Engleska ukida anti-kovid mere
Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Boris Džonson objavio je da će većina obaveznih mera protiv COVID-19, uključujući nošenje maski na javnom mestu i kovid propusnice, u Engleskoj biti ukinuto narednog č...
Najnovije
Engleska ukida anti-kovid mere
Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Boris Džonson objavio je da će većina obaveznih mera protiv COVID-19, uključujući nošenje maski na javnom mestu i kovid propusnice, u Engleskoj biti ukinuto narednog četvrtka. BBC prenosi da je on, tokom obraćanja u parlamentu, naveo i da će takozvani kovid pasoši, trenutno neophodni za ulazak u noćne klubove i velika okupljanja, prestati da budu obavezni, ali da bi pojedinačne organizacije mogle da izaberu da ih koriste ako želePremijer je takođe rekao da će vlada odmah odustati od preporuke da se radi od kuće, kao i da će nošenje maski na javnom mestu biti preporučeno.Obaveza učenika da nose maske u školama će takođe biti ukinuta.Džonson je pred poslanicima izjavio da naučnici veruju da je talas omikron soja koronavirusa dostigao vrhunac na nacionalnom nivou, te da će se tek u predstojećim nedeljama govoriti o ograničenjima za ulazak ili izlazak iz zemlje.Obaveza kovid-pozitivnih da se samoizoluju ostaje na snazi, ali će Vlada Ujedinjenog Kraljevstva uskoro razmotriti da se i ta dužnost "spusti" na nivo preporuke.
Svi paušalci uskoro dobijaju rešenje o poreskim obavezama za 2022. godinu
Poreska uprava je izvršila obračun poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2022. godinu, za sve preduzetnike-paušalce, saopšteno je dan...
Tražnja za novim radnicima u Srbiji 60 odsto veća nego pandemijske 2020. godine
Srpska privreda se u velikom meri oporavila od pandemije korona virusa i tokom prošle godine i postigla rast, piše portal Biznis.rs. O tome govore i podaci portala za zapošljavanje Poslovi Infostud, gde je u prošle godine broj oglasa za posao bio veći za čak 61 odsto u odnosu na 2020. godinu. Prošle godine u Srbiji je takođe uočen problem u vezi sa radnom snagom."U godini za nama, svi koji su u potrazi za zaposlenjem, imali su priliku da konkurišu na 67.284 oglasa. Registrovan je i rast od šest procenata u broju kandidata koji su konkurisali na oglase iz ponude našeg sajta, preko kojeg je u prošloj godini posao tražilo 241.636 ljudi", kaže predstavnik Infostuda Miloš Turinski.U uniji poslodavaca Srbije (UPS) kaže da se slažu sa rezultatima Infostudovog istraživanja. Objašnjavaju kako su poslodavci utvrdili da na srpskom tržištu rada postoji veliki broj diploma koje su često neupotrebljive."Mladi ljudi se stoga suočavaju sa problemom da shvate da za njihov profil nema posla na tržištu, pa se odlučuju za prekvalifikaciju koja košta. Nažalost, mnogi se odlučuju da odu u inostranstvo, gde misle da mogu lakše da dođu do prekvalifikacije i posla", objašnjava Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije (UPS).Poslodavci su kako navode predstavnici Infostuda, u prethodnoj godini najviše raspisivali slobodna radna mesta u oblastima trgovine i prodaja, IT sektoru, mašinstvu, administraciji, transportu.Miloš Turinski dodaje da su se od zanimanja najviše tražili: prodavac, vozač, magacioner, komercijalista i telefonski operater, dok su kandidati za radna mesta najviše tražili radna mesta u oblastima trgovine i prodaje, administracije, transporta, logistike, potom u pozivnim centrima, ali i IT sektoru. Ipak, sve se više govori o sve većem deficitu kadrova na tržištu rada u Srbiji.Prijava radnika na dan: Šta bi dobili radnici, a šta poslodavciUnija poslodavaca: Zaustavite trend drastičnog poskupljenja struje"Manjak radnika na tržištu osećaju svi koji su u potrazi za kandidatima sa srednjom stručnom spremom, naročito zanatskim zanimanjima. Najviše se tragalo za profilima poput kuvara, konobara, pomoćnih radnika u kuhinji, nedostaju frizeri, automehaničari, stolari i higijeničari", naglasio je Turinski.Budimčević podseća da je nedostatak kadrova Unija poslodavaca pokušala da reše preko donošenja Zakona o dualnom obrazovanju, što je proces koji i dalje traje:"Trebalo bi da napravimo nešto na kraći rok, putem obuka za prekvalifikovanje, da se mladi i oni koji su ostali bez posla ili žele da promene tok svoje profesionalne karijere", istakla je Budimčević.Ona napominje da zanamanja magacionera i vozača i dalje spadaju u deficitarna. Kako dodaje, problem je i u tome što se za ta zanimanja javlja sve manji broj zainteresovanih kandidata.
Vlada predlaže biračko pravo i za građane delimično lišene poslovne sposobnosti
Pravo da biraju predsednika Srbije i narodne poslanike, ali i da budu birana za predsednika i poslanike, ako se usvoje novi zakoni, imaće i lica koja su delimično lišena poslovne sposobnosti. "Lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može da bira predsednika Republike i da bude birano za predsednika Republike ako sud rešenjem o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti nije utvrdio da je nesposobno da vrši izborno pravo", piše u predlogu Zakona o izboru predsdednika Republike.U predlogu zakona piše da pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika ima punoletni državljanin Srbije nad kojim nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nije potpuno lišen poslovne sposobnosti.I u predlogu zakona o izboru narodnih poslanika predlaže se isto rešenje, odnsosno da lice koje je delimično lišeno poslovne sposobnosti može da bira narodne poslanike i da bude birano za narodnog poslanika ako sud rešenjem o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti nije utvrdio da je nesposobno da vrši izborno pravo. U zakonu o vanparničnom postuku Vlada predlaže dopunu u članu u kom su sadržane odredbe koje se odnose na dužnosti suda da na osnovu rezultata medicinskog veštačenja u rešenju kojim se lice delimično lišava poslovne sposobnosti odredi vrstu poslova koje to lice može samostalno preduzimati. Predlaže se da se dužnost suda proširi tako da u rešenju kojim se lice delimično lišava poslovne sposobnosti, na osnovu rezultata medicinskog veštačenja odredi i da li je to lice sposobno da vrši izborno pravo.Važeća zakonska rešenja predviđaju da pravo da bira predsednika i poslanike, kao i da bude biran za predsednika i poslanika ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Srbije."Predloženim rešenjem uklanjaju se sva ograničenja izbornog prava po osnovu intelektualnih teškoća i psihosocijalnog invaliditeta i srpsko zakonodavstvo se usklađuje sa ciljevima Кonvencije UN o pravima osobama sa invaliditetom", piše u obrazloženju predloga. U rešenju o delimičnom oduzimanju poslovne sposobnosti sud je dužan da navede i vrstu poslova koje lice kome je delimično ograničena poslovna sposobnost može preduzeti samostalno, navodi se na sajtu Paragraf Lex-a Lice kome je delimično oduzeta poslovna sposobnost mora pouzdano znati koje pravne poslove može preduzeti, da li se može zaposliti, sklopiti brak, priznati očinstvo, sastaviti zaveštanje ili preduzimati druge poslove.
Korupcija poskupljuje infrastrukturne projekte u Srbiji
Korupcija ostaje ključni problem na Zapadnom Balkanu, a izveštaj se fokusira na tri studije slučaja: finansiranje nevladinih organizacija u Bosni i Hercegovini, odbrambenu industriju Crne Gore i infrastrukturne investicije u Srbiji. „Slučaj Srbije je posebno interesantan jer se čini da je korupcija u infrastrukturi povećala cene troškova za 20-30 odsto, ali nema institucionalnog odgovora koji bi to dokazao”, ističe Saša Đorđević́, koordinator Globalne inicijative za Srbiju i Crnu Goru. On dodaje: „Odbrambena industrija u Crnoj Gori zaslužuje veliku pažnju s obzirom na slabu kontrolu rizika u nabavkama i upravljanju finansijama u zemlji”, Đorđević dodaje.Serbian construction and infrastructure are under corruption risks. For example, a study of highway construction costs in Serbia revealed a bewildering pricing differential between prices paid to Chinese infrastructure partners and bid prices by competitors who were not selected. In one case, prices paid were allegedly 30% higher than the unsuccessful competitor. Unethical practices are not limited to Chinese intervention. French infrastructure giant VINCI won Serbia’s Belgrade airport contract at a suspiciously good price ($501 million for a 25-year concession). Milioni evra od ilegalnih finansijskih tokova (IFT) putuju kroz Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju svake godine, prema novom izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOK). Veći deo novca cirkuliše kroz finansijski sistem. „Kriminalno podzemlje pokreće svoj novac kroz svet finansija, kako u regionu, tako i kroz ofšor“, rekao je Robin Kartrajt, jedan od autora izveštaja.Izveštaj „Ilegalni finansijski tokovi u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji: ključni pokretači i trenutni trendovi” je nastavak izveštaja Globalne inicijative o IFT-u u Albaniji, Kosovu i Severnoj Makedoniji koji je objavljen u avgustu 2020. godine. Izveštaj pruža detaljne informacije o načinima prenošenja nezakonito zarađenog novca iz tri zemlje na korisnike kriminalnih radnji širom sveta. Izveštaj je analiza iz perspektive civilnog društva, zasnovan na intervjuima sa zvaničnicima za borbu protiv pranja novca, policajcima, infrastrukturnim savetnicima i predstavnicima civilnog društva širom regiona. Iako izveštaj baca svetlo na ovaj fenomen, nezakonita priroda ovih tokova otežava otkrivanje punog obima problema: „Nedostatak podataka o svim komponentama i kanalima IFT-a, a posebno o pranju novca i kanalima trgovine, najverovatnije čini brojke predstavljene u izveštaju značajno potcenjenim”, smatra Kartvajt. Autori izveštaja navode da je potrebno više istraživati kako se kriptovalute koriste za pranje novca.Izveštaj se bavi komponentama IFF-a: korupcijom, organizovanim kriminalom i utajom poreza. Takođe, prate se kanali preko kojih se kreće prljav novac i pokazuju da su državne institucije pasivne i ograničenih kapaciteta da adekvatno odgovore na IFT.Što se tiče utaje poreza, izveštaj otkriva da je Zapadni Balkan svake godine uskraćen za 200 miliona evra od ilegalnog prometa duvana, kao i da se porez na dohodak izbegava plaćanjem radnika u gotovini. Na primer, u Bosni i Hercegovini, skoro 30 odsto radne snage je neformalno zaposleno. Štaviše, izveštaj pokazuje da su milijarde evra uvoza podložne pogrešnom fakturisanju.Oko organizovanog kriminala, u izveštaju se ističe da trgovina drogom, falsifikovanom robom i krijumčarenje migranata stvaraju nezakonite finansijske tokove velikih razmera. „Tržište za krijumčarenje migranata u 2020. godini procenjeno je na oko 8,5 do 10,5 miliona evra samo u Bosni i Hercegovini”, kaže Anesa Agović, koordinatorka Globalne inicijative za Bosnu i Hercegovinu.Vrednost zarade od korupcije, utaje poreza i organizovanog kriminala koji se pere u ekonomijama Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije procenjuju se na 2-5 odsto godišnjeg BDP-a, što je iznos od 1,5 do 3,75 miliona evra. Smatra se da većina ovog novca ide u sektore građevine, nekretnina, turizma i kockanja.U izveštaju se zaključuje da uprkos značajnim naporima vlada da spreče ovu vrstu kriminala, primena novih zakona i propisa ostaje ograničena. „Ovo obeshrabruje javni i privatni sektor od ulaganja u osnovnu infrastrukturu. I to lišava legalnu ekonomiju resursa koji su potrebni za održivi razvoj, poput ulaganja u zdravstvo, škole, socijalnu pomoć́ i javnu bezbednost“, kaže Kristina Amerhauzer, autorka izveštaja. Štaviše, problem IFT-a nije dobro spoznat i nedovoljno je istražen. „Nadamo se da ovaj izveštaj Globalne inicijative povećati svest o problemu i stimulisati efikasniju prevenciju i odgovore”, rekla je Amerhauzer.
Fabrika vode u Zrenjaninu prodata za 417 miliona dinara
Fabrika vode u Zrenjaninu, gradu koji već dve decenije ima problem sa ispravnom vodom, prodata je za 417 miliona dinara, prenosi VOICE. Kupac tog postrojenja je Panonia Water iz Beograda, saznaje Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE)VOICE napominje da je informaciju o kupcu dobio od Dragana Nikolića, sudskog izvršitelja koji vodi slučaj: "Fabrika je prodata na osnovu založne izjave. Prvenstvo namirenja ima izvršni poverilac (Erste banka)," kaže Nikolić.Nekoliko radnika je do sada već tužilo fabriku vode u Zrenjaninu tražeći zaostale plate. Deo novca će kako se dodaje, svakako ostati nakon namirenja banke, ali ne i dovoljno. Ti postupci će se voditi odvojeno od ovoga."Predmeti u postupcima koji se vode u korist radnika mogu se naplatiti od preostale imovine Fabrike vode. S obzirom na to da postoji više postupaka, celokupna preostala imovina je popisana i predmet je prodaje," objašnjava Nikolić.Javno-komunalno preduzeće "Vodovod i kanalizacija" iz Zrenjanina saopštilo je krajem januara prošle godine, da prema nalazima stručne komisije, privatna fabrika vode u tom gradu ne ispunjava nijedan od 34 tehnička uslova za pravilan rad.Fabrika je kasnije oglašena na prodaju, u avgustu, a njen izvršni poverilac Erste banka je kasnije opet nastavila sa njenom prodajom u oktobru.Fabrika vode u Zrenjaninu oglašena na prodaju, grad ima prvenstvo u kupoviniErste banka nastavlja sa prodajom fabrike vode u Zrenjaninu
Prinos na nemačke desetogodišnje obveznice konačno u plusu
Desetogodišnji prinos njemačkog Bunda postaje pozitivan po prvi put od 2019Očekivanja da će centralne banke pooštriti politiku ukroćivanja inflacije pogodila su cenu referentne obveznice evrozonePrinos na nemačke 10-godišnje obveznice, kao merilo za troškove zaduživanja širom evrozone, pomerio se iznad nule prvi put od 2019. godine, jer su se investitori kladili da će centralne banke morati da povuku stimulativne mere za usporavanje inflacije.Prinos na desetogodišnji Bund porastao je u sredu za čak 0,013 odsto, što je najviši nivo od maja 2019, što odražava pad cene duga. Sredinom decembra prinos Bunda je bio oko minus 0,4 odsto.Globalni rast prinosa, predvođen SAD, odražava strepnju investitora da će kreatori politike morati brzo da deluju kako bi ohladili intenzivan rast cena koji je zavladao u velikim ekonomijama. Brojke inflacije u Velikoj Britaniji veće od očekivanih u sredu su doprinele rastućem pritisku na globalne prinose obveznica.Podvlačeći nedavnu promenu na tržištu obveznica evrozone, Grčka je u sredu platila najveći trošak zaduživanja za novi desetogodišnji dug od marta 2019.„Svuda imate očekivanja od pooštravanja, tako da je zamah u korist većih prinosa“, rekao je Andrea Iannelli, direktor investicija u Fideliti International. „Evrozona nije izuzetak od toga.Desetogodišnja stopa zaduživanja nemačke vlade bila je negativna skoro tri godine, što znači da su investitori bili spremni da plate za privilegiju da pozajmljuju svoj novac Berlinu na period od decenije ili više. Ali globalna rasprodaja duga na početku 2022. bila je dovoljna da najvažniju referentnu stopu evrozone povuče iznad nule.Pozitivan 10-godišnji prinos mogao bi učiniti dug privlačnijim za investitore i imaće negativne efekte na troškove zaduživanja u drugim državama članicama i kompanijama evrozone."Došlo je do nečega kada bazni poen ili dva počnu da izgledaju uzbudljivo", rekao je Džejms Athei, portfolio menadžer u Aberdeen Standard Investments, misleći na poteze od stotog procentnog poena. "To podvlači kako su investitori u obveznice zaista izgladnjeli dugi niz godina.Inflacija u evrozoni popela se na 5 odsto u decembru, postavljajući rekord od stvaranja jedinstvene valute pre više od dve decenije, i izaziva sumnje u to koliko brzo će pritisci na cene ove godine popustiti.Na sastanku u decembru, Evropska centralna banka je saopštila da će nastaviti sa kupovinom imovine nakon što njen program hitne kupovine obveznica istekne u martu, ali sporijim tempom nego što su investitori očekivali.To je, u kombinaciji sa znacima da se SAD i UK kreću ka strožoj politici, povećalo prinose na nemačke obveznice. Tržišta sada očekuju da će Banka Engleske tri puta povećati kamatne stope do avgusta, nakon podataka od srede koji pokazuju da je inflacija na najvišem nivou u poslednjih 30 godina.Karsten Brzeski, šef makro istraživanja u ING-u, opisao je pomeranje prinosa Bunda iznad nule kao simbolično važno jer odražava opštu promenu monetarne politike u SAD, ali i u evrozoni sa centralnim bankama koje ulaze u izlaznu traku kao odgovor na rastuća inflacija.Preko Atlantika, prinos dvogodišnjih državnih obveznica SAD, za koji se smatra da je posebno osetljiv na promene u očekivanjima za monetarnu politiku, u utorak je dostigao 1 odsto, prvi put od februara 2020., pošto su cene na tržištima porasle za četiri stope za Federalne rezerve ove godine.Rasprodaja državnog duga takođe je ukazala na poverenje investitora da varijanta virusa korona Omikrona neće uspeti da poremeti oporavak globalne privrede, potencijalno dajući centralnim bankama priliku da povuku kupovinu i podignu kamatne stope.Tržišta sada određuju cene u dva povećanja kamatnih stopa od 0,1 procentnog poena u odnosu na ECB do kraja godine, uprkos insistiranju centralne banke da viši troškovi zaduživanja u 2022. nisu u skladu sa njenim smernicama.ECB se obavezala da će održati „povoljni uslovi finansiranja“ i prošle godine je rast prinosa na obveznice evrozone uzrokovan prelivanjem sa tržišta američkih obveznica opisala kao „nepoželjan“ i potisnut povećanjem tempa kupovine obveznica."Porast prinosa na obveznice mogao bi da pogorša uslove finansiranja u očima ECB i oni će to jasno razmotriti", rekao je Bžeski.
Milijarderi traže od građana: Naterajte nas da platimo veći porez
Političkim i poslovnim liderima koji se virtuelno sastaju za Svetski ekonomski forum u Davosu grupa od više od 100 milijardera i milionera uputila je sledeću molbu: naterajte nas da plaćamo više poreza.Grupa koja sebe naziva "Patriotski milioneri" poručila je da ultra-bogati u ovom trenutku nisu prinuđeni da plate svoj deo globalnog ekonomskog oporavka od pandemije, piše Euractiv."Kao milioneri, mi znamo da trenutni poreski sistem nije pravedan. Većina od nas može da kaže da je, dok je većina sveta pretrpela ogromnu količinu patnje u poslednje dve godine, naše bogatsvo poraslo tokom pandemije. Ipak malo ko od nas, a možda i niko, može iskreno da kaže da plaćamo pravedan deo poreza", rekli su potpisnici otvorenog pisma, objavljenog povodom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, koji je počeo 17. januara.Agencija Rojters je prošle godine izvestila o zapanjujućem rastu bogatstva milijardera u 2020, u trenutku kada se svet "zaključavao" a globalna ekonomija se suočila sa najvećom recesijom od Drugog svetskog rata.To je nateralo grupu milionera da traže veće poreze.Više od 130 zemalja prošle godine postiglo je sporazum da velike kompanije plaćaju globalnu minimalnu poresku stopu od 15 odsto, sa ciljem da im se oteža izbegavanje oporezivanja. Ipak milioneri smatraju da bogati moraju da doprinose više.Tokom dve godine pandemije, bogatstvo deset najbogatijih pojedinaca popelo se na 1,5 biliona dolara, ili 15.000 dolara po sekundi, pokazala je stidija koji je ove nedelje objavio Oxfam. "Nećete naći odgovor na privatnom forumu, vi ste deo problema", poručeno je u pismu učesnicima na forumu u Davosu koji se sastaju ove nedelje. Potpisnici su, između ostalog, Diznijeva nasledinca Abigejl Dizini i investitor rizičnog kapirala Nik Hanauer. Portparol Svetskog ekonomskog foruma rekao je da je plaćanje pravednog udela poreza jedan od načela ovog foruma, a da je porez na bogatstvo kakav postoji u Švajcarskoj dobar model za primenu i na drugim mestima. U većini zemalja, sem malog broja u Evropi i Južnoj Americi, bogati ne moraju da plaćaju godišnji porez na imovinu kao što su nekretnine, deonice ili umetnička dela, jer se oporezuju samo kada se imovina proda.Progresivnim porezom na bogatsvo od 2 odsto za one koji imaju više od pet miliona dolara do 5 odsto za milijardere moglo bi da se prikupi 2,52 biliona dolara, što je dovoljno da se 2,3 milijarde ljudi digne iz siromaštva i da se garantuje zdravsvena i socijalna zaštita za pojedince koji žive u zemljama sa nižim prihodima, pokazala je studija koju su sproveli "Patriotski milioneri" zajedno sa Oxfamom, i drugim neprofitnim organizacijama. Svetska banka je 2021. godine objavila članak u kome poziva zemlje da razmotre uvođenje poreza na bogatsvo i pomognu da se smanji nejednakost, popune državne kase koje su ispražnjene šemama pomoći zbog koronavirusa i povrati društveno poverenje. Osim Argentine i Kolumbije, od počekta pandemije nisu inicirane nove šeme poreza na bogatsvo.
Vlada za incidente u EPS-u krivi rukovodstvo, a oni krive sabotere
Elektro-privreda Srbije (EPS) podnela je dve krivične prijave protiv svojih radnika zbog događaja koji su se desili u decembru i izazvali energetski kolaps u tom preduzeću. Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike Jovanka Atanacković izjavila je da su radnici EPS-a samo radili svoj posao i da su za te događaje odgovorni tadašnji rukovodiociu EPS-a.Kako je preneo Insajder, prva prijava podneta je zbog ubacivanja gline u umesto uglja u bunkere Termoelektrane Nikola Tesla (TENT) što je praktično dovelo do kolapsa u proizvodnji struje. Druga prijava je podneta zbog požara koji je izbio 19. decembra u pogonu za sušenje uglja u Kolubari.U detaljnom EPS-ovom izveštaju navodi se da zaposleni na kopovima u Kolubari nisu odvajali jalovinu od uglja. Posle toga nestalo je struje, pa se iskopana smesa dodatno napajala snegom. Bez upozorenja takva smesa dopremljena je do TENT-a gde je, kako je navedeno, takođe zakazala kontrola.EPS radi studiju kako bi iskopavanje uglja bilo efikasnijePrivrednici se žale da ih EPS diskriminiše različitim cenama struje Radnicima TENT-a je kako se navodi na raspolaganju bio mazut, ali su procenili da on nije potreban. Posle toga je u TENT-u B došlo do izlivanja mazuta i požara. U sušari koja se nalazi u Kolubari došlo je do problema sa poklopcem. Taj incident, kako se dodaje, nije ni rešen po predviđenom protokolu, niti je registrovan.Krivična prijava, kako se navodi, podneta je zbog izazivanja opšte opasnosti i materijalne štete koja se tek utvrđuje. U izveštaju unutrašnje kontrole koju je sproveo EPS navodi se da sve ukazuje na sabotažu čiji je cilj rušenje kredibiliteta sada već bivšeg rukovodstva tog preduzeaća.Krivična prijhava zbog incidenta u TENT-u podneta je nadležnom tužilaštvu u Obrenovcu, a za incident u sušari tužilaštvu u Lazarevcu. Tužilaštvo u Obrenovcu odgovorilo je da je predmet proslešen Višem tužilaštvu u Beogradu."Ukoliko je nerad sabotaža, mi prihvatamo da je bila sabotaža," rekla je za Insajder državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike, Jovanka Atanacković i dodala da su za incident u TENT-u optuženi zaposleni da bi se rukovodstvo aboliralo. Atanacković je rekla da ne zna šta je unutrašnja kontrola EPS-a i zašto ona nije reagovala ranije i obavestila javnost da kopovi nisu spremni za zimu. Prema njenim rečima, konačnu reč o tome ko je odgovaran za kolaps u TENT-u daće policija i Bezbednosno-informativna agencija (BIA):"Rudari su lopatama vadili blato iz kotlova i spasili sistem. Rukovodstvo je loše radilo. Nije posao ministarstva da loži kotlove, kopa ugalj i proverava kvalitet. Mi vodimo računa o energetskoj bezbednosti i stabilnosti. Zato smo još u aprilu organizovali radnu grupu za sigurnost snabdevanja."Vanredni uvoz struje bi EPS mogao da košta i milijardu evraAnaliza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snage Bivši predsednik sindikata radnika Elektroprivrede Srbije (EPS) Milan Đorđević odbacio je tvrdnje da je organizator sabotaža u tom javnom preduzeću i rekao da takve optužbe dolaze od bivšeg vršioca dužnosti direktora EPS-a i bivšeg predsednika sindikata Kolubare.Pojedini mediji su preneli da istraga koju sprovodi BIA ukazuje da učestali incidenti u EPS-u nisu nimalo slučajni i da će se posebno proveriti upravo Đorđevićeva uloga."Bilo je upozorenja da je naišao ugalj lošeg kvaliteta, pomešan sa glinom koja se zalepila za zidove gorionika termoblokova i u decembru prošle godine izazvala zastoj proizvodnje električne energije uTENT-u", rekao je Đorđević.Đorđević je inače smenjen u oktobru prošle godine zbog protesta koji su organizovani zbog toga što radnicima EPS-a nije isporučen ugalj koji su platili. Havarije u EPS-u su, kako je ocenio, posledica nemara i straha kod pojedinih ljudi od dosadašnjeg EPS-ovog v.d. direktora.
Kraj pandemije moguć već ove godine?
Pandemija koronavirusa mogla bi da bude gotova ove godine, ukoliko se reši nejednakost u vakcinaciji i lečenju, rekao je zvaničnik Svetske zdravstvene organizacije zadužen za vanredne situacije Majkl Rajan, prenosi Axios.Rajan je rekao da je šansa da je najgore već prošlo i da će korona postati "deo ekosistema" uz mogućnost da koronavorus uvek bude prisutan."Postoji šansa da se vanredno stanje u javnom zdravstvu završi ove godine ukoliko uradimo stvari o kojima smo pričali. Moramo da dođemo do niskih nivoa incidencije bolesti sa maksimalnom vakcinacijom populacije, tako da niko ne mora da umre", rekao je Rajan.Više od polovine Evropljana će se do marta zaraziti omikron sojemNabavka medicinske opreme i dalje tajnaPrethodno je generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus upozorio da da je svet na ivici katastrofalnog moralnog neuspeha zbog nejednake distribucije vakcine protiv koronavirusa. Dok se siromašnije zemlje bore da nabave i distribuiraju vakcine, bogatije zemlje kao šte je SAD imaju višak vakcina i počinju sa ohrabrivanjem stanovništva da prime buster doze."Neću da ćutim na to što kompanije i zemlje koje kontrolišu globalnu nabavku vakcina misle da bi siromašniji u svetu trebalo da se zadovolje sa ostacima", rekao je Adhanom Gebrejesus.
Er Srbija počinje redovno da leti do Valensije, uvodi nove sezonske linije
Er Srbija od 21. aprila 2022. godine počinje sa direktnim redovnim letovima između Beograda i Valensije, kao i sezonskim letovima do tri nove destinacije u Evropi, Barija, Palma de Majorke i Rijeke, od 5. ju...
.jpg){kind=small}
Muke malih privrednika: Koju fiskalnu kasu kupiti?
Privrednicima od početka Nove godine stižu ponude za kupovinu nove fiskalne e-kase pošto prijavljivanje za subvencije namenjene kupovini kasa (koje je počelo 15. oktobra prošle godine) traje do kraja januara. Jednom privredniku iz Beograda stigla je ponuda da iskoristi mogućnost subvencije države za prelazak na novu fisklaizaciju, plaćenjem fiskalne kase na 24 rate.U ponudi se navodi da je cena fiskalne kase iznosi: 1.125 dinara mesečno na 24 rate ili ukupno (jednokratno) 24.500 dinara. Poreski obveznici imaju parvo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru u iznosu od 100 evra, kao i finansijsku podršku za svaki elektronski fiskalni uređaj u iznosu od 100 evra, navodi se na sajtu Poreske uprave.Ukpan iznos subvencija za prelazak na novi model fiskalizacije iznosi šest milijardi dinara. Prema registru Ministarstva finansija vidi se da ima 97 ovlašćenih softvera za fiskalne kase (Registar odobrenih elemenata elektronskih fiskalnih uređaja). Svaki serviser odnosno firma od koje privrednici izaberu da kupe kasu sklopila je ugovor sa nekim od operatera na tržištu Srbije (Telenor, A1, Telekom).U Udruženjima preduzetnika kažu da u zavisnosti od firme od koje je kupljena kasa i njihovog ugovora sa operaterom neke kase imaju mogućnost da se povežu i na drugi internet osim na taj iz paketa. Ali, neke ne mogu da se konektuju na drugi interent osim na njihov iz tog paketa.Kako onda preduzetnici da znaju koju kasu da odaberu?U Udruženju Zaštitnik preduzetnika kažu da je izbor kase manje bitan, svaki preduzetnik odabere koju hoće u skladu sa svojim potrebama i ukazuju na veće probleme uvođenja e-kasa, ocenjujući da njihova neće suzbiti sivu ekonomija i samo će povećati mesečne troškove malim firmama usred krize. “Problem je u tome što se novi sistem ne razlikuje od starog po pitanju suzbijanja sive ekonomija i crnog tržišta stoga samo predstavlja nove i to uvećane troškove usred krize”, kaže Milena Amon iz Udruženja Zaštitnik preduzetnika za Novu ekonomiju. U preduzeću za promet i usluge Digit Group iz Beograda koji su ovlašćeni prodavci softvera kažu da poreski obveznici plaćaju mesečno održavanje između 10 i 16 evra u zavisnosti koji uređaj odaberu. Milena Amon smatra da je za novac potrošen iz budžeta za subvencije mogla da se napravi aplikacija za izdavanje fiskalnih računa koju bi privrednici mogli koristiti besplatno, bez mesečnih troškova.“Na taj način ne bi postojalo pitanje isplativosti uvođenja novog sistema kod onih koji nemaju potrebu da dnevno izdaju račune i koji će zbog toga preći da rade na crno. Svakodnevno imamo pozive članova iz delatnosti obrazovanje, zanatlija, arhiteakta, Na ovaj način nova fisklaizacija ne predstavlja modernizaciju i neće doprineti suzbijanju crnog tržišta već uz ostale namete, preoterećuje ostale domaće privrednike u pogrešnom momentu”, ocenjuje ona. Nove e- kase podrazumevaju da poreski obveznici u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izdaju fiskalni račun sa QR kodom, a informacije o svakoj transakciji će se prosleđivati Poreskoj upravi.Na svakom računu QR kod podrazumeva da kupci proizvoda, odnosno korisnici usluga, mogu da provere da li je njihov račun izdat u skladu sa zakonom.Nove kase podrazumevaju i korišćenje i bezbednosnog elementa što predstavlja sigurnije poslovanje.
Microsoft kupuje Activision Blizzard za skoro 70 milijardi dolara
Kompanija Majkrosoft (Microsoft) je objavio da planira da kupi jednog od najvećeg proizvođača video igara na svetu, Activision Blizzard, za 68,7 milijardi dolara u gotovini, prenosi Axios. To je najveća ak...
Država se zadužuje za beogradsko postojenje za otpadne vode
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 93. stav 1. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da se zadužuju, kao i člana 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.Razlozi za donošenje Zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANК AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANК AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANК AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ECA Agenta, koji je potpisan u Beogradu, Minhenu, Parizu i Briselu 14. januara 2022. godine, sadržani su u odredbi člana 5. stav 2. Zakona o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 i 149/20) prema kojoj Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike Srbije.Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 110/21) u članu 3. predviđeno je zaduživanje za finansiranje Projekata kanalisanja i prečišćavanja otpadnih voda grada Beograda do iznosa 220.000.000 evra. Sporazum o saradnji i Ugovorni sporazum za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda potpisan je 20. januara 2020. godine u Beogradu između Vlade Republike Srbije i kineske kompanije CMEC.Predviđeno je da se ovaj projekat realizuje u dve faze, a postrojenje će se prostirati na površini od oko 97 hektara. Prva faza obuhvata izgradnju nedostajuće infrastrukture (Interceptor, tunel Hitna pomoć-Venizelosova), nove kanalizacione crpne stanice „Ušće – Nova”, kao i rekonstrukciju crpne stanice „Mostar”. U drugoj fazi prerada otpadnih voda zasniva se na primarnom i sekundarnom tretmanom kojim će se mulj izdvajati u primarnim taložnicima, a azot i fosfor uklanjaće se naprednim postupcima na bazi aktivnog mulja.Realizacija ovog projekta je od velikog značaja za grad, jer se očekuju pozitivni efekti u pogledu zaštite životne sredine, a naročito očuvanja reka Save i Dunava, kao krajnjih recipijenata ispuštenih voda.Nakon višemesečnih razgovora sa nekoliko banaka i nastojanja da se obezbede najpovoljniji uslovi finansiranja za Republiku Srbiju, banke UNICREDIT BANК AG i BNP PARIBAS je ponudile najpovoljnije uslove kredita uz China Export & Credit Insurance Corporation osiguranje (Sinosure) za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda.Vlada je donela Zaključak 05 Broj: 48-172/2022 od 13. januara 2022. godine, kojim usvojen nacrt ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANК AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANК AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANК AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ECA Agenta.Navedenim ugovorom dogovoreni su finansijski uslovi kako sledi:Zaduženje Republike Srbije do iznosa 203.775.000 evra;- Period povlačenja: 60 meseci;- Otplata: Кreditni aranžman će biti otplaćen u 20 jednakih, uzastopnih, polugodišnjih rata glavnice, od kojih će prva dospeti na plaćanje na Prvi datum otplate. Poslednja otplata Кreditnog aranžmana izvršiće se najkasnije do njegovog Кrajnjeg datuma dospeća;-Prvi datum otplate: prvi datum otplate je datum koji pada šest meseci od Početne tačke kredita dogovorene od strane ECA;- Кrajnji datum dospeća: datum koji pada deset godina nakon Početne tačke kredita;- Кamatna stopa: varijabilna stopa, koja se bazira na 6M EURIBOR-u uvećanom za fiksnu maržu od 1,75% godišnje;- Upisna provizija:1,00% jednokratno obračunato na ukupan iznos ECA Кreditnog aranžmana i plativo na raniji datum od (i) datuma koji pada u roku od 30 dana od datuma efektivnosti i (ii) datuma koji pada pre prvog korišćenja Кreditnog aranžmana;- Provizija na nepovučena sredstva: 0,5% godišnje, obračunata na iznos nepovučenih sredstava ECA kreditnog aranžmana i plaća se polugodišnje;- Naknada agenta Кreditnog aranžmana: 45.000,00 evra godišnje- Naknada ECA agenta: 25.000,00 evra godišnje; - plaćanje premije Sinosure.Odredbom člana 1. predviđa se potvrđivanje Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANК AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANК AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANК AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ECA Agenta, potpisanog u Beogradu, Minhenu, Parizu i Briselu 14. januara 2022. godine, u originalu na engleskom jeziku. Odredba člana 2. sadrži tekst Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANК AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANК AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANК AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ECA Agenta.Odredbom člana 3. uređuje se stupanje na snagu ovog zakona.Za sprovođenje ovog zakona obezbeđivaće se sredstva u budžetu Republike Srbije.
Srbija će morati da uvozi još struje
Pad proizvodnje u termoelektranama nastao usled nedovoljnog dopremanja uglja usloviće dodatni uvoz, s obzirom na najavljene niske temperature i očekivan rast potrošnje električne energije, saop&scaron...
Zamrzavanje cena: Više populistička nego ekonomska mera
Opet se govori o ograničenju cena namirnica...
.jpg){kind=small}
Prodata imovina BIP-a u Skadarliji
Imovina Beogradske industrije piva (BIP) koja se nalazi u Skadarliji prodata je danas kompaniji BG URBANLUX za 155 miliona dinara.Na prodaju su iz stečajne mase BIP-a bila oglašena dva prizemna objekta u Skadarskoj ulici 38, od kojih je jedan do ulice, a jedan dvorišni. Prodato je i 16 umetničkih slika, između ostalog "Sveti Đorđe" (nepoznati autor), "Hram Svetog Save" (M. Radulović), "Ranjeni kanjon Pive" (Miljenko Sindik), "Svetionik Beograda" (Đorđe Ivanov), "Beograd" Кomatina Mito.Početna cena ove imovine iznosila je 82,6 miliona dinara. BIP prodat kompaniji Auto ČačakKompanija Auto Čačak kupila je u avgustu Beogradsku industrija piva, slada i bezalkoholnih pića (BIP) za 2,09 milijardi dinara i tada je bila jedini ponuđač na javnom prikupljanju ponuda za prodaju iz stečaja.Procenjena vrednost imovine stečajnog dužnika "Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića" Beograd bila je 4,18 milijardi dinara. Najvrednija imovina BIP je građevinski objekat u Beogradu u Bulevaru vojvode Putnika 5, u blizini petlje Mostar.
Rio Tinto: Rokovi u projektu Jadar pomereni za godinu dana
Zbog ekoloških protesta u Srbiji anglo-australijska rudarska kompanija Rio Tinto objavila je nove rokove za realizaciju projekta eksploatacije litijuma u okolini Loznice, preneo je Rojters. Prema novom planu, ta kompanija će u Srbiji početi sa proizvodnjom litijuma 2027. godine.Kako je ranije odlučeno, Rio Tintov projekat Jadar je investicija vredna 2,4 milijarde dolara. Kompanija se sada, kako se dodaje suočava sa protestima i kašnjenjima u dobijanju odobrenja ključnih za eksploataciju litijuma u Srbiji.Projekat eksploatacije litijuma i bora u blizini Loznice u dolini reke Jadar trebalo bi da tu anglo-australijsku kompaniju pozicionira kao najvećeg evropskog dobavljača litijuma u narednih 15 godina. Tada se očekuje ogrnomna tražnja za električnim automobilima.Litijum se inače koristi za proizvodnju električnih baterija, koje tim vozilima obezbeđuju pogon. Ipak, zbog eventualnog zagađenja tokom njegove eksploatacije, dovodi se u pitanje njegova opravdanost kao ekološkog goriva.Namera Rio Tinta da izgradi rudnik u Srbiji naišla je na veliki otpor ekoloških aktivista i lokalne zajednice, kako u okolini Loznice, tako i u drugim delovima Srbije gde se takođe sprovode geološka istraživnaja litijuma.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Protesti su primorali Gradsku skupštinu u Loznici da ukine prostorni plan kojim se Rio Tintu stvaraju uslovi za izgradnju rudnika i postrojenja za izdvajanje litijuma. Kako se dodaje, građani Srbije bi o realizaciji tog projekta mogli da odlučuju nakon najavljenih aprilskih izbora."U potpunosti razumemo zabrinutost za a životnu sredinu i nastavićemo da se angažujemo kako bi pokazali da su okviru projekta razvijena rešenja za ublažavanje negativnog uticaja životnu sredinu", navodi se u saopštenju. Vest stiže i u trenutku kada su se odnosi između Srbije i Australije rasplamsali nakon što je Australija deportovala Novaka Đokovića, svetskog prvaka u tenisu, zbog toga što, kako se dodaje, nije bio vakcinisan protiv covida 19.Nova mapa puta za projekat Jadar objavljena je zajedno sa rezultatima i prognozom proizvodnje Rio Tinta za 2022. godinu.
Ratari se žale: Paleta đubriva skuplja od traktorske prikolice
Visoke cene đubriva ozbiljno ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu sigurnost zemlje, upozoravaju ratari iz Banata, piše list Danas. Proizvođačima je veliki problem kako da zaštite već zasađenu pšenicu, a da ih to ne odvede u bankrot, jer tona azotnog đubriva sada košta 130.000 dinara. Pre samo godinu dana ista količina đubriva koštala je 44.000 dinara."To je skok od 200 odsto. Rod useva će pasti za 70 odsto ako ratari ne budu imali čime da prihrane pšenicu. došli smo u situaciju, ne samo zbog poskupljenja koja su se desila na svetskom tržištu, već pre svega što sektor poljoprivrede vode nestručni ljudi", kaže Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.Kleut kaže da banatski ratari za prenos đubriva obično koriste takozvane kikindske prikolice. Jedna paleta đubriva, prema njegovim rečima, sada košta više nego jedna takva prikolica.Rast cene energenata, a onda i hraneOve godine izvoz malina dostigao 290 miliona evra Prema njegovim rečima, ako u Srbiji na lageru postoji đubrivo koje je proizvedeno pre dve godine, nema razloga da se to sada poljoprivrdnicima prodaje po novim "astronomskim cenama". Kleut ocenjuje da će zbog enormnog poskupljenja, neki poljoprivrednici verovatno štedet na đubrivu."Tražimo vraćanje subvencije od 14.000 dinara i to za površine od 100 hektara, baš zbog ovakvih razloga kada je potrebno omogućiti proizvošačima da prebrode udare na tržištu. Mi tražimo da se vrati regresirano gorivo i već šest godina čekamo na obećanje ministra poljoprivrede da će ponuditi rešenje za to pitanje", kaže Kleut.On podseća da se 70 odsto poljoprivrednog zemljišta u Srbiji nalazi u vlasništvu malih i srednjih gazdinstava. Napominje i da to čini kičmu srpske države i poljoprivrede.Bez konkurencije: U Srbiji radi samo jedan proizvođač mineralnih đubrivaProdaje se imovina pančevačke Azotare "Ako ne subvencionišete te ljude već tajkune koji kad uzmu subvencije zatvore firme i fanrike kao što je nedavno u Zrenjaninu zatvoren ribnjak, onda nema ništa od hrane i samostalnosti naše zemlje", dodaje Kleut.Kleut podseća i da se pšenicom u Srbiji zaseje od 500.000 do 700.000 hektara, a pored pokrivanja domaćih potreba, višak pšenice se svake godine izvozi.Na njivama u Banatu prošle godine je zasejano preko 50.000 hektara pšenice, a poljoprivreda je ugrožena velikim poskupljenjem đubriva. Pšenica je kako se dodaje jedan od dva ključna poljoprivredna proizvoda našeg ratarstva.