Najnovije

Srbija

Deo auto-puta E-75 postaje bulevar i prelazi u nadležnost Beograda

Grad Beograd raspisao je javnu nabavku za izradu studje kojom će se proceniti uticaj preuzimanja nadležnosti od "Puteva Srbije" nad delom auto-puta E-75. Sekretarijat za saobraćaj traži ponuđače za izradu studje "Uticaj preuzimanja nadležnosti upravljanja od strane grada Beograda od petlje 'Beograd' do petlje 'Bubanj potok' od JP 'Putevi Srbije". U dokumentaciji piše da će se izgradnjom obilaznice oko Beograda stvoriti se uslovi da se deo auto-puta E-75 kroz Beograd, odnosno deonica od petlje ''Beograd'' do petlje ''Bubanj potok'' stavi u funkciju gradske saobraćajnice.Beobuild: Radovi na obilaznici oko Beograda kasne na svim pozicijamaTransformacijom auto-puta E-75 u gradsku saobraćajnicu, odnosno u bulevar, unapredilo bi se funkcionisanje saobraćaja u užoj, ali i u široj zoni auto-puta, poboljšala efikasnost saobraćajnog sistema. Ovakvim rešenjem bi se umanjila i izloženost stanovništva saobraćaju, smanjili vremenski gubici, emisije buke i aerozagađenja, piše u dokumentaciji. Počeli radovi na obilaznici oko BeogradaPrilikom izrade studije treba dati predlog svih mera i aktivnosti, počev od režimskih, građevinskih, upravljačkih, informativnih  koje će omogućiti da se na optimalan način stave u funkciju i omogući upravljanje saobraćajem na tom delu auto-puta nakon njegove transformacije u gradsku saobraćajnicu. Analiza postojećeg stanja, prilikom izrade studije, treba da obuhvati ulazno/izlazne rampe, režim saobraćaja na priključcima, režim saobraćaja zaustavnih i voznih saobraćajnih traka i način održanjava puta.Potrebno je izvršiti i analizu zakonskih akata i dati predlog idejnog rešenja bulevara.Procenjena vrednost javne nabavke je 8,3 mliona dinara, a rok za podnošenje ponuda 7. septembar. Među uslovima za dodelu ugovora je propisano i da je privredni subjekat u periodu od najviše tri poslednje godine pružio najmanje jednu uslugu izrade urbanističkičkog plana ili Plana održive urbane mobilnosti, jednu uslugu izrade studije ili projekta iz oblasti drumskog saobraćaja, jednu uslugu iz oblasti saobraćaja sa primenom mikrosimulacionih modela i jednu uslugu iz oblasti saobraćaja sa primenom makrosimulacionih modela. 

Srbija

Hrvatska obala ove godine pobedila konkurente

Od početka godine, u oblasti turizma, Hrvatska beleži rezultate koji iznose blizu 70% rezultata iz 2019. godine, Grčka je na oko 60%, Italija na oko 50%, dok Španija beleži nove minuse, preneo je portal Poslovni.hr."Odlična dosadašnja turistička sezona i visok buking za ostatak sezone pa i podsezonu rezultat su odlične pripreme ove sezone i trenutno je najsigurniji najbliži Mediteran našim ključnim zemljama, zbog čega privlačimo veliki interes turista", kaže direktor HUT-a Veljko Ostojić.Prema njegovim rečima, zadatak te zemlje je da sačuva turistički atraktivnu epidemiološku situaciju što je duže moguće jer uz izvrsnu glavnu sezonu može se očekivati i dugu podsezonu, sve do kraja novembra.Hrvatska je i dalje najsigurnija turistička EU destinacija na Mediteranu, što se vidi i po prometu, koji je i u 2021. bolji nego u ostatku Mediterana, kaže analiza Hrvatske udruge turizma (HUT).Nakon jula kada je Hrvatska zabeležila 80% turističkih dolazaka i 81% turističkih noćenja u odnosu na rekordnu 2019. godinu, avgust je doneo još bolje brojke. U prvih 10 dana avgusta brojne domaće destinacije belježe turističke rezultate koje čak nadmašuju one iz 2019. godine.U Turističkoj zajednici Rovinja, grada koji je redovno prvi na listi najposećenijih turističkih destinacija u Hrvatskoj, potvrdili su da u avgustu na dnevnom nivou ostvaruju do dva odsto veće turističke rezultate u odnosu na isti dan 2019. godine.HUT je uporedio podatke dobijene putem mreže HOTREC, evropskog udruženja HoReCa industrije.Kad ćemo prestići hrvatski BDPHrvatska druga u EU po broju radno sposobnih, a nezaposlenihHrvatska ekološka vozila subvencioniše sa 14 miliona evra Italija je ove godine do kraja jula ostvarila 49,3% noćenja u odnosu na 2019, pri čemu je broj domaćih gostiju bio manji za 28,4% dok je stranaca 71% manje. U julu je postignut bolji rezultat pa je on završen sa 12,4% zaostatka u turističkim dolascima u odnosu na jul 2019. i tada je Italija imala jače brojke od Hrvatske u odnosu na vreme pre pandemije.Grčka je od početka godine do kraja jula imala 58% noćenja u odnosu na 2019. godinu, pa je taj mesec završen na 66% rezultata iz 2019. Turistički rezultat u Grčkoj zavisi od avionskog saobraćaja, pa u toj zemlji optimistično gledaju na podatak da je u julu u međunarodnim dolascimana aerodromima postignuto 2/3 dolazaka u odnosu na 2019. godinu.Španija je već duže vreme u epidemiološkoj crvenoj zoni i očekivano ima najslabiji rezultat, te su poznati podaci samo za prvu polovinu godine. Od početka godine do kraja juna Španiju je posetilo 5,4 miliona turista, što je pad od 50% u odnosu na lošu 2020. U turističkim noćenjima ostvaren je minus od 14% u odnosu na 2020, što je 74% manje u poređenju sa 2019. godinom.

Srbija

Devizne rezerve NBS 14,5 milijardi evra

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) na kraju jula iznosile su 14,58 milijardi evra, saopšteno je danas. Neto devizne rezerve iznosile su  12,17 milijardi evra, navodi NBS. Na kraju jula bruto devizne rezerve bile su za 488,5 miliona evra više nego na kraju prethodnog meseca, što je prvenstveno rezultat priliva po osnovu aktivnosti Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu u iznosu od 510,0 miliona evra. Kako navodi NBS, na povećanje deviznih rezervi u julu dodatno su uticali priliv po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i drugim osnovima, ukupno 74,3 miliona evra, i pozitivan efekat tržišnih faktora u neto iznosu od 96,8 miliona evra."Navedeni prilivi bili su više nego dovoljni da pokriju odlive po osnovu neto razduženja države po osnovu kredita i devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka, ukupno 120,3 miliona evra,, kao i odlive po drugim osnovima, ukupno 72,3 miliona evra", piše na sajtu NBS.NBS objavila listu sistemski značajnih banaka u 2021. godini Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u julu iznosio je 428  miliona evra i bio je za 110,5 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu.  U prvih sedam meseci ove godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 3,5 milijardi evra. U julu, kao i od početka ove godine, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena, navodi NBS. Narodna banka Srbije traži da Hrvatska ne stavlja Teslin lik na evro Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u julu kupila 380 miliona evra.Posmatrano od početka godine, Narodna banka Srbije je, radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, neto kupila 700 miliona evra.

Srbija

Počeo Franc List festival na mestu gde je svirao ovaj svetski umetnik

Svečano je počeo Franz Liszt Fest - festival mladih talenata u klasičnoj muzici koji će se ralizovati od 10. do 14. avgusta 2021. godine u Kaštelu Ečka nadomak Zrenjanina.U čast slavnog mađarskog pijaniste i kompozitora Franca Lista (Franz Liszt) ove godine u Kastelu Ečka na čijem otvaranju je, po legedni, mladi kompozitor svirao, organizuje se Franc List Festival – festival mladih talenata u klasičnoj muzici.Kako je zbog "fake news-a" Sima Roksandić stvorio dva ista remek-delaZavršni gala koncert Franc List Festivala biće održan u subotu, 14. avgusta sa početkom od 20.30 časova u Kaštelu Ečka pored Zrenjenina.Konak kneza Miloša više nikada neće biti istiOvogodišnji festival traje 5 dana i sastoji se iz dva dela mentorskog programa i revijelnog dela.

Svet

U dve godine proizvodnja i potrošnja uglja u EU opala za trećinu

Pad proizvodnje i potrošnje kamenog i mrkog uglja u Evropskoj uniji nastavljen je i u 2020. godini, navodi Eurostat.  Opadanje potrošnje obe vrste uglja, kamenog i mrkog, ubrzalo se u 2019. godini. U poređenju sa 2018. godinom, potrošnja je opala za 35 odsto u 2020. godini, dok je potrošnja mrkog uglja, uglavnom lignita, opala za 33 odsto. U 2020. godini, Evropska unija je proizvela 56 miliona kamenog uglja, što je 80 odsto manje nego što je proizvedeno 1990.Broj zemalja članica koje proizvode kameni ugalj je takođe opao od 1990, sa 13 proizvođača koliko je tada bilo, na dve zemlje članice koje sada proizvode kameni ugalj.  Te dve zemlje su Poljska sa 96 odsto učešća u celokupnoj proizvodnji EU i Češka.Bugarska do 2025-te menja ugalj čistijim energentima Od 1990. opala je i potrošnja kamenog uglja. U 2020. EU potrošnja kamenog uglja je procenjena na 144 miliona tona, 63 odsto manje nego 1990.Kao razlozi za smanjenu potrošnju navode se prelazak na prirodni gas i obnvoljive izvore energije, kao i pad u proizvodnji koksa koji se koristi u različitim industrijama kao što je proizvodnja gvožđa i čelika. Napuštanje uglja: Izazov, ali i šansa za region Od 2019. godine ubrzan je i pad potrošnje mrkog uglja. Potrošnja mrkog uglja, uglavnom lignita, procenjena je na 246 miliona, što je 64 odsto manje nego 1990.U Evropskoj uniji 95 odsto ukupne potrošnje mrkog uglja otpada na šest zemalja: Nemačku, 44 odsto, Poljsku, 19 odsto, Češku, 12 odsto, Bugarsku, Rumuniju i Grčkua. Veći deo mrkog uglja u Evropskoj uniji se korsiti za proizvodnju električne enrgije za šta je u 2019. godini koriščeno 93 odsto mrkog uglja. Mesečni podaci iz 2020. godine ukazuju na to da koronavirus jeste imao uticaja na potrošnju i proizvodnju uglja, ali će podaci o uticaju pandemije na proizvodnju i potrošnju ovog energetnta biti jasniji u godinama koje dolaze. 

Srbija

Funkcioner SNS u Nišu: O zapošljavanju u javnim preduzećima odlučuje SNS

Bivši načelnik Uprave za poljoprivredu u Nišu Saša Stoiljković tvrdi da je po nalogu svoje Srpske napredne stranke (SNS) sakupljao kapilarne i sigurne glasove kod ljudi koji su korisnici državnih subvencija, pišu Južne vesti. On je rekao da na zapošljavanje u niškim javnim preduzećima utiču funkcioneri SNS, a odbor naprednjaka u tom gradu definisao je kao balon koji "samo što ne pukne"."Za izbore 2016. i 2020. po nalogu stranke sam sa još troje kolega iz Sekretarijata obilazio poljoprivrednike koje poznajemo jer su naši korisnici subvencija i od njih tražili pomoć za prikupljanje kapilarnih i sigurnih glasova. Obiđeno je svih 67 sela na teritoriji Grada Niša po više puta. Za izbore 2016. prikupljeno je 2.200 kapilarnih i 5.700 sigurnih glasova a 2020. godine 3.100 kapilarnih i 7.000 sigurnih glasova", kaže Stoiljković.Naglašava da je to bio najbolji rezultat od svih ostalih funkcionera koji su isto radili."Većnik za sport, većnica za socijalnu zaštitu, Kancelarije za mlade, EPS, javna preduzeća, gradske opštine, mesni, opštinski i gradski odbor", nabraja Stoiljković javne funkcionere i stranačke organe koji su bili na istom zadatku.Stojiljković je, kako se napominje, jedan od prvih članova niškog SNS. Bio je na čelu Mesnog odbora "Vojvode Tankosića" u Medijani i hvali se da je od 2009. do 2015. godine napunio preko 120 autobusa sa po 50 ljudi za razne mitinge.Kaže da njegovi problemi počinju sa dolaskom novih ljudi u gradskoj upravi, kao i rekonstrukcijom Gradske uprave. Dodaje da je kasnije raspoređen na izvršilačko radno mesto u Odseku za turizam i robne rezerve, sa nižom platom 16.000 din. Javna preduzeća ponovo u gubicimaNiš traži privatnog partnera za javnu rasvetuNIS usvojio biznis plan za 2021. godinu Koliki je uticaj politike i vladajuće SNS na javni sektor i zapošljavanje, Stoiljković ilustruje informacijom da su u Gradskoj upravi i opštinama svi koji su na neki način povezivani sa bivšim gradonačelnikom smenjeni ili otpušteni sa posla."U Sekretarijatu za poljoprivredu troje od četvoro angažovanih za prikupljanje glasova su degradirani", kaže Stoiljković.On je podneo i prijavu Upravnom sudu, kao i prijavu za zlostavljanje na radu. Za podele, kadroviranje i revanšizam unutar stranke proziva gradonačenicu Niša Draganu Sotirovski i još neke funkcionere koji su negirali njegove navode."Načelnici uprava su dobili odrešene ruke da za svoje saradnike i šefove stave ljude sa kojima dobro sarađuju da bi uprave dobro funkcionisale. Ja nisam insistirala na jednom, drugom ili trećem, niti na njemu niti na bilo kome", kaže gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.Podseća i na ljude koji su bili saradnici bivšeg gradonačelnika, a koji su radili ili rade sa njom i danas.Pored brojnih navoda da je SNS od 2012. godine imao ključnu ulogu u odlučivanju ko će biti zaposlen u javnom sektoru Niša, Stoiljković je posebno istakao Vodovod i Parking servis, gde su radnici neretko zapošljavani nakon partijskih sastanaka.Južne vesti podsećaju da do sada niko iz SNS-a u Nišu njje javno komentarisao navode da ta partija liči na biro za zapošljavanje svojih članova.

Srbija

Želite li da studirate u Australiji? Sve informacije na besplatnom vebinaru 20. avgusta

Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) organizovaće 20. avgusta prvi besplatan onlajn seminar o studijama u Australiji za studente iz Srbije i regiona. Sektor za obrazovanje ove privredne komore ostvario je saradnju sa vodećim univerzitetima iz Australije koji su zainteresovani za ostvarivanje veće pristupačnosti za studente iz našeg regiona, piše u saopštenju ASCC .Zvanično pokretanje programa za širu javnost ostvaruje se kroz besplatan onlajn seminar koji će se održati u petak 20. avgusta 2021. godine sa početkom u 10 časova ujutru, po vremenu u Beogradu. "Vebinar će se dotaći glavnih pitanja i nedoumica koja budući studenti mogu imati, ali nisu imali prilike da dobiju konkretan odgovor. To će omogućiti neposredan i direktan pristup stručnjacima za obrazovanje dva najveća australijska univerziteta", piše u saopštenju.Radi se o Univerzitetu Monaš u Melburnu i Univerzitet Zapadne Australije u Pertu koji se nalaze na listi 100 najboljih univerziteta na svetu.Tokom vebinara, stručnjaci za obrazovanje sa ova dva univerziteta će predstaviti programe i stipendije koji su dostupni studentima iz ovog regiona.Učesnici seminara će takođe biti povezani sa predstavnicima univerziteta koji im mogu biti od pomoći u procesu apliciranja za studije u Australiji, piše u saopštenju. Vebinar je namenjen svima koji su zainteresovani za osnovne, master ili doktorske studije u Australiji. Za učestovanje na vebinaru je potrebna registracija. 

Svet

Što više dece u porodici, manja zaposlenost žena

Prisustvo dece u domaćinstvu različito utiče na stopu zaposlenosti muškaraca i žena, pokazuju podaci za 2020. U Evropskoj uniji je tako u prethodnoj godini, u starosnoj grupi od 25 do 54 godine, ukupno bilo zaposleno 72,2 odsto žena i 90 odsto muškaraca sa decom, piše Eurostat.  U toj istoj starosnoj kategoriji, od 25 do 54 godine, ali za osobe bez dece, žene su imale veću stopu zaposlenosti 76,8 odsto, dok su muškarci su imali nižu stopu zaposlenosti 80,9 odsto.Najveći udeo zaposlenih žena sa decom je u Sloveniji, 86,2 odsto, zatim u Švedskoj, 83,5 odsto, Portugalu, 83 odsto, Litvaniji, 82, 6 odsto, Danskoj, 80,7 odsto i Finskoj, 80.3 odsto.Najniža stopa zaposlenosti žena sa decom registrovana u Italiji, 57,3 odsto, Grčkoj, 61, 3 odsto, i Španiji 66,2 odsto. Muškarci koji imaju decu najviše su bili zaposleni u Češkoj, njih 96,5 odsto, zatim u Malti, 95,7 odsto, Sloveniji 95 odsto, Švedskoj 93,9 odsto. Italija i Grčka su zabeležile najveće razlike među polovima, sa i bez dece. Najmanji rodni jaz za osobe sa decom zabeležen je u Litvaniji Sloveniji i Portugalu.  Za osobe bez dece, Portugal, Belgija i Nemačka beleže najmanji jaz među polovima što se tiče zaposlenosti.U 2020. godini, zaposlenst žena koje nemaju dece ili imaju do dva deteta bila je slična, oko 74 odsto. Što više dece žena ima, to je manja stopa zaposlenosti. Prosečna stopa zaposlenosti za žene sa troje ili više dece bila je 59,1 odsto. Nivo obrazovanja je važan dodatni faktor koji utiče na stopu zaposlenosti žena. Što je veći broj dece, veći je jaz između žena sa visokim i niskim nivoom obrazovanja. Što se tiče muškaraca, za oni bez dece, zabeležena je najniža prosečna stopa zaposlensoti,  80, 9 odsto. Najveća stopa zaposlenosti je među muškarcima sa dvoje dece,  92, 4 odsto. Stopa zaposlenosti muškaraca sa troje ili više dece je 86,7 odsto

Srbija

Prosvetari ponovo na protestu uoči nove školske godine

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) najavila je da će poslednjeg dana avgusta organizovati novi protest. Prethodni protest održan je 16. juna kada je počelo potpisivanje onlajn peticije za smanjenje broja učenika u odeljenju i najavljeno okupljanje za avgust."Evo, dođe avgust, situacija je i dalje neizvesna, a od ministra ni traga, ni glasa. Ponovo proživljavamo prošlu godinu, kada ništa nije bilo poznato do samog početka nastave", izjavila je za Zelenu učionicu predsednica USPRS Jasna Janković.Ona je rekla da je cilj okupljanja obaveštavanje šire javnosti o problemima sa kojima se susreću prosvetni radnici, materijalnom položaju zaposlenih, prekovremenom radu učitelja i nastavnika u kovid vremenu. Tema protesta će biti i smanjenje broja učenika u odeljenju jer je to jedini način da zadržimo i popravimo kvalitet obrazovanja."Manje učenika u odeljenju, evropski prosek od 18 do 20, bar u prvom i petom osnovne škole i u prvom razredu srednje, izlaz je iz ove situacije", tvrdi Janković.Ona kaže da ministra prosvete Branka Ružića, prosveta odlično poznaje, ali ne iz ovog mandata, već kada je organizovao pregovore o platnim grupama i razredima, 2018. godine kada je bio na čelu ministarstva zaduženog za državnu upravu i lokalnu samoupravu.Koliko vas košta onlajn škola? (ANKETA)Prosvetari bez nagrade zbog „pojačanog“ radnog vremenaLekar specijalista ima samo tri puta veću platu od čistačice "Zašto (ružić) ignoriše mnogobrojne pokušaje da se sa njim sastanemo, to je pitanje za njega. Zašto je uvek zauzet za makar i kratak susreta sa predstavnicima Unije SPRS, ne znam, ali je manir ignorisanja sindikata poznat od ranije. Na žalost, tu se ništa ne menja na bolje", objasnila je predsednica USPRS.Kako kaže, dopisi koji stižu iz Ministarstva prosvete su tužna slika administrativne države, kojoj je najbitnije da je nešto otpremila, a ne zanima je na kakav je odziv naišlo i ima li ko da sprovede reči u dela.VAKCINACIJA PROSVETARA"Što se tiče vakcinacije, Unija SPRS podržava napore države da se što veći broj prosvetnih radnika vakciniše, ali se protivi obaveznoj vakcinaciji. Smatramo da je vakcinacija lična odluka i kao takvu je poštujemo", rekla je Jasna Janković.Prema njenim rečima, svaka represivna mera dala bi samo kratkoročne rezultate i učinila dugoročnu štetu. Janković kaže i da prosvetni radnici nisu lekari da bi nekoga savetovali da primi vakcinu."Šta god da se desi nadalje, pretpostavljam da nas čeka još jedna godina kombinovane nastave i haosa. Uz to će ići i ministrovo ubeđivanje javnosti da je sve u najboljem redu, a ništa nije u redu", ocenjuje predsednica USPRS.

Srbija

Nema odmora na tržištu nekretnina: Pola milijarde evra se okrenulo samo u julu

Tokom jula 2021. godine u Srbiji je zaključeno 12.992 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, što predstavlja povećanje od šest odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, a u poređenju sa julom 2019. godine povećanje od 22,3 odsto, navodi Republički geodetski zavod.Najviše ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključeno je u Vojvodini j, 4.289 ugovora.U Gradu Beogradu je u julu 2021. godine zaključeno 3.289 ugovora, u Južnoj i istočnoj Srbiji 1.039,  a u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 3.375. Poređenja radi, u julu 2019. godine je ukupan broj zaključenih ugovora o kupoprodaji nepokretnosti iznosio 10.622, a u julu 2020. godine 12.252.U julu je prometovano 14.228 nepokretnosti, od čega je 5.035 prometa zemljišta, 3.579 prometa objekata i 5.614 prometa posebnih delova objekata. Dominantno plaćanje gotovniom Količnina novca na tržištu u julu iznosila je 503,9 miliona evra.  Dominanto je bilo plaćanje gotovinski, u 85 odsto realizovanih prometa. Iz kredita se češće plaćaju posebni delovi objekata, od ostalih vrsta nepokretnosti. U julu je to iznosilo 31 odsto od ukupnog broja prometovanih posebnih delova objekata.Zemljište se u 99 odsto prometa plaćalo gotovinom.Iz kredita se češće plaćaju stanovi, pa je u julu 34 odsto stanova plaćeno kreditnim sredstvima.Iz kreditinih sredstava se najviše plaćaju stanovi u Beogradu (39 odsto), zatim u Vojvodini (38 odsto), dok je najmanji udeo kretitnog finansiranja stanova bio u Šumadiji (24 odsto).

Svet

Amazon i GoPro tužili Kineze zbog falsifikovanih držača za kamere

Kompanije Amazon i GoPro tužili su sedam kineskih državljana i nekoliko kompanija koje su prodavali kopije plutajućeg držača za kameru The Handler i stativa 3-way, preneo je The Verdge.Sporni proizvodi bili su označeni GoPro oznakom, a razlike u poređenju sa originalom bile su minimalne: stativi su bili lakši, imali su nešto tvrđu površinu, malo dugme, kao i nekoliko neobičnih tačkica na ručki.Trenutno nije poznato koliko je ljudi naselo i kupilo ove krivotvorene GoPro proizvode, ali sudeći po žalbama korisnika, bilo ih je na pretek."Vrlo je razočaravajuće to što je napravio GoPro. Od sad više neću kupovati njihove proizvode. Ovo ne može da bude njihov pravi držač, jer je zarđao nakon dva dana“, samo su neke od žalbi koji se navode u tužbi.Na pijaci lepe etiketeKina mora da zatvori 600 termoelektrana do 2060. godineKina se fokusira na domaće tržište u narednih 5 godina Iz Amazona navode da su blokirali račune optuženih prodavaca , kao i da su primerke krivotvorenih proizvoda poslali u GoPro, kako bi im pomogli u istrazi. Tužba je pokremnuta još u aprilu, ali je tek sada izašla u javnost jer se u Kini vodi paralelno kriminalističko istraživanje protiv istih optuženika.Amazon već duže vreme ima problem s krivotvorenom robom. Kompanija Apple je 2016. godine tvrdila da je 90% njihovih punjača koji su prodati preko Amazona lažno.Amazon je u maju  objavio izveštaj u kome navodi da je zaplenjeno i uništeno oko dva miliona krivotvorenih proizvoda pre nego što su oni stigli do kupaca, kao i da je blokirano 10 milijardi sumnjivih oglasa. Navedeno je i da je manje od 0,01 posto svih proizvoda koji su prodati na Amazonovoj onlajn prodavnci imalo prijavu da se u stvari radi o falsifikatu.

Srbija Beogradski metro

Ko sve dobija posao za izgradnju Beogradskog metroa?

JKP "Beogradski metro i voz" raspisao je tender za stručni nadzor za izradu geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa.Posao obuhvata nadzor nad svim inženjerskogeološkim, geomehaničkim i geofizičkim istražnim radovima i nad laboratorijskim ispitivanjima.Kriterijum za dodelu ugovora je cena, a procenjena vrednost javne nabavke nije navedena u dokumentaciji. Stručni nadzor prati i kontroliše terenske istražne radove, čije su lokacije određene Projektom geoloških istraživanja, kao i laboratorijska ispitivanja u samim laboratorijama Izvođača. Rok za izvršenje je 300 dana od dana stupanja ugovora na snagu. Uslov za dodelu posla je da ponuđač u poslovnoj 2018., 2019. i 2020. godini nije iskazao gubitak u poslovanju kao i da u prethodnih 12 meseci nije imao nijedan dan nelikvidnosti.Potrebno je i da je u poslednje tri godine obavljao stručni nadzor na najmanje dva projekta inženjerskogeoloških istraživanja za potrebe izrade Elaborata o inženjerskogeološkim-geotehničkim uslovima izgradnje ili rekonstrukcije saobraćajnih infrastrukturnih objekata, a za potrebe izrade Projektno tehničke dokumentacije na nivou idejnog Projekta ili Projekat za građevinsku dozvolu ili Projekta za izvođenje.Tender za Izrada geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa raspisan je u junu ove godine, a posao je krajem jula dobila grupa ponuđača Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, Geomag, Geoing, Hidrozavod DTD Novi Sad i Ri DOO Beograd. Vrednost ugovora sa PDV-om bila je 239,6 miliona dinara. Ista grupa ponuđača dobila je i posao izrade geotehničkog elaborata za prvu liniju metroa. 

Srbija

U septembru rešenje za legalizaciju divlje gradnje

Vlada će u septembru izaći sa detaljnim rešenjem problema legalizacije bespravno izgrađenih objekata, saznaje RTS.Potvrđeno je da će biti olakšana legalizacija građanima koji su rešavali egzistencijalno pitanje, dok će se 10 odsto onih koji su gradili na divlje zbog zarade suočiti sa rušenjem objekata. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović rekao je da je Zakon predvideo da se do 2023. godine upišu svi objekti. "Mi ne odustajemo od tog datuma", istakao je Momirović.Kako piše RTS, iz Vlade su potvrdili da traže sistemski model koji će olakšati legalizaciju ljudima koji su bespravnom gradnjom rešavali egzistenciju i računaju da je takvih 90 odsto."Suština je da ćemo ljudima koji su nelegalnom gradnjom rešili svoje socijalno, odnosno stambeno pitanje omogućiti da maksimalno jednostavno uknjiže svoje objekte. A da ljudi koji su u tome videli priliku za biznis, ostvarivali materijalnu korist čineći krivično delo oni neće biti abolirani", kaže ministar Tomislav Momirović.Ustavni sud: Za legalizaciju potrebna saglasnost svih suvlasnika zemljišta Bez papira o ozakonjenju ne mogu dobiti ni priključak za struju, grejanje, gas a sada ni subvencije za energetsku efikasnost."Mora da se realizuje kako bi i država i proizvodnja i sami ljudi koji imaju takve objekte došli do zakonskog objekta koji može da im da i kredit i novi posao i da ga stave u promet da ga prodaju. Ovako je sve zakočeno, imaćemo mnogo problema ako se pod hitno ne reši ta legalizacija",  rekao je potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.Više od 7.000 divljih objekata u Beogradu ozakonjeno prošle godine Svi objekti građeni za lično stanovanje podignuti do 2015. godine dekretom će biti upisani u katastar, nezvanična su saznanja. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se priprema rešenje za "punu i jeftinu" legalizaciju bespravno građenih objekata da bi se naplaćivao porez na imovinu. Vučić je naveo da će posle legalizacije država naplaćivati realno značajno više poreza na imovinu, jer će od 2,5 miliona nelegalnih objekta biti dva miliona novoprijavljenih objekata više.Ocenio je da deset odsto objekata neće moći da bude legalizovano i da će oni morati da budu uklonjeni.Zakon o legalizaciji usvojen je 2015. godine a do sada je doneto samo 7.500 rešenja o rušenju objekata izgrađenih bez dozvole. 

Srbija

Institut za voćarstvo iz Čačka popisao 60 genotipova domaćeg voća

Da bi se sačuvalo ovo značajno nacionalno i prirodno bogatstvo agronomi čačanskog instituta za voćarstvo locirali su i popisali oko 60 autohtonih genotipova voća, pre svega, na prostoru jugozapadne Srbije, javio je Čačanski glas."Locirali smo i popisali 17 autohtonih genotipova jabuke, 17 kruške, 14 šljive i deset višnje. One su nam značajne za oplemenjivanje i stvaranje novih sorti, kao izvor osobina kao što su, pre svega, otpornost na sušu, mraz, prouzrokovače bolesti i štetočine, prilagođenost na 'skromnije' zemljište, kvalitet ploda, visok sadržaj rastvorljivih suvih materija, šećera, bioaktivnih komponenti", kaže rukovodilac projekta, Ivana Glišić.Glišić podseća da je prostor Balkanskog poluostrva i Srbije veoma bogat genetičkim resursima jabučastih i koštičavih vrsta voćaka, koje čine autohtoni genotipovi, prirodne populacije i divlji srodnici ovih vrsta.Ona napomnje ida su te vrste su zapostavljene, jer je agrarna politika dugo favorizovala novije, superiornije sorte zarad boljih rezultata u proizvodnji. Međutim, u novije vreme neke stare sorte, baš zbog dobrih prerađivačkih osobina, ponovo su na ceni.Kako se navodi, rad na projektu je i odgovor na sve veću tražnju za zdravom hranom, kao i na dobar trend zaštite životne sredine.Lociranje i popisivanje autohtonih genotipova rađeno je na području Valjeva, Kraljeva, Kruševca, Leskovca, Novog Pazara, Užica, Čačka, Aranđelovca, Arilja, Gornjeg Milanovca, Ivanjice i Lučana.Hladnjače pune domaćih jabuka, a marketi ih uvozePola dece u Srbiji jede voće svaki danPrvo ugovor, pa otkup voća i povrća "Za godinu dana uspeli smo da izdvojimo genotipove i da ih oklemimo u cilju budućeg ispitivanja u istim uslovima. Okalemljeno je deset genotipova jabuke i 16 genotipova kruške, dok je kod preostalih sprovedena oštra rezidba. Radićemo dalja ispitivanja, kako bismo proverili jednogodišnje i dobili pouzdanije rezultate", najavljuje Glišić.Ona je rekla i da su neke autohtone sorte potpuno su nestale, dok se ono što je ostalo nalazi u starim, zapuštenim voćnjacima, na okućnicama, kao i na rubovima parcela.Glišić navodi i primer Dragiše Marinkovića iz Gornje Crnuće kod Gornjeg Milanovca, koji ima nekoliko hektara crvene ranke od koje ima solidan prihod. Inače, stručnjaci Instituta su u ranijim projektima radili klonsku selekciju i sertifikaciju crvene ranke i dragačevke.Stručnjaci Instituta za voćarstvo u Čačku popisali su autohtone sorte u proteklih godinu dana, u okviru projekta koji finansira  Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Projekat je značajan ne samo za naučnike, već i voćare i prerađivače.

Srbija

Crni dim noćas gušio Beograđane, građanima rekli prskaju komarce

Građane Beograda u više delova grada probudio je noćas, oko ponoći, vrlo neprijatan miris paljevine koja je izazivala kašalj i svrab u očima. Crni dim se bukvalno golim okom mogao videti na Voždovcu, Banjici, Kumodražu, a Avala i Kumodraž su bili u potpunoj magli.Građanima koji su zvali vatrogasce, rečeno je da prskaju komarce i da je smrad normalna pojava.Međutim, jutros Tanjug navodi da mu je u Vatrogasnoj službi Beograda rečeno da je moguće da je dim doneo vetar sa deponije u Vinči. Inače, u svakoj rečenici Tanjug naglašava "U Vinči, gde je požar saniran". Podsećamo, požar na deponiji Vinča izbio je za vikend. Nadležni su tek nakon objava na društvenim mrežama priznali šta se dešava zbog čega je kasnilo upozorenje o zatvaranju prozora i izbegavanju izlaska napolje.Izlaganje ovom dimu je opasno, upozoravaju lekari, jer se u Srbiji ne meri koncentracija najotrovnijih materija koje isparavaju sa Vinče, a koje dospevaju u pluća i krv.Pulmološkinja Tatjana Radosavljević izjavila je za Betu da je zdravlje Beograđana pogoršano isključivo zbog dima koji dolazi sa deponije u Vinči i da je greška nadležnih što nisu na vreme obavestili građane o njegovom širenju. U dimu ima sumpor dioksida i azot oksida i oni su razlog za pogoršanje svih hroničnih bolesti pluća, dodala je ona.„To je kao da se zatvorite u kupatilo i udišete domestos“, objasnila je doktorka.Sve je u redu, kažu merenjaPrema merenjima Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh u Vinči,  jutros je zagađen, dok je u ostalim delovima Beograda od prihvatljivog do odličnog. Prema trenutnim merenjima u Vinči, koncentracija suspendovanih čestica PM 2,5 je veća od 80.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić izjavio je jutros da se neprijatan miris sa deponije u Vinči osećao u mnogim delovima grada i da je sada u toku dogašavanje požara.Prema njegovim rečima, 100 tona vode sipano je noćas, a šest mašina rade jutros i prevrću smeće, što je način na koji se vrši dogašavanje.Vesić je za RTS rekao da deponija u Vinči postoji od 1972. godine i da se svake godine tamo odloži 500.000 tona smeća.Ponovio je da će problem deponije do kraja godine biti rešen i ona će biti zatvorena i ubuduće će se otpad prerađivati.Međutim, naglašava da će se dim osećati još pet, šest dana i dodaje da je situacija sa požarima širom Evrope mnogo gora i da kod nas bar niko nije bio životno ugrožen.

Svet

BiH ima uslove za „Open Balkan“, ali ne i volju

Bosna i Hercegovina ima gotovo sve potrebne preduslove da bi ušla u ideju "Otvoreni Balkan", koju su započeli Srbija i Albanija, a kasnije prihvatila Severna Makedonija, ali i dalje odbija da postane deo Inicjative,  pišu Nezavisne novine.BiH ima svu potrebnu tehničku infrastrukturu da ovaj novi režim primeni, ali i dalje odbija da postane deo inicijative, iako bi ona donela dobrobiti za sve građane, ocenjuju Nezavisne.  Inicijativa za regionalnu saradnju "Mini-Šengen" kojom su obuhvaćene Albanija, Severna Makedonija i Srbija od nedavno ima novo ime - "Open Balkan".Nedavno je i Uprava za indirektno oporezivanje BiH digitalizovala svoje carinske poslove i nalazi se među najnaprednijim carinskim ispostavama u regionu. Naredni zadatak u "Otvorenom Balkanu" će biti digitalizacija i spajanje na centralni server svih graničnih robnih ispostava kako bi se stvorili uslovi za otvaranje granica za teretni saobraćaj. Prevozničke firm žale se da njihovi kamioni i do 80 odsto vremena provedu na graničnim prelazima, što predstavlja gubitak novca, stvara gužve i poskupljuje robu koju konzumiraju građani. Osim toga, BiH je, zahvaljujući EU i donacijama drugih partnera, digitalizovala značajan deo svoje javne administracije. Putne i lične isprave BiH su među najnaprednijim ne samo u regionu, već i u Evropi, a "Otvoreni Balkan" predviđa slobodu putovanja, prebivališta i rada za državljane svih zemalja u regionu. Za uspeh Mini Šengena potrebna sinhronizacija politika SAD i EU Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara, kaže da je "Otvoreni Balkan" šansa za BiH da ostvari bolju ekonomsku perspektivu. Košarac je naveo da je BiH na tržište CEFTA izvezla robe u vrednosti 1,08 milijardi maraka, što je za 29,6 odsto više nego u prvih šest meseci prošle godine. "Naš najznačajniji partner po obimu razmene je Srbija, na čije tržište smo izvezli robe u vrednosti 732 miliona maraka, što predstavlja povećanje za 32 odsto u odnosu na prošlu godinu", naveo je Košarac.Kako je istakao, "Otvoreni Balkan" bi automatski značio bolju ekonomsku perspektivu za BiH, imajući u vidu obim razmjene i nivo ekonomske saradnje."Regionalna ekonomska zona će omogućiti olakšanu trgovinu robom i uslugama, kao i slobodno kretanje ljudi i kapitala, te doprineti većem ekonomskom rastu, smanjenju nezaposlenosti i privlačenju investicija", rekao je Košarac.Ipak, BiH i dalje ne želi da se priključi ovoj inicijativi, a razlozi za to su kompleksni. Iz Republike Srpske tvrdi se da blokade dolaze iz Sarajeva, jer ne žele da BiH bude previše vezana za Srbiju.Prilikom nedavnog neformalnog brifinga, "Nezavisnim" je u Regionalnom centru za saradnju, telu koje je formirano da bude facilitator stvaranja regionalnog zajedničkog tržišta, rečeno da će se Kosovo, ali i ostale zemlje koje ne žele da budu deo ove inicijative, uskoro suočiti sa činjenicom da će ostati po strani i neće biti uključene u najvažnije tokove. "Nezavisne" navode i da su nedavno prenele izjavu bivšeg američkog izaslanika za Balkan Džejmsa O'Brajana koji je na panelu bliskom američkoj i nemačkoj administraciji upozorio da bi Zapad mogao napustiti dosadašnji model bezuslovne podrške svim šest zemalja zapadnog Balkana i da bi se mogao da se gokursira da pomaže onim zemljama koje žele da sprovode u delo ideju o zajedničkom regionalnom tržištu.Ovo bi, pišu Nezavisne, trebalo da upali alarm i u BiH.

Svet

Linkedln trajno dozvolio rad na daljinu

Kompanija Linkedln jedna je od najistaknutijih iz Silicijumske doline koja je svojim radnicima saopštila da će trajno moći da rade od kuće.Izvršni direktor Linkedln-a Rajan Roslanski poručio je da veruje da će zaposleni radiri u najboljem interesu kompanije.Ovo ne znači da će kompanija zatvoriti svoje poslovne prostore koje poseduje u Sanivejlu u Kaliforniji ili u drugim delovina Silicijumske doline.  LinkedIn će zadržati hibridni način rada ali uze nešto otovreniji pristup od ostalih lokalnih firmi.Obim posla nakon prelaska na rad od kuće isti kao pre pandemije "Naučili smo da svaki pojedinac i svaki tim radi drugačije, pa smo odlučili da se udaljimo od toga da jedna politika odgovora svima", rekao je Roslanski.Nasuprot Linkedln-u, Epl je izneo stiktan plan povratka na posao, koji će od radnika zahtevati da dolaze u kancelarije u ista tri dana u nedelji. 

Srbija

MUP traži trenere za padobransku obuku pripadnika SAJ-a

Ministarstvo unutrašnjih poslova raspisalo je javnu nabavku za osnovnu padobransku obuku i usavršavanje zaposlenih pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) sa upotrebom aviona za iskakanje padobranaca "Cesna 182".Kriterijum za dodelu ugovora biće najniža ponuđena cena, a u dokumentaciji nije navedena procenjena vrednost javne nabavke.U dokumentaciji se navodi da ponuđač mora posedovati avion "Cesna 182".  Takođe, u obavezi je i da poseduje Potvrdu o pravu na obučavanje Centra za obuku izdatu od strane Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Srbije sa svojstvom odobrenog Centra za obuku sa pravom da vrši osnovnu obuku padobranaca u skladu sa Pravilnikom o dozvolama i centrima za obuku padobranaca.Izvođenje padobranskih skokova je planirano za okvirno 12 padobranaca Specijalne antiterorističke jedinince.Planirano je skakanje sa 1200, 1500, 2000 i 3000 metara. Predviđeno je 35 skokova po padobrancu i  ukupno 420 skokova za celu grupu. Rok za izvršenje usluge je 12 meseci od potpisivanja ugovora. Za istu, padobransku obuku, MUP  raspisao tender  i početkom juna, ali je u julu doneta odluka o obustavi postupka od jer su sve ponude bile "neprihvatljive".  Tada je kao neprihvatljiva ocenjena ponuda "Padobranskog kluba Feniks". U dokumentu o obustavi iz jula navodi se da procenjena vrednost javne nabavke iznosila 1,1 milion dinara. 

Srbija

Vlasnici privatnih šuma: Šteta od požara je više miliona evra

Projekat "Od šuma za šume" koji je pokrenula Regionalna asocijacija vlasnika privatnih šuma (RAŠ ) "Omorika" ima za cilj da promeni prakse u procesu usmeravanja Namenska sredstava Fonda za šume i doprinese unapređenju kulture učešća građana u političkom odlučivanju na lokalnom nivou, kada je u pitanju zaštita životne sredine, preneo je portal Javnozagovaranje.   "Zlatiborski okrug je jedan od najšumovitijih regiona Srbije gde šume zauzimaju 45% teritorije, a 51% tih površina su privatne šume. Za svaki kubni metar posečenog drveta vlasnik privatne šume dužan je da uplati u Budžetski fond za šume određeni iznos, što čini prihod budžeta lokalne samouprave", navodi se u saopštenju."Omorika" tvrdi da se novac koji je prikupljen na taj način najčešće ne koristi za unapređenje stanja šuma i ili za potrebe sela kako je predviđeno zakonom već se koristi u druge namene."Promena koju RAŠ „Omorika“ želi da izazove se odnosi na promenu dosadašnje prakse planiranja budžeta lokalnih samouprava, preciznije efikasnijem planiranju budžeta i njegovo namensko i transparentno trošenje.  Kako se navodi, projekat se realizuje od 1. aprila do 31. oktobra 2021. godine. RAŠ "Omorika" je osnovana na inicijativu tri lokalna udruženja vlasnika privatnih šuma iz Užica, Bajine Bašte i Priboja.To su Udruženja vlasnika privatnih Šuma "Bor" iz Užica, "Zaovine" iz Bajine Bašte i "Alba" iz Priboja. Tada je neformalna mreža ovih lokalnih udruženja koja je okupljala više od 100 vlasnika privatnih šuma u ove tri lokalne samouprave formalizovana  u regionalnu asocijacijuOva tri udruženja prethodno su se bavila uključivanjem vlasnika privatnih šumskih poseda u lanac snabdevanja drvnom biomasom kako bi se obezbedila sirovinska baza, lanac snabdevanja učinio održivim i smanjila energetska nezavisnost Zlatiborskog okruga od fosilnih goriva.

Srbija

Užice: Proširena krivična prijava zbog radova na Teslinoj hidrocentrali

Nevladina organizacija Građanska čitaonica Libergraf iz Užica podnela je proširenu krivičnu prijavu zbog radova koji su izvedenih na staroj hidrocentrali koja je izgrađena 1900. godine i predstavlaj nepokretno kulturno dobro.  Radove je izvelo javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) sa ciljem da se ona obnovi i ponovo koristi za proizvodnju struje.Prema rečima predstavnika Libergrafa, Vladana Sinđića, problem sa MHE Pod gradom je i nastao jer je ona zaštićeno kulturno dobro. Suština je da država poštuje zakone koje je sama donela.Kasnije je i Ministarstvo građevine poništila građevinsku dozvolu za izvedene radove i naložila investitoru da objekat vrati u prvobitno stanje.Kako se navodi, krivična prijava je podneta protiv N.N. službenog lica koje vrši ovlašćenja u EPS-u, kao i N.N. lica koje vrši ovlašćenja u Gradfskoj upravi za urbanizam, izgradnju i imovinsko.pravne poslove, odnosno Odeljenju za sprovođenje i izgradnju grada Užica.Uvidom u lokacijske uslove za izmene rešenje o građevinskoj dozvoli izdatih od strane gradske uprave za urbanizam izgradnju imovinsko pravne poslove odeljenje za sprovođenje planova izgradnju utvrđuje se u tački 6 nalazi da su izrade urbanističkog projekta pribavljeni uslovi međutim prema Stavila sam si zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo.Zavodu za zaštitu prirode dužni su da u roku od 7 dana pošalju projekat međutim oni po pravilu to nikada ne rade iz gradske uprave to je neophodno kako bi da odu za zaštitu prirode Srbije bilo poznato Da li je taj projekat u ovom slučaju sve pod gradom usklađen sa lokacijskim uslovima koje zavod izdao. Međutim oni to po pravilu nikada ne rade.„Iz njihovih dopisa koje sam slao Javnom preduzeću Srbijavode vidi se da oni to nikada nisu uradili. Ja sam im na osnovu toga poslao vodnu inspekciju i vodni inspektor je to dokumentovano u svom zapisniku i naložio im mere da to isprave.“Sinđić podseća da je Gradska uprava Užica po Zakonu o planiranju i izgradnji dužna da to radi i da nosiocima svih javnih ovlašćenja dostavi projekat i građevinsku dozvolu na uvid kako bi oni jednostavno znali da li je sve to usklađeno ili nije.Pored MHE na užičkoj plaži, ista praksa utvrđena je i u slučaju sporne MHE Ravni, u istoimenom zlatiborskom selu, na reci Prištavici."Oni su ponovo išli u postupak pribavljanja lokacijskih uslova, međutim, grad ih je odbio na osnovu toga što su dobili dva negativna odgovora od Srbijavoda i Zavoda za zaštitu spomenika kulture."MHE Pod gradom inače ne radi zato što nema građevinsku dozvolu. Oni su izgubili građevinsku dozvolu nemoj više građevinsku dozvolu jer je ona poništena.Protiv rešenja ministarstva građevinarstva koje je poništilo građevinsku dozvolu za MHE Pod gradom, EPS je kako Sinđić podseća podne i tužbu pred Upravnim sudom. Tu nije kraj žalbama, jer se EPS žalio i Republičkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, zbog rešenja Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, kojim je naložena obustava radova na MHE Pod gradom. Sinđić smatra i da su EPS-u sve žalbe "jalove" bez građevinske dozvole za sporni objekat:"Ja sam podneo i zahtev kod Ministarstva kulture i informisanja za vršenje nadzora nad Zavodom za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu. Ovde nije zaštićen samo objekat, šiti se i neposredna okolina. Stara hidrocentrala zajedno sa starim gradom čini ambijentalnu celinu."Prema Sinđićevim rečima EPS se zbog građevinske dozvole i našao u problemu jer se izdavanje mera tehničke zaštite odnosilo samo na objekat, odnosno staru hidrocentralu, ali ne i na celu zaštićenu okolinu.Sinđić napominje i da je Zavod za zaštitu spomenika kulčture iz Kraljeva zbog toga takođe u prekršaju, kao i da je to bio jedan od razloga da se obrati Ministarstvu kulture radi provere.