Najnovije

Vesti iz izdanja

Gde nam je bila pamet

Pošto nam se otvara sve vreme ovog sveta, moći ćemo po ceo dan da visimo pred kamerama i pratimo zbivanja u svojoj kući i oko nje. Trebalo bi da ukinu prozore, jer više ničemu neće služiti. Sam...

Vesti iz izdanja

Kako da premostimo jaz? (2. deo)

Što se ljudi tiče, podela na tabore možda sama po sebi nije smrtonosna. Ali, zaboravlja se da mi imamo zajedničkog neprijatelja u vidu virusa, koji je za mnoge već sada smrtonosan, a potencijalno će b...

Vesti iz izdanja

Spirala cena i izbora

Rast cena je za sada uglavnom izazvan privremenim faktorima na strani ponude, energetskom krizom, poskupljenjem hrane i prekidom snabdevanja, ali što duže cene budu rasle, veća je verovatnoća da se po...

Vesti iz izdanja

Rizici su veiliki

Javni dug u ovom trenutku na prvi pogled nije pretnja za Srbiju, ali bi to vrlo brzo mogao da postane. Dinamika rasta i planovi za buduća zaduživanja jasno ukazuju na to. Posebno zabrinjava rast relativno sk...

Srbija

Glovo i Nordeus o budućnosti rada u Srbiji: Osluškujemo potrebe zaposlenih

Korona je promenila navike zaposlenih, a firme su prepoznale koliko je digitalna transformacija značajna za poslovanje. Kada je u pitanju organizacija rada, postalo je jasno da nemaju svi uslove da rade od kuće i zato je neophodno da poslovaci osluškuju potrebe svojih radnika, zaključci su konferencije "Budućnost rada" u organizaciji Fondacije "Ana i Vlade Divac". Glovo je 2020. godine imao 100 partnera, u martu iste godine, na početku pandemije taj broj je porastao na 200, da bi samo dva meseca kasnije dostigao 600 partnera. Preuzimanjem platofrme Donesi, Glovo je došao do 3.500 ugostiteljskih objekata, prodavnica i drugih firmi koji preko njihove platforme dolaze do potrošača.Kako objašnjava Branimir Đurović, direktor kompanije Glovo Srbija, oni su se namerno pozicionirali kao "rešenje protiv kovida" što je mnogim ugostiteljima dalo mogućnost da zadrže svoje klijente.Poneki ugostitelji su tek nakon nastupanja pandemije shvatili da im je potrebno da prošire svoje poslovanje."Pre kovida je ugovaranje saradnje bilo daleko sporije, česta su bila pitanja provizije, pitali su se za šta će im još jedan kanal prodaje, nisu želeli da ulaze u digitalizaciju i mislili da im je tradicionalna prodaja dovoljna", kaže Đurović.Dolaskom kovida i onemogućavanjem tradicionalne pordaje, vrlo brzo su se okrenuli digitalnom. "Ni mi interno nismo bili spremni, interno smo morali da promenimo organizaciju. Oni koji su se bavili prodajom su postali akaunt menadžeri kako bi zainteresovanim kompanijama omogućili da se što pre nađu na platformi", kaže Đurović.Promena organizacija u Nordeusu ogledala se pre svega u tome da je svaki tim u firmi pronalazio alate za komunikaciju koji su im najviše odgovarali."Dosta smo razgovarali, ispratili sentiment ljudi kako bi start prošao što lakše", kaže employee experience manager Nordeus Ivana Paunović.U toku pandemije se ipak izgubio kvalitet kolaboracije na koji su se do tada navikli. "Na proizvodnji digitalnih proizvoda rade veliki timovi koji su navikli da sarađuju jedni sa drugima, a to se u strartu izgubilo."Neki od zaposlenih nisu imali adekvatne uslove za rad od kuće, tako da su vrata kancelarije za njih uvek bila otovrena.Trenutno ima oko 50 odsto zaposlenih koji svakodnevno dolaze u radni prostor. Od kada su se u većem broju vratili u kancelariju, uveli su praksu da svake nedelje četvrtak i petak budu fleksibilni, a da petak bude dan bez sastanaka. Kako kaže Paunović, ovakva organizacija ljudima prija.Pandemija je dosta uticala i na zapošljavanje novih ljudi, kaže Paunović. Oko 50 ljudi koje je Nordeus zaopslio u poslednjih godinu dana, svi su imali potpuno drugačiji doživljaj dolaska u kompaniji od onih koji su u firmu dolazili pre pandemije. Proces zapošljavanja i intervjuisanja ljudi se promenio, ocenjuje ona, jer je ceo proces bio onlajn.Zbog toga je i veliki broj kompanija uvideo važnost digitalne transformacije kada je nastupila pandemija. Rukovodilac Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije Filip Mrdak kaže da firmama u ovom procesu najviše nedostaje znanja, a tek zatim novca.Ovaj Centar omogućava kompanijama ekspertsku analizu konsultatnata, izradu stategije, kao i finasiranje do 50 odsto troškova implemetacije tehnologije procesa digitalne transformacije.Marija Jovanović, projektna menadžerka Fondacije Ana i Vlade Divac, kaže da je istraživanje koje su sproveli pokazuje da zaposleni roditelji najviše vrednuju fleksibilno i klizno radno vreme, kao i rad od kuće. Sa druge strane, 60 odsto poslodavaca je nudilo samo smenski rad, ali se sa tokom pandemije i to menja jer se poslodavci sve više  prilagođavaju, kaže ona.

Srbija

Socijalno-ekonomski savet prihvatio inicijativu za kontrolisano povećanje cene struje za preduzeća

Socijalno-ekonomski savet (SES) prihvatio je danas inicijativu privrede za kontrolisano povećanje cene struje za preduzeća.Najavljeno je i održavanje vanredne sednice SES-a zbog najavljenog skoka cene struje, kao i zbog inicijative da se smanji akciza na gorivo za transportna preduzeća i inicijative da se o promeni minimalne cene rada razgovara dva puta godišnje, navodi se u saopštenju Unije poslodavaca Srbije. "Privredni subjekti uglavnom imaju zaključene ugovore sa Elektroprivredom Srbije do kraja ove godine, a nekima je ugovor već istekao i struju plaćaju po novim cenama. Poskupljenje je drastično, ide i preko 100 odsto i odgovorno tvrdim da je to skok troškova koji dobar deo preduzeća neće moći da izdrži", rekao je nakon sednice predsedavajući SES-a i predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić. Prema njegovim rečima, to nije problem samo za privredu, već vodi ka spirali koja će se preneti na celo društvo, "jer sledi skok cena proizvoda, samim tim i ugrožavanje životnog standarda stanovništva". "Neophodno je da država reaguje brzo i efikasno, kao što je reagovala i tokom pandemije, kako ne bismo urušili stabilnost koju smo uz puno truda gradili poslednjih godina". Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za strujuŠta sve plaćamo na računima za struju, a nema veze sa njenom potrošnjom?Socijalno-ekonomski savet je na današnjoj sednici podržao i inicijativu za reformu obrazovnog sistema, sa osnovnim ciljem, kako navode, da se on prilagodi realnim potrebama privrede i društva u celini."Podizanje obrazovnog nivoa stanovništva, naročito u pravcu veće zapošljivosti, pitanje je od opšteg nacionalnog interesa, ali istovremeno predstavlja i ekonomski, i socijalni izazov", navodi se u inicijativi koju je pokrenula Unija poslodavaca Srbije.U saopštenju se navodi da su se predstavnici države, sindikata i poslodavaca u Socijalno-ekonomskom savetu saglasili da je nužno dugoročno planirati obrazovanje, u skladu sa potrebama koje na srednji i drugi rok iskažu privredni subjekti i društvene institucije, a koje bi bile uključene u sveobuhvatnu nacionalnu strategiju."Mi danas imamo pojedina međurešenja koja predstavljaju pomoć, kao što su dualno obrazovanje ili program Moja prva plata. Međutim, to nije konačno rešenje, nama je potrebna sveobuhvatna reforma sistema obrazovanja koji će da bude prilagođen potrebama društva i privrede",  izjavio je Nenezić. 

Srbija

USAID obeležava 20 godina saradnje sa Srbijom

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) ove godine obeležava 20 godina partnerstva sa Srbijom. Od 2001. godine, USAID je uložio 882 miliona dolara namenjenih podršci ekonomskom i demokratskom razvoju Srbije, što je deo od 1,2 milijarde dolara ukupne pomoći američke vlade u tom periodu."U saradnji sa Vladom Srbije, privatnim sektorom i civilnim društvom, USAID je realizovao hiljade aktivnosti širom zemlje u cilju unapređenja životnog standarda, otvaranja novih radnih mesta i pružanja podrške nastojanjima Srbije da postane članica Evropske unije", navodi se u saopštenju te organizacije. Postojeći programi USAID-a pomažu privredi Srbije da bude konkurentnija, rade na jačanju vladavine prava,  rade na unapređenju sposobnosti državnih institucija da služe građanima, podržavaju slobodne medije i civilno društvo i pomažu u borbi protiv korupcije.USAID je takođe obezbedio više od devet miliona dolara pomoćI Srbiji da se izbori sa posledicama pandemije virusom COVID-19.Ova pomoć obuhvatala je nabavku ambulantnih vozila, medicinske opreme i kontejnera za testiranje do saradnje sa Crvenim krstom Srbije i UNICEF-om kako bi se pomoglo najugroženijim porodicama da se izbore sa ovom krizom. "USAID sa ponosom obeležava ovaj izuzetno važan jubilej i proslavlja dvadeset godina partnerstva između američkog i srpskog naroda. Veoma nas raduje napredak koji smo napravili u prethodne dve decenije i što smo uspeli da pokrenemo reforme koje su imale odjeka u svim segmentima društva", izjavila je Suzan Fric, direktorka misije USAID-a u Srbiji.Ona je dodala i da je USAID u prethodne dve decinije izgradio snažna partnerstva koja su pomogla pokretanje reformi, "koje su Srbiji potrebne kako bi postala lider ekonomskog razvoja i stabilnosti na Balkanu". Kao ključne rezultate svoje podrške od 2001. godine obuhvataju USAID navodi: - U saradnji sa lokalnim zajednicama, realizovali smo 5.000 projekata između 2001. i 2007. godine. Ovi projekti, koje su same lokalne zajednice odabrale, obuhvatale su renoviranje škola, vrtića i mesnih zajednica sve do izgradnje puteva i jednog mosta. - Pomogli smo osnivanje Nacionalne alijanse za lokani ekonomski razvoj (NALED) kako bi se uspostavio dijalog između kompanija, lokalnih samouprava i relevantnih državnih institucija na unapređenju poslovnog okruženja.- Kroz Opportunity banku, obezbedili smo da mikro i mala poljoprivredna preduzeća dobiju pristup finansiranju. Odobreno im je preko 785 miliona evra kredita što im je pomoglo da otvore novih 56.000 radnih mesta i da zadrže 280.000 radnih mesta. Podrška agrobiznisima da osvoje nova izvozna tržišta i uspeju na njima donelo je novih 120 miliona dolara vredne prodaje srpskih poljoprivrednih proizvoda. - Pomogli smo da 83 opštine uvedu e-upravu i osnovali smo 32 Uslužna centra za građane. - Saradnjom sa sudovima, pomogli smo im da smanje broj starih predmeta za 50 odsto i da unaprede efikasnost i transparentnost u radu.- Podržali smo više od 500 organizacija civilnog društva kako bi realizovali pozitivne promene u svojim sredinama.- Sarađivali smo sa preko 250 medija kako bismo im pomogli na unapređenju profesionalizma u radu i osnaživanju njihove finansijske održivosti.   

Srbija

Bojan Kovačević: Muzeju Beograda potrebna i zgrada i infuzija

Novi dom Muzeja Grada Beograda biće zgrada u Resavskoj. Za adaptaciju ovog vojnog objekta, gradski menadžer najavljuje izdvajanje dvadeset pet miliona evra. O Muzeju grada Beograda i urbanističkom licu grada razgovaramo sa Bojanom Kovačevićem, bivšim direktorom Muzeja i predsednikom Akademije arhitekture Srbije.Pre nego što je izabran objekat u koji će biti preseljen Muzej grada Beograda, postojala su dva pokušaj da se za tu instituciju izgradi adekvatna zgrada. Verujem da ste imali uvid u te projekte. Šta mislite o njima?Posle rata bio je konkurs za blok u Rajićevoj, tamo gde je danas tržni centar. Prvu nagradu 1956. godine je dobio Ratomir Bogojević. Bila je to vrlo zanimljiva modernistička instalacija na kakvoj bi danas pozavideli mnogi. Blok u kome je trebalo da se gradi Muzej veoma je, u istorijskom smislu, signifikantan, on bi stajao uz Beogradsku tvrđavu, to bi bila potpuno pogođena adresa. Projekat je bio razrađen i sačuvan je. Nažalost, arhitekta je umro 1962. i ta ideja je zamrla. Drugi konkurs bio je 1976. za istu lokaciju. Obustavljen tender za rekonstrukciju muzeja Grada Beograda Lokacija je bila zadata?Jeste. Urbanističke službe tih decenija bile su neuporedivo ozbiljnije nego danas. Kada govorimo o Muzeju grada trebalo bi obratiti pažnju i na istoričnost samog prostora gde će on biti smešten. Ne možete Muzej grada Beograda da smestite bilo gde, on je bitan za samorefleksiju grada, upoznavanje događajnosti na svojoj adresi. Sam Beograd je dokument ništa manje bitan od predmeta u Muzeju. Muzej i sam grad su jedno biće.Zašto se odustalo od gradnje u Rajićevoj?Ne isključujem zavist drugih institucija kulture koja je možda uticala na odbacivanje ideje da se lokacija u Rajićevoj dodeli Muzeju grada. Da budemo realni, to je mehanizam koji u našem društvu često deluje. U međuvremenu su postojale dve zgrade za koje znam da su bile viđene za Muzej. Jedna je ona gde je sada Muzička škola “Mokranjac”. Druga je bila zgrada gde je Rektorat umetnosti na Kosančićevom vencu, što je u istorijskom smislu jednako dobro kao Rajićeva. Navodna anegdota, koju sam čuo od starijih kolega iz Muzeja, glasi da su ključevi bili u rukama Muzeja, ali je nadležnima bilo mrsko da sele instituciju. Kako je odlučeno koji će objekat, kad se već ne gradi nov, biti dodeljen Muzeju grada?Posle 5. oktobra 2000. i prestanka postojanja one velike Jugoslavije, takođe i smanjenjem vojske koja je bila moćan segment društva, pojavile su se neke vojne zgrade kao višak. One su mogle biti upotrebljene za javnu namenu. Tada, 2002/2003. približavala se oficijalna stogodišnjica i u gradu je vladalo jasno nezadovoljstvo što Muzej grada ima u kući porodice Vučo u Zmaj Jovinoj neadekvatan smeštaj iz čega nikako da se iskorači. Zgrada Nove vojne akademije nije bila naseljena funkcijom u tom trenutku. Pre bombardovanja ’99. počele su i neke rekonstrukcije tako da je ona unutra već bila načeta. To je najbolja situacija da uđe nova institucija koja može da dotera sve kako joj treba. Proces pravnog sređivanja je potrajao, pitanje je bilo šta je tačno čija parcela, dokle ona ide, jer donji deo bloka i dalje pripada Vojsci, kula Generalštaba sve vreme funkcioniše.Da li je nekad ranije pravljena procena koliko bi adaptacija zgrade i opremanje moglo da košta?Ne, stav Grada je bio neumesan, strategija je bila da se mi iz Muzeja mnogo ne mešamo. Sve je trebalo da pokrije sam Grad.Kako vam izgleda svota koju je saopštio Goran Vesić? To je 25 miliona.Mislim da je ta suma kazana kako bi se pokazalo da Grad želi da ulaže u kulturu. I to je planirana svota bez opreme. Smešno je da se gradski menadžer, kako god se on zvao, izjašnjava o svemu živom. Koliko je ozbiljan korak i koliko kompleksan prelazak institucije, koja je bila razuđena i neuporedivo manja, u jedan veliki prostor?Naglasio sam 2007. u elaboratu koji sam pravio da je jako bitno pored rekonstrukcije zgrade napraviti i rekonstrukciju institucije. Fama koja je postojala i koja je, moram da kažem, brižno negovana jeste da Muzeju samo treba zgrada. Ne možete tako jednostavo iz komprimovanog prostora da pređete u 15.000 kvadrata ili više i samo da nastavite rad. Potrebni su drukčiji pristupi. Taj deo posla, mogu čak da tvrdim, uopšte nije urađen.U međuvremenu je smanjivan broj zaposlenih, odseci su privremeno spajani. Između ostalog, rekonstrukcija institucije podrazumeva postojanje centralnog depoa gde su svi predmeti, oni ne bi bili više vezani za kustose po odsecima, kustosi ne bi bili neposredni čuvari.Imao sam povremeno problem, kao direktor, sa kustosima koji su čuvali svoj materijal da ga jednog dana obrade, a taj jedan dan je dolazio sporo ili nikad. Iako se to čini više kao personalna nego sistemska problematika, ona ipak vremenom postane sistemska. Dakle, rekonstrukcija institucije.U pitanju je praksa: jedan kustos vodi jedan period. Koliko je to ometalo rad?To je nerešiv problem. Postojala su odeljenja gde su pojedinci vodili odseke, ali ne treba biti velike pameti pa uočiti da ako imate jednog čoveka koji vodi jedan segment istorije Beograda, a on nije dovoljno inventivan ili ne voli da radi, to znači da je taj deo istorije Beograda sakat za javnost. Predlagao sam da se za mesta kustosa napravi sistem kao na univerzitetu, da svake četiri godine mora da se podnese izveštaj o rezultatima. Nije neočekivana logika stalno zaposlenih da razvuku posao i da dobiju veći broj mesečnih plata za posao koji može da se uradi efikasnije.Kako je sada?Ne znam kako je. Po proizvodima koje možemo da vidimo nije bolje nego što je bilo. Ima li Muzej kapacitet da ostvari planove koji se u javnosti plasiraju?Bez infuzije - apsolutno ne. Skrenuću pažnju na još nešto. Likovna zbirka, koja je podeljena u dva odseka, za gradski muzej je nekarakteristično bogata. Samo po sebi to, razume se, nije primedba. Međutim, u odnosu na ukupnu istoričnost Beograda i muzejsko ustrojstvo, ona je, prema onome kako ja vidim, zastupljena u neadekvatnoj meri. Ukazivali ste na to da je urbanizam zaglavio u fetišiziranju investicija. Na šta mislite kad to kažete?Drastična promena od 2012. naovamo je to što je nova vlast pošto-poto požurila da uradi ono što je prethodna propustila ili nije bila sposobna. Razumljivo je da je nova vlast htela da uradi nešto drukčije i bolje. Ali, izgubljen je kompas potpuno. Taj fetiš investicija je izmakao kontroli. To je lokomotiva koja srlja po šinama i pitanje je gde će da se strovali i nekog da ubije. Čuvam plakatčić iste ove vlasti za ranije gradske izbore. Na njemu Beograd na vodi nema nikakve kule. To je izgradnja visine šest-sedam spratova.Šta je opasnije, rušenje, kao što je nedavno bilo rušenje Ilkićeve kuće u Resavskoj ili neartikulisano građenje?To su komplementarne pojave i obe su nedopustive. Urbanizam se uvek završava pravnim aktima. Rušenja po Beogradu objekata pod prethodnom zaštitom su težak gaf službe zaštite. Neki ljudi, i ja sa njima, godinama su skretali pažnju pomenutim službama na to da se ne igraju sa pravnom stranom svog posla. Objekat pod prethodnom zaštitom u tom svojstvu oročen je na tri godine. Prethodna zaštita je pauziranje da napravite temeljan elaborat i da se njime nešto što vam se učinilo vrlo vrednim potvrdi. Onda to biva proglašeno kao trajno kulturno dobro. Ako vi srušite takvo kulturno dobro, to podleže jako ozbiljnim sankcijama. Prethodna zaštita je bila produžavana, razvlačena, tolerisana. Zavod mora arbitrira. Kad istekne određeni period, šta nije proglašeno, prestaje da bude trajno zaštićeno. Tako je otišla i Ilkićeva kuća u Resavskoj. Da li bi trebalo više, pametnije čuvati izvedene projekte naših poznatih arhitekata? Te su zgrade i dokument.Ne sve, neophodan je izbor. Ne mora se čuvati kuća samo zato što ju je projektovao Ilkić. Da li to znači da se sa ovim rušenjem slažete?To rušenje sam smatrao pravno nespornim.Šta je sa Beogradom na vodi, rekli ste više puta da je zazidao grad?Većina Beograđana ne zna, prostor Beograda na vodi je pravno eksteritorijalan, tamo na trideset godina ne važi što i za Srbiju. Znači, ako se promeni republički građevinski zakon, on tamo neće važiti. Bez političke ostrašćenosti, upozoravao sam da opozicija mora da objasni građanima problem. Ne mogu da se bavim tim novim objektima samo tako što ću da kažem da je neko uzeo pare. Za mene je ta tema urbanistička, plus, naravno, itekako je uključen problem kulturne baštine. Nek policija ustanovi ko je ukrao šta i da li je. Pritom, to se dokazuje teško, a i ukoliko se dokaže, niko neće da sruši izgrađeno.Može li da nam pomogne zakon ili zakon dozvoljava investitorski urbanizam?Uh, tema je golema. Postoje propisi i papiri, ali investitori traže rupe u propisima. Uprava mora da brani javni interes i da, ako je potrebno, ona ustane protiv uslova koji nisu zadovoljeni. Grad nije samo polje za investicije pa ko šta zgrabi, prevari, slaže. Javni interes se mora braniti ognjem i mačem kad je ugrožen. Zbog toga insistiram, bez pardona: znamo li ko su poslednja trojica gradskih arhitekata? Anonimusi.Često ste skretali pažnju na problem infrastrukture u Beogradu. Šta je u vezi sa tom temom problematično?Političari neće da uđu u projekte za čije je izvođenje potrebno bitno duže vreme od trajanja njihovog mandata. Prosto, ne mogu da se slikaju pored gotovog proizvoda. To je jedan od razloga i što ne počinje rad na metrou, odavno. Vrlo je moguće da će metro početi jedni, a otvoriti drugi ili treći. Beograd ima sto trideset mesta gde se kanalizacija sasipa u Savu i Dunav. To niko ne rešava, ali zato se zidaju razni objekti koji mogu biti pokazani. Koliko imamo prava na svoj grad?Svaki stanovnik Beograda ima odnos sa svojim gradom u kom ne bi smelo da mu bude svejedno šta se dešava. Moj prijatelj arhitekta Minjević u polušali je rekao da bi mnogi ljudi Mona Lizi docrtali brkove samo kad bi bili u prilici. Svako ima neku sliku šta je to Beograd, ali ne razumeju da je struka adresa na koju bi trebalo zakucati kad su ozbiljna pitanja po sredi. Da li Beograd liči na Evropu ili gubi vezu sa Evropom koju je imao u jednom periodu?Ne može da liči na Evropu jer nema ujednačene gradnje. Jednom sam Beograd ironično nazvao prefinjenim haosom, misleći na daleke analogije sa šarenolikošću urbanog tkiva Japana.Dakle, zida ko šta hoće. Pritom može i da poruši komšijske domove. Kakve bi trebalo da budu sankcije?Znate li kako to izgleda, primera radi, u Austriji? Prilikom ugovaranja posla postoji stavka obaveznog osiguranja od mogućih negativnih posledica projekta. To znači, investitor u Vidovdanskoj bio bi obavezan sam da nadoknadi potpunu štetu nastalu lošim planiranjem ili izvođenjem projeka?Da. Vidite, opet možemo da se vratimo na drugu stranu gradnje, na rušenje. Ko finansira rušenje bespravnih objekata? Grad donese odluku da bi neki objekat trebalo srušiti, a onaj ko je zidao počne da se žali, neće da ruši svoje. Ne, ne bi trebalo čekati oni da ruše. To bi trebalo postaviti ovako: grad ima fond za rušenje bespravnih objekata. Grad sruši, ali dobijate podatak koliko dugujete gradu. Ako nemate da platite, postoje zatvor i dužničko povereništvo. Pa kad pola porodice trajno osiromaši zbog vaše divlje gradnje, šta mislite ko će da se usudi da bespravno zida? Niko, ni lud.

Srbija

Vakseri i antivakseri: Kako da preživimo jedni sa drugima?

Ako se o svim spornim pitanjima u društvu ne priča na konstruktivan način, koji za cilj ima traženje najboljeg rešenja za opštu dobrobit, već se svim problemima pristupa iz pozicije ratovanja, umesto diplomatije ili saradnje, nije čudno da se on sada već automatski prenosi na sve društvene teme, pa i na temu vakcinisanja.Specijalno za Novu ekonomiju: Lana Engel, MSc psiholog, ACT terapeut, www.diaid.nlU ovo vreme prošle godine, činilo se da nam samo vakcina treba, pa će se problem kovid pandemije rešiti i svet će se vratiti u uhodane tokove. Ipak, bilo je i stručnjaka u oblasti društvenih nauka, koji su još tada izrazili sumnju i bojazan da veliki deo populacije (u ovom slučaju u SAD) neće biti spreman da se vakciniše, čak i pod uslovom da je vakcina besplatna i lako dostupna. Sada vidimo da su ova predviđanja, na žalost, bila tačna. Ko su ljudi koji se protive vakcinisanju? Zašto su protiv vakcine, kada sva naučna istraživanja, ali i stanje „na terenu“ pokazuju da je vakcina prilično efikasna i bezbedna? I konačno, na koji način da pristupimo jedni drugima, ne bismo li umanjili postojeće društvene tenzije i nerazumevanje među grupama neistomišljenika (u ovom slučaju ljudi koji su za, odnosno protiv vakcinisanja? O ovom poslednjem u sledećem broju Nove Ekonomije.Svrstavanje nam je u krvi Po svojoj prirodi, čovek je društvena jedinka koja živi i funkcioniše u grupama. Naša percepcija drugih je psihološki naštelovana tako da sebe i druge svrstavamo u tabore. Za ovu pojavu koristi se još i naziv tribalna (plemenska) priroda čoveka. Naša tribalna priroda nam često pomaže da opstanemo, tako što nas navodi da se udružujemo sa bližnjima i da se međusobno pomažemo. Sa druge strane, ona može da uzrokuje i probleme. Naime, kroz celu istoriju, svedoci smo neprestanih sukoba između raznih grupacija ljudi, formiranih po raznovrsnim osnovama i oko raznovrsnih ideja i vrednosti. I mada nekom hladnom i racionalnom umu (koji po pravilu nije uključen u sukob i gleda ga sa strane), određeni na primer etnički konflikt deluje potpuno iracionalno, nepotrebno i često bizarno, ipak, ljudi do sada nisu rešili problem međusobnih sukoba i ratovanja. Istraživanja pokazuju da antivakseri nisu jedna jedinstvena i monolitna skupina sa jednim jedinim razlogom zašto ne žele da se vakcinišu. Ove ljude na otpor prema vakcini mogu navesti razni razloziRatovi i sukobi se u našem današnjem svetu nisu smanjili, a kamoli nestali. Uzrok nerešivosti ovog problema je upravo u tribalnoj prirodi čoveka. Dokle god imamo ljudski mozak, ostaćemo u velikoj meri iracionalna i u svojoj osnovi tribalna, tj. plemenska bića.Uzroci rezerve prema vakcinisanjuMada smo skloni da svakog ko ne pripada našem „taboru“ uverenja (na pr. vakserskom, tj. pristalica vakcinisanja) svrstavamo u „one druge“, tj. u jedan (protivnički) koš, istraživanja pokazuju da antivakseri nisu jedna jedinstvena i monolitna skupina sa jednim jedinim razlogom zašto ne žele da se vakcinišu. Ove ljude na otpor prema vakcini mogu navesti razni razlozi. Tako je u SAD ustanovljeno da je antivakserski stav mnogo rašireniji među glasačima konzervativne stranke, među Afro i Latino američkom populacijom, ali i među mladima. Navešćemo ukratko uzroke protivljenja kod svake od ovih grupe da bismo ilustrovali ovaj fenomen. Za očekivati je da se nešto slično dešava i među antivakserima u Srbiji.  Uzrok protivljenja vakcinisanju kod konzervativaca je prepoznat u izraženijoj crti tribalnosti kod ove populacije u odnosu na republikance. Naime pojedinci, ali i društva, u manjoj ili većoj meri se razlikuju jedni od drugih po stepenu prisustva jedne od sržnih karakteristika pojedinca i/ili društva, a to je stepen izraženosti individualističkih, nasuprot kolektivističkim stavovima i vrednostima. Takozvani „obični, mali čovek“ u Srbiji, nakon decenija života u režimima koji su mu „prodavali maglu“, a u osnovi ga pljačkali i izrabljivali, zaključio JE da se vlasti ne može verovatiNaime, konzervativci po pravilu više vrednuju kolektivističke vrednosti, pa tako više vrednuju lojalnost grupi, grupnu hijerarhiju i poštovanje grupnih vrednosti i normi. Problem u vezi sa koronom i vakcinisanjem je nastao kada je bivši predsednik SAD (dakle lider i figura za uzor među konzervativcima) po pitanju vakcinisanja i borbe protiv kovida uopšte, slao emotivno pregrejane i kontradiktorne informacije i raspirivao nepoverenje prema stručnjacima (epidemiolozima i sl.). Takvo njegovo držanje je kod njegovih pristalica pobudilo sumnju u naučnike i stručnjake uopšte i u pouzdanost i etičnost njihovih istraživanja i u ovom slučaju u bezbednost i efikasnost vakcine protiv kovida. Dakle, negativnim i sumnjičavim stavom lidera grupe, kao uzora kojeg treba slediti, izazvana je i kontinuirano je podgrevana sumnja u dobre namere onih koji razvijaju vakcinu, pa time i u bezbednost vakcinisanja kod članova grupe. Ovde treba imati u vidu da je akademska zajednica u SAD mahom, po političkom opredeljenju, demokratska. I sama ta činjenica, u kombinaciji sa kontinuiranim podgrevanjem političke polarizacije, posebno u vreme Trampa (ali i pre njega), dovela je mnoge pristalice konzervativaca do stava da su naučnici i stručnjaci „oni drugi“, tj. pripadnici suprotstavljenog tabora, kojima se samim tim, ne može i ne treba verovati.  Manjinska populacija u SAD, a posebno crnačka, vekovima je bila izložena rasnoj segregaciji, između ostalog i u oblasti zdravstvene zaštite. Afroamerikanci su u prošlosti (a često još uvek i u sadašnjosti) dobijali zdravstvenu zaštitu lošeg kvaliteta ili im je ona bila uskraćivana. Zbog kolektivnog sećanja na ovaj mal-tretman, Afroamerička populacija generalno gaji manje poverenje prema zdravstvu i uopšte medicinskoj struci u odnosu na belačku populaciju u SAD.   Što se mladih tiče, njihov razlog za nevakcinisanje leži prvenstveno u tome što oni spadaju u manje ugroženu kategoriju stanovništva. Naravno, kakofonija informacija u medijima i na društvenim mrežama, kao i ponašanje nekih lidera i (kvazi)stručnjaka koji podgrevaju teorije zavere ili šire neproverene i netačne informacije, doprineli su tome da su mladi u velikoj meri ostali, u najmanju ruku, ambivalentni prema vakcinisanju.   Antivakseri u našim redovimaNije nam poznato da li su u Srbiji rađena neka istraživanja u vezi sa antivakserskim stavovima i ponašanjem, slična gore navedenim američkim. Ipak, neke od zaključaka, čini se, možemo da „prevedemo“ i na našu situaciju i naše trenutne društvene prilike. Iz američkog primera vidimo efekat vladavine jednog populističkog predsednika koji je podgrevao narativ o neprijateljima sa zlim namerama, kao i opštu društvenu polarizaciju, kroz stimulisanje emotivno pregrejanih i konfliktnih interakcija sa neistomišljenicima. Vidimo da, na žalost, čak i nakon odlaska takvog lidera (i mnogima primera koji treba slediti), problem polarizacije i nepoverenja tabora jednih prema drugima, nije nestao. Nažalost, izgleda da se taj poremećaj u poverenju i saradnji, nakon samo pet godina prisustva ovakvog lidera na čelu jedne države, održao i ukorenio.đ (u sledećem broju više o načinima kako da radimo na povratku poljuljanog društvenog poverenja i saradnje).Drugi nedvosmislen uzrok nepoverenja u ono što stručnjaci preporučuju je informacioni haos i haotičan način upravljanja kampanjom za vakcinaciju. Za očekivati je da će se naše poverenje u istinitost i pouzdanost poruka koje nam se šalju smanjiti ako na primer, sa jedne strane čujemo da vakcinisani ne dospevaju u bolnice, a sa druge strane vidimo ili čujemo da je neko od naših vakcinisanih poznanika ipak dospeo u bolnicu. Dakle, ako se u sredstvima informisanja (na medijima ili društvenim mrežama) iznose neproverene informacije i to bez ikakve rezerve ili nijanse (u smislu da se govori o stepenu verovatnoće ili učestalosti oboljevanja), onda će ljudi generalno izgubiti poverenje u ono što čuju ili pročitaju i počeće sve da relativizuju i u sve da sumnjaju. Značajan uticaj na (ne)poverenje prema vakcinaciji ima i opšta klima u javnom diskursu. Naime, ako se o svim spornim pitanjima u društvu ne priča na konstruktivan način, koji kao cilj ima traženje najboljeg rešenja za problem i opštu dobrobit, već se svim problemima pristupa iz pozicije ratovanja, tj, borbe za prevlast ličnih ili grupnih interesa i uverenja, onda će naravno i druga strana u tom sada već sukobu, a ne diskusiji, biti primorana da se bori često za puki goli opstanak. Takav opšteraširen stav ratovanja umesto diplomatije ili saradnje, toliko se uvrežio u društvu u Srbiji, da se on sada već automatski prenosi na sve društvene teme, pa i na temu vakcinisanja.   I napokon, kao što su Afroamerikanci doživeli decenijsku ili vekovnu šikanu i rasnu segregaciju koja je, logično, rezultovala nepoverenjem prema institucijama države, tako je za očekivati i da je takozvani „obični, mali čovek“ u Srbiji, nakon decenija života u režimu ili režimima koji su mu „prodavali maglu“, a u osnovi ga bezobrazno pljačkali i izrabljivali, zaključio da se vlasti (a neretko ni kolegama ili prijateljima i porodici) ne može verovati. Taj opšti manir nedržanja dogovora, zakona ili ljudskog morala i etike, preko guranja u ratove i osiromašenje 90-tih, i posle toga, a sve to bez ikakve društvene odgovornosti i sankcija prema vinovnicima, doveli su do masovnog nepoverenja, koje se sada generalizovalo na sve i svakog (dakle, ne samo na vlast, nego i na pojedince). U toj opštoj atmosferi nepoverenja, ili što neki kažu „paranoje“, logično je da ljudi često ne veruju ni u one koji im nude ili daju vakcine. Na osnovu svega navedenog, verovatno je jasnije kako i zašto je problem nepoverenja u vakcinisanje protiv korone nastalo, kao i da je taj problem mnogo dublji od puke „gluposti“ ili „neobrazovanosti“ ljudi koji ne žele ili se dvoume oko vakcinacije. Nažalost, ovakve i slične uvredljive kvalifikacije velikog broja naših sugrađana čuju se jako često i one svakako ne doprinose da se problem reši, već ga još više produbljuju. O tome šta je alternativa i šta nam je činiti, u sledećem broju Nove Ekonomije.  

Srbija

I Komunalna milicija u Nišu u vozilima Auto-Čačka

Grad Niš kupiće četiri službena vozila za potrebe Komunalne milicije od firme Auto-Čačak za šta će izdvojiti 4,2 miliona dinara. U  konkursnoj dokumentaciji naručilac je naveo da vozila moraju biti nova i proizvedena u 2021. godini, minimalne dužine 3,9 metara, sa standardom motora minimum EURO 6. Jedan od uslova za dobijanje posla bio je da je privredni subjekat "u poslednje tri godine izvršavao ugovore odnosno isporučivao dobra koja su ista ili slična predmetu ove nabavke u iznosu od najmanje devet miliona", kao i da je "ostvario ukupan prihod od najmanje 12 miliona dinara u poslednje tri godine". GSP Beograd iznajmljuje automobile od biznismena bliskog SNS-uBeograd nabavlja još automobila od kompanije povezane sa SNS-omLuksuzne limuzine iz javnih budžeta: Sedišta od prevrnute kože, motor od 200 "konja"Opštine Nova Varoš i Čajetina, kao i Dom učenika srednjih škola "Patrijarh Pavle" iz Beograda su krajem jula u roku od nedelju dana kupili po jednu novu luksuznu limuzinu od firme Auto-Čačak. Nova Varoš i Čajetina su automobile platile po 34.000 evra, a Dom učenika "samo" 24.800 evra.Početkom 2020. sa kompanijom Auto Čačak sporazum o zakupu vozila vredan oko 20,8 miliona dinara sklopio je i Grad Beograd. Krajem avgusta Auto-Čačak kupio je, kao jedini ponuđač,  Beogradsku industrija piva, slada i bezalkoholnih pića (BIP) za 2,09 milijardi dinara. Vlasnik Auto Čačka Milenko Kostić je bivši šef aktuelnog gradonačelnika Čačka iz redova SNS, Miluna Todorovića. Todorović je bio direktor Auto Čačka do izbora na funkciju gradonačelnika 2016. godine. 

Svet

Zašto je samit lidera u Glazgovu važniji od prethodnih?

Lideri velikog broja država okupiće se u naredne dve nedelje u Glazgovu kako bi razgovarali o tome kako da svet zaustavi klimatsku krizu i izbegne potencijalne katastrofalne posledice koje sa sobom nosi nagli porast srednje globalne temperature, piše Kilma101. Samit u Glazgovu je važniji od prethodnih zato što označava trenutak kada bi prema dogovoru koji je napravljen u Parizu 2015. države trebalo da povećaju svoje ambicije i razgovaraju o svojim novim planovima za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.Kako taj Klima101, u fokusu će biti i neispunjeno obećanje bogatijeg dela sveta da zemljama u razvoju obezbedi finansije od najmanje 100 milijardi američkih dolara godišnje za sprovođenje mera u cilju ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja na nove klimatske uslove.Očekuje se i rad na konkretizaciji napora da se postave ambiciozniji ciljevi za napuštanje uglja kao energenta, kao i prikupljanje podrške za novu inicijativu koja je posebnu pažnju usmerila na smanjivanje emisija metana u narednih 10 godina. Ovo je 26. po redu Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) koja se održava sa godinu dana zakašnjenja zbog pandemije kovida-19. Po mišljenju mnogih ovo je jedan od najvažnijih COP-ova do sada i mogao bi da ima veliki uticaj na to kako će međunarodna politika u oblasti klimatskih promena izgledati u narednim godinama. Ono na šta po mišljenju poznatog klimatskog novinara Akšata Ratija iz Blumberga treba obratiti pažnju jesu pregovori o tome da se određene države koje se do sada nisu istakle u borbi protiv klimatskih obavežu na veće smanjivanje emisija ugljen-dioksida.Pored toga nastaviće se i pregovori o uspostavljanju globalnog tržišta emisija ugljenika što predstavlja kontroverznu temu za mnoge aktivističke grupe koje strahuju da bi loša implementacija ovog tržišta značila dozvolu za nastavak zagađenja za najbogatije.Mnoge države su u prethodnom periodu zvanično predstavile svoje nove planove i većina njih među kojima su planovi EU i SAD  jeste ambicioznija nego ranije.Kina je u prethodnom periodu najavila veliko povećanje ambicije, međutim još uvek se čeka da plan bude zvanično podnet Ujedinjenim nacijama. Sa druge strane među državama koje nisu značajno podigle svoje ambicije nalaze se Australija, Brazil, Meksiko i Rusija, dok se i dalje čeka da plan Indije.Srbija je takođe među državama na čiji plan se još čeka i ostaje da se vidi da li će se i naša zemlja naći u grupi država koje u poslednjem trenutku pred COP ipak ispunjavaju svoje obaveze. Svet je u ovom trenutku već topliji za oko 1,2 °C u odnosu na predindustrijski period, a prema stručnim procenata organizacije Climate Action Tracker, važeće politike i propisi doveli bi nas do zagrevanja od 2,9 °C do kraja ovog veka.

Srbija

Menja se zakon o poljoprivredi, uvodi se eAgrar

Izmenama i dopunama zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju predloženo je uvođenje e-agrara, avansno plaćanje za IPARD korisnike, mera LEADER, kao i Integrisani sistem upravljanja i kontrole.Vlada Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i uputila ga u skupštinsku proceduru. Kako se navodi u dokumentu, jedan od predloga je i uvođenje novog softverskog rešenja e-agrar, Uprave za agrarana plaćanja.E-agrar će omogućiti efikasnije vođenje Registra poljoprivrednih gazdinstava (RPG), a kasnije i efikasnije upravljanje isplata podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, piše u obrazloženju. E-agrar će se sastojati iz elektronskog portala preko koga će poljoprivrednici pristupati podacima o svom gazdinstvu, ali DMS-a (document management system) којi će služiti za obradu primljenih zahteva. "Ovim zakonom omogućava se podnošenje elektronskih zahteva za upis u RPG, izmenu podataka, obnovu registracije i brisanje iz RPG-a, kao i uvezivanje sistema sa svim relevantnim javnim evidencijama i automatsko preuzimanje potrebnih podataka, što će značajno olakšati obradu zahteva, a kao krajnji ishod imati ažurniji registar i bržu isplatu podsticaja."Poljoprivrednici će moći da podnose elektronske zahteve samostalno ili da zatraže pomoć u podnošenju ukoliko je to potrebno, a na terenu će imati obezbeđenu mrežu podrške (reginalne centre, pozivne centre, obuke i monitoring posete). Biće sve više EU subvencija za poljoprivredu koje nećemo moći da iskoristimo Uređuje se isplata IPARD podsticaja, omogućava avansno plaćanjeJedan od razloga za izmene zakona je i da se omogući avansno plaćanje u iznosu do 50 odsto od odobrene vrednosti podsticaja za IPARD korisnike.Srbija je jedan od korisnika IPA fondova Evropske unije za dodelu subvencija namenjenih razvoju poljoprivrede, ali se suočava sa problemom trošenja tog novca zbog nedostatka razvojnih projekata. Planiranim izmenama obezbediće se značajan deo finansijskih sredstava za realizaciju planirane investicije IPARD korisnika, dok će korišćenje avansnog plaćanja uticati na poboljšanje korišćenja finansijskog doprinosa Evropske unije i smanjenje rizika od povraćaja sredstava Evropskoj uniji, piše u obrazloženju. U predloženom rešenju se navodi da se postupak za ostvarivanje prava na IPARD sredstva sastoji od postupka za odobravanje projekta i postupka za odobravanje isplate.Dalje, postupak za odobravanje isplate sastoji se iz postupka za odobravanje avansne isplate IPARD podsticaja i postupka za odobravanje konačne isplate IPARD podsticaja. O ostvarivanju prava na IPARD podsticaje odlučuje direktor Uprave za agrna plaćanja rešenjem.Izemenama zakona se reguliše i  postupak u slučaju izmene odobrenog projekta i slanja neurednog zahteva  i obavezna dokumentacija za podnošenje zahteva za IPARD podsticajeU izmenama je navedeno da poslove pripreme i izmene IPARD programa, poslove programiranja, evaluacije, praćenja realizacije programa, izveštavanja, koordinacije i sprovođenje mere Tehnička pomoć vrši organizaciona jedinica Ministarstva koja obavlja  poslove upravljanja IPARD programom.Ko će sve biti obuhvaćen Popisom poljoprivrede 2023? Uvodi se Integrisani sistem upravljanja i kontrole (IACS)Izmenama i dopunama je predloženo uvođenje Integrisanog sistema za upravljanja i kontorolu (IACS) čija je namenja sprovođenje i kontrola isplate direktnih podsticaja i podsticaja merama ruralnog razvoja koji su vezani za površinu poljoprivrednog zemljišta.Planirano je da se ovaj sistem sastoji od niza povezanih elektronskih baza podataka kao što su, između ostalog, Registar podsticaja, Registar poljoprivrednih gazdinstava, Centralna baza podataka o obeležavanju životinja, aplikativni sistema za obradu zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje pomoću geoprostornih podataka.. Propisuje se mera LEADER (veza između aktivnosti za razvoj ruralne ekonomije) Za potrebe usklađivanja sa propisima EU, uvodi se mera LEADER. U pitanju je IPARD mera koja se sprovodi kroz realizaciju lokalnih strategija ruralnog razvoja, a koju pripremaju i sprovode lokalne akcione grupe."Lokalna strategija ruralnog razvoja je planski dokument koji je za određenu teritoriju izradila lokalna akciona grupa za programski period IPARD programa i koja je odobrena od strane Uprave za agrarna plaćanja", piše u izmenama Zakona.Kako se u objašnjava u predloženim izmenama, status lokalne akcione grupe stiče udruženje na određenoj teritoriji u Srbiji koja obuhvata ruralna područja, a čiji su osnivači ili članovi domaća i strana fizička i pravna lica i jedinice lokalne samouprave i koje je registrovano u skladu sa propisima kojima se reguliše pravni položaj udruženja.Za subvencije poljoprivredi izdvojeno 53 milijarde dinaraEvidenciju udruženja koja imaju status lokalne akcione grupe vodi Ministarstvo. Evidenicija sadrži podatke o nazivu, sedištu i adresi lokalne akcione grupe, teritoriji naseljenih mesta/opština koju obuhvata lokalna akciopa, mestu i datumu osnivanja lokalne akcione grupe,  matičnom broju i poreskom identifikacionom broju (PIB), osnivačima i zakonskom zastupniku lokalne akcione grupe, lokalnoj strategiji ruralnog razvoja.Plan je i da se izmeni pojam poljoprivrednog gazdinstva.Ukoliko se promene usvoje, poljoprivredno gazdinstvo će biti proizvodna jedinica na kojoj privredno društvo, zemaljska zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice - poljoprivrednik obavlja poljoprivrednu proizvodnju, odnosno obavlja preradu poljoprivrednih proizvoda, odnosno obavlja druge nepoljoprivredne aktivnosti (seoski turizam, stari zanati..). 

Srbija

Ekonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijama

Da Srbija samo modernizuje svoje oružane snage nikome ne bi smetalo, kontekst je taj koji pokreće alarme, piše britanski Economist.Tabloidi pod kontrolom srpske vlade stalno proglašavaju da je rat sa kosovskim Albancima ili Hrvatima neizbežan, piše u tekstu koji analizira intezivna ulaganja Srbije u odbranu.Izvoz oružja iz Srbije pao za 16% tokom 2019. godine Istovremeno, nacionalisti, uključujući i ministra unutrašnjih poslova, govore o stvaranju "srpskog sveta", za koji mnogi na Kosovu, u Crnoj Gori i Bosni strahuju da je šifra za Veliku Srbiju koja bi ih mogla progutati, piše Economist.U toku spora sa Kosovom oko registarskih tablica u septembru, Srbija je podigla vojne avione blizu granice i rasporedila oklopna vozila "kako bi zastrašila svog manjeg suseda".List piše da je Srbija između 2015. i 2021. godine povećala svoja ulaganja u odbranu za oko 70 odsto i sada iznosi oko 1,4 milijarde dolara godišnje. Rusija je dala i 30 tenkova i oklopnih vozila i prodala sistem vazdušne odbrane, piše u tekstu.Srbija je kupila i kineske oklopne dronove, ruske helikoptere i francuski raketni sistem. Ovog meseca ministar odbrane je objavio da Srbija pregovara o kupovini transportnih aviona i helikoptera od Erbusa.NIN: MUP prodavao oružje "GIM"-u, dug izmirila firma bliska SNS-u Prošlog meseca stigle su i vesti da je država u razgovorima sa Izraelom o protivtenkovskih projektilima. Economist piše da bi se na listi za kupovinu mogle naći i turske bespilotne letelice, koje su bile korišćene za "razorni efekat" u prošlogišnjem porazu jermenskih snaga u Nagorno-Karabahu u Azerbejdžanu.Nakon jugoslovenskih ratova devedesetih vojni kapacitete Srbije je opao. Ali je 2014. godine Vlada odlučila da se ponovo naoruža. Ruska intervecnija u Ukrajini je pokazala da era ratovanja u Evropi nije završena, a poplave u Srbiji te godine su bile "poziv za buđenje", kaže Danijel Šunter iz istraživačkog centra Balkanske bezbednosne mreže. Tada je otkriveno da zemlja jedva ima i helikoptere za misije traganja i spasavanja.Hrvatska je 2015. godine, takođe obnavljajući svoje oružane snage, zatražila od Amerike da joj isporuči rakete koje bi, ako budu ispaljene na Srbiju, mogle da dosegnu duboko u unutrašnjost zemlje, piše Economist.ArmsWatch: Naoružanje iz Srbije u rukama ISIS Ističu da je srpsko ulaganje u bezbednost poraslo u apsolutnom broju, dok je udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) oko 2 odsto od 2005. godine, s obzirom na to da je paralelno sa porastom ulaganja rastao i BDP.Podsećaju na izjavu presednika Vučića da su srpska ulaganja u odbranu u odnosu na Bugarsku, Mađarsku i Rumuniju kao "kikiriki" i navode da Srbija ne bi trebalo da se poredi sa ovim zemljama već sa susedima sa kojima ima i ratnu prošlost. Srbija ima veći vojni budžet nego Albanija, Bosna, Crna Gora, Kosovo i Severna Makedonija zajedno, piše Economist.Budžet je veći i od hrvatskog iz koga se kupuju francuski avioni kako bi se obnovilii "skoro nepostojeći vazdušni kapaciteti", piše u tekstu.Umesto privrednicima, 450 miliona dato MUP-u za uniforme i "penale" Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za Economist kaže da je pravi značaj prenaoružavanja zemlje politički, a ne vojni. Upadljivi poslovi sa oružjem impresioniraju Vučićeve pristalice, koji visoko cene oružene snage, piše u tekstu.Economist ističe i da je Srbija okružena zemljama koje su članice NATO saveza i da je "malo verovatno da će Srbija poslati svoje vojnice u akciju u doglednoj budućnosti". "Zaista, Srbija ima odlične (iako diskretne) odnose sa NATO, a Amerika obučava srpske trupe. Kada imate jaku vojsku velike sile se prema vama odnose sa poštovanje, kaže Vuksanović", piše u tekstu koji je objavio Economist.