Najnovije

Vesti iz izdanja

Telekom srlјa u propast

U proteklih nekoliko godina Telekom Srbija je agresivnim nastupom na tržištu multimedijskih usluga i širenjem optičke mreže u potpunosti preokrenuo model poslovanja. Sa obelodanjivanjem finansi...

Srbija

Novi zakon o vodama: Uvođenje reda ili „rasprodaja prirodnih resursa“?

Vlada Srbije uputila je Narodnoj skupštini Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, gde se između ostalog predlaže da se vodno zemljište u javnoj svojini izuzetno može dati u zakup i neposrednom pogodbom, precizira širina priobalnog zemljišta kanala, reguliše vađenje rečnog nanosa. Vlada u novom zakonu predlaže, između ostalog, odredbu koja propisuje da se izuzetno neposrednom pogodbom vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup, što trenutnim zakonskom rešenjem nije propisano. Predlaže se da se vodno zemljište izuzetno može da dati u zakup neposrednom pogodbom u slučajevima: kada je to propisano posebnim zakonom, ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje (na primer na osnovu ugovora zaključenog sa javnim vodoprivrednim preduzećem i pribavljene građevinske dozvole na vodnom zemljištu su izgrađeni objekti malih hidroelektrana, vodozahvati ), direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, izabranom izvođaču radova,  radi vađenja rečnih nanosa za potrebe izgradnje objekata od značaja za Srbiju. Ukoliko izabrani izvođač radova nema licencu za obavljanje delatnosti vađenja rečnih nanosa, novim rešenjem je propisano da je dužan da za vađenje rečnih nanosa angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika sa odgovarajućom licencom za obavljanje delatnosti vađenja rečnih nanosa. Vodno zemljište u javnoj svojini ne može se davati u podzakup, navodi se u predlogu. U Predlogu Zakona dodat je i nov stav kojim se propisuje da visinu zakupnine vodnog zemljišta, u zavisnosti od delatnosti i plana postavljanja plutajućih objekata na teritoriji grada Beograda, određuje organ koji sprovodi postupak davanja u zakup vodnog zemljišta i da ne može biti niža od početne visine zakupnine utvrđene aktom Vlade. Rešenja predložena u ovom zakonu direktno utiču na javna vodoprivredna preduzeća i nadležni organ grada Beograda, s obzirom da  sprovode postupak davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini.Vlada Srbije zbog MHE predložila izmene Zakona o zaštiti prirodeU planu je i izmena koja precizira koji su objekti za korišćenje voda - objekti za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene. Predlaže se da su objekti za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene: zahvati iz vodotoka, bunara, kaptaže, kanala, jezera i brane sa akumulacijama, dren, drenažne galerije i drugo, cevovod, tunel, propust, dovodni i odvodni kanali, preliv, slapište, ispust i uređaji koji im pripadaju.Kako bi se otklonili problemi u primeni Zakona o vodama kada je u pitanju određivanje širine pojasa priobalnog zemljišta kanala, zakonom se vrši dopuna preciziranjem da širina pojasa priobalnog zemljišta kanala iznosi do pet metara.Zakonom o vodama nije isključena supsidijarna primena Zakona o opštem upravnom postupku, ali isti ne sadrži odredbu koja upućuje na supsidijarnu primenu tog zakona. Stoga se ovim zakonom dopunjuje Zakon o vodama sa jednom odredbom koja će na opšti način uputiti na supsidijarnu primenu tog zakona.U prelaznim odredbama ovog zakona je propisano da javnim vodoprivrednim preduzećima i drugim pravnim licima koji su upisani kao nosioci prava korišćenja na vodnim objekima danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje pravo korišćenja na tim vodnim objektima i vodnom zemljištu i konstituiše se pravo javne svojine Srbije, izuzev na kanalskoj mreži na teritoriji AP Vojvodine koja nije deo plovnih puteva, koja po zakonu kojim se uređuje javna svojina pripada AP Vojvodine. Cilj ovih izmena je, kako se navodi u predlogu,  preciziranje i dopuna pojedinih odredaba Zakona o vodama radi rešavanja uočenih problema u primeni tog zakona, poboljšanja postojećih zakonskih rešenja i stvaranja pravnih uslova za njegovo efikasnije sprovođenje u praksi.Takođe tu je i potreba da se Zakon o vodama uskladi sa odredbama drugih zakona, Zakona o inspekcijskom nadzoru, Zakona o opštem upravnom postupku, Zakona o prekršajima, Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o javnoj svojini.

Vesti iz izdanja

Zdravo seme sa tavana

Bračni par sa dvoje dece napustio je poslove u državnoj službi, vratili su se na dedino imanje, pronašli stare sorte semena i krenuli u proizvodnju zdravih žitarica. Prvo su želeli sebe da izleče od r...

Srbija

Novaston, Schneider Electric i Novkabel razvijaju IT oazu u Novom Sadu

Novaston platforma ekskluzivni je partner kompanijama Schneider Electric i Novkabel u razvoju najnovijeg poslovno-logističkog centra u Novom Sadu, a prvi projekat će biti rekonstrukcija nekadašnje industrijske hale Novkabela u visokotehnološki objekat od bruto 17.000 m2 površine, čije se otvaranje očekuje 2022. godine.CEO Novaston platforme Mia Zečević je ukazala da je ovaj projekat jedan od važnih koraka kompanije ka postizanju strateškog cilja – pozicioniranja na domaćem i regionalnom tržištu u sektoru poslovnog prostora i logistike. „Ovo je veoma značajan projekat za Novaston platformu koja učestvuje u celom procesu – od pronalaženja adekvatne lokacije, zatim uvezivanja investitora i klijenata (zakupaca), do projektovanja i realizovanja striktnih i najviših ekoloških i energetskih zahteva. Da ideja privlačenja novih IT stručnjaka i mladih inženjera ima potencijal potvrdila je globalna kompanija Šnajder elektrik (Schneider Electric), koja je pokazala interesovanje za tu lokaciju i odlučila da preseli svoj Razvojni centar u prvu od hala tog kompleksa.To je posebno značajno, imajući u vidu da će upravo ovaj objekat biti jedan od najsavremenijih u Srbiji, koji će potrebnu energiju obezbeđivati iz obnovljivih izvora“, izjavila je Mia Zečević. Novaston platforma strateški koordiniše ceo proces razvoja ovog modernog poslovno-logističkog centra putem konsultantske uloge u vezi sa projektovanjem, upravljanjem i promocijom projekta. Tako će rekonstruisani objekat nekadašnje hale Užare imati i savremena arhitektonska rešenja, poput galerije, duple staklene fasade i zimske bašte, a biće opremljen i najsavremenijim sistemima iz proizvodnog programa kompanije Schneider Electric u oblasti elektroenergetike. Takođe, biće izgrađen moderan Data centar po najstrožim bezbednosnim standardima, jer se u Novom Sadu, između ostalog, kreira ADMS (Advanced Distribution Management Software) - napredni softver za upravljanje elektronergetskim mrežama širom sveta. Istovremeno, da bi ova rekonstrukcija bila u skladu sa ovim delom istorijsko-ekonomskog identiteta Novog Sada, nasleđeni park unutar kompleksa će biti očuvan i obogaćen novim drvećem i zelenilom. Fabrika optičkih kablova Novkabel je skoro sto godina bila jedan od ekonomskih simbola grada i svojevrsna preteča IT industrije. Ovom rekonstrukcijom nekadašenje hale Užare počeće oživljavanje kompleksa koje će u budući poslovno-logistički centar privući i druge kompanije.

Srbija

Šta nam sve donosi Zakon o digitalnoj imovini?

Najvažniji razlozi za donošenje Zakona o digitalnoj imovinu su: - Regulisanje tržišta digitalne imovine, u cilju njegovog unapređenja i razvoja, s jedne strane, i sprečavanja zloupotreba digitalne imovine u kriminalne svrhe, - Omogućavanje finansiranja pomoću investicionih tokena, - Unapređenje i razvoj tržišta kapitala korišćenjem digitalne tehnologije- Jačanje okvira za borbu protiv zloupotreba na tržištu digitalne imovine, kao i pranja novca i finansiranja terorizma. 

Svet

Luka Bar i Ziđin najavili saradnju vrednu deset miliona evra

Akcionarsko društvo Luka Bar i kineska kompanja"Ziđin" iz Bora najavili su potpisivanje ugovora vrednog preko 10 miliona evra, prenose Večernje novosti. Prema tom ugovoru do kraja 2024. godine preko Luke Bar će se otpremiti skoro dva miliona tona bakra."U 2023. i 2024. godini, kao i narednim koje slede, samo sa poslovnim partnerom iz Bora imaćemo polovinu pretovara  koje je Luka ostvarivala u prošloj i prethodnim godinama", rekao je direktor Luke Bar Vladan Vučelić.Dodao je i da se očekuje poseta predstavnika druge kineske kompanije "HBIS" iz Smedereva, koja bi preko Luke Bar vršila pretovar rude gvožđa.Vučelić kaže i da će Luka Bar zadržati dobre odnose sa dosadašnjim partnerima, radiće na punoj valorizaciji Slobodne zone, kao i na koncesiji kamena sa brda Volujica, koju je dobila.Naglašava da najavljeni ugovori potrvrđuju da će luka ući u stabilnu zonu poslovanja, i pored toga što na jadranskoj obali ima veliku konkurenciju.Bor: Radnici "Ziđin kopera" nastavljaju pregovore o kolektivnom ugovoru "U godinama koje slede moramo  slati dobre poruke iz Luke Bar koje će značiti sigurnost biznisa za partnere. Svaka druga poruka koja se bude slala ugroziće postignute rezultate Luke Bar", kazao je Vučelić.Direktor AD Luka Bar svim radnicima je čestitao 115 godina postojanja kompanije. Podsetio je da je 2020. godina bila teška i opterećena pandemijom korona virusa.Međutim, za Luku Bar 2020. je bila i jedna od najuspešnijih godina u istoriji njenog poslovanja, kako po obimu pretovara i ostvarenim finansijskim rezultatima.

Srbija

Inspekcija utvrdila prekoračenje prekovremenog rada u „Aptivu“

Inspektori rada su prilikom nadzora u fabrici “Aptiv” utvrdili su prekoračenje prekovremenog nedeljnog rada, a po Zakonu o radu inspektori inspekcije za rad pokrenuli su prekršajni postupak zbog navedene nepravilnosti, potvrdio je za Rešetku načelnik Jablaničkog okruga Miloš Ćirić.Prema Zakonu o radu novčana kazna od 600.000 do 1.500.000 dinara predviđena je za poslodavca u slučaju nepoštovanja ovih obaveza."Članom 53 regulisan je prekovremeni rad koji je dozvoljen ukoliko se organizuje u skladu sa zakonom. Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena iz opravdanih razloga, ali pri tom treba da vodi računa o načinu preraspodele radnog vremena tako da to bude u skladu članom 57 i 60 Zakona o radu. Rad noću je dozvoljen uz poštovanje određenih uslova iz člana 62 Zakona o radu. Isto, rad u smenama može da se organizuje samo u skladu sa zakonom (član 63)", objašnjava se na portalu Moj savetnik. Portal Rešetka podseća da je veliki broj radnika u fabrici "Aptiv" i dalje negoduje "u tišini" zbog odluke rukovodstva kompanije da im produži radno vreme i uvede dnevne smene na 12 radnih sati. Pojedini su Rešetki javili da uprava fabrike ne prestaje da krši zakon, te da su im za ovu nedelju napravili novi raspored po kojem će raditi 72 sata nedeljno.Kako tvrdi sindikalac iz "Aptiva" Marko Todorović, veliki broj radnika iz ove fabrike je na bolovanju zbog novog uvedenog radnog vremena."Tog petog radnog dana u nedelji, na posao se odazvalo samo 30 odsto radnika. Ljudi su iscrpljeni, normalno je da bojkotuju rad", kaže Todorović.Inspekcija rada, kako je kazao Ćirić za Rešetku, neće niti su pozvani da učestvuju na ovom sastanku."Inpekcija rada je kontrolni organ i nema ingerencije u pregovorima",  objašnjava načelnik okruga.

Srbija

APR: Danas ističe rok za dostavljanje redovnih finansijskih izveštaja

Agencija za privredne registre (APR) obaveštava pravna lica i preduzetnike koji primenjuju Zakon o računovodstvu, a još uvek nisu sastavila i dostavila svoje redovne godišnje finansijske izveštaje sa odgovarajućom dokumentacijom za 2020. godinu, da rok za njihovo dostavljanje ističe u danas u ponoć.Zaključno sa nedeljom, 27. juna, 250.000 obveznika je ove izveštaje dostavilo na jedan od sledećih načina:- oko 191.000 - istovremeno sa podacima za statističke potrebe,- skoro 29.000 dostavilo je izjave o nektivnosti,- više od 30.000 je dostavilo svoje izveštaje samostalno.Kao i svih ranijih, i ove godine se očekuje da veliki broj obveznika svoje izveštaje pripremi i dostavi poslednjeg dana roka, zbog čega je Agencija za sredu, 30. juna, do ponoći, obezbedila dežurstva u Registru finansijskih izveštaja i Servis desku, radi pružanja stručne pomoći u vezi sastavljanja i dostavljanja finansijskih izveštaja i tehničke podrške obveznicima.Na internet stranici Agencije, u okviru Registra finansijskih izveštaja, mogu se pronaći sve relevantne informacije odnosno instrukcije u vezi sa dostavljanjem redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja, u formi pravila, tehničkih i korisničkih uputstava, kao i video uputstava, a eventualna sporna pitanja mogu se slati na sledeće elektronske adrese, i to:- za ažuriranje statusnih podataka ili podataka o zakonskom zastupniku potrebno je uputiti reklamaciju na elektronsku adresu obveznicifi@apr.gov.rs,- za rešavanje pitanja u vezi primene PIS FI sistema, njegovog pristupa ili problema sa potpisivanjem, korisnici se mogu obratiti na elektronsku adresu sd@apr.gov.rs i- za dodatna pitanja i objašnjenja u vezi dostavljanja izveštaja koja ne možete naći na ovoj internet stranici i u korisničkim uputstvima za sastavljanje i dostavljanje izveštaja, na raspolaganju je mejl adresa finizvestaji@apr.gov.rs.Informacije o prijemu i obradi svih vrsta izveštaja za 2020. godinu, obveznici mogu pratiti na ovoj internet stranici, u delu Finansijski izveštaji, link "Pretraga izveštaja za 2020. godine u postupku obrade"."I na kraju još jednom skrećemo pažnju korisnicima koji su izvršili uplatu naknade za obradu i javno objavljivanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja i propisane dokumentacije, da ne čekaju uparivanje naknade sa predmetom u posebnom informacionom sistemu Agencije, već da skeniranu uplatnicu prilože na predviđeno mesto u tom sistemu i dostave pripremljeni izveštaj", navodi se u saopštenju.

Srbija

Kome sve i koliko Srbija duguje?

Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj Srbija trenutno duguje 2,19 milijardi evra, približno visni duga koji imamo prema stranim vladama 2,66 milijardi evra, pišu Biznis i finansije. Na kraju prvog kvartala, ukupni javni dug Srbije je iznosio 28,1 milijardu evra ili 55,7% U bruto domaćeg proizvoda (BDP).Odnos javnog duga i BDP-a na kraju ove godine zavisiće od toga da li će se ispuniti projekcija Vlade da će privredni rast dostići 6%. Država se zadužuje za različite namene, a najviše prostora u medijima dobijaju pozajmice za infrastrukturne projekte – puteve, pruge, elektrane ili neizbežni beogradski metro.Još se ne zna koliko će koštati izgradnja metroa. U Zakonu o metrou i gradskoj železnici, koji je Skupština Srbije usvojila 20. maja, navodi se da je vrednost tih projekata procenjena na "oko šest milijardi evra", kao i da su "u toku pregovori sa bankama za što povoljnije uslove kreditiranja".Kada je reč o kreditima koje je Srbija uzimala od kineske Exim banke, kamatne stope se kreću se od 2 do 3%. Krediti Vlade Abu Dabija u lokalnoj valuti dirhamu koštaju nas 2,25 do 2,5%, odnosno 2% u dolarima.Turskoj Deniz banci za kredit u evrima za izgradnju puteva Novi Pazar-Tutin, Sremska Rača-Kuzmin i za most preko Save plaćamo 2,5% kamate.Evropskoj investicionoj banci (EIB) za kreditiranje izgradnje "Autoputa mira" od Niša do Merdara Srbija će plaćati kako odabere: EIB nudi varijabilnu kamatnu stopu po formuli šestomesečni EURIBOR plus 1%, uz mogućnost da se kamatna stopa fiksira ako se proceni da je to povoljnija opcija sa stanovišta upravljanja javnim dugom.Arsić: Privreda Srbije u prvom kvartalu solidna, javni dug ide na oko 60 odsto "U Srbiji su prisutne međunarodne finansijske institucije poput EIB, IBRD ili Svetske banke, koje investiraju u projekte koji treba da povežu evropske regione preko Srbije, ali imamo i situaciju da se grade putevi koji su pre politički nego ekonomski opravdani”, kaže direktor ekonomske istraživačke jedinice LIBEK-a Mihailo Gajić.Prema njegovim rečima, bilo je opravdano zaduživati se bilateralno u periodu od 2012. do 2016. godine, kada smo imali visok javni dug i plaćali po 2 do 3% kamate Azerbejdžanu, Rusiji ili Kini, dok su nas evroobveznice koštale i do 7,5% godišnje."Od pre pet godina, međutim, udeo javnog duga u BDP stagnira ili se smanjuje i ulazimo u fazu ekonomskog rasta, a to se toliko odrazilo na cenu evroobveznice da je poslednja emisija nosila prinos od 1,92%, niži od povoljne kamate kineske banke. Zašto bismo onda uzimali kredite bilateralno?", kaže Gajić.Prema njegovom mišljenju, država trenutno nije u problemu u smislu da je pred bankrotom, a ima i visoke prognoze ekonomskog rasta. Međutim dodaje da je "pitanje gde bismo bili posle dve ili tri godine vođenja loše fiskalne politike, sa visokim deficitima kakvi su planirani rebalansom budžeta, i sa velikim zaduživanjem".

Svet

Majkrosoft omogućio testiranje Windows 11

Kompanija Microsoft svoju prvu verziju novu verziju svog operativnog sistema za računare Windows 11, objavio je portal The verge. Na stranici za testiranje softvera Windows Insiders trenutno mogu da se pregleda opcija Start Menu, kao i novi Microsoft Store.Ovaj pregled takođe sadrži i ažuriranu programsku opciju File Explorer koja uprošćava upravljanje datotekama, kao i većinaStart Meni zajedno sa zaobljenim uglovima u celom OS-u i poboljšanjima centra za obaveštenja, odlivima jačine zvuka i još mnogo toga. Ako vaš računar ima akcelerometar, zaključani ekran sistema Vindovs 11 takođe će sadržati efekat paralaksnog kretanja.Nove teme poboljšanja mračnog svetlog režima rada takođe su deo ovog pregleda, zajedno sa novom funkcijom vidžeta. Sve nove teme Glow, Captured Motion, Sunrise kao i Flow dizajnirane su u skladu sa trakom zadataka (taskbarom), a korisnicima su dopstupni i novi zvučni efekti.Majkrosoft uvodi "dark mode" u svoj najpopularniji program? Ipak, korisnicima nije na raspolaganju pregled nekih novina u Windows-u 11 poput Microsoft Teams i Android aplikacije, koji će se pojaviti u kasnijim verzijama pregleda, nakon usavršavanja.Moguće je pogledati i funkcije Snap Grupe, kao i Snap Laiouts, za poboljšanje multitaskinga na različitim veličinama ekrana. One su korisne posebno kada korisnici korisdte više monitora.Microsoft je takođe objavio i pregled svog osveženog programskog paketa Office u kome su dostupne mraćne i svetle radne pozadine, kao što je ranije najavljeno.Ako ste zainteresovani za testiranje nove verzije Windows-a, neophodna je registracija na platformi Windows Insiders, koja se nalazi na sledećem LINKU.

Srbija

Oglašena prodaja Krušik-plastike, Jadrana i Severtransa

Ministarstvo privrede je objavilo javni poziv za prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem radi prodaje kapitala AD Krušik-plastika iz Osečine, Jadran AD za ratarstvo iz Nove Gajdobre i prevoznika AD Severtrans iz Sombora.AD Krušik-plastika je preduzeće koje bavi proizvodnjom proizvoda od plastike. Ono je u većinskom vlasništvu države (66,1%), a akcije poseduje i Registar akcija i udela (20,4%), Fonda za razvoj Republike Srbije (8%), PIO fonda (2,1%), Akcionarskog fonda (1%) i ostalih akcionara (2,2%).Privatizaciji društvenih preduzeća i dalje se ne nazire kraj Na prodaju se akcije koje se nalaze u javnom vlasništu, što je 97,7 odsto. Početna cena za kupovinu akcija AD Krušik-plastike je 5,8 miliona evra, a rok za podnošenje ponuda 16. avgust.Ministarstvo je početkom 2021. godine već pokušalo da proda Krušik-plastiku, ali nije prispela nijedna ponuda.Akcije Jadrana AD za ratarstvo su u 99,7% vlasništva Registra akcija i udela, dok ostatak akcija pripada fizičkim licima.Početna cena za prodaju državnih akcija Jadrana je 3,2 miliona evra, a rok za dostavljanje ponuda je 27. avgust.Srpsko-kineski industrijski park gradiće se na PKB-ovom zemljištu Akcije AD Severtransa, koji se bavi prevozom putnika, su u vlasništvu Registra akcija i udela (41%), Grada Sombora (16,9%), Akcionarskog fonda AD Beograd (0,8%), Republike Srbije (0,8) i ostalih akcionara (40,7).Javni poziv se odnosi na prodaju svih akcija koje u javnom vlasništvu što je 59,3 ukupnog kapitala. Početna cena je 64,8 hiljada evra, a ponude se podnose do 3 septembra.