Najnovije

Srbija

Telekom Srbija spreman da preispita veze ofšor firmi i Huaveja

Generalni direktor kompanije Telekom Srbija Vladimir Lučić izjavio je da će ta kompanija ispitati veze ofšor firmi njoj bliskih ljudi i kineske kompanije Huavej, javlja portal Krik. U okviru projekta Pandorini papiri otkriveno je da je Huavej tajno plaćao te ofšor kompanije koje su povezane sa bivšim direktorom u Telekoma Igorom Jeclom i advokatom Miloradom Ignjačevićem. "Ne samo da je moja zakonska dužnost već i etički smatram da je imperativno da Telekom u svakom trenutku posluje u skladu sa zakonom i po najvišim korporativnim standardima. S tim u vezi, preduzećemo hitno sve neophodne pravne i faktičke radnje u saradnji sa nadležnim organima u najkraćem mogućem roku", rekao je Lučić.Ipak, kako se dodaje on nije odgovorio na dodatna pitanja šta će konkretno biti preduzeto ovim povodom. Reakcija je usledila nakon Krikovog otkrića da je bivši direktor sektora za usluge Telekoma Igor Jecl bio vlasnik ofšor kompanije Roflaj (Rofly Investments) sa Britanskih Devičanskih Ostrva, a koja je imala unosne konsultantske ugovore sa kineskom kompanijom."Huavej" reagovao na KRIK-ovo istraživanje: Poštujemo zakon u svim zemljama Ugovore sa Huavejem imao je i advokat koji je takođe povezan sa Telekomom Milorad Ignjačević, preko svoje ofšor kompanje Goldberg sa Paname. Direktor Telekoma kaže da nije upoznat sa time da li je Jecl na bilo koji način uticao na to da Huavej dobija poslove u Telekomu: "U svetlu ovih novo otkrivenih informacija, preduzećemo sve mere", rekao je Lučić. Kako se navodi, na osnovu ugovora sa Huavejem, firma Roflaj je od 2014. do 2016. kineskoj kompaniji poslala fakture vredne gotovo milion evra.  U ugovoru, koji su novinari našli u procurelim dokumentima, navodi se da Roflaj za kineskog partnera treba da organizuje sastanke sa predstavnicima mobilnih operatera u Srbiji i Crnoj Gori, ali i sa predstavnicima vlada te dve zemlje, asistira u izvršenju ugovora i urgira da operater plaća svoje obaveze na vreme.

Srbija

EPS kupio programe za enkripciju telefona za 230.000 evra

Elektroprivreda Srbije nabavila je krajem 2019. godine programe za enkripciju sa najvećim stepenom zaštite za 20 mobilnih telefona i za to platila 227.000 evra, odnosno 26,7 miliona dinara, piše BIRN.BIRN je imao uvid u tendersku dokumentaciju i ugovore. Posao nabavke enkriptovanih telefona, kako navodi Birn, dobile su dve firme ranije malo poznate javnosti, ali sa značajnim poslovima u oblasti bezbednosti – IntellSec i Orbita Technologies.IntellSec se u tekstu francuskog portala Intelligence Online od 2. juna navodi kao firma preko koje zapadna industrija špijunaže ulazi na tržište zapadnog Balkana. Pozivajući se na ugovor o poslovnoj tajni, EPS je odbio da BIRN-u dostavi informacije o tome šta je bio razlog ove nabavke i ko koristi navedenu opremu. Oni su u dopisu od 1. oktobra 2021. potvrdili da je nabavka sprovedena bez ikakvih izmena.Eksperti sa kojima je BIRN razgovarao kažu da je oprema koju je nabavio EPS neprobojna i daleko sofisticiranija od, na primer, aplikacije Sky koju su koristili članovi klana Veljka Belivuka.U prilog tome govori i cena koja je gotovo pet puta veća – najjača verzija Sky EEC-a vredi 2.200 evra, dok oprema koju je nabavio EPS-a prelazi 10.000 evra po enkriptovanom telefonu.Eksperti dodaju i da je enkripcija urađena tako da je presretanje komunikacije između ovih 20 enkriptovanih telefona praktično nemoguće. BIRN: Glavni poslovni partner Gradskog zavoda registrovan u stanu zamenika direktoraBIRN: Među donatorima MUP-a Srbije "dobro poznata" imena i sukob interesaKo koristi enkriptovane telefone?Advokat Rodoljub Šabić, nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, kaže za BIRN da su u konkretnom slučaju enkriptovani telefoni za EPS i softver plaćeni javnim novcem "i to u vrlo velikom iznosu, u svrhu komunikacije povodom obavljanja poslova u javnom interesu"."U tom kontekstu zaštita privatnosti nikako ne može biti razlog za ovakvu nabavku", kaže Šabić navodeći da bi "valjalo čuti ko su, ako ne poimence ono bar po funkcijama", ljudi koji su "zadužili" ove enkriptovane telefone. Pitanje korišćenja ovakve vrste tehnologije aktuelizovano je nakon što se saznalo da je kriminalna grupa Veljka Belivuka koristila aplikaciju Sky. Zbog toga je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin u martu ove godine zapretio da će tražiti zabranu Sky-ja i sličnih enrkiptovanih telefona. "Jednostavno, ne možete objasniti zašto vam je to potrebno. Od koga krijete i šta krijete?", rekao je tada Vulin.Ispod radara javnosti prošao je tender koji je avgusta 2019. godine Javno preduzeće “Elektroprivreda Srbije” Beograd raspisalo za nabavku "softvera za zaštitu mobilnih telefona".Da je neko detaljnije pogledao dokumentaciju, mogao je da primeti da se ne radi o uobičajenoj nabavci opreme za jedno javno preduzeće koje se bavi električnom energijom.Jednostavni za upotrebu i neprobojniU opsežnom dokumentu na 74 strane, detaljno su navedene karakteristike opreme koju EPS traži od potencijalnih dobavljača."Sistem treba da bude takav da čak ni administrator sistema ne može čuti glas u jasnoj (ne-enkriptovanoj) formi", stoji u opisu uz napomenu da bi nakon svakog razgovora trebalo da dođe do automatskog brisanja podataka. Pozivi između mobilnih telefona u sistemu moraju da budu enkriptovani od jednog do drugog kraja. Predviđeno je da enkriptovani telefon za EPS poseduje mogućnost "zaključavanja ekrana sa jakom autentifikacijom, boljom od one koju pružaju proizvođači mobilnih telefona"."U slučaju nestanka mobilnog telefona koji je u ovom sistemu, treba da postoji mogućnost da administrator pošalje komandu za daljinsko bezbedno brisanje sadržaja telefona", navodi se u dokumentu.Pobedničke firme bile su dužne da obezbede instalaciju, tri nivoa tehničke podrške, obuku za administratore sistema i krajnje korisnike. Iako BIRN nije dobio uvid u konkretan softver korišćen za zaključavanje komunikacije, stručnjaci iz firme Data Solutions kažu da se na prvi pogled radi o Thalesovom CryptoSmart-u. "Cena je visoka jer se radi o programu za koji je potrebna dozvola francuske vlade i NATO-a. Vrlo je moguće da sama hardver komponenta kao osnova košta dosta, a da broj telefona igra finansijski manju ulogu", kažu iz firme Data Solutions. Ugovor o nabavci 20 enkriptovanih telefona je u ime EPS-a potpisao Milorad Grčić, član SNS-a i predsednik obrenovačkog Opštinskog odbora.Pobednici na tenderu odbili su da nam kažu ko su krajnji korisnici enkriptovanih telefona u EPS-u. "Sve što mogu da kažem je javno dostupno", kaže Milan Blagojević, vlasnik IntellSec-a. Iz Orbita nisu odgovarali na mejove Birn-a.Stručnjak za digitalnu bezbednost i osnivač udruženja E-sigurnost Igor Franc kaže za BIRN-u da softver koji je nabavio EPS- ima dodatne funkcionalnosti u odnosu na neke druge sisteme enkripcije, poput Sky EEC. "Ništa od podataka se ne čuva na telefonu. Ako neko skine nešto sa Interneta, čim jednom to otvori, posle toga se automatski briše. Ne može se instalirati ništa što nije eksplicitno navedeno, tako da možeš da napraviš belu listu dozvoljenih aplikacija i samo njih korisnik može da instalira.Franc tvrdi da je ključ za kriptovanje uvek kod kompanije koja je proizvela softver."Pretpostavlja se da niko osim eventualno proizvođača nema ulaz u zaštitni softver, takozvana "zadnja vrata", i jedino u slučaju policijske istrage ta vrata se otvaraju."Dragan Simić iz kompanije Cyber Security&Defence zastupa stranu zaštite privatnosti i kaže da sistemi i komunikacija u javnim preduzecima moraju da budu obezbeđeni od upada, brisanja podataka, isključenja i zloupotrebe. "Da li će se ti resursi koristiti na predviđen način ili na neki drugi, ja ne mogu znati i ne bi bilo korektno sa moje strane da tvrdim nešto tako. Opet, ne treba isključiti i tu mogućnost.2  Simić dodaje da bi policija u slučaja istrage mogla da izvuče prepisku, jer sam softver nadgleda istu. "Ključ je van aparata i formira ga sam softver kako u odlaznoj šifri tako i u dolaznoj. Dakle ostaje pisani trag. Sistem je dizajniran da neko spolja ne uđe unutra, ali onaj ko ima ključ ima i svu arhivu – logovanja, smerove komunikacije sa tačnim podacima korisnika i sa vremenima i datumima", kaže Simić koji pretpostavlja da bi policija u slučaju istrage imala pristup ključu.

Srbija

Trgovina nekretninama od jula do septembra najveća u poslednje četiri godine

Na tržištu nepokretnosti u Srbiji u trećem kvartalu 2021. ukupan obim novčanih sredstava iznosio je 1,5 milijardi evra, navodi se u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda. To je povećanje od 27 odsto u odnosu na u odnosu na isti kvartal 2020, odnosno od 74 odsto u odnosu na treći kvartal 2018. godine.  Najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u trećem kvartalu (56 odsto) imao je promet stanova (841,1 milon evra), od čega je samo u Beogradu za stanove izdvojeno 524,7 miliona evra.Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu 2021. godine u Srbiji je 34.767 što je maksimum za treći kvartal u poslednje 4 godine.Broj kupoprodaja u Srbiji je u trećem kvartalu veći je za 4,5 odsto  u odnosu na treći kvartal 2020. godine, a 32,8 odsto u odnosu na treći kvartal 2018. godine. Za stambene objekte izdvojeno je 160,6 miliona evra (11 odsto), za građevinsko zemljište 118,1 miliona evra (8 odsto), za poslovne prostore 58,0 miliona evra (4 odsto), za poljoprivredno zemljište 46,1 miliona evra (3 odsto). Plaćanje uglavnom gotovinom U trećem kvartalu 2021. godine 14 odsto nepokretnosti je plaćeno iz kreditnih sredstava, a 86 odsto gotovinom.Stanovi su 32 odsto plaćeni iz kreditnih sredstava, a 68 odsto gotovinom. U trećem kvartalu garažni prostori su prometovani za 30 odsto više u odnosu na isti kvartal prethodne godine, dok je promet poslovnih prostora bio veći za 17 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine.Stanovi su prometovani za devet odsto više u odnosu na treći kvartal 2020,  dok je promet stambenih objekata na nivou države u trećem kvartalu 2021 bio veći za 8 odsto odnosu na isti prethodne godine.Promet građevinskog zemljišta na nivou države u trećem kvartalu 2021. godine beleži rast od 8 odsto, dok je kod poljoprivrednog zemljišta zabeležen pad od 8 odsto u odnosu na treći kvartal 2020. 

Srbija

Maja Suđicki Trzin, Samer&Co: Dramatično stanje u pomorskom transportu

"Brodolom" u međunarodnom pomorskom transportu, povećana tražnja, nedostatak kontejnera, rast cena transporta, nedovoljno brodova, postaje dramatičan.Kad se tražnja stabilizuje, stabilizovaće se i cene kontejnerskog transporta iz Azije, kaže Maja Suđicki Trzin, generalni direktor kompanije Samer&Co Shipping iz Novog Sada.Osim svakodnevnih  pritiska na cene koje rastu usled rasta tražnje i manje ponude, postoje i eksterni šokovi a to su posledice blokade Sueckog kanala, neadekvatni infrastrukturni kapaciteti i nedostatak radne snage, napominje ona."Situacija je zabrinjavajuća ako posmatram situaciju kao potrošač, ali ako posmatram kao neko ko se bavi međunarodnim transportom situacija je više nego dramatična. Bojim se da mnoge kompanije neće preživeti ovaj poslednji šok a to je rast cene energenata", kaže Maja Suđicki Trzin.Poremećaj u međunarodnom transportu, kako ona kaže, već godinu dana je nastao, pre svega, kao posledica rasta tražnje usled ekpanzivnih monetarnih politika. Monetarne mere su donete kao odgovor na ekonomske posledice pandemije. "Mnogo je milijardi dolara koje su upumpane u privredu i drugačiji scenario je bio nemoguć", ukazuje ona.Ostali važni faktori koji su uticali na fijasko u prekooekanskom transportu su dugoročni i odnose se na preveliku zavisnost industrije od uvoza iz Jugoistočne Azije. Kao i na nedostatak radne snage i rast cena energenata, ocenjuje ona.InflacijaViše cene transporta utiču na poskupljenje robe."Poskupljenja su, međutim i posledica rasta cena poljoprivrednih proizvoda usled loše sezone i rasta cena energenata", kaže ona.Postoji mit da su privrednici odlično reagovali na sve izazove ove zdravstveno-ekonomske krize i da smo prilagodili poslovanje novim prilikama. Ipak, praksa kaže drugačije, prema njenoj oceni, jer mnogi uvoznici i izvoznici nisu odmakli dalje u ovoj krizi od analize rasta troškova.Model poslovanja, ako ne računamo malo veći plasman robe preko interneta, ostao je isti kao ranije, ocenjuje Suđicki Trzin.Novogodišnji praznici su vreme najveće potrošnje, ali za kompanije u međunarodnom transportu taj period je već prošao jer roba široke potrošnje isplovljava ka Evropi i Americi krajem leta.„Visoke cene transporta imaće uticaj na cene. Po analizi ekonomista američkog FED-a od pre pet godina povećanje troškova transporta od 15 odsto povećava baznu inflaciju za 0,1 odsto", napominje ona.Troškovi transporta su povećani i do sedam puta u odnosu na prethodne dve godine. I to cene uvoza iz Azije, kako ona naglašava, dok su cene transporta robe za izvoz na nekim relacijama ostale stabilne ili su zabeležile manji rast. Kako domaće tržište zavisi od uvoza zato se veoma osetilo povećanje potrošačkih cena.Kad se očekuje stabilizacija?Prema njenoj oceni, stabilizacija je neminovna jer se stiglo do cena i uslova koje privreda ne može više da podnese."Postoje signali da se ekonomija lagano vraća na nivo manjeg rasta. Kako će se situacija razvijati u narednim mesecima zavisi od daljih ekonomskih politika i naročito kako će se rešiti problem sa nestašicom i visokom cenom energenata", smatra ona.Kada se tražnja stabilizuje, kako kaže, stabilizovaće se i cene kontejnerskog transporta iz Azije."Cene će ostati više od onih na koje smo navikli zbog rasta troškova brodskih kompanija", kaže ona.Iz ove situacije dugoročno niko nije profiter, kaže ona, iako je profit kod nekih kompanija izuzetno visok."U ovoj situaciji svi su nešto izgubili a najviše mogućnost da bilo šta možemo imati pod kontrolom", zaključuje Suđicki Trzin.    

Srbija

Kineskoj firmi dodeljeno zemljište bez naknade u Nišu

Kompaniji Šinju Automotiv Lajtening sistems (Xingyu Automotive Lighting Systems) u Nišu dodeljeno je zemljište bez naknade za izgradnju proizvodnog objekta od 29.820 metara kvadratnih za proizvodnju automobilske rasvete.Komisija za kontrolu državne pomoći u odluci je potvrdila da je pomoć usklađena sa pravilima.U odluci se navodi da ukupna tržišna vrednost zemljišta, prema proceni Ministarstva finansija, iznosi 29 miliona dinara (247,7 hiljada evra).Površina dodeljenog zemljišta, koje se prostire na više katastarskih parcela u niškoj opštini Bubanj,  je nešto više od 60 ari . Nacrtom ugovora predviđeno je ukupno ulaganje u iznosu od 60 miliona evra, kao  i zapošljavanje 1000 novozaposlenih na neodređeno vreme u roku od pet godina od dana potpisivanja ugovora.Ulaganje podrazumeva i nabavku i opremanje zemljišta (7.598.000 evra), izgradnju objekta (32.730.000 evra) i kupovinu nove opreme (19.672.000 evra).Firma će se obavezati i da ne može da proda niti da da na korišćenje parcele koje su predmet ugovora trećem licu pre isteka roka od pet godina od dana završetka Projekta ulaganja. U investicionom projektu koji je dostavljen Komisiji se navodi da podsticajni efekat dodele državne pomoći proizilazi iz činjenice da će ta sredstva uticati da se ubrza otpočinjanje izgradnje.Time će se smanjiti rizik povezan sa izgradnjom, ubrzaće se nabavka opreme odnosno oprema će biti kupljena unapred kako bi se odmah po završetku izgradnje fabrike dostavila direktno fabrici, kao i da će se ubrzati zapošljavanje i obuka novih zaposlenih.U dostavljenom dopisu navodi se da je korisnik pokrenuo projekat računajući na zemljište u državnoj svojini i da realizacija projekta svakako ne bi bila moguća u suprotnom. U junu 2020. godine sa Ministarstvom privrede ova kompanija je zaključila Ugovor o dodeli sredstava podsticaja za realizaciju projekta. Tako je ukupan planirani iznos državne pomoći za ovu frimu 16,6 miliona evra -  obuhvata tržišnu vrednost zemljišta koje se dodeljuje bez naknade (247.764,29 evra) i subvencije koju je dodelilo Ministarstvo privrede  (16,4 miliona evra).

Svet

HTEC Grupa otvara tehnološki centar u Ljubljani

Američka kompanija iz Silicijumske doline, HTEC Group, otvoriće svoj visokotehnološki inženjerski centar u Ljubljani, prenosi SEEbiz. HTEC Grupa je tehnološka, konsultantska i razvojna kompanija, a pored mnogih zemalja posluje i u Srbiji."Razvojni centar u Ljubljani za nas je izuzetno važan jer se pokazalo da inženjere iz ove regije odlikuju ne samo visoke veštine, već i sposobnost timskog rada, komunikacije sa kupcima, pružanja inovativnih rešenja i dubokog staranja za njihov profesionalni razvoj", rekao je David Šoh, glavni operativni direktor HTEC Grupe.Kompanija kako se navodi već zapošljava inženjere, dizajnere, voditelje proizvoda i projekata kao i druge karijerne profile i bavi se razvojem softvera i hardvera. Njene kancelarije u Srbiji nalaze se u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Subotici.HTEC Grupa je specijalizovana za razvoj tehnologije u istraživanju i razvoju i nudi najsavremenije usluge inženjeringa i dizajna, proizvoda najviše klase u mnogim industrijama kao što su osnovni inženjering, maloprodaja, logistika, medicinska i financijska tehnologija.HTEC trenutno zapošljava oko 1000 stručnjaka u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji, Nizozemskoj, Švedskoj, Sloveniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji.Deseti Dan devojčica obeležen virtuelnoNijedna firma iz Srbije na listi 500 najbrže rastućih tehnoloških kompanija

Svet

Gugl smanjuje pretplate za plej prodavnicu

Gugl smanjuje provizije za sva preduzeća koja imaju pretplatu u Gugl Plej prodavnici, objavila je danas kompanija. Ranije je kompanija pratila potez kompanije Epl  smanjenjem provizija sa 30% na 15% na prvi milion dolara zarade programera.Sada će smanjiti naknade posebno za proizvođače aplikacija koji ostvaruju prihod kroz periodične pretplate. Umesto da im naplaćuje 30% u prvoj godini, što se smanjuje na 15% u drugoj godini i kasnije, iz Gugla poručuju da će programerima biti naplaćeno samo 15% od prvog dana.Kompanija kaže da će se 99% programera kvalifikovati za naknadu za uslugu od 15% ili manje, jer Gugl takođe dodatno smanjuje naknade za određene vertikalne aplikacije u programu Play Media Experience. Oni će biti prilagođeni na samo 10%.Program Play Media Experience obuhvata aplikacije kao što su e-knjige i usluge strimovanja muzike ili videa na zahtev, gde troškovi sadržaja čine većinu prodaje. Ovo su takođe firme koja se direktno takmiče sa Guglom, kao što je YouTube Music sa Spotifajem.Program je pokrenut ranije ove godine kako bi se podstakli programeri knjiga, video i audio zapisa da prave za Android, a nudio je naknade za usluge od čak 15%. Od programera se traži da popune obrazac kako bi izrazili interesovanje.Digitalne pretplate su postale jedan od najbrže rastućih modela za programere, ali znamo da se kompanije koje se bave pretplatom suočavaju sa specifičnim izazovima u akviziciji i zadržavanju kupaca“, rekao je u najavi Google-ov Sameer Samat, potpredsednik za upravljanje proizvodima, prenosi Techcrunch.Nove takse će početi da važe od 1. januara 2022. godine, najavili su iz Gugla.Smanjenjem naknada za aplikacije koje pružaju medijske sadržaje, Gugl veruje da bi to moglo omogućiti preduzećima da prenesu uštede na umetnike, muzičare, autore i druge stvaraoce na koje bi promene uticale.Iako smanjuje svoje provizije, iz Gugla naglašavaju da moraju nastaviti naplaćivanje naknade kako bi mogli da ulažu u Android, svoju komercijalnu platformu, Plej prodavnicu, bezbednost, sistem distribucije aplikacija i alate za programere. Predstavnici Gugla kažu da će podeliti više o svojim nadolazećim ažuriranjima alata, API-ja i drugih tehnologija tokom Samita za Android programere 27. i 28. oktobra.

Srbija fiskalna politika

Fiskalni savet: Rebalans budžeta povoljan, ali i dalje netransparetni rashodi

Predloženi rebalans budžeta usmeren je ka stabilizaciji javnih finansija zbog čega se uz određene zamerke može oceniti povoljno, naveo je Fiskalni savet u oceni Predloga rebalansa budžeta za 2021. Međutim, Fiskalni savet skreće pažnju Vladi na manjak transparentnosti u prikazivanju pojedinih rashodnih stavki budžeta. Ukupan iznos nedovoljno razjašnjenih rashoda koji su deo predloženog rebalansa budžeta iznosi čak oko 1,3 milijardi evra, piše u izveštaju. "I dalje je nejasno na šta se konkretno troši kapitalni budžet Кancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, za koje namene se usmeravaju subvencije putarskim preduzećima, šta tačno predstavlja nabavka finansijske imovine na razdelu Ministarstva finansija, za koje konkretne projekte ide veći deo transfera ostalim nivoima vlasti", navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.Fiskalni savet takođe pominje "već standardnu netransparentnost ogromnog kapitalnog budžeta Ministarstva odbrane".U izveštaju Fiskalnog saveta se takođe skreće pažnja na rasprostranjeno neopravdano korišćenje tekuće budžetske rezerve za finansiranje rashoda mimo standardne budžetske procedure."Oko 120 milioba evra, tj. tri četvrtine potrošene budžetske rezerve do sredine oktobra 2021. iskorišćeno je za dotacije Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pojedinim sportskim klubovima, lokalnim samoupravama" , piše u oceni. Znatno smanjenje fiskalnog deficita Fiskalni savet navodi da za razliku od prethodnih kriznih rebalansa, ovaj predviđa znatno smanjenje fiskalnog deficita od oko 900 miliona evra (sa 6,7 odsto BDP-a na 4,9 odsto BDP-a). "Iako je i fiskalni deficit od 4,9 odsto BDP-a još uvek previsok, on zapravo predstavlja dobru osnovu za potrebnu dalju stabilizaciju javnih finansija u narednim godinama", naveo je Fiskalni savet.Fiskalni savet prporučuje Vladi da dodatno iskoristi povoljnija fiskalna kretanja iz 2021. i deficit države u 2022. planira na nivou od oko 2 odsto BDP-a, umesto 3 odsto BDP-a koliko je ranije bilo predviđeno Fiskalnom strategijom."Rast  unutrašnjih i spoljnih neravnoteža koji se trenutno dešava u Srbiji nije se otrgao kontroli, ali bi ekonomska politika trebalo na njega da reaguje", navodi se u izveštaju. Fiskalni savet preporučuje i da u 2022. godini plate u javnom sektoru ne bi trebalo povećavati više od šest odsto, a da bi penzije trebalo indeksirati na osnovu "švajcarske" formule (5,5 odsto). "Кontrola rasta penzija i plata u javnom sektoru i u 2022. ostaje glavno sidro za vođenje odgovorne fiskalne politike". Rast BDP-a blizak sedam odstoFiskalni savet ocenjuje i da će rast BDP-a Srbije verovatno biti blizak sedam odato, što je iznad  iznad prognoze s kojom je pravljen prvobitni budžet (6 odsto) i poslednje prognoze Fiskalnog saveta (5,5 odsto)."Uz veću privrednu aktivnost, rast zarada i registrovane zaposlenosti u 2021. takođe je nadmašio očekivanja", navodi se u izveštaju.Međutim, i inflacija je snažno ubrzala i već u septembru dostigla je 5,7 odsto na međugodišnjem nivou. Povećanje javnih ulaganja u infrastrukturu i zdravstvo Fiskalni savet ocenjuje kao dobru meru fiskalne politike, naročito u okruženju još uvek prisutne zdravstvene krize.Investicije u vojsku i policiju ostale na nivou oko 1,4 odsto BDP-a koliko je bilo planirano aprilskim rebalansom što je kako navodi Fiskalni savet i dalje izuzetno visoko jer druge zemlje CIE izdvajaju oko pet puta manje za te namene od Srbije, tj. oko 0,3 odsto BDP-a u proseku.Srbijagas potencijalno najveći trošak za javne finansijeNajveći potencijalni trošak za javne finansije u 2022. mogao bi biti Srbijagas koji će se tokom 2022. suočiti sa već izvesnim povećanjem cene gasa, navodi Fiskalni savet.Rast nabavne cene gasa povećaće troškove Srbijagasa u 2022. za najmanje 200 miliona evra, a možda i znatno preko toga pošto tek treba da se pregovara o novom dugoročnom ugovoru sa snabdevačem. Pored Srbijagasa, državno preduzeće koje bi moglo da predstavlja fiskalni trošak u 2022. je Er Srbija čiji su strukturni problemi u poslovanju dodatno porasli sa zdravstvenom krizom.Uz državna preduzeća ozbiljan fiskalni rizik postaju i sve veći budžetski troškovi za kazne i penale. "Trenutno se pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova vodi šest privrednih sporova, a fiskalni rizik predstavljaju i žalbe Evropskom sudu za ljudska prava. U 2020. godini pred ovim sudom se našlo 1.836 novih slučajeva iz Srbije tj. 2,65 slučaja na 10.000 stanovnika, što je 5 puta veće od evropskog proseka i posle Crne Gore najveći broj prijava po stanovniku u Evropi". Isplata 3.000 dinara vakcinisanima nije povećala imunizaciju Osim povećanja javnih investicija, predloženi rebalans formalizovao je dve već usvojene mere fiskalne politike koje nisu bile uključene u prvi rebalans budžeta iz aprila, neselektivnu isplatu 20 evra punoletnim građanima i 3.000 dinara građanima koji su se vakcinisali do 31. maja 2021. godine. Ovo je povećalo rashode budžeta u odnosu na aprilski rebalans za skoro 200 miliona evra.Fiskalni savet navodi da je u više navrata analizirao neselektivnu pomoć punoletnim građanima i da  analize "nedvosmisleno pokazuju da je ovo loša mera ekonomske politike, a sad su ovakve mere i dodatno opasne zbog ubrzanja inflacije". "Davanje finansijskih stimulansa samo vakcinisanim građanima donekle je specifičnije, ali kretanje broja vakcinisanih tokom maja ne pokazuje da je ova mera značajnije uticala na povećanje imunizacije stanovništva".Fiskalni savet navodi da iza snažnog povećanja javnih prihoda većim delom stoje makroekeonomske promene - bržem privrednom rastu, snažnom ubrzanju inflacije i bržem rastu zarada i formalne zaposlenosti od očekivanja.

Srbija

Pošta nastavlja ulaganja, dva miliona evra za nove uniforme

JP "Pošte Srbije" kupuju službenu uniformu za svoje zaposlene. Vrednost nabavke procenjena je na više od 252 miliona dinara (oko 2,15 miliona evra).Nove uniforme trebalo bi da dobiju dostavljači - poštari, šalterski radnici, radnici na poslovima održavanja i tehnološko-operativnim poslovima, kao i vozači.Poštanski saobraćaj u Srbiji: Duplirao se broj paketa Najviše komada odeće nabavlja se za poštare dostavljače. Kupuje se kompletna uniforma koja obuhvata po 5.000 pantalona, jakni, prsluka, džempera, kabanica, kačketa i kapa za poštare kao i po 10.000 letnjih i zimskih košulja i majica."Pošte Srbije" su na kraju decembra 2020. godine imale ukupno 14.946 zaposlenih, piše u izveštaju o radu ovog preduzeća.Firma koja će dobiti priliku da opremi zaposlene u "Pošti Srbije" treba da ima minimalno 30 zaposlenih sa ugovorom o radu od kojih su minimum dvoje diplomirani inženjeri tekstilne struke.Tri firme se žalile na uslove tendera za uniforme komunalnih milicajaca Takođe, ponuđač mora da priloži dokaz da je u poslednje tri godine pobedio na javnim tenderima čija je vrednost minimalno 200 miliona dinara, a gde je predmet tendera bio isti kao sada.Nabavka unifromi je samo jedna u nizu vrednih nabavki "Pošta Srbije" poslednjih meseci.Pre deset dana "Pošte Srbije" su rapsisale javnu nabavku za kupovinu 1.000 mopeda za koje planira da izdvoji preko 395 miliona dinara. Pošta je raspisala javnu nabavku za 1.024 mopeda žute boje i maksimalne brzine do 45 km/h.U septembru ove godine ovo javno preduzeće raspisalo je tender vredan 169,6 miliona dinara za sistem unapređenja kurirskog servisa.V.d . direktora Pošte Zoran Đorđević je početkom juna najavio zamenu voznog parka ekološkim vozilima na električni i hibridni pogon, nove uniforme za zaposlene, kao i uvođenje paketomata.

Srbija

Projekat za podršku uključivanju dece iz osetljivih grupa „Učimo svi zajedno“

Danas je zvanično lansiran početak projekra „Unapređeni ravnopravni pristupi završavanje preduniverzitetskog obrazovanja za decu kojoj je potrebna dodatna obrazovna podrška“, koji finansira Evropska unija. U Srbiji je je još uvek mnogo dece iz osetljivih grupa, posebno dece sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom i dece iz romske zajednice, koju obrazovani sistem u zemlji nastoji da integriše u redovno obrazovanje i školski sistem. Mnogo je veliki broj romske dece i dece sa smetnjama u razvoju koja uče zajedno sa svojim vršnjacima, sa njima sklapaju prijateljstva, snaže i grade svoje samopouzdanje i osećaj pripadnosti zajednici. Ipak, potrebno je obezbediti veći stepen podrške školama i nastavnicima da bi se dostiglo puno inkluzivno obrazovanje za svu decu i da bi se deci pružila kvalitetna dodatna podrška.Lansiranju su prisustvovali prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Branko Ružić, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Emanuele Žiofre, i direktorka UNICEF-a u Srbiji, Deyana Kostadinova.Projektom, vrednim 4,7 miliona evra, pružiće se podrška inkluzivnom obrazovanju kroz dalji razvoj zakonodavnog okvira, edukaciju prosvetnih radnika, poboljšanje kvaliteta učenja, dodatnu podršku deci i nastavnicima u redovnim školama kroz izgradnju podsticajnog okruženja i  nabavku opreme za lakše učenje, od koje će koristi moći da ima oko 1 000 dece kojoj je potrbna dodatna podrška u obrazovanju.„Ovim projektom ćemo uspostaviti dodatne mehanizme podrške koji uključuju različite profesionalce, usluge, institucije, pristupe i načine rada“, rekao je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Branko Ružić.Evropska unija već dugi niz godina podržava proces reforme obrazovanja u Srbiji koja je usmerena na povećanje kvaliteta obrazovanja i uključivanja svakog deteta u proces nastave i učenja, i od 2003. godine je uložila više od 100 miliona evra u ovaj sektor.“Evropska unija je ponosna što doprinosi unapređenju obrazovnih mogućnosti u Srbiji, jer svi moramo da imamo jednake mogućnosti i podršku tokom celokupnog obrazovanja“, naglasio je amabasador Žiofre.  Inkluzivno obrazovanje zahteva unapređenje nastavnih metoda i strategija i zalaganje svih aktera u zajednici kako bi se svim učenicima, pružilo pravedno i participativno iskustvo učenja i okruženje koje najbolje odgovara njihovim potrebama, zahtevima i sklonostima.“UNICEF je dugogodišnji partner Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u izgradnji  inkluzivnog obrazovanja. Danas je naše partnerstvo još jače zahvaljujući Evropskoj uniji koja podržava ovaj značajan proces. Projekat koji započinjemo će obezbediti da deca sa kompleksnim potrebama u učenju dobiju neophodnu podršku“, istakla je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.Ovaj projekat tokom tri godine sprovođenja direktno će uticati na dalji razvoj i unapređenje inkluzivnog obrazovanja u Srbiji. Projekat će doprineti osnivanju tri resursna centara i nabavci asistivnih tehnologija za podršku obrazovanju učenicima sa smetnjama u razvoju, a podržaće i rad Nacionalne koalicije za inkluzivno obrazovanje.Inkluzivno obrazovanje je investicija u sadašnjost i u budućnost – investicija u decu današnjice i u onu koja će kreirati naše društvo u budućnosti.U Srbiji je proces transformacije obrazovanja u inkluzivno započet pre više od 10 godina,   stupanjem na snagu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u septembru 2009. godine, i već je dao vidljive rezultate.

Srbija

Broj umrlih za 20 odsto veći nego lane

U prvih devet meseci 2021. godine u Srbiji je zabeležen negativan prirodni priraštaj, jer je broj umrlih za 48.237 veći od broja novorođenih, saopštio je Republički zavod za statistiku.U periodu januara do septembra, broj živorođenih je iznosio 45.476.  U odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj živorođenih iznosio 46.270, beleži se 794 manje novorođenih stanovnika Srbije, odnosno taj broj je manji za 1,7%.Broj umrlih u Srbiji u periodu od januara dp septembra iznosio je 93.713. U odnosu na isti period prethodne godine zabeležen je rast od 19,5%, odnosno za 15.268. U istom periodu prošle godine broj umrlih bio je 78.445. Tokom prvog polugodišta 2021. godine broj umrlih je bio za 28% veći nego u istom periodu prošle godine.Sve veći broj kompanija prepoznaje značaj usklađivanja rada i roditeljstvaTokom prvog polugođa broj preminulih u Srbiji veći za 28 odsto

Srbija

Playrix RS dobio nagradu za digitalnu kampanju sa influenserima

Gejming kompanija Playrix RS dobila je nagradu za najbolju digitalnu kampanju u Srbiji, na festivalu Employer branding festival (Empple).Dunja Funduk, brend menadžer u kompaniji Playrix predstavila je njihovu kampanju sa influenserima u cilju brendiranja firme kao poželjnog poslodavca, na online konferenciji „Da dobre prakse ne ostanu tajna“, koja je održana u okviru festivala.“Kad je kompanija došla na tržište Srbije 2019. godine pratili smo kako ljudi gledaju video sadržaje i primetili da im ništa ne drži pažnju. Naša ideja je bila da ponudimo nešto novo, zabavno i edukativno. Učlanili smo se u nekoliko art zajednica i izabrali smo influenserku Zombijanu koja ima oko 200.000 pratilaca”,  rekla je ona.Digitalna kampanja u saradnji sa influenserkom pozitivno je uticala na njihovu kompaniju.“Donela nam je 25 odsto više prijava za posao. Osim toga, za svaki njen post dobili smo povećan broj pratilaca na Facebook stranici”, rekla je Funduk. Kompanija Playrix RS deo je globalne Playrix grupacije, jedne od najvećih gejming kompanija na svetu za razvoj igara. 

Srbija

Srbija učestvuje u vežbi simulacije nuklearnog incidenta

Srbija 26. i 27. oktobra učestvuje u međunarodnoj vežbi ConvEx-3 (2021), tokom koje se simulira incident na nuklearnoj elektrani Baraka u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, saopštio je Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije.Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, učestvovaće u vežbi u obimu koji zavisi od karaktera simuliranog incidenta i procenjene opasnosti, dodaje se u saopštenju. Cilj vežbe je provera odgovora zemalja učesnica na nuklearni ili radiološki akcident. Na teritoriji Srbije će se, u tom periodu, sprovoditi čitav niz aktivnosti koje imaju za cilj simuliranje odgovora i preduzimanja akcija za sprečavanje štetnih posledica neželjenog događaja.U ovoj vežbi, Srbija će prvi put koristiti program za podršku pri odlučivanju JRodos koji pruža mogućnost prognoze kretanja radioaktivnog oblaka, procene uticaja nuklearnog akcidenta na stanovništvo i životnu sredinu i procene efikasnosti planiranih mera zaštite. Pet kompanija zainteresovano za izgradnju nuklearne elektrane u BugarskojBil Gejts razvija nuklearni reaktor najnovije generacije Ujedinjeni Arapski Emirati će kao zemlja domaćin koja simulira akcident na nuklearnoj elektrani Baraka zajedno sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju odrediti vreme početka vežbe i druge pojedinosti."Sve informacije koje se odnose na vežbu, biće jasno i vidljivo obeležene oznakom "Vežba". Ukazujemo da je reč samo o vežbi i svi podaci biće rezultat simulacija i proračuna", naglašava se u saopštenju. Uz Srbiju, u vežbi učestvuju još 74 države i 12 međunarodnih organizacija. Organizatori vežbe su Međunarodna agencija za atomsku energiju i Ujedinjeni Arapski Emirati.Slovenija odobrila proširenje nuklearne elektrane KrškoIncident u bugarskoj nuklearki, dva dana nakon odluke o izgradnji novog reaktor

Srbija

Vega IT dobila nagradu za najbolji program za zaposlene

Nagradu za najbolji program priznanja za zaposlene na festivalu Employer branding festival (Empple) dobila je kompanija Vega IT Sourcing.Bojana Savanović, marketing menadžer u kompaniji Vega IT Sourcing, rekla je da menadžment smatra da su zaposleni njihova najveća vrednost i da su zbog toga kreirali program “Most Valuable Professional”.“U okviru tog programa akcenat je na ličnom razvoju, pratimo razvoj zaposlenih”, rekla je ona na online konferenciji „Da dobre prakse ne ostanu tajna“, koja je održana u okviru festivala Employer branding (Empple). Pored toga, imaju i drugi program pod nazivom “Most inspiring act of kindness”, kao i aplikaciju “Fit life”, namenjenu zaposlenima koji mogu preko te aplikacije da prate svoje sportske aktivnosti.Festival Empple organizovan je sa ciljem promocija i podsticanja zdravih employer branding praksi i sa željom da se skrene pažnja na employer branding kao struku koja ima značajan doprinos biznisu. 

2021

17 godina postojanja organizacije SOS dečija sela Srbija

Na današnji dan 2004. godine, u Kraljevu je osnovano SOS Dečije selo, kao prvi i najvažniji program organizacije SOS Dečija sela Srbija. Ovaj jedinstven koncept brige o deci bez roditeljskog staranja, prvenstveno je namenjen zbrinjavanju većeg broja braće i sestara, koji tako mogu da žive zajedno. „Sagradili smo porodične kuće u velikom zajedničkom dvorištu, u kojim žive naše hraniteljske porodice posvećene odgajanju dece i mladih koji nisu imali sreću da ostanu sa svojim biološkim porodicama, u podsticajnom okruženju i zajednici koju simbolično zovemo Dečije selo. U proteklih 17 godina, u mreži naših hraniteljskih porodica, dom pun ljubavi pronašlo je 170 dece i mladih bez roditeljskog staranja, iz cele Srbije. Neki od njih već su završili školovanje, zaposlili se, osnovali svoje porodice i dobili decu, osamostalili se. Hrabro koračaju kroz život, ne zaboravljajući dane odrastanja u Dečijem selu, svoje hranitelje, braću, sestre, prijatelje. I danas, oni su deo naše velike porodice i upravo tu se neretko vraćaju da podele svoju radost i uspehe. Svest da uvek imamo gde da se vratimo, na koga da se oslonimo i sa kim da podelimo brige i probleme, čini ono najvrednije u životu svakog čoveka. Ponosni smo što smo uspeli u našoj misiji da pomognemo bezbednom i podsticajnom okruženju za rast i razvoj dece, odgajanje samostalnih mladih ljudi i na tome što porodičnu solidarnost vide kao najveći i oslonac,“ – ističe Vesna Mraković Jokanović, nacionalni direktor SOS Dečija sela Srbija.  Pored porodičnog okruženja i roditeljske brige hranitelja, svakodnevnu podršku na prevazilaženju trauma, teških životnih iskustava, razvojnih poteškoća i socijalizaciji dece i mladih, deci i mladima u SOS Dečijem selu Kraljevo pruža i psiho-pedagoški tim, porodični asistenti i programi za mlade, koji ih prate do potpunog osamostaljivanja. Od ove godine, u Dečijem selu Kraljevo radi i Centar za podršku porodicama u riziku od izdvajanja dece, koji baš kao i Centri u Beogradu, Nišu i Gadžinom Hanu, radi sa roditeljima kako bi prevladali životne krize i osposobili se za adekvatnu brigu o svojoj deci, kako bi porodica ostala na okupu kada god je to moguće. U proteklim godinama, organizacija SOS Dečija sela Srbija pomogla je lokalne zajednice u kojim radi, u vremenima krize: kroz obnovu škola posle zemljotresa u Kraljevu, velikih poplava i tokom izbegličke krize, kao i kroz različite programe i projekte za decu, mlade i porodice širom Srbije.„Danas, sa radošću i ponosom obeležavamo naše rezultate, naročito Dečijeg sela Kraljevo koje svakodnevo stvara trajne veze satkane od ljubavi i poverenja, za 85 dece i mladih, uz posvećenu brigu hranitelja i rad svih zaposlenih, podršku naših partnera, zajednica i donatora. Verujemo da ćemo uz ovakvu podršku uspešno nastaviti da ispunjavamo svoju misiju - da što više dece raste u bezbednom, podsticajnom i porodičnom okruženju,“ – zaključuje Mraković Jokanović. 

Srbija

Beograd daje noćni prevoz u koncesiju

Grad Beograd dodeliće na 10 godina koncesiju za javni prevoz putnika na noćnim linijama u Beogradu. Sekretarijat za javni prevoz objavio je u subotu javni poziv za domaća i strana, pravna i fizička lica koja su zaineteresovana da učestvuju u postupku dodele koncesije za obavljane komunalne delatnosti javnog prevoza putnika na noćnim linijama na teritoriji grada Beograda. Da bi učestvovao u postupku, zainteresovani ponuđač treba da poseduje ukupno (uključujući rezervna vozila) 30 solo autobusa, četiri zglobna autobusa, i devet minibus autobusa. Takođe sva prijavljena vozila ne smeju biti starija od 10 godina, na dan otvaranja ponuda, piše u pozivu. Kako se dalje objašnjava, ponuđač može da navede visinu koncesione nakanade po vozilu (ne računjajući rezervna vozila) koja je jednaka ili viša od 85 evra. Ukoliko dve ili više ponuda budu imale identičan iznos koncesione naknade, ugovor će biti dodeljen ponuđaču čiji je izabrani vozni park ima manju prosečnu starost, navodi se u javnom pozivu. Rok za dostavljanje ponuda je 21. decembar.