaje, vodila samo Srpska napredna stranka (SNS) koja je na televizijske i o oglase na Fejsbuku potrošila najmanje 600 hiljada evra.Prema podacima Fejsbuka, vrednost oglašavanja sa naloga SNS-a i funkcionera te stranke u proteklih mesec dana bila je oko 80 hiljada evra.Kako se naglašava, tome trebalo dodati i oglašavanje vredno preko 10.000 evra sa nekoliko naloga preko kojih se promoviše SNS ili kritikuju njeni protivnici (nalozi "Pristojna Srbija", "Volimo srpsku opoziciju").Prema podacima Transparentnosti, u trećoj nedelji kampanje, najviše novca od oglasa koje je platila lista "Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve", prihodovala je Televizija Pink, 136.141 hiljadu evra, od 28. februara do 6. marta, ako se računa minimalni popust prilikom njihvog plaćanja. U istom periodu Radio televizija Srbije je prihodovala 94.015, TV Prva 54.683, TV B92 28.280 evra, TV Happy 53.811 evra, a u cele tri nedelje do sada je potrošeno 728.528 evra na TV oglase. Transparentnost: Poreska krije informacije o oporezovanju frilenseraTransparentnost: Država i dalje u v.d. stanju Kako se naglašava, sredstva za finansiranje parlamentarnih izbora biće finansirana iz budžetske rezerve.Broj promotivnih aktivnosti veći za je za 58 odsto nego u istom periodu prethodne godine, kada nije bilo izbora.Za 10 najaktivnijih funkcionera, broj promotivnih aktivnosti je veći 118 odsto, a među njima prednjači Goran Vesić sa 32, a zatim Vanja Udovičić sa 28 promotivnih aktivnosti.Aleksandar Vučić je, kako se dodaje, imao 11 promotivnih, od toga šest u drugoj nedelji marta.

Srbija

Petnaesti BELDOCS festival od 11. do 18. maja u Beogradu

Jubilarni, 15. Beldocs festival, jedan od vodećih dokumentarnih filmskih festivala u ovom delu Evrope, biće održan od 11. do 18. maja u Beogradu. U dvanaest programskih celina, premijerno u našoj zemlji, biće prikazano više od 100 najboljih dokumentarnih filmova današnjice.Poziv za prijave projekata otvoren je do 15. marta.U okviru Inudstry aktivnosti, održaće se Beldocs in Progress, radionica i pitch, Beldocs Kids&Youth, radionica za razvoj projekata namenjenih mladima, i XR akademija, trodnevna radionica za razvoj projekata iz 13 zemalja.Nakon toga, dodeljuju se novčane nagrade za filmske projekte za razvoj budućih filmova i organizuju sastanci sa predstavnicima fondova, televizija, VoD platformi, kompanija prodaje prava, producentskih kuća.„Ove godine, želimo posebno da privučemo novu publiku, jer znamo da uzbuđenje i strast ka smelim, autentičnim i kreativnim filmovima koje delimo, može da bude inspirativno za mnoge ljude. Imajući u vidu da je žanrovski gledano, dokumentarni film jedan od najbrže rastućih i u produkcionom smislu, ali i u pogledu sve veće popularnosti, sigurni smo da ćemo ponuditi jedinstveno festivalsko iskustvo“, izjavila je Mara Prohaska Marković, direktorka Beldocs festivala.Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, podeljen je u 12 programskih celina, organizuje preko 100 premijernih projekcija svake godine, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikaziju na više od 7 lokacija. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata.

2022

Mirjana Bobić Mojsilović: Tri zalogaja po mom ukusu

Naša zemlja ima toliko različitih kvaliteta o kojima se priča kod nas, ali i u svetu. Jedna od prvih stvari po kojoj nas prepoznaju je hrana, za koju važi mišljenje da je ukusna, kvalitetna i da nosi emociju koju vredi doživeti. Baš o ukusima našeg kraja smo razgovarali sa Mirjanom Bobić Mojsilović, koja nam je otkrila svoje omiljene kombinacije srpskih autentičnih proizvoda, i koje od njih bi pretvorila u junake svojih knjiga.„Ja volim Srbiju. Volim da je osetim svim čulima, a ako me pitate koji ukusi bi bili moji junaci – bili bi to Ukusi moga kraja, a svaki kraj je moj!“Da li mislite da su ukusi Srbije podjednaka znamenitost kao njene građevine i krajevi? Da li se o njima dovoljno priča?O lepotama, znamenitostima i ukusima Srbije se tek odnedavno malo više priča, ali i to je nedovoljno, s obzirom na prirodne i ljudske lepote, istorijske i kulturne znamenitosti a pogotovo,  o ukusima Srbije koji ovaj život čine sočnim. Šta da kažem, kao neko ko tek otkriva sve lepote, sve nesavršenosti i sve ukuse Srbije, osim da je oko nas – neotkriveno blago. To blago je i blago, i slatko, i zna da bude i oštro, i ljuto i ponekad gorko. Drugim rečima, iz moje vizure, Srbija je, što se ono kaže – na ’leba da je namažeš.Foto: Stefan SimonovićKada biste pisali priču o ukusima naših krajeva koje najviše volite, ko bi bili glavni junaci? Ja volim Srbiju. Volim da je osetim svim čulima, a ako me pitate koji ukusi bi bili moji junaci – bili bi to Ukusi moga kraj, a svaki kraj je moj! To vam pričam. Srbija je plejada ukusa koji ne mogu da vas ostave ravnodušnim i o kojima jednostavno ne možete da prestanete da pričate. Na primer, suva šljiva – nezgrapna dama koja nosi breme srpske istorije, nasleđa i tradicije. Ona bi od mene dobila partnera koji je zaslužuje, recimo, kozji sir i njih bi vezala jedna pančeta u čijem su ukusu ispisane sve neispričane priče o balkanskoj ljubavi. I tako dobijamo suvu šljivu filovanu kozijim sirom i rolovanu pančetom. Kiselkasto-slatkasto, jako i slano - to je spajanje zapadne Srbije, na primer, Pirota i Srema.A za one koji vole tradicionalnije priče, tu bih uvela dobro znani zlatarski sir, strogog oca koji bi da ljubav između hirovite pršute i vragolastog ajvara ostane samo na prijateljstvu. Ali kada zajedno dođu na domaći ražani hleb, sve pada u vodu, ljubav pobeđuje i ukusi se spajaju u priču života. Mogu vam reći da sam jednom sasvim slučajno pila šampanjac i jela čvarke, i da je to daleko bolja kombinacija od one carske ruske, kavijar i šampanjac. Ova naša nije carska, ali je u svakom slučaju kraljevska. Zato biram domaći hleb sa suvim šljivama, ovčiji sir i slatko od šumske kupine. Sve bi to bilo jednostavno, da ne dolazi i namaz od čvaraka. Šta da kažem, hleb i čvarci su nas održali, a šumska kupina je tu da sa ovčijim sirom bude naša autohtona verzija „dolce vita“.U mojoj autorskoj kuhinji, stvarno se kuva, osim što se kuvaju i slike, crteži, knjige i emisije.Kako vi u svojim pričama spajate tradicionalno i moderno?To dolazi prirodno, iz neke potrebe, iz neke male gladi za nekim ukusom, dakle isto kao i u kuhinji – spojeni ukusi u doskora nezamislivim kombinacijama, u stvari samo se uzajamno obogaćuju. I što važi za kuhinju, važi i u priči – tu leži izvor iznenađenja, humora, i sočnog razgovora. Zar ne? To ti pričam.Ukusi moga krajaUkusi moga kraja su brend koji počiva na ideji tradicije dobrih ukusa iz svih krajeva naše zemlje. Danas brend ‘Ukusi moga kraja’ ima više od 200 autentičnih srpskih proizvoda, napravljenih od 100% domaće sirovine, po tradicionalnoj recepturi, bez konzervansa, aditiva ili veštačkih boja, a stvaraju ih oni koji to rade najbolje – mali srpski proizvođači. Upravo zbog toga čak 118 proizvoda nosi oznaku „Čuvarkuća“ koja je garant vrhunskog kvaliteta i domaćeg porekla. Svi proizvodi brenda Ukusi moga kraja mogu se kupiti samo u IDEA prodavnicama, Roda marketima i Mercator hipermarketima širom Srbije.

Srbija

Objavljen konkurs za besplatnu poslovnu edukaciju preduzetnika

Kanadsko-srpsko poslovno udruženje CANSEE objavilo je konkuts za pohađanje kompletno sponzorisanog kursa za preduzetnike LEADER Projekat Srbija 2022 u okviru internacionalnog programa koji će biti održan od 9. do 20. maja u Beogradu.LEADER (Leading Education and Development in Emerging Regions) Projekat Srbija 2022 održaće se u saradnji sa najboljom kanadskom poslovnom školom "Ajvi", Univerziteta Zapadni Ontario i Privrednom komorom Srbije. Ovo je šesta godina kako CANSEE organizuje ovaj jedinstveni kanadski edukativni program u Srbiji."Tokom deset dana najbolje svetske prakse će biti podeljene sa polaznicima uz pomoć pet kanadskih instruktora Ajvi poslovne škole", istakla je Mirjana Dončić Beaton, izvršna direktorka CANSEE.Kanadski LEADER Projekat se realizuje kroz seriju radionica, koje su prilagođene profilu učesnika i ima za cilj da im omogući da uspešno razviju svoje poslovne ideje kroz vrhunske tehnike biznis treninga."LEADER Projekat Srbija 2022 će biti dostupan za ukupno 40 polaznika, konkurs je otvorenog tipa, a prvenstvo imaju mladi preduzetnici iz Srbije koji planiraju, ili su već osnovali sopstveni preduzetnički biznis, kao i menadžeri startap kompanija. Učesnici će biti odabrani iz različitih industrijskih oblasti, u skladu sa principima rodne ravnopravnosti", navodi se u saopštenju Privredne komore Srbije.Prijave za LEADER Projekat Srbija 2022 su otvorene do 31. marta, više informacija i način prijave možete pronaći na linku.

Srbija

Rani javni uvid regulacije Kalenić pijace trajaće do kraja marta

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda oglasio je rani javni uvid povodom izrade Plana detaljne regulacije pijace Кalenić na Vračaru. Planom se određuju uslov za rekonstrukciju i izgradnju pijace,  preispituju saobraćajni pristupi i način rešavanja parkiranja.Granicom plana je obuhvaćen deo teritorije gradske opštine Vračar na površini od oko četiri hektara. U pitanju je blok oivičen ulicama Maksima Gorkog, Njegoševe, Кursuline i delom saobraćajne mrežeNOVA REKONSTRUKCIJA KALENIĆA, TREBALO DA BUDE ZAVRŠENA JOŠ 2018.Najveći deo bloka koji je predmet ovog plana zauzima pijaca Kalenić, oko jedan hektar (između ulica Maksima Gorkog, Njegoševe i Viške). Planom je, piše u elaboratu,  predviđeno formiranje građevinske parcele gradske pijace Кalenić. Postojeća parcela proširiće se za oko jedan metar ka ulici Maksima Gorkog u odnosu na građevinsku parcelu definisanu planom generalne regulacije.U okviru  pijace se nalaze zidani objekti kao što su mlečna hala sa lokalima, ulazne kapije sa lokalima prema ulicama i montažni prizemni lokali orijentisani prema obodnim ulicama i ka unutrašnjosti pijace.U  središnjem delu su tezge za prodaju voća, povrća, cveća i drugih poljoprivrednih proizvoda.Proširenje je proizašlo iz potrebe da se sačuvaju postojeći objekti pijace, renovirani lokali  i mlečna hala, navodi se u elaboratu. Zatvorenu pijacu je moguće organizovati u rekonstruisanim postojećim i objektima koji su izgubili prvobitnu namenu. Postojeći objekti se mogu zadržati, zameniti  novim  ili  ukloniti.  Moguća je rekonstrukcija i tekuće održavanje postojećih objekata.Moguće intervencije i konačni kapaciteti biće definisani u toku izrade Nacrta plana detaljne regulacije u saradnji sa nadležnim institucijama. U planu podzemna javna garaža Plan je da Kičevska ulica bude kolsko-pešačka sa pristupom iz Trnske ulice i Baba Višnjine.Saobraćajna površina u okviru Viške ulice planirana je sa vezom prema Кursulinoj ulici i javnom podzemnom garažom. Prema planu generalne regulacije mreže javnih garaža, na poziciji postojećeg parkirališta "Viška" planirana je podzemna javna garaža u okviru zelenih pijaca. Planirana garaža ima minimum jednu etažu, kapaciteta minimalno 360 parking mesta (720 u dve etaže), sa dva pristupa iz Njegoševe. Garaža je organizovana tako da sa 360 mesta zadovoljava potrebe pijace, a preostalih 360 su namenjeni isključivo za javnu garažu. Pristupe planiranoj garaži moguće je organizovati iz Njagoševe ulice i Nove 1, što će biti definisano tokom izrade Nacrta plana detaljne regulacije.Za Skver "Vojvode Bojovića" treba planirati proširenje i rekonstrukciju što će, kako se navodi, biti definisano u daljoj projektnoj i planskoj razradi (planirati sadnju drveća, šiblja, zamenu mobilijara, rekonstrukciju staza, stepeništa).U bloku se nalaze i kompleksi javnih službi, biblioteka "Petar Kocić" i objekti stanovanja koji se zadržavaju u postojećem stanju. Rani javni uvid obavljaće se do 28. marta. 

Srbija

NALED: Šalter i dalje popularniji od onlajn komunukacije sa državom

Oko 60 odsto građana Srbije nikada nije elektronskim putem zatražilo neki dokument, dozvolu ili rešenje, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). NALED je uz podršku Evropske unije (EU) pokrenuo izradu Lokalnog indeksa e-uprave (LEI), inovativnog alata koji će u realnom vremenu pratiti napredak digitalizacije u lokalnim samoupravama."Izradom LEI indeksa želimo da podstaknemo modernizaciju javne uprave i motivišemo građane da se uključe u ovaj proces", rekla je direktorka Odeljenja NALED za dobru upravu Ana Ilić.Nedavno istraživanje pokazalo je da šest od 10 građana Srbije nema nalog na portalu eUprava.Ipak, skoro dve trećine građana koji su probali da neku administrativnu proceduru završe putem interneta uvidelo je da je to lakši način, dok bi se devet odsto vratilo na šalter.Prvi korak ka tom cilju biće veliko merenje obima, vrsta i kvaliteta elektronskih usluga lokalnih samouprava koje ptraje do 31. marta.Svetska banka ukida Duing biznis listu zbog mahinacija sa rangiranjemKalifornija počela sa izdavanjem dokumenata za treći pol Tehnička opremljenost, ljudski resursi, zastupljenost i kvalitet elektronskih usluga, kao i edukacija i uključivanje građana u rad lokalnih samouprava pomoću digitalnih tehnologija su četiri ključne grupe pokazatelja koje će LEI meriti u gradovima i opštinama.Izradu LEI indeksa podržalo je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a u istraživanju su učestvovale lokalne samouprave, Republički zavod za statistiku, Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), Kancelarija za IT i eUpravu i Republički geodetski zavod.

Srbija

Država prodaje nepokretnosti, na lageru i hotel u Sopotu

Republička direkcija za imovinu Republike Srbije objavila je prodaju brojnih nekretnina u državnoj svojini u više srpkih gradova, a među zanmljivim nepokretnostima u Sopotu se nude hotel i pogoni drvne industrije, prenosi eKapija.Kupovina se vrši u postupku prikupljanja pisanih zatvorenih ponuda, a nepokretnosti sa spiska se otuđuju u "viđenom" stanju, bez prava kupca na naknadne reklamacije. Nakon prikupljanja pismenih ponuda, kupoprodajna cena nepokretnosti utvrđena u visini najpovoljnije ponude, treba biti uplaćena u dinarskoj protivrednosti po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.Rok za plaćanje cene je 15 dana od dana zaključenja ugovora, a pravo na učešće imaju sva pravna i fizička lica koja ispunjavaju uslove oglasa.Na spisku se nalaze stanovi i stambene zgrade, zgrade poljoprivrede, poslovni prostori, magacini... locirani u Beogradu, Bečeju, Majdanpeku, Blacu, Paraćinu, Kuršumliji, Ljigu, kovinu, Subotici, Dimitrovgradu, Novom Sadu, Leskovcu...Nepokretnosti u Đurincima u opštini Sopot čine objekti zgrade drvne industrije nameštaja i proizvodnje papira ukupne površine od 488 i 474 metara kvadratnih sa građevinskim zemljištem ukupne površine 5.179 metara kvadratnih. Nekretnine se prodaju kao jedinstvena celina sa početnom cenom od 196.875 evra.Takođe u opštini Sopot, u mestu Mala Ivanča, prodaje se hotel površine 360 kvadrata sa pomoćnim zgradama po ceni od 34.134 evra.

Srbija

Prodavci na pijacama protestuju, neće nove fiskalne kase

Prodavci na pijacama protestuju danas u Beogradu zbog uvođenja novih fiskalnih kasa na pijačnim tezgama, čija je primena obavezna od 1. maja ove godine. Oni se protive obaveznom uvođenju kasa na pijacama i navode da će im biti ugrožen posao. Povodom uvođenja novog modela fiskalizacije, u Ministartsvu finansija podsećaju da su od te obaveze oslobođeni poljoprivredni proizvođači koji svoje proizvode prodaju na pijačnim tezgama, ako nisu registrovani kao preduzetnici kod Agencije za privredne registre. Dakle, oslobođeni su poljoprivredni proizvođači koji prodaju na zelenim pijacama svoje povrće i voće. Međutim, nove fiskalne kase moraju da uvedu prodavci na pijacama koji prodaju nespostvene proizvode koji nisu proljoprivredni (čokolade, kafu i drugu robu). Ministartsvo finansija je saopštilo da je za preprodavce robe na pijacama obavezna fiskalizacija u cilju suzbijanja sive ekonomije. Prema podacima Poslovnog udruženja "Pijace Srbije" procenjuje se da na pijacama u Srbiji trenutno posluje oko 10.000 preduzetnika, od kojih oko 3.000 ili oko 30 odsto već evidentira promet preko fiskalne kase. To su uglavnom vlasnici samostalnih zanatskih ili trgovinskih radnji (pekare, mesare, ribarnice) koji rade u poslovnim prostorima.“Oko 7.000 prodavaca na pijacama, koji uglavnom rade na robnim i mešovitim pijacama i do sada nisu koristili fiskalne kase, ima obavezu da prilagodi poslovanje novom Zakonu od fiskalizaciji do kraja aprila ove godine”, kaže Savo Duvnjak, izvršni direktor Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“. I to su preduzetnici koji su u Agenciji za privredne registre najčešče registrovane delatnosti: trgovina na malo na tezgama i pijacama, trgovanje hranom, pićima i duvanskim proizvodima, tekstilom, odećom i obućom. DA LI ĆE BITI ODLAGANJA ROKOVA ZA NOVE FISKALNE KASE?

Srbija

Nemačka ulaže 39 miliona evra u dualno obrazovanje na Zapadnom Balkanu

Regionalni čelendž fond (RCF), koji je osnovalo nemačko Ministarstvo za ekonomski razvoj i saradnju, raspisao je drugi poziv za dodelu 39 miliona evra namenjenih razvoju dualnog obrazovanja na Zapadnom Balkanu, uključujući i Srbiju. Reč je o drgugom takvom kokursu, a cilj je da se unapredi zapošljivost, posebno mladih.Na konkurs mogu da se prijave institucije koje se bave stručnim obrazovanjem i obukom, kao i kompanije koje su zainteresovane za razvoj dualnog obrazovanja. "Proces apliciranja se odvija u dve faze. Najpre konzorcijumi podnose Izjave o zainteresovanosti, a oni predselektovani nakon prve faze pripremaju i celokupne predloge projekata i detaljne planove investicija", objašnjava se u saopštenju. Prijave na konkurs traju do 14. aprila 2022, a znos sredstava za koja može da se konkuriše je od 150.000 do 600.000 evra po projektu.Namenjena su za investicije u opremu i infrastrukturu obrazovnih institucija i uvođenje novih tehnologija u obrazovanje. Srbija uzima kredit za razvoj dualnog obrazovanja u vazduhoplovstvu Na prethodnom konkursu odabrano je 37 najuspešnijijh projekata koji su predloženi za finansiranje u iznosu od oko 15,4 miliona evra, takođe u regionu Zapadnog Balkana.Kompanije treba da doprinesu efikasnom rešavanju nedostatka ljudskih resursa, poboljšaju zapošljivost polaznika i njihovu integraciju u tržište rada, povećaju produktivnost i konkurentnost.Mogu da se prijave konzorcijumi obrazovnih ustanova i bar dve kompanije koje zajednički pripremaju i sprovode programe dualnog ili kooperativnog obrazovanja.BAT NASTAVLJA DA PODRŽAVA DUALNO OBRAZOVANJE Konzorcijumi treba da budu predvođeni institucijama koje pružaju stručno obrazovanje i obuku i sprovode programe za  sticanje nacionalno priznatih kvalifikacija.  Informativna sesija za sve zainteresovane iz Srbije biće održana 16. marta 2022, od 10 časova, a prijava je moguća putem sledećeg LINKA. Više informacija o konkursu može da se pronađe na OVOM LINKU.Dualno obrazovanje je model srednjeg stručnog obrazovanja u okviru koga se znanje stiče i u školi i u kompaniji, navodi se na portalu Privredne komore Srbije (PKS).

Srbija

Quantox Technology preuzeo novosadski Crowded Room Studio

Kompanija Quantox kupila je novosadski Crowded Room Studio (CRS) i tako obezbedila ekipu sa iskustvom u razvoju digitalnih proizvoda, ali i poznavanjem rada u startap okruženju.CRS je nastao 2014. godine i tim je od tada bio fokusiran na kreiranje mobilnih aplikacija, od rešenja za edukaciju i društvenih mreža, pa sve do video igara koje su razvijali za klijente iz SAD, Australije, Holandije, Italije, Nemačke i Kuvajta. "Pripajanje velikoj internacionalnoj kompaniji kao što je Quantox je pre svega jedna velika prilika za sve nas u CRS-u da radimo na većim i kompleksnijim projektima, sa klijentima koji imaju značajno učešće na svetskom tržištu, te samim tim dalji razvoj znanja zaposlenih. Na ovaj način, naši zaposleni dobijaju otvarena vrata za saradnju sa najvećim svetskim kompanijama", izjavio je za Netokraciju direktor kompanije Crowded Room Studio, Bojan Trobok.Filip Karaičić, glavni izvršni direktor kompanije Quantox Technology, na novo pojačanje gleda kao na nastavak planova i strategije koja obuhvata razvoj ovog segmenta u kompaniji i priključenje globalnom startap ekosistemu."Od primarne eskpertize u razvoju mobilnih aplikacija i web platformi do startap znanja i iskustva, nove kolege i energija će sigurno pružiti snažno pojačanje za naš tim u oblastima u kojima želimo da dalje napredujemo u budućnosti", dodaje on.Quantox Technology završila je 2021. godinu akvizicijom mobile dev studija Bstorm, a u pripremi su nove akvizicije i širenje dev centara na tržišta Zapadne EvropeQuantox Technology nastao je u Čačku 2006. godine i ističe se po pitanju decentralizacije odnosno širenja po manjim gradovima u Srbiji. Uspeh i ekspertizu ove kompanije prepoznala je i konsultantska kuća Ernst & Young koja je Vuku Popoviću i Filipu Karaičiću iz Quantoxa uručila nagradu "Najbrže rastući preduzetnik u Srbiji u 2021. godini". Kompanija danas broji više od 550 stručnjaka koji rade u 13 razvojnih centara u čak sedam zemalja. 

Svet

Rat u Ukrajini pokrenuo najveću naftnu krizu u poslednjih 50 godina u Evropi

Na polju energetike nas očekuju najveće promene još od naftne krize iz sedamdesetih godina dvadesetog veka. Ruski napad na Ukrajinu doveo je rat ponovo u Evropu, ali i kao jedan od ključnih problema nametnuo pitanje energetske sigurnosti i evropske zavisnosti od ruskih fosilnih goriva, piše Klima101.Pošto što su Sjedinjene Američke Države u utorak 8. marta uvele zabranu uvoza iz Rusije, a Evropska komisija istog dana predstavila plan koji u narednim godinama treba da okonča oslanjanje na ruska fosilna goriva, cene nafte i gasa dostigle su višegodišnje maksimume.Odnos Rusije i zapadnog sveta je trajno narušen i dok će pune posledice sankcija biti poznate tek u narednom periodu, sve će bez sumnje uticati i na energetsku tranziciju i planove država za zaustavljanje klimatskih promena."Moramo postati nezavisni od ruske nafte, uglja i gasa. Jednostavno ne smemo da se oslanjamo na snabedevača koji nam eksplicitno preti", izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na predstavljanju plana REPowerEU koji treba da obezbedi evropsku nezavisnost od ruskih fosilnih goriva. EU želi da potražnju za ruskim gasom smanji za dve trećine do isteka 2022. godine, a predložena je i zakonska obaveza da sva skladišta gasa u Evropskoj uniji do 1. oktobra budu na najmanje 90 odsto popunjenosti.To neće biti jednostavan zadatak pošto Evropska unija 90 odsto svojih potreba za gasom podmiruje iz uvoza, a ključan snabdevač je Ruska Federacija iz koje dolazi 45 odsto ukupnog uvoza. Imajući ovo u vidu jasno je da energetski sistem u Evropi čekaju radikalne promene kakve nisu viđene od kriznih situacija iz prošlosti.I dok mnogi eksperti i zvaničnici novonastalu situaciju vide kao mogućnost za ubrzanje energetske tranzicije i prelazak na obnovljive izvore energije, pojedini ocenjuju da je će za ostvarenje energetske sigurnosti biti ključno otvaranje novih nalazišta fosilnih goriva što bi moglo da ugrozi evropske ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.Frans Timermans, izvršni potpredsednik za Evropski zeleni dogovor, najavio je u narednom periodu razvoj obnovljivih izvora energije "munjevitom brzinom" ističući da su oni jeftin i čist izvor energije koji kreira poslove u Uniji umesto da šalje novac u industriju fosilnih goriva u inostranstvu."Što pre se prebacimo na obnovljive izvore i vodonik, uz unapređenja u energetskoj efikasnosti, pre ćemo postati zaista nezavisni i upravljaćemo svojim energetskim sistemom", izjavila je Ursula fon der Lajen istakavši važnost bržih investicija u obnovljive izvore.Zamena fosilnih goriva čija cena je nestabilna i zavisi od mnogih ekonomskih i političkih faktora obnovljivim izvorima zaista deluje kao logičan izlazak iz trenutne krize, ali iako dugoročno opredeljenje EU leži u čistoj energiji, za brzo smanjenje upotrebe ruskog gasa države članice će morati da se okrenu i drugim rešenjima. U ovom trenutku je vrlo izvesno da će države morati da povećaju svoju potrošnju uglja kako bi nadomestile manju upotrebu gasa, iako je Rusija istovremeno jedan od najvećih snabdevača ugljem, za ovaj energent nije potrebna komplikovana infrastruktura kao za gas te se članice EU jednostavnije mogu okrenuti drugim proizvođačima.Uprkos informacijama da bi Nemačka mogla da odloži zatvaranje preostalih nuklearnih elektrana nemački zvaničnici su u sredu odbacili takvu mogućnost ističući da elektrane nemaju dovoljno goriva da nastave proizvodnju električne energije i u 2023. godine.Takođe se govori i o otvaranju novih polja za proizvodnju tečnog prirodnog gasa u SAD i izgradnji infrastrukture koja treba da obezbedi više ovog goriva u Evropi, a pojedine države takođe razmatraju i pokretanje domaćih projekata eksploatacije fosilnih goriva kako bi se osigurale od velike nestabilnosti cena.Problem sa ovim rešenjem je što je za realizovanje takvih planova potrebno da prođu godine dok nova nalazišta fosilnih goriva ne počnu da snabdevaju Evropsku uniju, a njihova upotreba bi morala da ima ograničen rok trajanja kako ne bi ugrozila ispunjavanje evropskih ciljeva za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.Nasuprot svim prethodnim idejama stoji i predlog radikalnih ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti koja bi mogla da smanji potražnju za energentima, a prema pojedinim analizama, samo izolacija krovova i tavanskog prostora bi mogla da smanji potrošnju energije za grejanje za čak 14 odsto na nivou cele EU. Koja god vrsta odgovora na energetsku krizu na kraju bude dominantna, jasno je da Evropsku uniju na ovom polju čekaju ogromne promene. Naučnici i klimatski aktivisti su često od donosioca odluka zahtevali da se prema pitanju klimatskih promena odnose kao prema krizi, međutim jasno je da se klimatske promene još uvek većinski smatraju problemom koji je u dalekoj budućnosti.Sa ratom u Ukrajini to će se promeniti, ali još uvek je neizvesno da li će rat u Ukrajini biti razlog za ubrzanje energetske tranzicije ili će zemlje EU povećati proizvodnju fosilnih goriva. Ono što ostaje kao pitanje je da li će ovo zaista poslužiti kao dodatni razlog za ubrzanje energetske tranzicije, ili će se države okrenuti poznatom receptu i povećanju proizvodnje fosilnih goriva. Međutim kakav god konačan ishod po energetsku tranziciju bio, u ovom trenutku je ipak najvažnije da se rat i stradanje civila završe što pre.

Srbija

Subotnji ručak već pojela inflacija: Sindikati traže veće plate u prosveti

Veće plate u prosveti za 15 odsto do kraja godine,  isplata solidarne pomoći, da se reguliše regres i topli obrok, zatražili su danas na protestu prosvetni radnici na Trgu Nikole Pašića. Kako su naveli, poslednje dve i po godine trpe teret pandemije, a za to nisu bili nagrađeni. Inflacija u januaru je iznosila 8,7 odsto, što znači da mi povećanje plata od sedam odsto nismo ni osetili. Prosečna plata u obrazovanju je ispod republičkog proseka, rekla je pre nekoliko dana za Danas Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije.Nova ekonomija je ranije pisala da zaposleni u prosveti u novu 2022. ulaze sa povišicom plata od 7%. To znači da će nastavnik sa sedmim stepenom stručne spreme dobiti uvećanje za 4.343 dinara, odnosno startna plata će mu biti 66.393 dinara."U prethodne tri godine plate u prosveti nominalno su uvećane za oko 25 odsto, a kad uzmemo u obzir i inflaciju, realno povećanje od kraja 2018. do kraja 2021. iznosi oko 16 odsto. To je možda iz ugla zaposlenih bilo nedovoljno, ali više od toga budžet bi teško izdržao", kaže za Novu ekonomiju Marko Milanović, specijalni savetnik iz Fiskalnog saveta. On ukazuje da prosveta zapošljava najveći broj ljudi u javnom sektoru (preko 150.000 ljudi računajući predškolsko i visoko obrazovanje) pa svako povećanje plata u tom sistemu ima velike budžetske implikacije. Podsećamo, prosvetari su u jesen 2018. godine, takođe posle štrajka, dobili obećanje da će im plate u naredne dve do tri godine porasti za oko 35 odsto, te da će oko 58.000 zaposlenih moći da računa na startnu poziciju u devetom platnom razredu.  Od toga nije bilo ništa.Obećanje o rastu plata od 35 odsto kroz svega tri ili čak dve godine u startu nije bilo realistično, tj. moglo se desiti samo ako bi se gotovo zamrzle plate u drugim važnim delovima poput zdravstva, vojske, policije, što ne bi bilo ekonomski opravdano – ističe Milanović. Podseća i na drugi problem pregovora iz 2018. kad su prosvetni sindikati zahtevali da nastavnici budu u devetoj platnoj grupi, kako bi dobili bolje raspone plata. Međutim, naš sagovornik kaže da visina nove zarade (samim tim ni relativni paritet) ne može da se izvede samo iz vrednosti koeficijenata, već da presudnu ulogu ima visina osnovice. I VREME I POLITIČKA VOLJAMilanović objašnjava da vrednost koeficijenta jeste važna, ali se ne može posmatrati izolovano."Vlada je, recimo, mogla da prihvati da kompletno nastavno osoblje u školama bude svrstano u devetu platnu grupu, ali da posle toga donese odluku da osnovica za isplatu zarada bude niska, na primer 15.000 dinara. To bi rezultiralo novom platom nastavnika od oko 60.000 dinara, što bi bilo čak i manje nego što sada primaju. A onda bi se pogoršali i drugi parametri zarada u javnom sektoru", objašnjava on.Naime, sve platne grupe od prve do devete morale bi se "nagurati" u raspon između minimalne zarade i 60.000 dinara, što bi rezultiralo njihovom izrazitom kompresijom. Zbog toga je Fiskalni savet od početka zastupao stav da je najvažnije da se osnovica što više približi minimalnoj zaradi, a da se onda razumnije definišu koeficijenti.Međutim, pregovori Vlade i sindikata vodili su se isključivo o koeficijentima, zbog čega je čitava reforma od početka postavljena pogrešno, tvrdi stručnjak iz Fiskalnog saveta. ODNOS IZMEĐU NAJNIŽE I NAJVIŠE PLATE U PROSVETI IZNOSI JEDAN PREMA 1,7Na pitanje da li je realno da osnovica bude u visini minimalne zarade, Milanović kaže: "U uslovima jednoobraznih platnih razreda, kad imate jednu osnovicu i jednu matricu, to bi apsolutno imalo smisla i to je, podsetiću, bila naša preporuka. S druge strane, sistem koji je sada na snazi ima preko 30 režima plata i preko 30 osnovica koje bi napokon trebalo ujednačiti i približiti minimalcu, što je proces koji zahteva političku volju, ali i vreme", navodi Milanović.Za dobru reformu platnih razreda, kako kaže, potreban je i dovoljno dug prelazni period kako bi se budžet postepeno prilagodio na nove paritete. Međutim, cilj Vlade bio je da novi sistem stupi na snagu "preko noći" a ne da se izvrši višegodišnje prilagođavanje.Tokom 2018. se i naziralo da bi Vlada mogla krenuti naglo sa reformom, a da će sve probleme probati da "reši" preniskom osnovicom, što bi, s druge strane, derogiralo osnovne principe na kojima je trebalo da počiva ova reforma. Zbog toga je verovatno i bolje što se od takve reforme odustalo – navodi Milanović.KOEFICIJENT NI ZA MINIMALACSindikalac Dušan Kokot kao posebno problematično navodi to što zakon nije pravljen za ceo javni sektor, već za javne službe: prosvetu, zdravstvo, kulturu i socijalnu zaštitu. Taj zakon, ocenjuje on, nije trebalo da se odnosi na vojsku, policiju, sudstvo, javna preduzeća, već isključivo na javne službe, a mi to već imamo i to se zove Uredba o koeficijentima koja je upravo i napravljena za javne službe. Tako da bi to bilo dupliranje istog dokumenta, samo što bismo umesto uredbe imali zakon. Druga stvar koja je neprihvatljiva je što je generička osnovica trebalo da bude 14.800 dinara, a u tom momentu je minimalac bio 28.000. To znači da su svi do koeficijenta 1,9, a to su cela četiri platna razreda, ispod minimalne zarade. Neprihvatljivo da neko sa svojim pripadajućim koeficijentom može da zaradi ispod minimalne zarade. Nezakonita korekcija do minimalca je ključni problem obračuna zarada i danas, što je razlog tužbi za regres i topli obrok, navodi Kokot.On navodi primer vojske gde je osnovica za deset odsto veća od minimalne zarade, pa zaposleni sa koeficijentom jedan zaradi bar minimalac. Toga, kaže, u prosveti, zdravstvu, kulturi nema, jer je Uredba o koeficijentima obesmišljena pre 10 godina i time se niko ne bavi.U PRETHODNE TRI GODINE PLATE U PROSVETI NOMINALNO SU UVEĆANE ZA OKO 25 ODSTO, A KAD UZMEMO U OBZIR I INFLACIJU, REALNO POVEĆANJE OD KRAJA 2018. DO KRAJA 2021. IZNOSI OKO 16 ODSTOSvako odlaganje reforma platnih razreda pratilo je relativno snažno uvećanje minimalne zarade. Kolateralni efekat bio je otežavanje uspostavljanja dobrog raspona zarada za čitav javni sektor, tj. dovoljno velike razlike između plate na najsloženijim i najjednostavnijim zanimanjima. U prosveti je taj odnos odavno narušen i sa najnovijim povećanjem iznosi jedan prema 1,7. "Po Uredbi profesor ima tri puta veći koeficijent od tetkice, ali ne prima tri minimalca. Zbog trenutnog načina obračuna zarada i nezakonite korekcije svaki profesor je mesečno zakinut za 40.000 dinara. Minimalac će u martu i decembru (mesecima sa najvećim brojem radnih dana) iznositi oko 37.000 dinara, a početna plata profesora je 66.000 dinara. Brži rast minimalne cene rada od osnovice za obračun zarada u obrazovanju utiče na to da se odnos najniže i najviše zarade konstantno smanjuje. Ako se taj trend nastavi, izračunali smo da 2035. godine neće biti važno da li nosite metlu ili dnevnik", ukazuje Kokot.

Svet

Meso domaćeg porekla od 1. aprila imaće posebne oznake

Meso i mesni proizvodi koji su poreklom iz Srbije će od 1. aprila ove godine biti obeleženi posebnom grafičkom oznakom, a kako saopštava Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obeležavanje domaćih proizvoda od mesa je uvedeno novim Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane.Da bi neka mesna prerađevina imala oznaku "Poreklom iz Srbiije" potrebno je da više od 50 odsto glavne sirovine bude poreklom iz naše zemlje. Oznaka će se prikazivat na vidljivom mestu neposredno pored izloženog proizvoda ili uz cenu, a treba da bude najmanje iste veličine kao i sama cena."Na ovaj način takođe ćemo ukazati potrošačima na to gde mogu kupovati domaće proizvode i promovisati prednosti kvaliteta domaćih proizvoda. Očekuje se da dugoročno ova mera pozitivno deluje na domaću proizvodnju", saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović podseća da je ovu inicijativu davno pokrenula Privredna komora, a da je ona sada prepoznata i kao značajna uneta u regulative i ozvaničena u Pravilniku o deklarisanju, reklamiranju i označavanju proizvoda."Naše meso je od životinja koje su hranjene non-GMO sojinom sačmom i to daje specifičnost u smislu kvaliteta. Mislim da će to biti dobra mera za sve nas koji smo potrošači da jednostavno možemo da napravimo izbor", kaže Budimović za Biznis.rs i dodaje da Srbija sveže svinjsko meso uvozi samo za preradu kao i da bi sve ostalo trebalo da bude domaćeg porekla.On takođe ističe kako će ovo biti dobar znak i za stočare i za potrošače da jednostavno konzumiraju domaći proizvod koji je označen.Na pitanje šta naši građani najviše kupuju, Budimović objašnjava da pored svežeg mesa srpski potrošači najviše kupuju polutrajne proizvode, to su fermentisani proizvodi tipa čajne, fruškogorske i slične vrste prerađevina, zatim pasterizovane proizvode kao što su viršle, parizeri...Komentarišući talas poskupljenja izazvan sukobom Rusije i Ukrajine, naš sagovornik ističe da je moguće da će procentualno doći do poskupljenja mesa i mesnih prerađevina, ali da za sada nema velikih povećanja i da je snabdevenost normalna."Kada govorimo o poskupljenju činjenica je da će doći do nekog rasta cena. Hrana za životinje je poskupela, tačnije komponente kao što su kukuruz i sojina sačma, koje u najvećem delu ulaze u hranu za životinje. Svi ti kapaciteti koji proizvode hranu za životinje koriste energiju – plin, naftu, električnu energiju, sve je to poskupelo i procentualno će verovatno doći do poskupljenja, ali su to neke neminovnosti, i to nije da bi neko zaradio ekstra", objašnjava Budimović.On takođe naglašava kako su odstupanja moguća, ali samo u pogledu korekcije cena zbog energenata, kao i da za sada nema velikih odstupanja, povećanja cena, a ni nestašice.Prema rečima Nenada Budimovića, snabdevenost je dobra i Privredna komora Srbije je u stalnoj komunikaciji sa proizvođačima, zaliha nema i sve što se proizvede plasira se na tržište."Naravno, otežan je izvoz u Rusiju, mada na to tržište na godišnjem nivou nije išlo puno mesa i mleka, u odnosu na neke druge proizvode. Mi svinjsko meso već duži vremenski period ne izvozimo u Rusiju, tu su odlazile prerđevine, odnosno proizvodi od mesa, a kada je reč o mleku prošle godine je realizovan izvoz od nekih tridesetak miliona evra", kaže on.On ne veruje da će se neko od proizvođača sada ohrabriti da sklapa nove ugovore, bez obzira na potencijal ruskog tržišta, i smatra da je mera poput zabrane izvoza dobra kako bi se zaštitilo domaće tržište i ističe kako je u ovom trenutku to vrlo bitno.Od danas zabranjen izvoz žitarica, brašna i ulja "Mislim da je ova mera vlade u vezi zabrane izvoza žitarica na određeni rok dobra dok se ne pogledaju bilansi, odnosno koliko nam je čega potrebno od energije za prolećnu setvu kukuruza, suncokreta i soje, koliko za žetvu pšenice u julu i za ponovnu setvu pšenice u novembru, kako bismo do kraja godine znali čime raspolažemo”, zaključuje Budimović.

Srbija

Austrijski IMMOFINANZ postao član Saveta zelene gradnje Srbije

Austrijska kompanija IMMOFINANZ, najveći vlasnik i operater ritejl parkova u Centralnoj i Istočnoj Evropi, postala je član Saveta zelene gradnje Srbije (SGBC) koja se zalaže za primenu održivih rešenja u građevinskoj industriji.SGBC pokriva i BREEAM sistem sertifikacije, trenutno jednog od najvažnijih metoda za postavljanje standarda ekološke izgradnje, koji je IMMOFINANZ dobio za svoj ritejl park STOP SHOP u Lazarevcu, navodi se u saoopštenju kompanije. STOP SHOP je brend ritejl parkova kompanije IMMOFINANZ. Radi se o lokalnim snabdevačima koji pokrivaju područje od 30.000 do 150.000 stanovnika i nude širok spektar proizvoda.Kompanija IMMOFINANZ je postavila cilj da do 2040. godine dostigne nultu emisiju gasova, što je deset godina ranije od cilja koji je postavila EU, piše u saopštenju. Sve emisije gasova sa efektom staklene bašte biće smanjene, a kompenzacionim merama neutralisaće se samo tehnološki neizbežne zaostale emisije.IMMOFINANZ će, kako se navodi, značajno povećati sopstvenu proizvodnju obnovljive energije postavljanjem fotonaponske opreme na krovove ritejl parkova STOP SHOP i opremanjem novih lokacija fotonaponskim sistemima.U budućnosti će se reciklirani materijali, koji se mogu kupiti lokalno, koristiti u projektima renoviranja, obnavljanja i novih građevinskih projekata.Plan je da se u srednjoročnom periodu izgradi do 12.000 stanova na postojećim STOP SHOP-ovima, stvarajući visoko kvalitetne i klimatski neutralne stanove za ljude sa nižim i srednjim primanjima.STOP SHOP portfolio u Srbiji obuhvata 14 ritejl parkova: u Čačku, Lazarevcu, Nišu, Požarevcu, Vršcu, Valjevu, Sremskoj Mitrovici, Borči, Smederevu, Subotici, Leskovcu, Šapcu, Somboru i Zaječaru.