Najnovije

Srbija

Stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu 12,8 odsto

U prvom kvartalu 2021. godine broj zaposlenih iznosio je 2.722.200, a broj nezaposlenih 399.400. Stopa zaposlenosti za dati period iznosi 46,3 odsto, a stopa nezaposlenosti 12,8 odsto, navodi se u Anketi o radnoj snazi koju je objavio Republički zavod za statistiku. Prema podacima Ankete o radnoj snazi za prvi kvartal 2021. godine u odnosu na prvi kvartal 2020. godine, stopa zaposlenosti smanjena je za 0,4 procentna poena, dok je stopa nezaposlenosti povećana za 2,3 procentna poenaAnketa je u prvom kvartalu 2021. godine sprovedena na uzorku od 15.703 domaćinstva, od čega je anketirano 11.290 domaćinstava, a za 24. 685 lica starosti 15-89 godina prikupljeni su podaci o radnoj aktivnosti.Prema podacima Ankete o radnoj snazi za prvi kvartal 2021. godine, a u poređenju sa četvrtim kvartalom 2020. godine, kod lica starosti 15 i više godina došlo je do smanjenja broja zaposlenih za 79.500 i povećanja broja nezaposlenih za 64.200 i stanovništva van radne snage za 7.700.Ukupna zaposlenost smanjena je za 79.500, pre svega zbog smanjenja broja zaposlenih u neformalnom sektoru. Najveći pad zaposlenosti zabeležen je u sektoru delatnosti Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstva. Zaposlenost je najviše smanjena kod lica sa srednjim nivoom obrazovanja i u starosnoj grupi 55 i više godina. NSZ i dalje ne zna koliko nezaposlenih će dobiti pomoćNajveći rast nezaposlenosti u prvom kvartalu 2021. godine, u odnosu na četvrti kvartal 2020. godine, zabeležen je Regionu Šumadije i Zapadne Srbije za 27.500, kao i kod lica sa srednjim nivoom obrazovanja za 55.400.U populaciji mladih, uzrasta od 15 do 24 godine, u prvom kvartalu 2021, u poređenju sa četvrtim kvartalom 2020. godine, došlo je do smanjenja stanovništva van radne snage za 6. 500 i povećanja zaposlenog stanovništva za 5.000. Tzv. NEET stopa, odnosno udeo mladih uzrasta od 15 do 24 godine koji niti rade niti su u procesu obrazovanja u ukupnoj populaciji mladih, u prvom kvartalu 2021. godine iznosila je 17,7 odsto. Najveću stopu zaposlenosti ima Beogradski region 50,7 odsto, iza kojeg slede Region Vojvodine i Region Šumadije i Zapadne Srbije sa stopama zaposlenosti od 47,2 odsto i 45,8 odsto respektivno, dok Region Južne i Istočne Srbije beleži najmanju vrednost, 40,9 odsto. Stopa neformalne zaposlenosti u navedenom kvartalu na nivou svih delatnosti iznosi 10,9 odsto.  Stopa neformalne zaposlenosti u delatnosti poljoprivrede koja obuhvata sektor delatnosti Poljoprivreda, lov i šumarstvo  iznosi 42,1 odsto dok u delatnostima van poljoprivrede ova stopa ima vrednost od 5,9 odsto. U Regionu Južne i Istočne Srbije i dalje se beleži najlošija situacija na tržištu rada, što pokazuje najveća stopa nezaposlenosti od 16,8 odsto. Republički zavod za statistiku u ovom saopštenju prvi put objavljuje podatke prema novoj metodologiji Ankete o radnoj snazi, koja se primenjuje od januara 2021. godine.Najznačajnija metodološka promena odnosi se na definiciju zaposlenih, odnosno na isključivanje iz kontingenta zaposlenih onih lica koja proizvode poljoprivrednu robu i usluge namenjene ličnoj potrošnji, tj. bez plasmana proizvoda na tržište.

Svet

Zapadni Balkan od danas bez rominga

Ceo Zapadni Balkan od danas je zona bez rominga. Cene razgovora mobilmim telefonima između Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Sjeverne Makedonije i Srbije biće nula dinara.Predstavnici vlada svih šest ekonomija Zapadnog Balkana su u aprilu 2019. godine potpisali sporazum kojim su se složili da prvo postepeno smanje cene rominga, da bi ih potom ukinuli od 1. jula 2021. godine.Sledeći korak je, kako je najavljeno, ukidanje rominga između ekonomija Zapadnog Balkana i Evropske unije (EU).U prvoj fazi primene Regionalnog sporazuma cene rominga su smanjene između 83% i 96% na celom Zapadnom Balkanu, a od danas, kada sporazum u potpunosti stupa na snagu, roming se ne naplaćuje.Pretvaranje Zapadnog Balkana u zonu bez rominga biće svečano obeleženo 1. jula uveče koncertom na Prespanskom jezeru na kojem će nastupiti bendovi i di-žejevi iz celog regiona, u organizaciji Saveta za regionalnu saradnju (RCC) i uz podršku vlade Severne Makedonije.Najavljen je nastup bendova S.A.R.S (Srbija), Who See (Crna Gora), Helem Nejse (BiH), Uzun baba og -Sektor 909 (Severna Makedonija), Urban B (Kosovo) i DJ Sardi (Albanija).Program na plaži Otaševo počinje u 19.00, a prenos uživo biće dostupan na Jutjub kanalu Saveta za regionalnu saradnju (RCC). Savet inače organizuje koncert uz podršku Vlade Severne Makedonije.Ukidanje rominga zemljama Zapadnog Balkana do 1. jula 2021. godine

Lifestyle

Dermatolog savetuje: Negujte kožu pre, tokom i posle letovanja

UV zračenja štetno utičnu na našu kožu ukoliko je prekomerno izlažemo Suncu. Tokom letnjih dana, preporučuje se posebna nega kože, a mi smo pitali doktorku Olgu Osipov, specijalistu dermatovenerologije iz bolnice MediGroup, kako da negujemo kožu pre, tokom i nakon letovanja."Treba praktikovati zaštitu u periodu godine kada je najveće UV zračenje, od aprila do septembra. Štitimo se fizički - boravkom u senci i odećom, koja bi trebalo da bude svetla, pamučna dugih rukava, šeširima i naočarima za sunce sa UV filterom, kao i preparatima koji se nanose na kožu u vidu krema ili sprejova. Za srednje svetlu kožu preporučujemo SPF30, a izrazito bledu kožu koja lako gori SPF 50. Za bebe do godinu dana izbegavanje izlaganja direktnom suncu, uz zaštitne mere", objašnjava za Novu ekonomiju dr Osipov. Tokom letnjih dana, kada je UV zračenje oko 8, lekari preporučuju da provedemo u hladu. Bez kreme sa zaštitnim faktorom, na Suncu ne smemo biti duže od 20 minuta.Dr Olga Osipov, specijalista dermatovenerologije (Foto: MediGroup sistem)"Svetla koža, riđa put zahteva najveći stepen zaštite SPF 50+, često nanošenje preparata na kožu ( na svaka 2 sata). Oni koji su svetli, ali dobijaju boju pri sunčanju mogu provesti i duže na suncu, uz SPF 30-50. Tamna koža može se štititi SPF 30, i boraviti i nešto duže od 2 sata na direktnom Suncu" kaže dr Olga Osipov, dermatovenerolog.Dermatolog: Ovo je najbolja zaštita kože letiZa letovanje su neophodne i pripreme, ali i po povratku."Oni koji imaju alergije na sunce trebalo bi da se pripreme preparatima koji u sebi sadrže beta karoten, a na moru da koriste visoke faktore - SPF 50+. Po povratku sa letovanja koža može biti suvlja, pa se savetuje korišćenje hidrantnih losiona", objašnjava dermatovenerolog Olga Osipov.   

Svet

Evropska komisija podržala zabranu kaveza u uzgoju životinja

Evropska komisija obavezala se danas da će raditi na donošenju zakona koji će zabraniti stavljanje domaćih životinja u kaveze.Današnji korak EK dočekan je kao istorjski za dobribit životinja, nakon što je više od milion građana Evrope potpisalo inicijativu za zabranu kaveza.Komisija se obavezala da će do 2023. godine izaći sa predlogom zakona za zabranu kaveza za domaće životinje u okviru tekuće revizije zakona o dobrobiti životinja, u ovkiru Strategije "od farme do viljuške"Iako će proces će biti naučno podržan od strane Evropske agencije za bezbednost hrane, krajnji cilj je kristalno jasan, poručila je evropska komesarka za zdravstvo Stela Kiriakides  - okruženje bez kaveza za milione životinja. Prema njenim rečima, plan je da zakon stupu na snagu od 2027. godine, s tim što su potrebne procene uticaja i fazno ukidanje.Predlog Komisije odnosi se na životinje koje su već obuhvaćene propisima o kavezima, a uključuje koke nosilje, krmače i telad, kao i druge životinje poput zečeva, kokoške,  prepelice, patke, i guske. Potez Evropske komisije dolazi kao odgovor na inicijativu građana Evrope "Kraj kaveznog doba", koja je prikupila više od milion potpisa koji pozivaju na prelazak na sistem uzgoja bez kaveza. Odluku Evropske komisije pozdravio je veliki broj civilnih organizacija.Međutim, kraj upotrebe kaveza zahtevaće radikalne promene u postojećim poljoprivrednim sistemima, što izaziva zabrinutost poljoprivrednih udruženja.Članica udruženja poljoprivrednika ECVC-a ( European coordinaton Via Campesina) Morgan Odi upozorila je da je neophodno da se uspostavi preko potrebna sicio-ekonomska podrška i zakonodavne mere kako bi takva promena bila održiva.Ona je naglasila da Komisija mora da se obaveže da će poljoprivrednicima omogućiti pravednije cene proizvoda, posebno ako se troškovi proizvodnje povećavaju u skladu sa zakonodavstvom EU.Komisija tvrdi da će poljoprivrednici biti podržani kroz različite mehanizme u novoj zajedničkoj poljoprivrednoj politici (CAP), kao što je novi instrument eko-šema, koji će poljoprivrednicima pomoći da unaprede objekte u skladu sa novim standardima.Komisija je takođe istakla da države članice mogu i da povlače sredstva iz Fonda za pravednu tranziciju kao podršku poljoprivrednicima. 

Srbija

Beko: Reciklažom do delova za kućne aparate

Kompanija Beko održala je virtuelnu konferenciju koja je bila posvećena posvećenu održivosti.Konferenciji su prisustvovali predstavnici medija, kao i Beko dugogodišnji partneri.Ovom prilikom predstavnici kompanije, sve prisutne upoznali su sa misijom održivosti brenda, a uz druženje u virtuelnoj ali i prijatnoj atmosferi bilo je reči i o tome na koji način Beko razvija inovativnu tehnologiju za proizvodnju uređaja koji smanjuju upotrebu energije, otpad i potrošnju. U sklopu ovog događaja bilo je organizovano i virtuelno predstavljanje sedam vodećih ekoloških proizvoda, koje proizvodi ova kompanija poput Beko **mašine za pranje i sušenje veša u čijoj je proizvodnji iskorišćena reciklirana pet ambalaža za nove plastične delove.Kompanija ulaže sve napore kako bi poboljšala ekološku perspektivu celog sveta. U vezi sa tim, Beko je uspeo da reciklira taloge od kafa, koji se u velikoj meri koriste, a nakon čije upotrebe ostaje nereciklirani otpad. Naime, u okviru samo jednog „BioCoffee“ espreso aparata ponovo su iskorišćeni ostaci od čak pet šoljica kafe, dok se u sastavu materijala od kojih se proizvode Beko ugradne rerne nalazi 5% plastičnog konca za ribarske mreže i 65% plastičnog industrijskog otpada.„BioCycle“ frižider predstavlja dobar primer održive ekologije, manji delovi potrebni za sklapanje frižidera poput vrata od ventilatora, proizvedeni su od 100% bioplastike, dok se posude za jaja prave od prirodnog otpada. Konkretno od ljuski samo ***pet jaja moguće je napraviti dve posude za jaja u frižideru. Kao i ostali kuhinjski aparati, za proizvodnju Beko ,,EcoTub’’ mašine za pranje i sušenje veša u poslednje dve godine iskorišćeno je približno 2,5 tone reciklirane plastike koja bi zavšila u morima i okeanima.Kompanija Beko podiže svest i o savesnoj kupovini jer su svesni činjenice da se ne može samo reciklažom otkloniti otpad. Na pomenutoj virtuelnoj konferenciji, predstavili su ****mašinu za pranje posuđa koja pri svakom korišćenju uštedi čak 28% deterdženta u odnosu na druge mašine iste namene. Ovu uštedu postiže tako što program mašine automatski dozira potrebnu količinu deterdženta pa samim tim je dozer potrebno puniti samo jednom u toku meseca. Na ovaj način se smanjuje kupovina plastičnih flaša sa deterdžentom i smanjuje se količina plastičnog otpada.Ovaj novi, ekološki prihvatljiv način proizvodnje dovodi do znatnog smanjenja emisije ugljen-dioksida. Naime, od početka ovog projekta 2017. godine, čak 58 miliona plastičnih boca je reciklirano sa smanjenjem emisije CO2 za skoro 2.200 tona.Takođe, čak dve decenije unazad, Beko je fokusiran na inovacije kako bi živote svojih kupaca učinio lakšim ali i zdravijim. Jednostavnost upotrebe i praktične tehnologije u proizvodima omogućili su da postanu najbrže rastući brend na evropskom tržištu, a dalji planovi kompanije jesu stvaranje održive budućnosti za sve.

Srbija

Inspekcija zabranila muziku kafiću na Dorćolu protiv koga se stanari bune mesecima

Inspekcija za zaštitu životne sredine Sekretarijata za inspekcijske poslove donela je rešenje kojim se zabranjuje upotreba muzičkih uređaja i emitovanje muzičkog programa u kafiću u Ulici braće Baruh u opštini Stari grad, saopšteno je iz ovog sekretarijata i objavljeno na sajtu Grada Beograda.“Nakon mnogobrojnih prijava uznemirenih građana iz ovog dela grada zbog prekomerne buke koja je emitovana iz spornog ugostiteljskog objekta, inspektor za zaštitu životne sredine ovog sekretarijata izvršio je nadzor na pomenutoj lokaciji i utvrdio prekoračenje dozvoljenih graničnih vrednosti buke propisanih Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini,” piše na gradskom sajtu.Beograd izgubio spor zbog buke u Cetinjskoj, odštetu plaćaju građani Reč je o kafiću "Why" protiv čije buke se stanari tog kraja bune već mesecima.Kako su pisali na društvenim mrežama, prijave su redovno slali i Komunlanoj miliciji, a buku su merili o svom trošku.Izašle komšije protiv WHY! ✊????Miran protest zbog buke! #mapabuke pic.twitter.com/IzOsRYqFWH— Jovana Đurović (@dietrologia_) June 26, 2021Kafiću u Ulici braće Baruh zabranjuje se upotreba muzičkih uređaja i opreme, kao i emitovanje muzičkog programa uživo u ugostiteljskom objektu sa iste adrese, navodi se u saopštenju.Osim toga, navedeni ugostiteljski objekat će biti uvršten u vanredna kontrolna merenja buke i biće predmet pojačane noćne kontrole inspektora ovog sekretarijata.

Lifestyle

Kako je zbog „fake news-a“ Roksandić stvorio dva ista remek-dela

Jedan pravi "fake news" s početka 20. veka uticao je da tada mladi vajar Simeon Roksandić izvaja dve identične skulpture koje do danas odolevaju - jedna u Beogradu, druga u Zagrebu.Tada nastavnik crtanja u Kragujevačkoj gimnaziji, Simeon Roksandić, za "Međunarodnu izložbu lepih umetnosti" u Rimu, tokom jednogodišnjeg boravka u italijanskoj prestonici i Minhenu, stvara skulpturu "Borba". Inspirisan drugom generacijom "nemačkih rimljana", stvara kompoziciju nadahnutu kako klasicizmom tako i antikom. Na izložbi u Rimu, "Ribar" dobija posebno izložbeno mesto, ali i pohvale od strane italijanskog kralja Viktora Emanuela III Savojskog što je skulpturi dodatno uticalo na renome. U to vreme, i javnost zainteresovana za kulturu u Kraljevini Srbiji počinje da govori pozitivno o Roksandićevom "Ribaru".Prepoznat kao delo dostojno nacionalnog kanona, javnost pozitivno reaguje na ideju da Narodni muzej otkupi za 12 hiljada dinara Roksandićevu skulpturu i postavi u park na gornjem Kalemegdanu, beleži dr Igor Borozan, istoričar umetnosti, u svom radu "Predstave identiteta u umetnosti i verbalno-vizuelnoj kulturi novog doba". Ne progovara, a zasmejava ljude širom svetaPoziv da učestvuje na velikoj Balkanskoj izložbi u Londonu 1907. godine Roksandić nije odbio. "Ribar" je trebalo iz Rima brodom da stigne do Londona, ali se to nije desilo. Naime, do Sime Roksandića stiže vest da je brod potonuo sa sve zlosrećnim "Ribarom". On u istom kalupu ekspresno pravi novi izlivak ne bi li stigao da je izloži u Londonu, ali kada je sve bilo gotovo, saznaje da prvobitni "Ribar" nije potonu i da je uspešno izložen na centralnom mestu u sali Srpskog paviljona.Tako se pojavljuje nepotrebni duplikat. "Zlosrećni ribar" imao je brata blizanca za koga se ubrzo zainteresovao grad Zagreb. Duplikat otkupljuje prestonica Hrvatske i postavlja je na Grič, kod Jezuitskog trga u Gornjem gradu gde se i danas nalazi.Postavljanje originalnog "Zlosrećnog ribara", odnosno prvog primerka, srpska javnost oduševljeno je pozdravila na Kalemegdanu krajem 1910. godine gde se i danas nalazi. Tada tridesettrogodišnjem Roksandiću ovom skulpturom otvorio se put slave. Već 1911. stvara "Dečaka koji vadi trn", a jednu od najpoznatijih "Dečak s razbijenim krčagom" na Čukur česmi, dvadeset godina kasnije, 1931. godine.Konak kneza Miloša više nikada neće biti isti 

Srbija

Matijević za 2,23 miliona evra kupio autobusku stanicu u Novom Sadu

Firma "MAT Real estate", koja je u većinskom vlasništvu biznismena Petra Matijevića, kupila je autobusku stanicu ATP Vojvodina, po ceni od 2,23 miliona evra i najverovatnije će je iznajmljivati, prenosi portal 021. Stanica koja se nalazi u Novom Sadu, od kada je izgrađena, nikada nije služila svojoj nameni.Autobuska stanica ATP "Vojvodina" bila je ponuđena na prodaju po ceni od 2.226.916 evra, što je za oko 700.000 evra manje u odnosu na prvu, neuspelu prodaju.Osim Matijevića, za autobusku stanicu na uglu Sentandrejskog puta i Puta novosadskog partizanskog odreda, bilo je zainteresovano i preduzeće "NES" iz Banja Luke, koje je dostavilo ponudu od 2.227.016 evra. Predstavnici kompanije "MAT Real estate" kratko su izjavili da će objekat verovatno dati u zakup nekom privrednom subjektu, kao i da on  neće biti stanica. Rekli su i da nemaju nameru da ruše taj objekat. "MAT Real estate" je već kupio deo imovine nekadašnjeg ATP "Vojvodina". Na jednoj od prethodnih prodaja, u vlasništvo kako se podseća Matijevića došao je novi servis, koji je kupljen za 1,45 miliona evra. Stanica je građena tokom 2005. i 2006. godine, kako bi bila nova međumesna stanica u Novom Sadu. Pošto projekat nikad nije zaživeo, njegov investitor Ilija Dević i dalje vodi borbu na sudovima.Autobuska stanica u V. Banji više neće naplaćivati različite cene staničnih usluga Prodaja stanice omogućava da se isplati samo deo preostalih potraživanja, jer ATP-u ostaje da isplati još oko 830 miliona dinara poveriocima prvog reda i 945 miliona dinara poveriocima četvrtog reda.Investitor Ilija Dević je 22. juna Privrednom sudu u Novom Sadu predao predlog za povlačenje oglasa prodaje autobuske stanice.On je tada naveo da "nakon prethodne prodaje kupci nisu ušli u posed, jer je prodaja obavljena nezakonito i predmet je sudskog spora". Pored toga, Dević je tražio i da se nadležni sudija izuzme iz predmeta. Dević je u martu saopštio kako se "priprema teren da kompleks ATP Vojvodina kupi neko kome će Grad Novi Sad dozvoliti da obavlja delatnost".Kako je tada naveo, iako je od početka imao svu potrebnu dokumentaciju za izgradnju i rad nove autobuske stanice i servisnog centra u Novom Sadu, već 14 godina traje serija sudskih procesa "sa ciljem da se ta investicija otme".Najnovija prodaja nove autobuske stanice u Novom Sadu bila je oglašena 24. maja ove godine.

Srbija

Poštanska štedionica i zvanično preuzima mts banku

Banka Poštanska štedionica i mts banka od sutra posluju kao jedna banka, pošto će Banka Poštanska štedionica pripojiti tu banku, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).Registracija ove statusne promene kod Agencije za privredne registre izvršena je danas, čime Banka Poštanska štedionica postaje pravni sledbenik svih prava i obaveza mts banke, koja je obrisana iz registra privrednih društava kod te agencije.Кako je Republika Srbija direktni i indirektni osnivač sa 100 odsto učešća u obe banke, realizacijom pripajanja država će ostvariti direktan uticaj u obliku efikasnije kontrole nad kapitalom banaka.Kako je ocenila NBS, pripajanje će imati i pozitivne efekte  u vidu povećanja broja klijenata putem ponude proizvoda i usluga obe banke kroz objedinjenu mrežu koja će pokrivati Srbiju, kao i razvoja i primene informacionih tehnologija neophodnih za razvoj novih proizvoda i usluga.Takođe, kako se navodi, dosadašnjim klijentima obe banke biće na raspolaganju svi proizvodi i usluge, koje su do sada nudile obe banke.Transakcija pripajanja obavljena je uz saglasnost Narodne banke Srbije s obzirom na to da je ocenjeno da su ispunjeni svi propisani uslovi, odnosno da je ovo pripajanje ekonomski opravdano i da će imati pozitivan uticaj na stanje na finansijskom tržištu u Srbiji, piše u saopštenju. Nakon pripajanja, Banka Poštanska štedionica će povećati svoje tržišno učešće u pružanju bankarskih usluga u Srbiji. Cilj sprovođenja statusne promene pripajanja jeste objedinjavanje poslova predmetnih banaka radi racionalizacije poslovanja i sinhronizacije poslovnih aktivnosti, kao i postizanja efikasnijeg procesa rada.

Vesti iz izdanja

Doba nade

Dok ceo svet traži inovativna rešenja za postpandemijski život, kod nas kao da se ništa nije desilo Sećate li se minulih meseci, koliko već minulih dana prošlog meseca, plastičnih pregr...

Vesti iz izdanja

Ommmmm………

Zakon privlačenja radi - osim usmeravanja na pozitivno, važno je i da ne zadržavaš negativno, u šta svakako spadaju i ljutnja i zavist. A kako? Prvo se smiriš tako što zamisli&sca...

Srbija

I dalje se plaća taksa za izgubljenu ličnu kartu

Novoj ekonomiji su se javili građani koji se žale da i dalje plaćaju taksu za objavljivanje u Službenom glasniku izgubljene lične karte, odnosno oglašavanje lične karte nevažećom, iako je najavljivano da će usvajanjem izmena Zakona o ličnoj karti prestati i obaveza naplaćivanja ove takse.Međutim, iako su izmene Zakona usvojene 27. maja ove godine, u skupštinskoj proceduri je odložen početak primene upravo člana koji se odnosi na ukidanje takse za oglašavanje.Zbog toga će građani koji izgube ili oštete ličnu kartu tek 1. januara prestati da plaćaju taksu u iznosu od 798 dinara za oglašavanje u Službenom glasniku.Foto: Printskrin - troškovi nakon izgubljene lične karteU odnosu na prvobitni tekst izmena, izmenjen je i član koji se tiče upisivanja adrese prebivališta jer je precizirano da će se adresa upisivati samo na one lične karte koje nemaju biometrijski čip. Do ove izmene je došlo kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova podnelo amandman na zakon koji je i izašao upravo iz ove institucije.Amandman je usledio neposredno nakon što je Nova ekonomija poslala MUP-u pitanja da li će predložene izmene koje su podrazumevale da se na svakoj ličnoj karti štampa adresa prebivališta značiti da će svi građani koji imaju čipovane lične karte od sada morati da ih menjaju prilikom promene adrese. Dobili smo odgovor da nismo dobro protumačili zakon, te da će sve ostati “po starom” za one koji imaju lične karte sa čipom.Međutim, nekoliko dana nakon toga amandam sa izmenama koje se tiču upravo ove nejasnoće koja je mogla da dovede u pitanje važeće lične karte, stigao je u Skupštinu. Zakon je na taj način prepoznao da nije potrebno da se na svaki obrazac lične karte (plastičnu karticu) upisuje adresa prebivališta, već da je to neophodno samo u onim situacijama kada je lična karta bez biometrijskog čipa.

Vesti iz izdanja

Strašna noć u savani

Kad je bilo oko jedan po ponoći, krenuše neki krici i jauci. Joj, panike! Sve mislim dolaze lavice i lavovi, sad će me pojesti, a posle dokrajčiti hijene. Rika ne prestaje. Zemlja se trese, neko se sa...

Vesti iz izdanja

U miru sa bližnjim svojim

Da, ali kako? Od svih problema sa kojima ljudi dolaze kod psihologa, verovatno više od polovine bi moglo da se svrsta u grupu „kako da izađem na kraj sa teškim ili komplikovanim ljudima u...

Vesti iz izdanja

Sine, da ti kupim domaći

Za ekspanziju privatnih časova nije kriva korona, ali smo dobili novi trend – onlajn privatne časove  Ako je obrazovanje u doba pandemije nečemu pogodovalo, onda je to tržište privatnih ča...