Najnovije

Svet

Većina zaposlenih u švajcarskoj banci trajno u hibridnom modelu rada?

Šcajcarska investiciona banka UBS planira da trajno omogući hibridni model rada za oko dve trećine zaposlenih, piše Fajnenšel tajms. Kako navode izvori upoznati sa planom banke, ovaj potez predvođen je od strane izvršnog direktora Ralfa Hamersa i njegovih top menadžera. U internoj poruci koja je poslata zaposlenima, a u koju je Fajnenšel tajms imao uvid, piše da UBS posvećen tome da zaposlenima ponudi fleksibilnost u rada, koji podrazumeva kombinaciju rada od kuće i iz kancelarije, tamo gde radne pozicije, zadaci i lokacija dozvoljavaju.Švajcaraska banka je odlučila da samo zaposleni čije radne obaveze zahtevaju prisustvo u kancelarijama, kao što su trgovci ili osoblje u predstavništima banke, neće imati mogućnost fleksibolnog rada, ili će ona biti minimalna. Interna analiza, koja je obuhvatila 72.000 zaposlenih širom sveta, pokazala je da je otprilike dve trećine radnika zaposleno na pozicijama koje dozvoljavaju hibridni ređim, navode izvori upoznati sa situacijom u UBS-u.Uprkos tome što je zaposlenima ponuđen i rad od kuće, nekim događajima, prema dogovoru sa mendžmentom, moraće da prisustvjuju iz kancelarija. Plan švajcarske banke u suportnosti je sa odlukama nekoliko banki u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući JP Morgan chase, Goldman saks, Morgan Stenli koje su zaposlenima u Njujorku naredile povratak u kancelarije. Posle više od godine dana u kojoj je većina bankara radila iz kućnih kancelarija, za kuhinjskim stolom, odluka UBS-a može biti znak razlike u radnim praksama američkih i evropskih banaka koje se ostale kao nasleđe koronavirusa. UBS, međutim, nije naveo datum kada zaposleni treba da se vrate u kancelarije. 

Lifestyle

U Inđiju, na kafu kod Kelta

Kako je izgledalo keltsko selo, kako kuće u kojima su živeli, a kako njihove zanatske radionice, moći će da saznaju posetioci Keltsko sela, tematske turističke atrakcije, koja se u Inđiji otvara 3. jula.Ovaj kompleks zabavno-edukativnog karaktera namenjen je pre svega deci, a inspirisan je životom Kelta na ovim prostorima pre oko 2300 godina.Razlog zbog čega se baš u Inđiji nalazi rekonstrukcija keltskog naselja je to što je su značajni arheološki nalazi vezani za život Kelta pronađeni na oko 60 lokaliteta na teritoriji ove opštine, kažu u odgovoru za Novu ekonomiju iz Turističke organizacije Inđije.Unutar kompleksa je nekoliko tipova keltskih kuća, pokrivenih trskom i napravljenih od drveta i blata, koje predstavljaju autentična keltska domaćinstva i zanatske radionice."U jednoj od kuća smešten je i mini muzej sa interesantnim eksponatima, baziranim na materijalnim ostacima keltskog plemena Skordisci na području Srema", kažu iz Turističke organizacije Inđije.Posetioce Keltskog sela dočekivaće kostimirano osoblje i stručni vodiči, a biće organzovane i brojne radionice i različiti sadržaji na otvorenom.Radno vreme kompleksa biće subotom i nedeljom od 9.00 do 20.00 časova, dok će radnim danima posete biti moguće za organizovane grupe posetilaca uz prethodnu najavu.

Srbija

Bor: Radnici „Ziđin kopera“ nastavljaju pregovore o kolektivnom ugovoru

Ministarstvo i održao sastanak sa predstavnicima kompanije došlo je do dogovora da kompanija sa pravilnikom o radu koji je stupio na snagu 23 juna stavi van snage i donese pravilnik o radu koji će da se drži ista prava koja smo imali u kolektivnom ugovoru koji je inače istekao 21 juna ove godine očekujemo pismenu potvrdu poslodavca da protest od ponedeljka zamrznemo znači pregovori o zaključenju kolektivnog ugovora se nastavljaju uz prisustvo predstavnika resorni ministarstava Znači ostaju ista prava zaposlenima do daljnjeg.

Srbija

Ministarstvo godinama najviše novca za besplatne udžbenike daje Kletu

Ministarstvo prosvete je samo od 2019. godine izdavačkoj kući Klet dala skoro 785 miliona dinara za kupovinu besplatnih udžbenika. Povezanim firmama Novi Logos i Freska u istom periodu otišlo je još ukupno 389 miliona dinara. Na taj način Ministarstvo je na tri pomenute firme potrošilo skoro 60 odsto ukupnog novca datog za besplatne udžbenike. koje dobijaju deca iz socijalno ugroženih porodica kao i svako treće i naredno dete u porodici. U konkursknoj dokumentaciji 2020. godine :Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prikupilo je podatke o izabranim udžbenicima i durigm nastavnim sredstvima (u daljem tekstu: udžbenicima) koji mogu biti predmet nabavke, a koje su izabrale škole u skladu sa Zakonom i koje će koristiti u školskoj 2020/2021. godini. Prikupljanje podataka realizovano je preko posebne aplikacije Ministarstva u okviru infomracionog sistema "Dositej" i to za predmete za koje se prema Odluci Vlade nabavljaju besplatni udžbenici. Na jesen 2019. godine besplatni udžbenici su nabavljani u dva navrata, odnosno druga nabavka je dobavljalja udžbenike koji su nedostajali nakon prvog tendera. U junu 2021. Godine Ministarstvo prosvete je ponovo sprovelo javnu nabavku bepslatnih udžbenika. Ovoga puta Klett je bio dobavljač ne samo za udžbenike koje izdaje ova kuća već i za udžbenike koje izdaju Freska, Novi LogosMinistarstvo prosvete je obustavilo nabavku udžbenika koje izdaju Albas i The English Book zbog toga što su ove izdavačke kuće ponudile cene koje su bila iznad procenjene vrednosti.

Srbija

U sredu naučni skup o novim trendovima u IT industriji

Društvo za informatiku Srbije saopštilo je 30. juna 2021 u 11:00 organizuje naučno stručni skup "Informatika 2021". Skup će se zbog pandemije održati u hibridnoj formi: u sali 3 Privredne komore Srbije, kao i u onlajn formi.Svi koji naučnom skupu žele da prisustvuju onlajn, mogu to da urade putrem sledećeg LINKA.Naučno predavanje na temu "Izazovi Event Sourcing pristupa" će održati profesor Slađan Babarogić, sa Fakulteta organizacionih nauka (FON).  U poslednje dve dekade, kako se objašnjava došlo je do značajnog pozitivnog pomaka u  razvoju softvera, softverskih arhitektura, novih programskih jezika, softverskih alata i tehnologija."Primena Model-Driven (MDSD) pristupa u industriji 4.0 – namenski jezik za modelovanje procesa proizvodnje" tema je naučnog predavanja profesorke Slavice Kordić sa  Fakulteta tehničkih nauka (FTN). Biće reči o jednom namenskom jeziku (Domain Specific Modeling Language - DSML) pod nazivom MultiProLan, koji je namenjen modelovanju proizvodnih procesa.Stručno predavanje  "Nadzor i upravljanje u Data centru"će održati Miodrag Nikolić iz domaće kompanije "Comtrade Distribution". Biće reči o obradi i čuvanju podataka koja se obavljaju u savremenim Data centrima u kojima se za to koriste najnovije informacione tehnologije.Koliko je čuvanje podataka važno govori i činjenica da rada Data centra tokom samo jednog  minuta košta 5.600 dolara. Kako bi se predupredili ti troškovi i problemi zbog prekida rada u Data centru, razvijen je Jedinstveni sistem za automatski nadzor i upravljanje u data centru.Miodrag Nikolić će posebno prikazati sistem "Fujitsu software infrastructure manager", dodaju organizatori.Šta mislimo o zakonu nećemo više kuckati samo na mrežama

Srbija

Er Srbija ponovo leti do Pule

Er Srbija je najavila će od 11. jula ponovo uspostaviti avio-saobraćaj na relaciji između Beograda i Pule. To će biti njena treća destinacija na Jadranskoj obali u Hrvatskoj, pored Dubrovnika i Splita.Planirano je da se letovi ka popularnom letovalištu u Istri obavljaju tokom letnje sezone, do 12. septembra, dva puta nedeljno četvrtkom i nedeljom, a avio-karte su već u prodaji."Naši putnici lako mogu stići iz Pule do obližnjih atraktivnih letovališta, što im dodatno proširuje mogućnosti prilikom planiranja i organizacije odmora", izjavio je Boško Rupić, viši menadžer prodaje u Er Srbiji.Red letenja na ovoj ruti kako se navodi kreiran je tako da pruža pogodne konekcije sa brojnim destinacijama iz mreže srpske nacionalne avio-kompanije.Srpska nacionalna avio-kompanija je od 2008. godine saobraćala do Pule tokom svake letnje sezone, osim 2020. kada letovi nisu realizovani zbog pandemije korona virusa.Građani Srbije mogu da uđu u Hrvatsku sa svim primljenim vakcinama protiv Covida 19. Potrebno je da je od primanja druge doze vakcine prošlo najmanje dve nedelje.U Hrvatski se može i sa negativnim PCR, kao i negativnim antigenskim testom, koji nisu stariji od 72 sata.Er Srbija priprema više od 800 čarter letova tokom letnje sezone

Svet

Amazon i Gugl pod lupom zbog lažnih recenzija

Kompanije Amazon i Gugl su pod istragom zbog zabrinutosti da bi lažne recenzije proizvoda na njihovim veb sajtovima  mogle da dovedu kupce u zabludu, prenosi BBC.Uprava za konkurenciju i tržište (CMA) Velike Britanije zabrinuta je zbog mogućnosti da "preduzeća koja poštuju zakon", a koja prodaju preko Amazona i Gugla mogu da izgube od firmi koje se koriste lažnim preporukama. I Amazon i Gugl bi mogli bi da se suoče sa sudskim postupkom zbog kršenja zakona o potrošačima. Obe kompanije tvrde da imaju i resurse i propise koji sprečavaju lažne recenzije. Kupovina preko Interneta porasla je tokom pandemije, nakon što je došlo do zahteva za zatvaranjem "neesencijalnih" prodavnica. "Naša briga je da bi milioni onlajn kupaca mogli da budu dovedeni u zabludu čitajući lažne kritike, a potom trošeći novac na osnovu tih preporuka", rekao je izvršni direktor CMA Andrea Kosčeli.Takođe, kako je rekao, jednostavno nije fer ako neka preduzeća mogu da lažiraju recenzije sa pet zvezdica kako bi svojim proizvodima ili uslugama dali na značaju, dok, sa druge strane,  preduzeća koja poštuju zakon gube."Važno je da ove tehnološke platforme preuzmu odgovornost, a mi da budemo spremni da preduzmemo mere ako utvrdimo da kompanije ne rade dovoljno", rekao je Kosčeli. Upravu zabrinjava  pitanje da li Amazon i Gugl "čine dovoljno"  da "otkriju lažne i obmanjujuće recenzije ili sumnjive obrasce ponašanja".Sumnjivo je, na primer, da isti korisnici ocenjuju iste proizvode i kompanije u slično vreme. Navodi se i slučaj kada sadržaj recenzije ukazuje na to da je onaj koji je piše za to dobio novac ili neki drugi podsticaj.CMA takođe ispituje da li Gugl i Amazon istražuju i uklanjaju lažne i obmanjujuće recenzije, kao i kakve sankcije izriču korisnicima.

Srbija

Novi konkurs za master studije veštačke inteligencije

Ministarstvo prosvete je raspisalo javni konkurs za izbor dva master studijska programa iz oblasti veštačke inteligencije, odnosno mašinskog učenja.Na konkurs mogu da se prijave državni univerziteti i fakulteti, a koji već imaju osnovne i master studijske programe iz oblasti Računarske nauke i Elektrotehničko i računarsko inženjerstvo.Srbija osniva institut za veštačku inteligenciju Na izabranim studijskim programima Vlada će u školskoj 2022/2023. godini finansirati 20 studenata po jednom studijskom programu. Studijski programi koji budu izabrani će dobiti novčanu nagradu, kao i sredstva za pripremu materijala za akreditaciju i plaćanje naknade Nacionalnom telu za akreditaciju.Fakultet, odnosno univerzitet, čiji program bude izabran će biti u obavezi da ga izvodi za najmanje dve generacije studenata, počev od školske 2022/2023. godine.Veštačka inteligencija rešava brojne probleme, ali donosi i rizike Ministarstvo prosvete je u toku prošle godine već sprovodilo konkurs za izbor master programa iz oblasti veštačke inteligenicje. U novembru je objavljeno da su izabrani programi na Fakultetu tehničkih nauka i Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu i na Univerzitetu u Kragujevcu.Prvi studenti na prošlogodišnje izabranim studijama trebalo bi da se upišu na jesen ove godine. Vlada će takođe finansirati školovanje 20 studenata na svakom programu, a fakulteti su u obavezi da program održavaju za najmanje dve generacije studenata.

Lifestyle

Na današnji dan: Marija Kiri doktorirala fiziku

Na današnji dan pre 108 godina, 25. juna 1903. godine, Poljakinja i dobitnica Nobelove nagrade Marija Skłodovska Kiri odbranila je svoju doktorsku disertaciju o radioaktivnim supstancama. Disertacija je odbranjena na Univerzitetu Sorbona u Parizu, a Kiri je tada postala prva žena u Francuskoj koja je stekla doktorat iz fizike.Davne 1903. godine ispitna komisija na Sorboni saoštila je da su nalazi Kirijeve, uključujući određivanje atomske težine hemijskog elementa radijuma, predstavljali najveći naučni doprinos koji je ikada dat u jednoj  doktorskoj tezi.Tri člana komisije koja je odlučivala o doktoratu, bila su dva buduća nobelovca: Gabrijel Lipman dobitnik Nobela za fiziku 1908, kao i Henri Muason koji je dobio Nobela za hemiju 1906. godine.Službeni naziv doktorske teze Marije Kiri je "Istraživanje radioaktivnih supstanci".Poljsko-francuska naučnica rođena je u Varšavi 1867, a umrla u Salanšu 1934. godine. Iste godine kada je odbranila doktorat iz fizike za tu naučnu oblast je dobila Novelovu nagradu, zajedno sa svojim suprugom Pjerom Kirijem, takođe fizičarem.Njihova kćerka Irena Kiri takođe se bavila naučnim radom u hemiji i fizici, zajedno sa svojim mužem Žanom Frederikom Žolijom Kiri. Sa njima je tokom svog boravka u Francuskoj od 1935. godne sarađivao i jugoslovenski fizičar, Pavle Savić.Savić je takođe bio nominovan za Nobela, ali nagrada zbog Drugog svetskog rata tada nije dodeljena.Drugu Nobelovu nagradu Marija Kiri je dobila za hemiju 1911. godine.Poljska želi da kupi letnjikovac Marije Kiri u Parizu i pretvori ga u muzej

Svet

Bloomberg: Kompanijama za kriptovalute nedostaju stručnjaci

Kompanije za kriptovalut, koje posluju širom sveta, tvrde da kubure sa nedostatkom pravih stručnjaka, dok im se istovremeno povećava obim posla. Pomama za digitalnim valutama trenutno vlada među najvećim svetskim finansijskim institucijama, piše Bloomberg.Uprkos povlačenju tržišta kriptovaluta tokom maja, njihova ukupna tržišna vrednost porasla je za 400% tokom 2020. godine na oko 1,4 biliona dolara.Zbog toga su tradicionalne finansijske kompanije, poput Goldman Sachs Group Inc, Bank of Nev Iork Mellon Corp i DBS Group Holdings Ltd počinju da nude usluge i trgovinu kriptovalutama.U međuvremenu, bezre poput CME Group Inc proširuju ponudu kripto derivata, pa sve to pomaže sazrevanju te klase imovine.Sve to utiče na nedostatak stručnjaka u kripto kompanijama kojima su potrebne desetine ili stotine novih radnika kako bi proširile svoje poslovanje.Binance, koja predstavlja najveću svetsku kripto berza, traži 370 novih radnika putem Linkedina.Njujorška kompanija za kupovinu kriptovaluta Gemini planira da poveća broj svojih radnika u Singapuru na 50 do decembra. Cripto.com iz Hong Konga, trenutno traži više od 200 novih stručnjaka, od kojih bi preko polovine radilo u Aziji.Ko bude želeo da trguje kriptovalutama, moraće da izvadi licencuPayPal uskoro omogućava slanje i primanje kriptovaluta Mnogim kompanijama koje se bave kriptovalutama zapravo i nije bitno gde im zaposleni žive, upravo zbog mogućnosti da rade od kuće.Interesovanje za obavljanje takozavnih kripto poslova poraslo je za oko pet do deset puta u poslednjih devet meseci, prema podacima agencije za zapošljavanje Cripto Recruit, pa na jedno radno mesto konkurišu stotine kandidata.Ipak, pronalaženje kandidata sa iskustvom nije lako može da bude teško, pa kompanije menjaju kriterijume za dobijanje posla. Katkad navode da je za valjane kandidate dovoljna jedna ili dve godine iskustva na radu u kriptoposlovima.Kompanija Gemini, na primer, u narednih godinu planira širenje na tržišta Hong Konga i Australije. Kako bi privukla talentovane ljude nudi im neograničen odmor, kao i podelu dobiti od prodaje kriptovaluta.Druge kompanije, poput Binance-a, na primer, traže kandidate stručne u bankarstvu i fintech-u (spoj kvalifikacija u biznisu i tehnološkim dostignućima).

Svet

Rio Tinto navodno krio uništenje aboridžinskog nasleđa iz ledenog doba

Kompanija Rio Tinto nije uspela da zaštiti 18.000 godina stare artefakte oko rudnika Marando u Australiji koji pokazuju kako su ljudi živeli tokom poslednjeg ledenog doba, tvrdi jedna australijska grupa Aboridžina, prenosi Rojters.U saopštenju grupe "Vintvari guruma aboridžinal korporejšn" (WGAC) navodi se da je to samo deo destrukcije koju "rudarski gigant" taji decenijama. Ova grupa navodi da uprkos obećanjima da će poboljšati načine na koji šitii nasleđe domorodaca nakon što je prošle godine uništio stare aboridžinske pećine,  Rio Tinto nije bio iskren povodom unuštavanja nasleđa devedesetih godina u rudniku gvozdene rude kojem lokalni Aboridžini još uvek nemaju pristup.Tvrdnje grupe WGAC odnose se na različita nalazišta u istom regionu, oko rudnika gvozdene rude Marando. Grupa WGAC navodi da je saznala da su materijali stari najmanje 18.000 godina i drugi predmeti bačeni u gomilu smeća u Darvinu u Australiji.Rušenje aboridžinskih pećina posledica “loših odluka” Rio Tinta Izvršni direktor kompanije "Rio Tinto Iron Ore" Simon Trot rekao je da kompanija nije ponosna na mnoge delove istorije u rudniku Marando i izvinio se, zbog prošlih radnji, tradicionalnim vlasnicima zemlje, ljudima Istočne Gurume. "Znamo da nas čeka još mnogo posla kako bismo ispravili neke od ovih istorijskih grešaka", rekao je on. Trot u izjavi nije govorio o konkretnim tvrdnjama koje je domorodačka grupa iznela. Rio je odbio da komentariše dalje od ove Trotove izjave.Rudarstvo u Australiji je industrija koja se ne ponaša odgovrno i industrija kojoj je potreban bolji nadzor u zaštiti nasleđa i sklapanju sporazuma, piše u saopštenju "Vintvari guruma aboridžinal korporejšn" (WGAC).Aboridžinske prećine koje je uništio Rio Tinto i dalje bez zaštiteAboridžinske prećine koje je uništio Rio Tinto i dalje bez zaštiteAboridžinske prećine koje je uništio Rio Tinto i dalje bez zaštite

Srbija

Građanski preokret: Aljkava odluka o dozvoli za Linglong u Zrenjaninu

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine nedavno je dao zeleno svetlo za izgradnju dela fabrike guma Linglong u industrijskoj zoni Zrenjanina. Udruženje Građanski preokret iz Zrenjanina, tvrdi da se nije pažljivo posvetio mišljenju javnosti u vezi sa Studijom o proceni uticaja na životnu sredinu, koja se odnosi na izgradnju tog dela fabrike Linglonga.Građanski preokret tvrdi da je takođe uputio mišljenje na Studiju i svojevremeno dobio odgovor od obrađivača koji je i dalje vidljiv na internet sajtu Pokrajinskog sekretarijata. Dodaju da je ta činjenica isčezla iz obrazloženja rešenja o davanju saglasnosti na studiju."Građanski preokret do sada nije primio rešenje o kojem je juče obaveštena javnost, što uz citiranu grešku iz teksta obrazloženja pokazuje da taj organ postupa aljkavo i neprofesionalno čak i u formalnim detaljima", dodaje se u saopštenju.Organizacija se pita da li je pokrajinski sekretarijat uopšte u stanju da tačno prebroji i konstatuje koliko ima udruženja koja su učestvovala u dostavljanju mišljenja o Linglongu. Shodno tome pita se da li je sekretarijat sposoban da obavlja i neke kompleksije zadatke, s obzirom na to da pravi greške na lakšim zadacima.Prema saopštenju Građanskog preokreta, u obrazloženju rešenja kojim je data saglasnost na studiju o uticaju Linglonga na životnu sredinu, navodi se da su "za vreme trajanja javnog uvida mišljenje o predmetnoj studiji dostavila tri udruženja građana: Most na suvom, RERI i Zrenjaninska omladinska razvojna organizacija, kao i 98 građana".Pokrajinski sekretarijat je dao saglasnost za izgradnju dela fabrike u kome će raditi mikseri za gume, gde je planirana i izgradnja skladišta opasnog i neopasnog otpada.RERI: FABRICI GUMA LINGLONG NEZAKONITO ODOBRENA DRŽAVNA POMOĆZRENJANIN PLATIO UREĐENJE ZEMLJIŠTA LINGLONGU, DRŽAVA IM POKLANJA I PRIKLJUČAK ZA VODU U odobrenju se navodi da će na mikseri biti opremljeni sistemima za smanjenje aerozagađenja, kao i da će oni koristiti prirodni gas. Vodosnabdevanje će biti iz gradskog vodovoda, a ukoliko vode ne bude dovoljno, bušiće se bunar.Gradskoj upravi Zrenjanina inače se često zamera što nije rešila višedecenijski problem sa pijaćom vodom u gradu. Državi Srbiji sa druge strane što Linglongu daje besplatno zemljište (oranice A kategorije, konvertovane u građevinsko zemljište, vrednost se procenjuje na 7,6 miliona evra) i ogromne subvencije.Kineska kompanija Linglong u Zrenjaninu gradi fabriku za proizvodnju guma na oko 97 hektara, a vrednost investicije je 800 miliona evra.Za Linglong u Zrenjaninu je iz budžeta Srbije predviđeno 75 miliona evra subvencija za zapošljavanje najmanje 1.200 radnika do kraja 2024. godine, navodi se u rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći kojim se daje zeleno svetlo za dodelu subvencije. KINESKOJ FABRICI GUMA ZEMLJIŠTE, SUBVENCIJE I SAD ULICAKRIVIČNE PRIJAVE PROTIV KOMPANIJE LINGLONG ZBOG NELEGALNE GRADNJE

Srbija

Elektronski uređaji u Srbiji najskuplji u regionu

Cene roba i usluga u Srbiji su 42 odsto ispod proseka EU, sa cenama odeće i obuće gotovo istim kao u EU i najskupljim elektronskim uređajima u regionu, pokazuju rezultati istraživanja evropske agencije za statistiku Eurostat, prenosi Euractiv.Potrošačke cene u Srbiji su na istom nivou kao i u Albaniji i nešto više nego u ostatku regiona. U Severnoj Makedoniji su upola manje od proseka EU, u Bosni i Hercegovini su za 45 odsto manje, a u Crnoj Gori za 43 odsto.Cene hrane i bezalkoholnog pića u Srbiji su na 80 odsto proseka EU, alkohola i duvana na 62 odsto, a cene odeće i obuće su blizu proseka EU (oko 93 odsto).U Srbiji je među zemljama regiona najskuplja elektronika široke potrošnje (televizori, audio-vizuelni uređaji, računari i računarska oprema), pri čemu su cene u svim državama osim Severne Makedonije iznad proseka EU.U regionu su hrana, bezalkoholno i alkoholno piće i duvan najskuplji u Albaniji, a alkohol i duvan u Severnoj Makedoniji su najjeftiniji u celoj Evropi.Restorani i hoteli su u regionu za oko 50 odsto jeftiniji od proseka EU, pri čemu su najjeftiniji u Severnoj Makedoniji i Albaniji, a najskuplji u Bosni i Hercegovini.Što se tiče električne energije, gasa i drugih vrsta goriva, cene u regionu su približno iste i upola su niže od proseka EU.U Srbiji su cene komunikacijskih usluga na 73 odsto proseka EU, a u regionu su skuplje jedino od Severne Makedonije.Istraživanje Eurostata je obuhvatilo više od 2.000 dobara i usluga, a sprovedeno je u 37 evropskih zemalja, uključujući članice EU, Island, Norvešku, Švajcarsku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Tursku.Nordijske zemlje najskupljeNajviše potrošačke cene u Evropskoj uniji ima Danska, 41 odsto  iznad proseka EU, a najniže su u Rumuniji, 45 odsto ispod proseka.Danska je najskuplja zemlja EU kada su u pitanju hrana i bezalkoholna pića, odeća i obuća, dok su alkohol, duvan, odeća i obuća najjeftiniji u Bugarskoj.Pored Danske, potrošačke cene u Norveškoj i na Islandu su za 39 odsto i 37 odsto iznad proseka EU, u Švedskoj su cene roba i usluga 30 odsto iznad proseka, a u Finskoj 26 odsto, što nordijske zemlje čini najskupljim evropskim zemljama.Najviše potrošačke cene u celoj Evropi ima Švajcarska, 70 odsto iznad proseka EU, a najniže Turska, 62 odsto ispod proseka EU.Hrana i bezalkoholno piće su najskuplji u Švajcarskoj, alkohol i duvan u Norveškoj, a odeća i obuća u Danskoj.Severna Makedonija ima najjefitniji alkohol i duvan, a hrana i bezalkoholno piće, odeća i obuća su najjeftiniji u Turskoj.

Srbija

Usvojen Predlog zakona o zaštiti potrošača: Uvodi se registar „Ne zovi“

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o zaštiti potrošača, a neke od najvažnijih novina koje on donosi su uvođenje registra "Ne zovi",  kao i uspostavljanje evidencije potrošačkih sporova u sudovima. Kako se navodi u saopštenju Vlade, novim zakonskim rešenjem korigovaće se suštinski nedostaci, kao što su nepostojanje funkcionalnog institucionalnog okvira za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, nepostojanje preciznog broja potrošačkih sporova koji se vode pred sudovima, nedovoljna zaštita putnika u oblasti turizma, nepostojanje adekvatne kazne koja ima odvraćajuće dejstvo i potreba za višim nivoom odgovornosti i javnosti u radu udruženja, saveza i Saveta za zaštitu potrošača. "Najvažnije novine u ovom predlogu odnose se na uvođenje registra 'Ne zovi', uvođenje obaveza trgovca da sačini proračun prilikom pružanja usluga, kao i uspostavljanje evidencije potrošačkih sporova u sudovima", navela je  ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.Matić je rekla da predlog obuhvata i dalje usklađivanje sa propisima EU u oblasti turizma, unapređenje mehanizma vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, kao i prekršajne naloge za pojedine prekršaje trgovaca.