Najnovije

Svet

Ustavni sud Nemačke poništio zamrzavanje stanarina u Berlinu

Ustavni sud Nemačke poništio je odluku rukovodstva grada Berlina da se zamrzne cena zakupa stanova i proglasio je neustavnom, preneo je Seebiz. Stotinama hiljada građana glavnog grada te države sada bi mogla da se retroaktivno naplati razlika u cenama."Za pitanje regulacije stanarine odgovorna je centralna vlada, a ne savezne pokrajine. Savezna vlada je već regulisala tržište nekretnina Zakonom o ograničenju zakupa iz 2015. godine, tako da nije bilo mesta za dodatna pravila", saopštio je nemački Ustavnu sud.Tužbu protiv odluke da se zamrznu stanarije u glavnom gradu Nemačke je podnelo 284 poslanika Bundestaga iz redova Hrišćansko-demokratske unije (CDU/CSU) i Liberalno-demokratske partije (FDP), koji tvrde da se Senat Berlina tom odlukom neovlašćeno našao na slobodnom tržištu."Zamrzavanje stanarine je uvelo nesigurnost na tržište nekretnina u Berlinu, blokiralo investicije i nije dovelo do izgradnje novih stanova u Berlinu", rekao je nemački ministar unutrašnjih poslova i građevine Horst Seehofer.Berlinski senat je početkom prošle godine doneo zakon kojim se zakupnina stanova u tom gradu zamrzava na nivo iz juna 2019, što je značilo i zabranu značajnog povećanja cena.BRISEL I BERLIN DOGOVORILI PAKET ZA SPAS LUFTHANZE Tada je gradom upravljala levičarska koalicija socijaldemokrata i levice i partije zelenih, koji su želeli da spreče selidbe manje plaćenih građana iz atraktivnijih delova grada.Prosečna cena zakupa stana u Berlinu  je sa 6,65 evra po kvadratnom metru u 2012. godini, bez dodatnih troškova, porasla na 10,12 evra u 2021. godini, po jednom kvadratu, dok su cene negde i utrostručene.U Berlinu je nakon 2000. godine poraslo interesovanje stranih investitora, od 2015. do 2020. godine broj stanovnika se povećao za preko 200 hiljada.Stotinama hiljada stanara u Berlinu, sada preti naknadna naplata te razlike u ceni, retroaktivno, odnosno za godinu unazad.Udruženja stanara širom zemlje koja su se nadala da će verlinski model biti prenet u druge gradove sa sličnim problemima, sada su izrazila žaljenje zbog ove odluke.Prosečne cene stambene kirije u Nemačkoj i dalje su najviše u Minhenu i iznose 17 evra po kvadratu, dok su u Berlinu pre deset godina bile među najnužim.

Srbija

Porez se naplaćuje i za ruinirane kuće koje se ne koriste

Čak i ukoliko vam se kuća nalazi na klizištu pa je zbog toga toliko oštećena da se ni ne koristi, to vas neće osloboditi plaćanja poreza na imovinu, objašnjava se u Biltenu sa službenim objašnjenjima i stručnim mišljenjima o primeni finansijskih propisa za mart koji je objavilo Ministarstvo finansije.Jedino u slučaju da se kuća sruši, prestaje obaveza plaćanja poreza."Pravo na poresko oslobođenje ostvaruje se samo kad za to postoji zakonski osnov. Zakonom nije propisano poresko oslobađanje za objekte koji su ruinirani ili se nalaze na klizištu, pa su zbog pokretanja klizišta oštećeni", piše u objašnjenju.Vrednost nepokretnosti, odnosno visinu poreske osnovice, određuje organ jedinice lokalne samouprave. Vrednost nepokretnosti se, osim za zemljište, može umanjiti za amortizaciju do jedan odsto godišnje, ali samo linearno, odnosno jednako za sve nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji iste lokalne samouprave.Porez na imovinu se ne plaća ukoliko vam poreska osnovica za nepokretnosti koje imate u jednoj lokalnoj samoupravi ne prelazi vrednost od 400.000 dinara.

Svet

Mole Fejsbuk da ne pokreće Instagram za decu

Grupa zagovornika javnog zdravlja iz celog sveta želi da Fejsbuk ukine svoje planove za pokretanje verzije Instagrama za decu, piše BBC.Pismo kampanje nazvane „Detinjstvo bez reklame“, koje je potpisalo 99 grupa i pojedinaca, tvrdi da je platforma „zaokupljena imidžom“ opasna po zdravlje i privatnost dece.O planovima za pokretanje Instagrama za osobe mlađe od 13 godina govori se poslednjih nekoliko nedelja.Fejsbuk, u čijem je vlasništvu Instagram, rekao je da će dečijim nalozima upravljati roditelji.„Deca su već na internetu i žele da se povežu sa porodicom i prijateljima, zabave se i nauče nešto. Želimo da im pomognemo da to urade na bezbedan i primeren način i da pronađu praktična rešenja za tekući problem dece koja lažu o njihovoj starosti kako bi pristupili različitim aplikacijama“, rekao je tehnološki gigant za BBC.U pismu potpisnici ističu da oni mlađi od 13 godina koji su već na Instagramu neće platformu „napustiti zbog novog sajta koji deluje bebasto“.Pismo se poziva na istraživanje britanskog Kraljevskog društva za javno zdravlje koje je Instagram ocenilo kao najgoru platformu društvenih medija za mentalno zdravlje mladih.Izveštaj tvrdi da je Instagram povezan sa povećanim rizikom od poremećaja u ishrani, kao i sajber napadima.

Srbija

Studenti FON-a osvojili drugo mesto na Brandstorm takmičenju

Tim studenata Fakulteta organizacionih nauka (FON) u Beogradu osvojio je drugo mesto na L’Oréal Brandstorm takmičenju, gde su predstavili svoja inovativna tehnološka rešenja zahvaljujući kojima bi kupovina i odabir kozmetičkih proizvoda mogli da postanu zanimljiva korisnička iskustva u digitalnom svetu, navodi se u saopštenju.Drugoplasirani tim „Creative Whisperers“ jedan je od ukupno četiri predstavnika Srbije, koji su u konkurenciji od 77 timova iz čitavog regiona, izborili mesto u finalu. Pobednička ideja, koja će naš region predstavljati na svetskom polufinalu i dobiti priliku da pokuša da izbori mesto u finalu, dolazi od studentkinja Ekonomskog fakulteta iz Zagreba, koje su takođe istraživale mogućnosti kreiranja potpuno novih iskustava za kupce. Na ovogodišnjem 29. izdanju Brandstorma, kompanija L’Oréal je pozvala studente širom sveta da osmisle iskustvo kupovine proizvoda za lepotu, istražujući svet maloprodaje i onlajn trgovine.  U skladu sa temom, na regionalnom finalu studenti su predstavili različite inovativne ideje zasnovane na VR i AR tehnologijama, ekološki održivim rešenjima i osmišljavanju novih proizvoda na tržištu.Studentima je po prvi put ove godine ponuđeno da odaberu tri podteme za svoje projekte: da osmisle nove proizvode ili usluge; nove poslovne modele ili nova iskustva inspirisana zabavom.Svake godine Brandstorm okuplja desetine hiljada studenta iz čitavog sveta, koji pokušavaju da osmisle kreativno rešenje za jedan od stvarnih izazova određenog brenda, ili grupe proizvoda unutar L'Oréal grupacije. Pobednički tim globalnog finala, osvojiće L’Oréal Intrapreneurship nagradu i priliku da razvije svoj projekat u sedištu kompanije u Parizu, kao i u okviru mentorske prakse u najvećem svetskom startap kampusu, Station F.

Srbija

Pandemija pogoršala stanje ljudskih prava mladih u Srbiji

Mladi u Srbiji u 2020. godini suočavali su se sa brojnim izazovima u ostvarivanju ljudskih prava naročito u pravu na rad, na obrazovanje, slobodi kretanja, informisanosti, a posebno u ostvarivanju prava na zdravlje i pristup zdravstvenoj zaštiti u uslovima globalne pandemije, zaključeno je danas na konferenciji Beogradskog centra za ljudska prava na kojoj je predstavljeno istraživanje „Ljudska prava mladih u Srbiji u 2020. godini“.Pandemija korona virusa u Srbiji u 2020. godini protekla je, između ostalog, u znaku stigmatizacije mladih ljudi kao glavnih odgovornih za širenje virusa i uzdražavanje od praćenja pravila protiv širenja pandemije, pokazuje istraživanje.Za čitavu prošlu godinu ne postoje podaci koliko je mladih testirano, obolelo ili bilo na bolničkom lečenju od korona virusa u Srbiji. Mladi su u manjem obimu koristili zdravstvene usluge iz objektivnih, ali i subjektivnih razloga kada zbog straha od zaraze ili nemogućnosti odlaska kod lekara nisu ni pokušali da potraže lekarsku pomoć.Kada je reč o pravu na obrazovanje, mera zatvaranja škola i obrazovnih ustanova negativno se odrazila na siromašne mlade i one iz ruralnih područja bez pristupa internetu, računaru i drugim sredstvima neophodnim za komunikaciju, informisanje i učenje na daljinu, navodi se.„Pandemija je dodatno ugrozila inače već ranjivu romsku populaciju. Prema zvaničnim podacima 36.905 članova i članica romske zajednice čine mladi uzrasta od 15 do 29 godina. Nezvanične porecene čak su i četvorostruko veće“, naglasila je Marina Simeunović, jedna od autorki izveštaja.Ona je dodala da je zbog loše stambene situacije romska populacija u dodatnom riziku zaraze, jer veliki broj romskih naselja nema pristup čistoj vodi, kanalizacionoj mreži i struji.„Mladi Romi su dodatno ugroženi kada je reč o obrazovanju, jer nemaju tehničke preduslove za praćenje nastave“, kazala je Simeunović i dodala da je i zapošljavanje Roma i Romkinja tokom 2020. godine takođe teklo otežano zbog postojećih predrasuda i stereotipa prema Romima, kao i zbog uticaja pandemije.Luka Mihajlović, pravni savetnik programa Krivične pravde Beogradskog centra za ljudska prava i autor izveštaja naglasio je da je jedan od ključnih problema mladih bio i ograničavanje slobode kretanja. „Mladi su bili primorani da žive jedan život koji im je do tada bio nezamisliv, svi mladi imaju potrebu za socijalnim kontaktima iz kojih izvlačimo energiju za rad, pa i sve ostalo“, rekao je on.Prema istraživanju, pandemija je takođe značajno uticala na mentalno zdravlje mladih ljudi.Istraživanje ukazuje da prema podacima o prekršajnom kažnjavanju za kršenje policijskog časa, trećina kažnjenih pripada kategoriji mladih osoba, čak 33,2 odsto, kao i da su mladim osobama u proseku izricane nešto više kazne, tačnije za 3,7 odsto.Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog naglasila je da Ministarstvo priprema društveni dijalog i da će za otprilike šest nedelja biti termin.„Mi radimo na istraživačkom procesu o uticaju pandemije na mentalno zdravlje stanovništva. Želimo da otvorimo temu kako nam je naudilo ukidanje naših ličnih i društvenih rituala, čak i ako smo odmakli od zaraze. Želimo da mladi za tim stolom imaju ravnopravno učešće“, rekla je ministarka Čomić.Istraživanje, prevod i objavljivanje Izveštaja o ljudskim pravima mladih u Republici Srbiji u 2020. godini realizovano je uz podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji.

Srbija

Novi program EU namenjen lokalnom razvoju u Srbiji vredan 30 miliona

Novi program Evropske unije EU Pro Plus koji je počeo 14. aprila, kako se navodi, doprineće društvenom i ekonomskom razvoju u 99 lokalnih samouprava u Srbiji. Ukupna sredstva za sprovođenje tog programa, koji će trajati tri godine, iznose 30 miliona evra.Program će se sprovoditi u regionima Šumadije, Zapadne, Južne i Istočne Srbije gde bi treblo da poboljša upravljanje teritorijalnim razvojem, podršku ekonomskom rastu, kao i na unapređenje socijalne infrastrukture i kohezije. Tokom prethodne decenije EU je, kako se navodi, pružala podršku lokalnom razvoju, a sada kroz novi program uvodi sveobuhvatni i održivi pristup teritorijalnom razvoju.Kako se navodi biće podržani i projekti iz oblasti konkurentnosti, infrastrukture i društvene kohezije, koji će se birati putem javnih poziva."Srbija je pokazala do sada da ume odgovorno, namenski i transparentno da koristi fondove Evropske unije", rekla je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.Ona naglašava da je ravnomerni ekonomski razvoj važna tema u pregovačkom poglavlju 22, koje se odnosi na regionalnu politiku i pripremu za korišćenje strukturnih instrumenata EU.IZGLEDI ZA EKONOMSKI OPORAVAK SVE BOLJI, ALI NE I U EU Joksimović je pozvala sve zainteresovane organizacije da pripreme dobre projekte za sprovođenje programa.Ona napominje da će preduzetnici, a posebno ranjive kategorije, žene i mladi, na najbolji način moći da iskoriste sva dostupna sredstva.Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Sem Fabrici naglsio je da će se u okviru EU PRO Plus ulagati u infrastrukturu i doprinosiće se unapređenju opšteg ambijenta za poslovanje u Južnoj Srbiji, a sve u cilju podsticanja lokalne privrede."Čvrsto smo uvereni da mikro, mala i srednja preduzeća predstavljaju osnovu svake savremene privrede, zato EU PRO Plus nastavlja putem prethodnih programa i usredsređuje se na podsticanje razvoja privatnog sektora koji predvode preduzetnici", podsetio je Fabrici.Prema rečima direktorka kancelarije UNOPS-a u Srbiji, organizacije koja sprovodi program, Mikele Telatin, EU PRO Plus će se oslanjati na eskpertizu koju je UNOPS stekao tokom poslednjih decenija u sprovođenju projekata namenjenih za lokalni razvoj u Srbiji.Program će realizovati Ministarstvo za evropske integracije, a sprovodiće ga Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Svet

Moguće potpuno otkazivanje Olimpijskih igara u Tokiju

Otkazivanje Olimpijskih igara u Tokiju postaje sve veća opcija, jer novi slučajevi zaraze prete igrama koje treba da otpočnu za manje od stotinu dana, piše Kyodo News.„Ukoliko održavanje igara bude postalo nemoguće, treba otkazati. Koja je poenta Olimpijade ako se tamo bude širio virus. Moraćemo da donesemo odluku“, rekao je Tošihiro Nikai, generalni sekretar Liberalno-demokratske partije (LDP), koja je jedna od vladajućih u zemlji.Izuzetno je retko da se visoki japanski zvaničnik dotakne mogućnosti otkazivanja Olimpijskih i Paraolimpijskih igara. Nikai je takođe rekao da je biti domaćin igara "velika šansa" za Japan i da treba nastaviti sa naporima da se osigura uspeh uz podršku javnosti.S druge strane, Taro Kono, ministar zadužen za inokulaciju stanovništva, rekao je će se igre održavati "na bilo koji mogući način", pa čak i bez publike.Pored toga, premijer Japana Jošihide Suga obećao je da će igre biti bezbedne, i da će one poslužiti kao simbol trijumfa čovečanstva nad pandemijom.Nakon Nikaijevih komentara, opozicioni poslanici pozvali su vladu i LDP da pojačaju diskusiju o tome da li treba nastaviti sa Olimpijskim igrama.Nikai je kasnije umanjio svoje komentare, rekavši da odluka o otkazivanju leži na organizatorima i da LDP ostaje posvećen podržavanju igara koje će se održati sa svim neophodnim merama kako bi se osigurala bezbednost.Slučajevi korona virusa u Japanu povećavaju se nakon što je prošlog meseca u potpunosti ukinuto vanredno stanje.

Video

Vajarka iz pečurke (VIDEO)

Nije Štrumfeta, ali radi u pečurci na Adi Ciganliji. Vajarka Milica Petrović stvara tanjire, posude i šolje iz kojih se već služe gosti u nekoliko domaćih restorana.Kad podigne glavu sa točka, iz svog okruglog atelja gleda sa visine na Adu Safari kao u nekom rezervatu prirode. Zanimalo nas je otkud ona u zgradi “pečurki” na Adi Safari?“Na četvrtoj godini fakulteta, konkurisala sam za ovaj prostor i dobila. Adaptacija je trajala, želela sam da napravim pravi atelje. Nekada je ova pečurka bila opservatorija, posle toga pet šop, a decenijama ovde niko nije kročio dok ja nisam dobila prostor”, objašnjava Milica Petrović, vlasnica ateljea “Đir”.U svom ateljeu stvara razne predmete za svakodnevnu upotrebu, a najpopularniji su tanjiri nepravilnih oblika. Kaže da je često angažuju restorani da im pravi takve tanjire, ali ne slute da tu ima jedan problem.“Dođu vlasnici restorana i kažu da im treba trista tanjira nepravilnih oblika. Prvo što ih pitam je gde mislite da ih stavite i znate li koliko će vam prostora zauzeti. Ljudi ne razmišljaju da su takvi tanjiri, koliko god da je svaki unikatan, nepraktični za skladištenje ako ih imate na stotine”, objašnjava Milica u videu: Nije lako, prizanje, da se bavi biznisom u Srbiji. Ne zato što je prezasićeno tržište, jer njeni su tanjiri i posude odavno u mnogim kućama, već što je, kako kaže, ne shvataju dovoljno ozbiljno.“Svi misle da se ja ovde igram, ali ovaj posao je veoma naporan iako samo deluje zabavno. Čak i kada organizujem radionice keramike, iako mi je zabavno i volim da edukujem, iscrpljuje me rad s decom jer radim i u školi kao nastavnica likovnog. Planiram da proširim delatnost i pored edukacije ponudim i veći asortiman”, rekla nam je Milica na kraju druženja na kome smo shvatili da vajanje za točkom opušta bolje od joge čak i ako ste amater.

Srbija

Torlak počeo sa proizvodnjom vakcine Sputnik V

Vakcina Sputnik V je počela da se proizvodi u Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak", piše na sajtu Ruskog fonda za direktne investicije (RDIF).Srbija je postala prva evropska zemlja koja do proizvodi ovu vakcinu. Cepivo Sputnik V je do sada registrovano u 60 zemalja.Vakcina proizvedena u "Torlaku" će moći da se izvozi u zemlje regiona u kasnijem stadijumu, navodi se u saopštenju.RDIF finansira proizvodnju vakcine Sputnik V uz pomoć proizvodnih kapaciteta kompanija iz svog portfelja, R-Pharm i Binnopharm, piše na zvaničnoj internet stranici. Dodaje se da je masovna proizvodnja počela i u Indiji, Južnoj Koreji, Brazilu, Kini, Saudijskoj Arabiji i Turskoj, u saradnji sa tamošnjim nacionalnim investicionim fondovima.Podsetimo, RDIF i "Torlak" su krajem marta objavili da su postigli dogovor o proizvodnji vakcine u Srbiji, a ministar Nenad Popović je početkom aprila izjavio kako je potpisan i sporazum o transferu tehnologija.Nova ekonomija je tada i od domaćeg instituta i od ruskog fonda tražila tekst potpisanog sporazuma, međutim, odgovor do danas nije stigao ni od jedne strane potpisnica.

Srbija

Ekološke organizacije: Neustavne i izmene Zakona o zaštiti prirode

Ukupno trinaest ekoloških organizacija i stručnjaka iz oblasti ekologije*, saopštilo je da će se građani Srbije zbog najnovijih pripremljenih izmena Zakona o zaštiti prirode, jednoga dana "probuditi u pustinji".U zajedničkom saopštenju koje je objavio list Danas, organizacije tvrde da najproblematičniji deo novog zakona predstavljaju odredbe kojima se Vlada Srbije, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i lokalne samouprave ovlašćuju da samostalno donose odluke od javnog i nacionalnog interesa.Te odluke, kao se navodi, tiču se javnog i nacionalnog interesa ili u slučajevima "ako postoje drugi imperativni razlozi od javnog interesa, uključujući interese socijalne ili ekonomske prirode".Zbog njih je, kako napominju, moguće raditi projekte i u najzaštićenijim područjima."Smatramo da je protivustavno da se Vladi Republike Srbije daje nadležnost da uredbom kao pravnim aktom nižeg reda ima pravo da ograniči ili čak ukine svaku odluku o zaštićenom području, usvajajući projekte koji su po njima od 'opšteg interesa i nacionalnog značaja'," navodi se u saopštenju.Organizacije podsećaju da su Koalicija za održivo rudarstvo (KORS) i CEKOR već zahtevali ocenu ustavnosti za uredbe po kojima se Vladi Srbije daje pravo da uredbom proglašava prostorne planove za posebne namene.Naglašavaju da je to direktan atak na demokratsko i parlamentarno ustrojstvo Republike Srbije, jer će vlada direktno omogućiti razvijanje energetkih, rusarskih, saobraćajnih i drugih projekata, bez parlamentarne i demokratske diskusije."Time će se praktično potpuno staviti van snage pravo građana na zdravu životnu sredinu, neometano korišćenje imovine, pravo uključivanja javnosti u ocenu prihvatljivosti i održivosti svih projekata koji će ugroziti potencijalne i već zaštićene ekološke vrednosti", napominju stručnjaci i prestavnici ekoloških organizacija.Naglašavaju da je posebno veliki problem što se takvim zakonom potpuno relativizuje Arhuska konvencija.Srbija je inače potpisala i ratifikovala taj dokument koji obezbeđuje učešće lokalnog stanovništva u prihvatanju projekata koji se izvode u njihovoj životnoj sredini."Smatramo da su ovakvi stavovi Zakona u koliziji sa Ustavom Republike Srbije (član 74) i da direktno ugrožavaju rad na zaceljivanju ozbiljno poremećene životne sredine i borbu protiv klimatskih promena," dodaje se u saopštenju.Smisao tog zakona, kako se dodaje, zapravo je da se spreče takve akcije i ukaže na činjenicu da su nacionalni i strateški interesi u kreativnosti, cirkularnoj ekonomiji i zelenoj energiji. RERI: PREDLOG IZMENA ZAKONA O RUDARSTVU NEUSTAVAN "Čak ni Vlada RS ne sme da gazi zakone i to bi trebalo da bude jasna granica. Ovako napisan zakon ostavlja otvorena vrata za svaku vrstu netransparentnog dogovora članova Vlade za kršenje Zakona o zaštiti prirode bez ikakve odgovornosti," tvrde potpisane organizacije.Naglašavaju da se iz predloženog Nacrta vidi da ne postoji nikakva odgovornost ni Vlade, koja donosi odluku o javnom i nacionalnom interesu, niti organa koji donosi odluku o prihvatanju projekta koji može ugroziti ekološki značajno područje. U saopštenju se postvlja pitanje ko će zapravo snositi odgovornost ukoliko se ugroze zaštićena područja i vrste, jer je do sada bilo loših primera u vezi sa izgradnjom mini hidrocentrala u zaštićenim područjima.Smatraju i da je učlanu 35 a novog predloženog zakona posebno problematična sledeća konstatacija: "Vlada može, ukoliko se radi o projektima od opšteg interesa i nacionalnog značaja, dozvoliti izgradnju hidroelektrana na zaštićenom području". Zbog toga će zakon, kako napominju organizacije, dozvoliti i ono što u prethodnim nije bilo moguće.Zbog toga pozivaju javnost da se uključi u njihov rad, jer će se u protivnom probuditi u devastiranoj životnoj sredini."Pozivamo i najbogatije zemlje, koje bi trebalo da budu primer drugima, da hitno prekinu sa uzurpacijom prirodnih resursa i vršenje represije nad lokalnim narodom", dodaje se u saopštenju. Poručujemo onima koji imaju moć da prestanu da se prema svom, drugim narodima i životnoj sredini ponašaju kao okupatori sa neke druge planete. "Nosioci ovih promena treba upravo da budu najmoćnije i najbogatije zemlje koje bi trebalo da donesu, ne najprljavije tehnologije iskopavanja litijuma, bakra i zlata kao Ziđin ili Rio Tinto, već zelene posvećene cirkularnoj ekonomiji i zaštiti prirode", naglašava se u saopštenju.Organizacije poručuju kako veruju da Zakon o zaštiti prirode pripada najznačajnijim javnim dokumentima za svakog građanina, ali i za svaku modernu državu. Ustavnu žalbu u slučaju da se usvoje izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, najavio je i Regulatorni instirut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).*Grupa organizacija i naučnika koji su potpisali saopštenje: Muzej odbrane reka Stare planine – Dušan Mitić, Savez mesnih zajednica Stare planine – Nebojša Ilić , Zaštitimo Jadar i Rađevinu – Marija Alimpić Katsakiori, Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji – Kalmar Krnjajski Jović Zvezdan, CEKOR – Nataša Đereg, Zelena iskra – Zoran Mitrović, Čuvari Fruške Gore – Janko Savić, NVO Svet i Dunav – Danijela Stojković Jovanović, Inicijativa Dunavac Šodroš – Atila Teglaš, NIDSBE "Josif Pančić" – Nikola Veljković, DMI "Branislav Bukurov2 – Dajana Bjelajac, Licej – Dragana Božinović, Dr Miroslav Demajo, MSc Milica G. Radaković.

Svet

Putovanje u EU sa digitalnim zelenim sertifikatom moguće od kraja juna

Digitalni zeleni sertifikat, koji će građanima EU omogućiti da slobodno putuju tokom pandemije kovida-19, trebalo bi da bude spreman za upotrebu pre leta, prenosi Euractiv.Evropski komesar za pravosuđe i zaštitu potrošača Didije Rejnders rekao je evropskim poslanicima da će početkom juna početi pilot projekat za testiranje sertifikata, sa ciljem da ceo sistem počne da funkcioniše do kraja juna.Predstavljajući predlog Evropske komisije o sertifikatima Odboru Evropskog parlamenta za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove (LIBE), Rejnders je rekao da je Komisija spremna da do kraja juna završi neophodne tehničke infrastrukturne radove.Rejnders je kazao da će biti poštovana pravila privatnosti i da će dokument sadržati minimum potrebnih ličnih podataka, kao i da neće biti pravljena centralizovana baza podataka na nivou EU.Predlog Evropske komisije treba da odobre poslanici Evropskog parlamenta i države članice.Do sada se samo 13 zemalja saglasilo o specifičnim kriterijumima za izdavanje takovog zelenog turističkog pasoša najkasnije do juna, prema saoštenju austrijskog ministarstva turizma.To su Austrija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, Italija, Malta, Portugal, Slovenija i Španija.Članice će moći da sertifikate koriste i za druge potrebe pored turizma.Digitalni zeleni sertifikat će, kako se navodi u predlogu EK, sadržati dokaz o vakcinaciji protiv kovida-19, negativnom testu ili stečenom imunitetu nakon preležane bolesti, biće besplatan i dostupan u digitalnoj formi ili na papiru.Prema predlogu EK, članice moraju da izdaju sertifikat za sve vakcine koju je odobrila Evropska agencija za lekove (Fajzer/Biontek, Moderna, Astra Zeneka, Džonson i Džonson), a mogu da odluče da prihvate i druge vakcine koje su odobrene samo u određenoj zemlji članici.Komisija naglašava da će ti sertifikati sprečiti diskriminaciju pojedinaca koji nisu vakcinisani.

Svet

Tesla naglo povećala cene svojih solarnih crepova

Kupci Teslinih solarnih crepova (Solar Roof) kažu da je kompanija iznenada povećala cene, pa su neki od mušterija koji su već potpisali ugovore dobijali nove gde su cene bile veće za gotovo 70 odsto, piše Biznis insajder.Jedan kupac Teslinog solarnog krova potpisao je u februaru ugovor za krov koji košta 35.000 dolara plus 30.000 za bateriju. Isti kupac je kasnije dobio imejl u kojem mu je rečeno da će dobiti novi ugovor sa povišenom cenom od 75.000 dolara plus 35.000 za bateriju, što je povećanje od 69 odsto.Teslina instalacija solarnih panela jedan je od većih poslovanja koje kompanija obavlja. Trenutno nudi dva proizvoda, redovne solarne panele koji idu na krov i takozvani „Solarni krov“ koji zamenjuje crepove solarnim ćelijama.„Povećali smo cenu Solar Roof-a i dodali prilagođavanja za individualnu složenost krova“, navodi se u imejlu. Dodaje se da će kupac moći da otkaže narudžbinu i povrati depozit, i da će Tesla "davati prednost kupcima na osnovu redosleda kojim prihvataju njihove ažurirane sporazume".Neki od ovih kupaca potpisali su ugovore pre više od godinu dana i čekali su instalaciju, pre nego što im je rečeno da će morati da plate više novca.Kompanija još uvek nije objasnila iznenadni skok cena.

Srbija

Korona i tražnja dižu cene građevinskog materijala

Pandemija se navodi kao jedan od glavnih razloga za veće cene građevinsdkog materijala. Drugi važan činilac, prema rečima Gorana Rodića iz Građevinske komore, je taj što naša zemlja te proizvode uglavnom uvozi i uglavnom ne može da utiče na njihove cene.Neke vrste građevinskog materijala, poput sturopora, na primer, u Srbiji su poslednjih meseci poskupele i do 80%.Prema rečima Gorana Rodića, skuplji su i drugi termo-izolacioni materijali, cement, armatura, a očekuje se da poskupe i cigla i crep, kada krene njihova proizvodnja koja se inače obustavlja tokom zimskih meseci. "Korona je jedan od glavnih uzroka, obustavila je proizvodnju, smanjeni su proizvodni programi kod većine zemalja u Evropi. Čim je smanjena proizvodnja manja je količina robe na tržištu i skaču cene," objašnjava Rodić.Ipak, on podseća da je u Srbiji ugašen dobar deo domaće proizvodnje građevinskog materijala, pa država zapravo ne može da kontroliše tržišne cene.Cementare u Srbiji, kako podseća uglavnom drže strane firme, dok se cigla i crep delom i dalje proizvode u okviru domaćih kompanija.Međutim, objašnjava da na njihovo poskupljenje može da utiče poskupljenje gasa, koji se inače koristi za pečenje cigle i crepa.Uzgred, Srbija uvozi i taj energent, iz Rusije."Bez obzira što su cene skočile 80%, pošto je to tržište, oni će u jednom trenutku kada ne bude proizvodnja išla i kada bude manja tražnja te cene i da spuste", smatra Rodić.Međutim, postavlja se pitanje šta do tada da radi neko ko baš sada planira da zida kuću, šta bi on trebalo da radi."Ne verujem da materijal može znatno da poskupi kuću, ali ja bih savetovao ko se odlučio neka kupuje i neka zida, pitanje pada cena tog repromaterijala u bliskoj budućnosti neće biti, sigurno," kaže predstavnik Građevinske komore.On smatra da u seoskim područjima gde nema raznih nameta koji se plaćaju državi, kao što je slučaj u gradovima, cena izgradnje stambene kuće po kvadratu iznosi od 300 do 350 evra.Rodić dodaje da veće cene građevinskog materijala mogu da utiču na cene kvadrata u novogradnji, ali da to ipak ne mora nužno da znači i njihovo poskupljenje."Investitoru će tržšte diktirati da li može da digne cene ili ne može, sve je to skopčano, u ovom momentu su oni direktno ugroženi, a indirektno potencijalni kupci," kaže Rodić.Prema njegovim rečima, cene stanova u Beogradu se na primer kreću od 700 do tri hiljade evra po kvadratu.Investitori će kako dodaje, negde morati da smanje cene kvadrata, kako bi ostali konkurentni na tržištu."Nama su prozori i vrata, na primer uvozne komponente, mi to ne proizvodimo, nekda smo proizvodili," kaže Rodić.Železara u Smederevu, kako dodaje, proizvodi samo limove, dok železara koja radi u Sremskoj Mitrovici pravi armaturu."Ona (železara u Sremskoj Mitrovici) gvožđe sa srušenih objekata pretapa i lije, a digla je cene zato što gvožđe od kog se pravi čelik, uvozi," kaže sagovornik Nove ekonomije.Srbija uvozi i građevinsku hemiju, boje i lakove, pa ako oni poskupljuju u drugim zemljama, kako napominje Rodić, poskupeće i u Srbiji.Sa druge strane, podseća da su kamena vuna i cement, na primer domaći resursi, koji se ne uvoze, ali su ipak skuplji nego ranije.Razlog za to, kao napominje možda leži u činjenici da su skočile plate radnika u toj oblasti proizvodnje.Čedomir Savković

Srbija

SKGO: Milion evra za zapošljavanje teže zapošljivih grupa stanovništva

U okviru projekta „Inicijativa za inkluziju 3“, raspisan je konkurs za izbor deset lokalnih samouprava koji će dobiti podršku za realizaciju projekata u cilju sprovođenja inovativnih i održivih rešenja za zapošljavanje teže zapošljivih grupa stanovništva, saopštila je Stalna konferencija gradova i opština (SKGO).Predlozi projekata moraju biti uskladjeni sa nacionalnim i lokalnim strateškim dokumentima, a namenjeni su stvaranju novih mogućnosti za zapošljavanje povratnika iz zemalja EU, tražilaca azila, Roma i drugih marginalizovanih društvenih grupa.Ukupan iznos koji se nudi je milion evra, a maksimalni iznos grantova za pojedinačne projekte iznosi 100.000 evra.Poziv za podnošenje predloga projekata biće objavljen sutra na sajtu, a trajaće do 5. maja.U prvoj fazi projekta „Inicijative za inkluziju“ pružena je podrška projektnim timovima u sedam gradova (Požarevac, Arilje, Sokobanja, Kučevo, Novi Pazar, Bečej i Mladenovac), a u drugoj fazi podržano je u devet gradova (Valjevo, Požarevac, Sombor, Vršac, Bač, Apatin, Kraljevo, Raška i Novi Pazar).Projekat „Inicijativa za inkluziju 3“ sprovodi SKGO, a deo je šireg programa Nemačke razvojne saradnje “Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji” koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Svet

Kako države širom sveta podstiču vakcinaciju?

Da bi podstakle vakcinaciju, neke zemlje nude podsticaje svojim stanovnicima. Tako u jednom indijskom gradu stanovnicima se nudi zlatni pirsing za nos ili štapni blender ako prime vakcinu, dok u Kini odgovorne građane čekaju ne jedna, već dve kutije jaja, piše Gardijan.U Pekingu ljudima se nude kuponi za kupovinu i vaučeri za namirnice. U drugim delovima Kine, ljudi su dobijali pileća krilca, maramice, brašno, novčane nagrade i besplatan ulaz u parkove. U indijskom gradu Rajkot, zlatari su se udružili kako bi ženama dali besplatne zlatne pirsinge za nos, dok muškarcima nude ručne blendere. Indijski trgovci na malo u drugim delovima zemlje delili su grickalice, popuste na popravke automobila, kancelarijski materijal, slatkiše i jela od piletine. Opština Severni Delhi u Indiji ponudila je dodatni poreski popust od 5 odsto.Rusi su dobijali besplatan sladoled, dok su nekim Izraelcima nudili limenku koka-kole, alkoholno ili bezalkoholno pivo, veknu hale, picu, peciva ili mesni paprikaš.Tri restorana u Dubaiju ponudila su 10 odsto popusta na račun ako ste primili prvu dozu i 20 odsto ukoliko ste primili obe.U SAD-u su ljudima ponuđene glazirane krofne, brazilske krofne, marihuana, pivo, arkadni žetoni, laminiranje vakcinskih karata, kokice i gotovina, kao i besplatne video igre, daske za veslanje, kao i daske za surfovanje. Prehrambeni lanac Red Rooster ponudio je zaposlenima bonus od 250 dolara i dva plaćena slobodna dana.Zdravstvene koristi od vakcinacije veoma su jasne, ali kako se mnoštvo ljudi širom sveta još uvek dvoumi, mnoge države pokušavaju da ih poguraju u pravom smeru.

Srbija

Pokrenuta aplikacija za unapređenje voćarstva u Srbiji

Nectar kao kompanija koja je posvećena konstantnom razvoju poljoprivede u Srbiji, započela je proces digitalizacije poljoprivrednog lanca snabdevanja kroz kreiranje posebne aplikacije i digitalne baze podataka ‘NECTAR HEKTAR’.  Ova aplikacija koja je od 25. marta  dostupna na Google Play Store-u, ima višestruki nacionalni značaj u domenu približavanja svih prednosti koje digitalizacija donosi farmerima, unapređenja komunikacije i modernizacije procesa a sve u cilju: sledljivosti sirovina na najvišem nivou, bolje kontrole dnevnika zaštite i edukacije proizvođača o primeni najsavremenijih metoda zaštite, elektronskog korišćenja dokumentacije, kao i online pravovremenog savetovanja farmera od strane stručnih lica. Aplikacija je osmišljena kao svakodnevni alat koji unapređuje rad proizvođača voća na teritoriji Republike Srbije, a posebno proizvođača koji se nalaze na teritoriji opština u okolini Nectarovih fabrika za preradu: Vladičin Han, Bačka Palanka i Arilje. “Ministarstvo poljoprivrede kroz niz aktivnosti podržava razvoj poljoprivrede primenom savremenih naučnih dostignuća i digitalnih tehnologija. Među prvim projektima imamo primenu aplikacije za prijavu sezonskih radnika koju smo realizovali sa NALED-om. Pokazalo se da je ovaj projekat i te kako koristan i uspešan. Aplikacija NEKTAR HEKTAR predstavlja svakako iskorak u saradnji poljoprivrednih proizvođača i otkupljivača, odnosno prehrambene industrije. Ovakve inicijative su način kako privreda i poljoprivrednici mogu da sarađuju na obostrano zadovoljstvo ali i dodatni način da pratimo sledljivost proizvodnje od njive do trpeze˝, istakao je  Branislav Nedimović, Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede povodom početka rada aplikacije NEKTAR HEKTAR.„Ova aplikacija predstavlja zaista veoma važan korak unapređenja komunikacije u skladu sa današnjim vremenom ali i još važnije, modernizacije poljoprivrede i to najviše u domenu praćenja sirovina, stalne edukacije farmera o najsavremenijim alatima i zaštitama, online savetovanja - zapravo time kreiramo jedinstveni Block Chain sistem u poljoprivredi. “, izjavio  je Vladimir Jovanović, direktor nabavke, Nectar grupe.“Radujemo se da zajedno sa svima zainteresovanima a pre svega sa Ministarstvom poljoprivrede nastavimo da nadograđujemo aplikaciju i da srpski farmeri uskoro uz pomoć Nektar Hektar aplikacije postanu još konkuretniji na globalnom tržištu”, istakao  je Nenad Miščević, CEO, Nectar grupe.Nectar fabrike godišnje prerade 120.000 tona voća i povrća. Nectar je posvećen razvoju voćarstva, kroz zaokružen proces proizvodnje i saradnju sa 10.000 farmera kroz kooperacije, a 1.300 farmera direktno kroz i predfinansiranje u sadnicama i opremi. Otkupljuje kontinentalno voće sa teritorije cele Srbije, a posebno je posvećen razvoju juga Srbije kroz prisustvo u Vladičinom Hanu, Surdulici, Leskovcu, Merošini, gde kroz brojne kooperantske odnose sa manjim proizvođačima, indirektno omogućava zapošljavanje velikog broja ljudi i potpomaže razvoj voćarstva i privrede juga Srbije. Svaka šesta jabuka koja ostane u Srbiji preradi se u Nectar postrojenjima. Za 20 godina kompanija Nectar je ostvarila preko milijardu evra bruto dodate vrednosti u Srbiji, podržala 5.500 radnih mesta u sistemu vrednosti, izgradila preko 30 brendova i apsolutni je lider sa 22% tržišnog učešća na regionalnom tržištu sokova.

Svet

EK planira da zabrani korišćenje veštačke inteligencije za nadzor

Evropska komisija će pokušati da zabrani sisteme veštačke inteligencije (AI) koji se koriste za „neselektivni nadzor“ u okviru novih zabrana koje će biti iznete sledeće nedelje, piše Euractiv.Kao deo nacrta Uredbe o evropskom pristupu veštačkoj inteligenciji, izvršna vlast EU predlaže zabranu AI tehnologija koje se koriste za „neselektivni nadzor koji se generalizovano primenjuje na sva fizička lica bez razlike“.Tekst detaljno opisuje takve metode nadzora kao što su „nadgledanje i praćenje fizičkih lica u digitalnom ili fizičkom okruženju, kao i automatizovano prikupljanje i analizu ličnih podataka iz različitih izvora“.Pored toga, Komisija predviđa zabranu upotrebe aplikacija veštačke inteligencije koje krše vrednosti Unije ili krše ljudska prava. To uključuje AI sisteme koji manipulišu ljudskim ponašanjem i prediktivne AI sisteme koji ciljaju ranjivosti kod ljudi.Za kompanije koje budu kršile ova pravila, kazne bi mogle da iznose i do četiri odsto globalnog godišnjeg prometa.Međutim, nacrt predviđa da se takve zabrane neće primenjivati na vlade i javne vlasti EU kada se sprovode „u cilju zaštite javne bezbednosti“.To znači da bi vlade EU mogle u budućnosti da opravdaju upotrebu nametljivih AI aplikacija iz bezbednosnih razloga.Nacrt takođe zabranjuje praksu „socijalnog bodovanja“ u aplikacijama.Komisija takođe planira uspostavljanje „Evropskog odbora za veštačku inteligenciju“, koji se sastoji od po jednog predstavnika iz svake države članice i predstavnika Komisije, kao i evropskog supervizora za zaštitu podataka.Odbor će imati zadatak da „izda relevantne preporuke i mišljenja Komisiji, s obzirom na listu zabranjenih praksi veštačke inteligencije i listu visoko rizičnih AI sistema“.