Najnovije

Srbija

Vlada zabranila izvoz suncokretovog ulja

Rafinisano suncokretovo ulje dodato je na listu proizvoda za koje se privremeno zabranjuje izvoz, odlučila je Vlada Srbije. Takođe, na današnjoj sednici je odlučeno da se isporuka goriva na pumpama mo...

2022

Bačko Novo Selo priključeno Deltinom projektu Naše selo

Projekat Naše selo Delta Holding je pokrenuo 2018. godine, sa ciljem da konkretnim primerom pokaže kako se može modernizovati srpsko selo, a njegovi žitelji ohrabriti da ostanu na svojim imanjima. U svom prvom ciklusu projekat je obuhvatio mesta Dubočane i Mala Jasikova, u okolini Zaječara, gde je postignut iznavredan rezultat i na osnovu toga doneta je odluka o proširenju akcije.U Bačkom Novom Selu projektu će se priključiti oko 50 domaćinstava. Ona se bave ratarstvom, voćarstvom i stočarstvom. Najveći deo obradive zemlje je pod ratarskim kulturama, posebno pod sojom; jedan broj meštana gaji jagode, drugi i jabuke, lešnik, šljivu…; više porodica bavi se povrtarstvom, pod plastenicima i na otvorenom, nekoliko pčelarstvom, a jedno gazdinstvo gaji i lekovito bilje.Bačko Novo Selo, u opštini Bač, priključeno je Deltinom projektu Naše selo, počev od marta 2022. Godine.Kroz Naše selo meštani će pre svega dobiti edukaciju o modernoj poljoprivrednoj proizvodnji. Kroz seriju predavanja i poseta njihovim imanjima saznaće kako može da se unapredi ishrana i nega stoke, sadnja, orezivanje i berba voća, sejanje i uzgoj ratarskih kultura i svi drugi elementi koji čine efikasnu i uspešnu poljoprivredu.Učesnici u projektu dobiće priliku za povoljne bankarske kredite, u saradnji sa Erste Bankom koja je deo projekta, a uz podršku Delta Agrara koji će na sebe preuzeti plaćanje kamate.S obzirom na to da ostanak na selu nije moguć bez kulturnih i zabavnih sadržaja, deo projekta biće i podrška u organizovanju društvenog života u Bačkom Novom Selu.

Srbija Nacionalni stadion

Nacionalni stadion na „neprimerenom“ mestu

Nacionalni fudbalski stadion, prema trenutnim planovima, nalaziće se u delu Surčinskog polja i zauzimaće, zajedno sa pratećim sportskim kompleksima, 46,5  hekatra. Vlada Srbije donela je nedavno Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Ukupna površina obuhvaćena planom iznosi oko 119 hektara, a za sam stadion je definisana građevinska parcela od 32 hektara. Osim samog stadiona, u planu su i otvorene parking površine za vozila posetilaca. Prostornim planom je obuhvaćen deo teritorije gradske opštine Surčin, deo Surčinskog polja, između petlje Surčin-jug i petlje Ostružnica. Stadion će, prema planu, imati 52.000 mesta uz mogućnost obezbeđivanja dodatniih (pomoćnih) 8000 mesta.  Trenutno više od 75 odsto ovog područja zauzmaju poljoprivredne površine (89,6 hektara). Prostornim planom je predviđeno je da ubuduće saobraćajne površine zauzimaju 59,2 hektara, vodne površine 7,5 hektara, a zelene 1,7 hektar.Prostorni plan će se sprovoditi direktno (neposredno) za sve planirane namene, izuzev saobraćajne površine -  železnica, za koju je obavezna dalja planska razrada, piše u Uredbi. Područje Prostornog plana nalazi se u široj zoni sanitarne zaštite Beogradskog izvorišta (zona III).  Najveći deo obuhvata predmetnog Prostornog plana je u zoni niske ranjivosti podzemnih voda, a samo jedan manji (dve zone duž istočne granice predmetnog plana) ulazi u zonu umerene ranjivosti podzemnih voda, piše u Prostornom planu. 

Srbija

„Zabrana izvoza žitarica ugrožava egzistenciju poljoprivrednika“

Srbija će ipak izvoziti svoje žitarice, ali najpre u albaniju, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U Savezu udruženja poljoprivrednika Banata kažu da zabrana izvoza nije dobra za poljoprivrednike, kojima su potrebne i veće subvencije i ukidanje akcize na gorivo.Kako je za naš portal izjavio Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, uredba o zabrani izvoza žitarica je katastrofalna odluka Vlade Srbije i predsenika Srbije, "koji ipak odlučuje o svemu".Poljoprivrednici kako naglašava to neće moći da izdrže zato što plaćaju skup repromaterijal, poput veštačkog đubriva i nafte od 179 dinara. a sve to utiče na cenu njihovih finalnih proizvoda.Pored toga, kako dodaje, poljoprivrednici ne bi mogli da izdrže pad cene pšenice, kukuruza, suncokreta, ulja, koji je rezultat upravo zabrane njihovog izvoza iz Srbije."Mi imamo izuzetno male desetogodišnje cene, nesubvencionisanje poljoprivrede od strane države i mi nismo konkurentni. Bukvalno smo u robovlasničkom odnosu i praktično u dužničkom ropstvu, što se tiče banaka", naglašava Kleut.On smatra da takve mere dovode do uništavanja poljoprivrede, kao i da će ove godine proizvodnja biti smanjena za 40 odsto zbog nerazumevanja Vlade Srbije za poskupljenje đubriva i nafte na svetskim tržištima."Pitanje da li ćemo sledeće godine išta uspeti da posejemo i šta će ostati od toga. Moraćemo da prodajemo delove svog imanja da bi vratili dugove, jer nam neko uzima 50 odsto zarade", kaže Kleut.Kako dodaje, poljoprivrednici smatraju da uredba o zabrani izvoza žitarica otvara mogućnosti za veliku koriupciju, između ostalog jer je predvidela da Vlada Srbije ima ekskluzivno pravo davanja posebnih dozvola nekim izvoznicima.Kleut smatra da bi subvencije poljoprivrednicima od 200 evra po hektaru omogućile da se nastavi i stabilizuje proizvodnja u narednim godinama."Mi to tražimo kao dugogodišnje rešenje i tražimo ukidanje akcize na gorivo. Podsetiću da je akciza 50 odsto cene naftnih derivata koje mi plaćamo na pumpi", objašnjava Kleut.Bez subvencionisanja poljoprivrednika, a sa spuštanjem cene njihovih proizvoda na 40 odsto, to će značiti i kraj njihove proizvodnje.U okolini Banata i samog Zrenjanina, kako podseća, najviše se proizvodi pšenica, kukuruz, suncokret, ali ljudi se bave i stočarsvom, kao i voćarstvom: "Svi smo ugroženi i svi imamo isti problem, kako opstati i zadržati svoja imanja", naglašava Kleut.

Srbija

EU rusku kvotu za čelik prebacila i Srbiji

Evropska komisija usvojila je novu uredbu kojom je izvršena preraspodela kvota za uvoz čelika u EU koje su do sada bile namenjene Rusiji i Belorusiji. Srbiji su povećane kvote za izvoz pojedinih vrsta čelika, objavila je Privredna komora SrbijeKonkretno, Srbiji je povećana specifična kvota za kategoriju 1, dok su za kategorije 3A, 3B, 7, 12, 13, 16, 19, 21, 24, 25B, 26, 27 i 28 povećane rezidualne kvote koje Srbija može da koristi, navedeno je na sajtu Privredne komore.Evropska komisija je donela Uredbu nakon odluke o zabrani uvoza čelika iz Rusije i Belorusije na tržište Evropske Uunije.EU je od februara 2019. godine uvela globalnu kvotu za uvoz čelika iz drugih država, što znači da sve ostale zemlje, uključujući i velike svetske proizvođače poput Kine, Rusije, Turske i Brazila, mogu ukupno u Uniju da uvezu 3,3 miliona tona čelika.Srbija je takođe potpala pod ovaj sistem kvota Evropske komisije.Glavni domaći izvoznik čelika je kineska HBIS grupa, vlasnik železare Smederevo. Međutim, EU ne gleda blagonaklono na tu činjenicu i njeni proizvođači tvrde da na taj način kineski čelik lakše ulazi u EU. Podsećamo, Brisel je ranije vodio čak tri istrage protiv HBIS i Srbije. Prošle godine HBIS grupa izvezla je čelik za 752,7 miliona evra.  

Svet

Beč izdvaja 124 miliona evra za pomoć građanima

Gradonačelnik Beča Mihael Ludvig je predstavio paket mera pomoći građanima u vrednosti od 124,3 miliona evra, usled porasta finansijskog opterećenja bečkih domaćinstava zbog povećanja cene energenata u Austriji."Za prosečno bečko domaćinstvo poskupljenje energije bi moglo da iznosi oko 500 evra godišnje. Cene struje i gasa su dostigle astronomske visine. Austrijski indeks cene gasa se povećao više od pet puta u prethodnoj godini, a dalji razvoj situacije je nepredvidiv usled rata u Ukrajini. Sa ovim paketom mera reagujemo brzo, socijalno i tačno gde treba", izjavio je Ludvig.Paket mera se sastoji od paušala za troškove energije u visini od 50 miliona evra namenjenog socijalno ugroženim i građanima sa niskim prihodima, energetske podrške u iznosu od 26 miliona evra i subvencije za izgradnju održivih oblika energije u novim zgradama, kao i renoviranja zgrada u vrednosti od 48,3 miliona evra. Paušal za troškove energije će obezbediti jednokratnu isplatu od 200 evra za 262.000 građana, a pomoć će biti isplaćena u drugom kvartalu 2022. godine bez podnošenja prijave. Energetska podrška će se odnositi na građane koji su posebno pogođeni energetskim siromaštvom ili kasne sa izmirivanjem svojih dugovanja, ova podrška će se proširiti i na srednji sloj stanovništva koji je sve više pogođen poskupljenjima, a prema aktuelnim podacima u pitanju je oko 200.000 domaćinstava. Treća stavka u paketu mera obuhvata sanaciju starih zgrada, izgradnju energetski efikasnih zgrada i ekološki održivih postrojenja kao što su fotonaponski sistemi i zelene elektrane. 

Svet

Beč izdvaja 124 miliona evra za pomoć građanima

Gradonačelnik Beča Mihael Ludvig je predstavio paket mera pomoći građanima u vrednosti od 124,3 miliona evra, usled porasta finansijskog opterećenja bečkih domaćinstava zbog povećanja cene energenata u Austriji."Za prosečno bečko domaćinstvo poskupljenje energije bi moglo da iznosi oko 500 evra godišnje. Cene struje i gasa su dostigle astronomske visine. Austrijski indeks cene gasa se povećao više od pet puta u prethodnoj godini, a dalji razvoj situacije je nepredvidiv usled rata u Ukrajini. Sa ovim paketom mera reagujemo brzo, socijalno i tačno gde treba", izjavio je Ludvig.Paket mera se sastoji od paušala za troškove energije u visini od 50 miliona evra namenjenog socijalno ugroženim i građanima sa niskim prihodima, energetske podrške u iznosu od 26 miliona evra i subvencije za izgradnju održivih oblika energije u novim zgradama, kao i renoviranja zgrada u vrednosti od 48,3 miliona evra. Paušal za troškove energije će obezbediti jednokratnu isplatu od 200 evra za 262.000 građana, a pomoć će biti isplaćena u drugom kvartalu 2022. godine bez podnošenja prijave. Energetska podrška će se odnositi na građane koji su posebno pogođeni energetskim siromaštvom ili kasne sa izmirivanjem svojih dugovanja, ova podrška će se proširiti i na srednji sloj stanovništva koji je sve više pogođen poskupljenjima, a prema aktuelnim podacima u pitanju je oko 200.000 domaćinstava. Treća stavka u paketu mera obuhvata sanaciju starih zgrada, izgradnju energetski efikasnih zgrada i ekološki održivih postrojenja kao što su fotonaponski sistemi i zelene elektrane. 

Jorgovanka Tabaković

Srbija

Građani se žalili Narodnoj banci Srbije najviše zbog kredita

Narodna banka Srbije (NBS) je rešila 3.421 pritužbu korisnika u periodu od 2019. do 2021. godine, a građani su se najviše žalili na banke i kredite, pokazuje izveštaj NBS. Tokom ovog perioda uočljiv je trend rasta broja pritužbi korisnika, sa 800 na 1200 u 2020. godini, a zatim još 1600 u prošloj godini. Od ukupnog broja rešenih pritužbi osnovanih je 929, što znači da je 27,2% pritužbi rešeno u korist korisnika.Ne treba izgubiti iz vida da do NBS kao pritužbe dolaze samo ona sporna pitanja kojima nije odmah očigledno da li postoji povreda prava korisnika.Najviše pritužbi odnosilo se na postupanje banaka (99,4%), dok je zanemarljiv broj pritužbi na postupanje ostalih davalaca finansijskih usluga (0, 6%).U posmatranom periodu najveći broj pritužbi na postupanje banaka odnosio se na kredite (47,1%), platne račune / platne usluge (31,9%) i platne kartice (16,4%).S druge strane, kada se posmatra osnovanost pritužbi na postupanje banaka, najviše osnovanih pritužbi odnosilo na platne račune / platne usluge (čak 40%), ističe NBS.Kada su u pitanju pritužbe na postupanje banaka, korisnici su najčešće podnosili pritužbe u vezi sa izvršenjem platnih transakcija (preko 10%) – smatrajući da je u pitanju neodobrena platna transakcija ili da platna transakcija nije izvršena.Predmet žalbe su i podaci u Kreditnom birou (oko 9%) – građani su smatrali da su evidentirani podaci pogrešni, da podaci o docnji nisu na vreme brisani, da je docnja neosnovano ili sa zakašnjenjem evidentirana.Oko osam odsto žalivi odnosi se na zastoj u otplati obaveza (moratorijum) odnosno na obračun kamate tokom zastoja, (ne)prihvatanje zastoja, nedostavljanje plana otplate;Na otvaranje, vođenje i gašenje računa otpalo je više od 4% žalbi.Ruske banke sigurne i pod nadzorom NBS

Lifestyle

Tri Keplerove egzoplanete najverovatnije su zapravo zvezde

Lov na egzoplanete je očigledno doveo do nekoliko promašaja. Istraživači sa MIT-a otkrili su da su tri egzoplanete planete (Kepler-699b, Kepler-840b i Kepler-854b) posmatrane pomoću Kepler svemirskog teleskopa verovatnije male zvezde, jer su jednostavno prevelike čak dva do četiri puta veće od Jupitera, a veće su i od do sada potvrđeno najvećih planeta, prenosi Engadget.Četvrta, Kepler-747b, planeta takođe bi mogla biti isključena, budući da je dovoljno mala (1,8 puta veća od Jupitera) da bude planeta, ali je i dovoljno udaljena da ne prima dovoljno svetlosti kako bi bila održiva. Zato prema naučnicima sa MIT-a "nije sasvim neverovatno" da je 747b planeta.Šta su egzoplanete i kako se one otkrivaju?Sve planete u našem Sunčevom sistemu kruže oko Sunca, a po naučnoj definiciji ekstrasolarne, vansolarne ili egzoplanete su one koje se nalaze van Sunčevog sistema, tačnije kruže oko drugih zvezda. Postojanje ovih planeta je sve do kraja 20. veka bilo u domenu naučne fantastike kasa us otkrivene prve planete van Sunčevog sistema.Većina pronađenih egzoplaneta su gasoviti džinovi (planete Jupiterovog tipa), a do danas je otkriveno preko 4.000 planeta van Sunčevog sistema. NASA je 2009. godine lansirala letelicu Kepler, stvorenu za traženje egzoplaneta koja je tražila planete različitih veličina i orbita, a njena potraga bila je više nego uspešna jer su sve pronađene planete kružile oko sunaca različitih veličina i temperatura, što znači da su raširenije nego što se do tada smatralo.  Tim sa MIT-a je otkrio neslaganja nakon što je dobio poboljšana merenja od opservatorije Evropske svemirske agencije Gaia i ponovo proverio originalne klasifikacije. Astronomi su u početku tražili samo distorziju plime, ali su primetili čudne elipsoidne signale (elipsoidne oblike koji nagoveštavaju gravitaciono privlačenje) koji su bili preveliki za planete.Ne očekuje se još mnogo lažnih planeta, ovo je "mala ispravka", rekao je Avi Šporer sa MIT-a. Kako sada stoji, ovo prečišćavanje je upravo ono što naučnici žele - ono proizvodi pouzdanije podatke koji bi trebalo da pomognu u drugim, širim studijama egzoplaneta.

Srbija

Otkupna cena bagremovog meda u Srbiji najviša na svetu

Zahvaljujući radu pogona "Naš med" i angažovanju Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) otkupna cena bagremovog meda u našoj zemlju najviša je na svetu i dostigla je 7,1 evro po kilogramu, izjavio je predsednik SPOS i član skupštine pogona "Naš med" Rodoljub Živadinović.Ovom cenom Srbija je pretekla Mađarsku koja je uvek imala najvišu otkupne cene meda na čitavoj planeti.Živadinović je za Agroklub istakao da prethodnih godina nisu dobijali cenu kao i pčelari u drugim državama čak i onda kada je postojala velika tražnja za medom, već prve sezone rada pogona uspeli su da obezbede bolje uslove, a druge sezone da ostvare tržišnu cenu.Dodao je i da nije lako raditi sa tako visokom cenom, jer pogon nema dovoljno obrtnog kapitala."Puno pčelara to ne razume, oni misle da mi imamo milione evra i da možemo bez poteškoća da plaćamo med. Ni kupaca nema mnogo i svi hoće da uzmu na poček, a mi ne možemo da rizikujemo da nam neko ne plati med, pa da se tužimo. Za to nemamo sredstva. Ne dajemo med dok kupac ne plati, tako da nam je tržište veoma suženo", kaže Živadinović i dodaje da nema "igranja" i rizika, tako da su pčelari aposolutno sigurni da će za svoj med dobiti dogovoreni iznos. On objašnjava kako drugu godinu zaredom meda nije bilo dovoljno pa su cene na tržištu prilično stabilne ili su rasle i nada se da će to ove godine, kada bude meda, cene pasti i da će sa većom ponudom biti komplikovanije naći kupce."Nama nije važno da imamo veliku količinu obrađenog meda u pogonu, već nam je bitno da imamo toliko koliko je potrebno da formiramo tržišnu cenu u Srbiji. Godinama unazad otkupljivači su enormno zarađivali, a sada to više ne mogu", objašnjava predsednik SPOS.Podsetio je da je 2008. godine, kada je Savez pčelarskih organizacija krenuo da radi na animiranju kupaca iz inostranstva, otkupna cena bagremovog meda bila 1,55 evra za kilogram."Pokušali smo 2013. godine da se dogovorimo da sa firmama koje otkupljuju i pakuju med da im popunimo kapacitete, da oni rade za fiksnu cenu i da zajedno pronalazimo kupce. Taj dogovor trajao je samo 24 časa. Shvatili smo da nemamo sa kim da radimo i da moramo da imamo svoj pogon. Za četiri godine uspeli smo da ga završimo", rekao je Živadinović.Po ugledu na pčelare, dodao je, o svom pogonu počeli su da razmišljaju i drugi proizvođači u našoj zemlji, a stočari su već krenuli da prikupljaju sredstva za izgradnju klanice jagnjadi.Pčelari su zadovoljni što je država podržala njihove apele za rigorozniju kontrolu meda na tržištu tako da je na domaćem tržištu smanjeno učešće "falsifikata"."Poslednjom kontrolom je ustanovljeno oko 40 odsto 'falsifikata', dok je 2015. godine i 2016. godine, učešće takvog meda na tržištu bilo čak 95 odsto. Prvi put u našoj istoriji, krajem 2020. godine odrađena je jedna velika akcija u kojoj je učestvovala i policija. Falsifikator je uhapšen, a firma mu je ugašena", ističe Živadinović.Kako je kazao, još smo daleko od cilja da na našem tržištu nema ni jednog procenta falsifikovanog meda, ali najgore što čovek može da uradi je da se ne bori za to što želi da ostvari."Trenutno su u toj borbi najveći problem niske kazne za falsifikatore. Mi smo pokrenuli inicijativu da se donese novi zakon ili da se postojeći dopuni tako velikim kaznama da nikome ne padne na pamet da se time bavi", istakao je naš sagovornik.Prema njegovim rečima, naša država mora da se ozbiljno pozabavi i radom sudija i tužilaca, kako rad policije i inspekcije na terenu ne bi bio uzaludan.On je dodao da je Savez pčelarskih organizacija Srbije podneo prijavu nadleženima protiv jednog javnog tužioca za kojeg ima pozdana saznanja da van radnog mesta sastaje sa osumnjičenim za falsifikovanje meda.

Srbija

Građani Zaječara se bune, moguća izgradnja dve nove MHE

Nama se u Zaječaru planiraju dve MHE, od toga su za jednu dobili građevinsku dozvolu prošlog utorka, u klasičnom maniru prikupljanja dokumentacije mimo očiju šire javnosti, tako da smo za ovaj projekat saznali pre mesec dana i od tada prikupljamo informacije i dokumentaciju koju su izdali.Reri nam piše žalbu, konsultovali smo neke stručne ljude da nam daju mišljenje o projektu, nažalost, sve javne rasprave su prošle, ostalo nam je samo, sa pravnog aspekta, da se žalimo na izdatu građevinsku dozvolu i da informišemo javnost, meštane okolnih sela i Zaječarce o štetnosti ove mhe.U razgovaru sa Božidarom Andrejićem, jednim od osnivača i novinara Danasa, koji je takođe iz sela na čijem ataru se planira mhe, na temu medija koji bi možda želeli da nam daju prostor i izveste o ovome - naravno, svako iz pozicije medija u kome je i uređivačke politike - došli smo i do Nove ekonomije.Ako Vi imate neki predlog za nas, kao zasad neformalnu grupu građana koji su se okupili u borbi protiv ove mhe, na koji način biste mogli kao Nova ekonomija da izvestite ili iznesete ovo u medijski etar, javite nam. Mi ćemo biti i više nego zahvalni na bilo kojoj vrsti promocije, jer nam je to trenutno najveći adut u borbi za očuvanje naših voda, zemljišta i prirode i u osnaživanju meštana da se priključe.