Najnovije

Vesti iz izdanja

Kvadrati peru prljavi novac

Investitore niko ne pita odakle im novac, materijal mogu da kupuju i za keš, stanove prodaju u devizama, potražnja se ne smanjuje jer je tržište stanova kod nas u stvari tržište kapitala...

Vesti iz izdanja

Skupo zajmiš, pa rasipaš

Sad se na osnovu poslovanja u 2020. može videti koja preduzeća su stvarno ugrožena krizom, a koja nisu. Neprimereno je da se svi poreski obveznici zadužuju da bi se finansirale apoteke, preduzeća za dostavu ...

Vesti iz izdanja

Ko će pre da ugrabi stolara

Rezultati u proizvodnji stižu posle nekoliko godina i ako ste mudar i strpljiv čovek, ta proizvodnja samo kumulirano raste. Kada postavite taj dobar osnovni algoritam, to nekako posle samo napreduje. To je d...

Srbija

Majkrosoft razvojni centar zapošljava 50 novih stručnjaka

 Majkrosoft razvojni centar u Srbiji (MDCS), koji je i ove godine proglašen za najpoželjnijeg IT poslodavca u Srbiji, raspisao je konkurs za još 50 novih stručnjaka. Svi zainteresovani mogu da konkurišu za Azure tim, koji planira zapošljavanje 20 novih kolega, kao i za Office timove (Office Canvas i Office Media Group), koji imaju potrebu za 30 novozaposlenih, a čija je ekspanzija predviđena u narednom periodu.   „Ponosni smo na razvoj našeg centra i na sve veće poverenje koje nam se ukazuje, jer potvrđujemo da ulaganje u naš beogradski centar donosi i napredak celoj kompaniji. Od novembra smo zaposlili 60 novih kolega koji su postali već integralni deo tima i time ostvarili rast od 20 odsto u kadrovima. Nastavljamo da ulažemo u ljude, a to je povod da pozovemo u svoje redove nove kvalitetne kandidate za zaposlenje iz Srbije i regiona. Pored toga, naši napori usmereni su i prema svim stručnjacima koji žive u inostranstvu, a žele da se vrate i nastave svoju IT karijeru u Srbiji”, izjavio je Dragan Tomić, direktor MDCS i dodao da je sa “poslednja dva pojačanja od 60, odnosno 50 novih ljudi, Majkrosoft razvojni centar proširio svoj tim za 35 odsto”.   Office Srbija tim je fokusiran na najmodernije inovacije Majkrosoft Office proizvoda i servisa. Koristeći savremene tehnologije veštačke inteligencije, tim razvija napredne funkcionalnosti za milione korisnika Majkrosoft Office proizvoda, uključujući Word, PowerPoint, Excel, Office mobilna aplikacija itd. Tim je posebno specijalizovan u tehnologijama razumevanja dokumenata i kroz godine iskustva je razvio brojne funkcionalnosti, tehnologije i servise, sa ciljem poboljšanja produktivnosti korisnika u svim segmentima, uključujući škole, male i velike firme. Dve istaknutije oblasti kojima tim danas razvija vezane su za naprednu pomoć pri pisanju i stilizovanju dokumenata (Microsoft Editor i Word Designer), kao i servisi za konverziju dokumenata koji štede na stotine sati korisničkog vremena, kao što su digitalizacija slika i PDF dokumenata u Word i Excel aplikacijama. Office Media Group tim razvija platformu za korišćenje videa u poslovnom okruženju. Cilj je omogućiti ljudima da komuniciraju, dokumentuju i sarađuju video materijalima, podjednako jednostavno kao i ostalim dokumentima u Office paketu. Tim razvija moderne alate zasnovane na veštackoj inteligenciji koji olakšavaju korisnicima gledanje, kreiranje i menjanje video snimaka.  MDCS je otvoren 2005. godine, kao četvrti po redu razvojni centar ove kompanije u svetu, i čini ga više od 350 vrhunskih stručnjaka iz oblasti kompjuterskih nauka i primenjene matematike.   Svi zainteresovani za rad u timu Razvojnog centra Majkrosofta u Srbiji mogu da se prijave na ovom linku. 

Svet

Zaštitne maske u Španiji obavezne i na plažama

Španija je uvela nova pravila koja zahtevaju da turisti, ali i meštani uvek nose masku za lice na otvorenim javnim prostorima - uključujući i na plažama, piše The Independent.Objavljen 30. marta, edikt nalaže da svi stariji od šest godina moraju da nose maske za lice „na ulicama, u otvorenim prostorima i u bilo kom zatvorenom prostoru koji ima javnu upotrebu ili je otvoren za javnost“.Pravila će se primenjivati na svim javnim prostorima, čak iako se sunčate na plaži, planinarite u okolnim selima ili se kupate u moru.Ona takođe zamenjuju prethodne lokalne smernice, koje su regionalnim vladama omogućavale da same donose odluke o tome kada se i gde maske moraju nositi.Nošenje maski prethodno bilo je obavezno na otvorenom samo kada se nije mogla poštovati distanca od jednog ipo metra. Sada to važi u svakoj situaciji.Oni koji imaju specifična zdravstvena stanja i respiratorne probleme oslobođeni su nošenja maske, kao i oni koji se bave individualnom sportskom aktivnošću.Neki regioni kao što su Aragon, Asturija, Kantabrija, Balearska ostrva ili Kastilja-La Manča, dosad su se držali nacionalnih zakona koji su bilo nešto fleksibilniji, tako da sada ljudi u ovim delovima Španije ne mogu nigde bez maske.Međutim, neke regije poput Andaluzije ili Madrida prethodno su već odlučile da je nošenje maski obavezno u svakoj situaciji, tako da ljudi tamo možda neće ni primetiti razliku, piše španski portal The Local.Najava novih pravila je razljutila neke u turističkoj industriji, koji strahuju da bi ograničenja mogla odvratiti turiste od dolaska u Španiju ovog leta.Ovaj potez dolazi nakon što je u Španiji zabeležen porast novih slučajeva Covid-19, popevši se na 149 slučajeva na 100.000 stanovnika sa prethodnih 128 koliko je to bilo prošle sedmice.Španija se priprema da otvori svoje granice za više turista ove godine, kada inokulacija stanovništva bude veća. Ova država planirala je da otvori granice kada 70 odsto stanovništva bude vakcinisano. Međutim, sada je taj broj smanjen na 30 do 40 odsto.

Srbija

Da li je sprečena izgradnja „Novog Sada na vodi“?

Javno preduzeće Urbanizam iz Novog Sada tvrdi da u novoj planskoj dokumentaciji neće biti ucrtana izgradnja  stambeno-poslovnnih sadržaja na prostorima Kameničke ade, Šodroša i Ribarskog ostrva u Novom Sadu, preneo je portal 021. Deo tog područja se inače pominjao kao mesto izgradnje "Novog Sada na vodi", velikog projekta protiv kog su se pobunili brojni građani.JP Urbanizam je odgovore o izmeni planova dostavio odgovarajući na pitnaja inicijative Zelene stolice, koja je formirana u gradskom parlamentu.Zelena stolica okuplja nekoliko ekoloških organizacija, a kako piše u odgovoru, osim Generalnog urbanističkog plana (GUP) u izradi je i Plan generalne regulacije priobalja.Taj plan obuhvata Kameničku adu, Šodroš, Ribarsko ostrvo, prostor nekadašnjeg brodogradilišta, kasarnu rečne flotile Aleksandar Berić, deo uz Bulevar despota Stefana i gradsku plažu Štrand.VIDI GARI MORAMO ZAJEDNO: NEOPHODNO POVEZIVANJE LOKALNIH INICIJATIVA Protiv tog projekta su se izjasnili Novi optimizam, nekoliko političkih i ekoloških organizacija, kao i stručnjacim među kojima je arhitekta Dragoljub Bakić, poznati protivnik projekta Beograd na vodi.Prethodna planska dokumentacija, kako tvrdi JP Urbanizam predviđala je komercijalne sadržaje, kao što su hotelski kompleks, poslovni objekat uz gradsku marinu i niz uslužnih objekata koji su zahtevali više saobraćajnica za funkcionalno povezivanje. Nova planska dokumentacija, kako tvrde u Urbanizmu, ne predviđa slične sadržaje i ukupna površina prethodno planiranih sadržaja (za oko 32 hektara) briše se u korist zelenih površina. Dodaju da se planira očuvanje šumskog područja u plavnom delu Kameničke ade, kao i omogućavanje javnih sadržaja kulture i sporta, na oko tri odsto površine Kameničke ade. U odgovoru, kako se dodaje, ne pominje se Brodogradilište, na kom je planirana izgradnja dvadesetospratnice. Gradonačelnik Miloš Vučević je nedavno naglasio da se "ide ka uređenju priobalja" nakon usvajanja plana za most, kao i da se čeka mišljenje Instituta "Jaroslav Černi". Protivnici Novog Sada a vodi navode da bi se njegovom realizacijim ugrozila odbrana od poplava, posekla velika šuma, a ugrozile bi se i brojne vrtse ptica i osatlih životinja.

Srbija

Turski Acibadem kupio Bel Medic

Acibadem Health Group, lanac bolnica iz Turske,  saopštio je da je postao većinski vlasnik privatne zdravstvene ustanove Bel Medic, koja posluje u Srbiji i koja postoji već 26 godina. Suvlasnik i generalni direktor Bel Medica, kako se naglašava u saopštenju, ostaje jedan od njegovih osnivača Jasmina Knežević.Posle ove transakcije i promene u vlasništvu, Bel Medic će ubuduće poslovati pod imenom Acibadem Bel Medic."Naši građani već imaju pozitivna iskustva sa Acibadem zdravstvenim sistemom koji je i kod nas već prepoznat po medicini najvišeg nivoa i u kome se puno misli o pacijentu i njegovom kompletnom zadovljstvu", izjavila je  jedan od osnivača Bel Medic-a, Jasmina Knežević.Acibadem Healthcare Group posluje u Turskoj od 1991. godine, a sistem funkcioniše i u Severnoj Makedoniji, Bugarskoj, Holandiji."Verujemo da će težnja naše grupe za izvrsnošću i prvoklasnom uslugom prema pacijentima dati pozitivan doprinos srpskom tržištu zdravstvene zaštite", izjavio je Angel Angelov, izvršni direktor Acibadem City Clinic B.V. iz Sofije.Acibadem ima 21 bolnice, 13 ambulantnih centara, više od 4.200 kreveta preko od 22.500 zaposlenih i 4.000 doktora. Acibadem pripada i drugom najvećem lancu bolnica na svetu IHH, a Bel Medic je, kako se navodi u saopštenju, akreditovan po evropskim standardima.U svom sastavu Bel Medic ima bolnicu sa porodilištem, operacionim blokom, angio-salom, jedinicama intenzivne nege i apartmanima, kao i četiri vanbolničke ustanove i zapošljava više od 800 lekara.Promena vlasništva u Bel Medicu dolazi tokom novog talasa pandemije orona virusa, ali i u vreme kada su odlasci lekara iz Srbije na rad u inostranstvo, sve češći.TURSKA ACIBADEM GRUPA PREUZIMA BEL MEDIC?

Srbija

KRIK: Stanko Subotić od koncesije za aerodroma zaradio 47 miliona evra

U pozadini koncesije beogradskog aerodroma isprepletene su veze kontroverznog srpskog biznismena, bivšeg portugalskog ministra i francuske kompanije „Vansi“ koja je dobila aerodrom na 25 godina, otkrivaju KRIK i OCCRP.Stanko Subotić je od koncesije zaradio 47 miliona evra pošto je iznad cene prodao zemlju „Vansiju“, a potom ušao u poslovno partnerstvo sa bivšim portugalskim ministrom i advokatom Žozeom Luizom Arnoom koji danas radi za ovu francusku kompaniju. Upravo je Arnoova advokatska kancelarija savetovala Vladu Srbije da aerodrom „Nikola Tesla“ da pod koncesiju.Kada je francuski „Vansi“ dobio koncesiju nad beogradskim aerodromom „Nikola Tesla“, predsednik države Aleksandar Vučić rekao je da je to „veliki uspeh Srbije“.„Ovo će dovoditi sve više investitora“, naveo je Vučić na konferenciji za medije, održanoj u januaru 2018. godine. „Aerodrom će da izgleda mnogostruko lepše i mnogostruko bolje nego sada.“„Vansi“ je Srbiji platio nešto više od pola milijarde evra za prava da 25 godina upravlja najprometnijim aerodromom u regionu. Francuska firma obećala je da će da uloži 732 miliona evra u njegov razvoj, kao i da će do kraja koncesije više nego udvostručiti broj putnika. Deo novca za ulaganje u aerodrom „Vansi“ je dobio kao zajam od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).Ubrzo je bilo jasno da će od ovog ugovora korist imati i moćni pojedinci povezani sa vlastima. Jedan od njih je Stanko Subotić, kontroverzni biznismen koji je poslovno sarađivao sa Vučićevim kumom Nikolom Petrovićem. Subotić je bio poslovno povezan i sa čuvenim narko-bosom Darkom Šarićem.KRIK i novinarska mreža OCCRP još 2018. godine otkrili su da će ovaj kontroverzni biznismen „Vansiju“ da proda zemljište koje je posedovao u blizini aerodroma, a na koje će aerodrom da se proširi. Prodajom ove zemlje francuskoj kompaniji, Subotić je zaradio 47 miliona evra.„Vansi“ je Subotiću platio zemlju čak četiri puta više od toga koliko je njena cena bila navedena u prilogu ugovora o koncesiji do kog je ranije došao KRIK.Nakon prodaje zemlje, Subotić je ušao u posao sa bivšim ministrom regionalnog razvoja u Portugalu Žozeom Luizom Arnoom, trenutno predsednikom upravnog odbora jedne od „Vansijevih“ firmi, otkrivaju KRIK i OCCRP u okviru međunarodnog novinarskog projekta „OpenLux” („Otvoreni Luksemburg”).Arno je i jedan od vlasnika advokatske kancelarije „CMS Rui Pena & Arnaut“ koju je Vlada Srbije angažovala da je savetuje oko koncesije aerodroma. Ista kancelarija savetovala je i „Vansi“ kada su u Portugalu privatizovali deset aerodroma.Nakon što je „Vansi“ preuzeo „Nikolu Teslu“, a Subotić im prodao zemlju, ovaj domaći kontroverzni biznismen ušao je u posao sa Arnoom – partneri su u vlasništvu portugalske kompanije „Vanguardlevel“ koja se bavi nekretninama.Arno je, kada su ga novinari KRIK-a pozvali telefonom, prvo negirao da je u poslu sa kontroverznim biznismenom. „Nemam nikakav posao. Ja sam advokat“, rekao je.Kasnije je, u pisanom odgovoru na naša pitanja, potvrdio da je suvlasnik „Vanguardlevel“-a. Objasnio nam je da je u telefonskom razgovoru to negirao jer je posumnjao da ga zovu „lažni novinari“.Arno, međutim, tvrdi da on lično nije bio deo tima svoje advokatske kancelarije kada je savetovala Vladu Srbije oko razvoja aerodroma.Iz „Vansija“ je novinarima KRIK-a rečeno da je kompanija kupila zemljište od Subotića zato što im je ono bilo potrebno za proširenje aerodroma. Subotiću su isplatili iznos koji je višestruko iznad vrednosti zemlje jer je, kako objašnjavaju, bio u privilegovanoj poziciji kao prodavac zemljišta koje im je bilo neophodno.Rekli su i da nadalje neće kupovati još Subotićeve zemlje.Subotić nije odgovorio na naša pitanja, ali nas je njegov advokat obavestio da je u Ženevi tužio novinarsku mrežu OCCRP i novinarku KRIK-a zbog priče o njegovoj zemlji nadomak aerodroma, objavljene 2018. godine.„Već više od 15 godina gospodin Stanko Subotić je žrtva medijske kampanje klevetanja koju su organizovale mafijaške mreže, tajne službe, posebno srpske i korumpirani političari“, tvrdi se u tužbi i dodaje da su OCCRP i KRIK deo te kampanje.Biznismen smatra da je žrtva medijskih napada jer je bio protivnik bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića.Ceo tekst pročitajte OVDE.

Svet

Xiaomi ulazi na tržište elektičnih vozila

Kineski proizvođač pametnih telefona Xiaomi predstavio je planove da tokom naredne decenije uloži oko 10 milijardi dolara u proizvodnju električnih automobila, započinjući tako ulazak na kinesko tržište električnih automobila, piše Yahoo Finance.Suosnivač kompanije Lei Džun objavio je svoju nameru da predvodi novu, samostalnu diviziju koja će se baviti proizvodnjom električnih vozila, u onome što je nazvao svojim poslednjim velikim poduhvatom. Kompanija će za početak uložiti oko 1,5 milijardi dolara u proizvodnju električnih vozila, a tokom narednih godina planiraju da povećaju ulaganja. Kineski proivođač pametnih telefona pridružio se tehnološkim gigantima kao što su Epl i Huavej sa ciljem da uđe na automobilsko tržište.U zavisnosti od napretka, Xiaomi bi na kraju mogao da uloži ukupno oko 10 milijardi dolara u projekat za samo tri godine, uzimajući u obzir spoljno finansiranje. Kompanija će uložiti oko 60 odsto predviđene sume i planira da prikupi ostatak sredstava, rekla je osoba upoznata sa projektom za Bloomberg.Xiaomi ne planira da poziva spoljne investitore, jer želi potpunu kontrolu nad proizvodnjom automobila, dodao je Džun.Ulazak Xiaomi-a na kinesko tržište električnih vozila, kako izveštava Bloomberg, otvara veliko novo područje rasta izvan pametnih telefona i ostale potrošačke elektronike, koje će se možda vratiti na niže stope rasta od 2023. godine.Akcije Xiaomi-a porasle su za 6,1 odsto nakon ovog saopštenja.

Srbija

TS: Nedovoljna zaštita od najtežih oblika korupcije u Srbiji

U Srbiji se prepoznaju elementi “zarobljavanja države” u dve bitne oblasti – donošenje zakona sa odredbama koje pogoduju privatnim interesima i gonjenje korupcije na visokom nivou, pokazalo je nedavno predstavljeno istraživanje Transparentnosti Srbija (TS).Postojeći normativni i institucionalni okvir u Srbiji ne obezbeđuje efikasno gonjenje i kažnjavanje svih slučajeva korupcije na visokom nivou, a trenutno nisu planirane mere koje bi rešile sve uočene probleme.Transparentnost Srbija zato predlaže proširenje i preciziranje nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal, uvođenje mogućnosti da se posebne istražne tehnike primene za sva koruptivna krivična dela, kao i uvođenje dužih rokova zastarelosti za naročito teške slučajeve korupcije.Međutim, nijedna izmena zakona neće dati rezultate ako javni tužioci, pored postupanja po krivičnim prijavama, ne pokažu spremnost i odlučnost da ispitaju javno iznete i argumentovane slučajeve sumnji na korupciju, naročito kada se one odnose na funkcionere na visokim položajima, navodi TS.Najopasniji vid korupcije i zarobljavanja državnih institucija jeste situacija kada se privatni interesi, koji su ujedno suprotni javnom, pretoče u odredbe propisa.Transparentnost Srbija je u okviru istraživanja identifikovala brojne takve primere iz poslednjih 12 godina. Istovremeno, u samo jednom slučaju je zbog krojenja propisa po meri privatnih interesa bilo preduzeto krivično gonjenje.Istraživanje Transparentnosti je pokazalo da je u Srbiji učestalo donošenje zakona sa odredbama koje važe za samo jedan projekat, pri čemu takve norme krše opšta pravila, naročito u oblasti javnih nabavki i eksproprijacije zemljišta. Manje očigledni su, ali brojni, drugi primeri kada se, na netransparentan način, zakoni i drugi propisi donose ili menjaju tako da nove norme koriste isključivo pojedincima ili grupama bliskim vrhu vlasti.Sve to je moguće zato što nisu obezbeđeni u dovoljnoj meri javnost procesa izrade i donošenja zakona, vidljivost spoljnih uticaja na donosioce odluka i zaštita ustavnog načela jedinstva pravnog poretka. Srbija je tek od nedavno regulisala lobiranje i utvrdila obavezu vršenja analize koruptivnih rizika u pojedinim propisima, pa ostaje da se vidi hoće li ti mehanizmi pomoći da se ovi problemi umanje, navodi ova organizacija.Istraživanje “Korupcija na visokom nivou i zakoni krojeni po meri privatnih interesa“ nastalo je u okviru projekta „Protiv nekažnjivosti najtežih oblika korupcije na Zapadnom Balkanu i Turskoj“, čiji je cilj smanjenje korupcije i zarobljenosti država u okviru regiona, uz podršku Evropske unije.Nalazi istraživanja su predstavljeni na konferenciji na kojoj su uvodna izlaganja imali Dirk Lorenc, šef političkog sektora Delegacije EU u Srbiji, Tobijas Flesenkemper, šef Misije Saveta Evrope u Srbiji, Bojana Šćepanović, državna sekretarka iz Ministartva pravde Republike Srbije, i Nemanja Nenadić, programski direktor TS.O borbi protiv korupcije na visokom nivou u Srbiji govorili su panelisti Lidija Komlen-Nikolić iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, i Robert Sepi iz TS, a o zakonima krojenim po meri privatnih interesa Zlata Đorđević iz TS.U diskusiji su, između ostalih, učestvovali Jovan Božović iz Agencije za sprečavanje korupcije, Miroslav Milićević iz Saveta za borbu protiv korupcije, Nenad Vuković iz Društva lobista Srbije, i novinari Vuk Cvijić i Slobodan Georgiev.

Svet

Nemačka: Radnici Amazona štrajkovali zbog malih plata

Radnici Amazona u Nemačkoj stupili su u nedelju uveče u četvorodnevni štrajk, tražeći povećanje zarade, nakon poziva sindikata Verdija. Tehnološki gigant je često kritikovan zbog visine plata, kao i loših uslova rada, piše Dojče vele.Štrajkovi su planirani na lokacijama u Vernu i Rajnburgu, gradovima u zapadnoj nemačkoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija. To će uticati i na lokacije Amazona u gradovima Lajpcig i Koblenc, zajedno sa dve lokacije u gradu Bad Hersfeld u Hesenu.„Amazon je zaradio mnogo novca za vreme korona-krize, samo iz tog razloga mora platiti svoje radnike više“, rekao je predstavnik sindikata Verdi Orhan Akman. Amazonova dobit je naglo porasla tokom pandemije, jer su se potrošači okretali onlajn kupovini usled zaključavanja i svih mera koje su nametnute protiv širenja virusa.Štrajk dolazi nakon što je kompanija u petak najavila da će ove godine zaposliti 5.000 novih radnika u Nemačkoj. Ovo će povećati Amazonovu radnu snagu u najvećoj evropskoj ekonomiji sa 23.000 na 28.000 zaposlenih.Nemačka je drugo najveće Amazonovo tržište iza Sjedinjenih Američkih Država, gde je sedište kompanije.Pored štrajkova u Nemačkoj i Italiji, Amazon se bavi i mogućim formiranjem sindikata radnika u Alabami u SAD-u.Radnici Amazona formiraju prvi sindikat?

Srbija

Zbog manjka prostora, studenti FMU vežbaju u hodnicima

Dugi niz godina studenti Fakulteta muzičkih umetnosti (FMU) suočavaju se sa problemom manjka prostora za vežbanje, zbog čega su bili primorani da to čine u hodnicima, pa čak i toaletima u zgradi fakulteta. Međutim, nedavno je i ta praska zabranjena, jer, prema navodima fakulteta, to remeti rad profesora.„Mi nemamo prostorije koje su namenjene isključivo za vežbanje, već vežbamo u učionicama kada tamo nema nastave. Tamo se jako brzo napravi gužva i zbog toga smo vežbali u hodnicima zgrade“, rekla je jedna od studentkinja FMU-a za Novu ekonomiju. Pretprošle godine je prema odluci dekanata FMU-a zabranjeno usviravanje i vežbanje u hodnicima fakulteta i određena je soba 43A koja se može koristiti u te svrhe kada tamo nema nastave. Prema navodima studenata, to je prostorija koja je jako mala i previše akustična, zbog čega je praktično nemoguće da veći broj njih vežba u isto vreme. Ova odluka fakulteta susrela se sa negodovanjem studenata, koji su nastavili da vežbaju u hodnicima jer drugog izbora nisu imali, zbog čega su se susreli sa pretnjama fakulteta da će biti kažnjeni, navodi jedna od sagovornica Nove ekonomije.„Mi, kao studenti, imamo utisak da niko ne radi na rešavanju ovog problema, a komunikacija sa fakultetom je minimalna kada se govori o ovom pitanju“, kaže jedan od studenata FMU.Pandemija je, spletom okolnosti, stišala buku oko ovog problema, jer se nastava nije održavala, a velika većina studenata otišla je svojim kućama, tako da je na fakultetu bilo dostupno više prostorija za vežbanje. Međutim, problem je i dalje prisutan, a rešenje još uvek nije na vidiku, navode studenti.S druge strane, prema rečima studenta prodekana Jelene Stevanović, iz perspektive fakulteta pandemija je otežala rešavanje ovog dugogodišnjeg pitanja, jer su sada prioriteti FMU-a rešavanje novog niza problema koje je korona-kriza prouzrokovala.

2021

Male stvari koje život znače

Slavnić: Za decu ne postoji limit kada je u pitanju pomoć. Iz Tiršove i sa Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“ poručuju da su donacije ove kompan...

Srbija

Online nastava nije Instagram

Iako nadležni tvrde da je domaći školski sistem spremno odgovorio na krizu izazvanu kovidom 19, nastavnici ukazuju na brojne probleme u realizaciji nastave na daljinu koji će nesumnjivo ostaviti trag na znanje učenika i njihovu budućnost. Sagovornici portala Nova ekonomija se slažu da su živa reč, tabla i pitanja đaka nezamenjivi u procesu sticanja znanja, zbog čega smatraju da su časovi u učionici, makar i povremeni, jedina brana od još jedne izgubljene školske godine.U senci problema nedovoljne tehničke opremljenosti učenika i nastavnika za kvalitetnu nastavu na daljinu ostala je činjenica koju profesorka Ana Dimitrijević sažima u sledećoj rečenici: onlajn učionica nije instagram i zahteva mnogo veći nivo odgovornosti i angažovanja korisnika. Učenici priznaju da onlajn nastavu tretiraju kao praznik- Tu dolazimo do ključnog razloga zašto će onlajn nastava ostaviti negativne posledice na čitave generacije učenika, ne krivicom njenih glavnih aktera. Sami učenici priznaju da period kada je nastava onlajn tretiraju kao praznik ili kraći raspust i da školskim obavezama pristupaju opušteno i tek krajem radne nedelje. Nastavnici nisu u situaciji da kontrolišu svakodnevni rad svojih učenika na način na koji to mogu u učionici, a iz Ministarstva prosvete je preporučeno da se ne bude prezahtevan i prestrog jer svi smo u teškoj situaciji. Prosvetni radnici su tu razoružani, a prirodno je da se učenici opuste ukoliko ne postoji pritisak prave, svakodnevne škole. Da ne pominjemo onu divnu spontanost i improvizaciju koja se dešava u učionici zbog koje pamtimo školu i dajemo nadimke nastavnicima. Toga nema – kaže Ana Dimitrijević, profesorka engleskog jezika u Devetoj gimnaziji u Beogradu i potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija.  Nastavnici dali dvojku za organizaciju nastave u pandemiji Radmila Bošnjaković, profesorka matematike iz Užica, smatra da je, što se tiče znanja, prošla školska godina izgubljena, a to se videlo već u septembru. U vreme dok su škole bile zatvorene učenici su se opustili, veliki broj njih je zapostavio svoje školske obaveze. Kada su se jesenas vratili u klupe prve ocene su za mnoge bile ispod očekivanih. Onlajn ocene nisu realne - Prošlu školsku godinu su mnogi završili sa ocenama istim ili višim nego na polugodištu, a da se njihov rad svodio na puko prepisivanje. Onlajn ocene nisu bile realne. Nismo imali mehanizam za regularno ocenjivanje. Podsetiću, tadašnji ministar prosvete i sam se pozivao na savest učenika i roditelja kada je reč o ocenjivanju. Dakle, Ministarstvo nije ponudilo konkretno rešenje za problem prepisivanja. Sami smo se snalazili i dovijali, apelovali na svoje učenike da budu realni i na taj način zaključili ocene – priseća se Bošnjaković. Bez obzira što kombinovana nastava produžava njihovo radno vreme, naše sagovornice se slažu da je boravak u učionici, makar svaki drugi dan ili svake druge nedelje, bolje rešenje od kompletne onlajn nastave. Bošnjaković kaže da đaci mnogo  ozbiljnije doživljavaju rad i ocenjivanje u školi, kao i svoje obaveze. Kvalitet znanja koje stiču na času kroz živu reč ne može se porediti sa kvalitetom u onlajn radu. Učenici imaju priliku da sve što im nije jasno tokom onlajn nedelje, razjasne na času u školi.  Gugl učionice svi imaju, ali škola ipak baguje - To je dragoceno i za učenike, a i za nas nastavnike. Koliko toliko se vratila suština i smisao škole. Učenici ove školske godine, za razliku od prethodne, imaju priliku da savladaju program na zadovoljavajućem nivou. Potpuno oslanjanje na onlajn rad znači gubitak u školovanju koji je nenadoknadiv za većinu đaka. Malo je dece koji su motivisana za rad i sticanje znanja bez podrške koju dobijaju u školi – navodi Radmila Bošnjaković.Veliki tragovi na duši i u znanjuU kojoj meri će pandemija ostaviti trag na znanje i na ponašanje učenika za učiteljicu Vesnu Jerotijević je „pitanje za milion dolara“ na koje će odgovor dati vreme. - Veliki su tragovi i na duši i u znanju. Ceo svet je zabrinut. Bilo bi dobro da shvatimo da moramo smanjiti broj učenika u odeljenjima, jer sa ovolikim brojem ne možemo da funkcionišemo, pogotovu sada kada su časovi skraćeni, a prinuđeni smo da se vraćamo na lekcije iz prošle školske godine – ukazuje Jerotijević.Ona dodaje da se pokazala kao opravdana bojazan da će se praćenje nastave na televiziji odraziti na đačko znanje.- Tokom perioda vanredne situacije Ministarstvo prosvete se hvalilo RTS časovima kao fantastičnoj pomoći nastavnicima, ali većina tih časova nije značila ni učenicima, ni nastavnicima, jer je dobar deo programa koji je obuhvatala RTS nastava već bio odrađen u školama u periodu pre vanrednog stanja – navodi Jerotijević i dodaje da su poseban problem u učenju imali đaci koji rade po individualnom obrazovnom planu. Online nastava najmanje dostupna učenicima iz osetljivih grupa Ana Dimitrijević dodaje da nastavni proces otežava i to što su časovi skraćeni na 30 minuta. - Nekako je sve postalo instant i samo se brine o tome da se pređe neko gradivo, da se deci omogući uvid u to uz neophodna objašnjenje, a ostalo je prepušteno njima. Odgovornost učenika, a u osnovnoj školi i roditelja, u ovom procesu igra ogromnu ulogu. Nisu svi ni spremni, ni sposobni za to. Možda ovaj vid nastave bude imao i neke pozitivne posledice kao što je unapređenje samostalnosti učenika, ali je teško breme na plećima prosvetnih radnika jer treba da stanu iza znanja koje će njihovi đaci poneti iz škole. A znanje, ne ocena, je jedina važna stvar za njihov budući život jer ono će ih definisati, formirati, razlikovati od drugih – poručuje Dimitrijević. V. S. 

Srbija

Frilenseri odbili ponudu Vlade Srbije, najavili nove proteste

Udruženje radnika na intenretu (URI) odbacilo je najnoviji predlog Vlade Srbije za rešenje statusa frilensera. Zbog odbijanja Vlade Srbije da prihvati njihove predloge, najavljuju novi za 24. april, ali dodaju da su i dalje spremni da nastave pregovore o aktuelnim problemima.Frilenseri, kako navode njihovi predstavnici, dugove državi treba da plaćaju zajedno sa budućim obavezama i to je glavni problem oko kog se "lome koplja"."Ponuda je ravna pljački, kako za prošli period, tako i za budućnost", izjavio je nakon najnovijih pregovora redsednik URI-ja, Miran Pogačar.Naglasio da su frilenseri već ranije rekli da ne prihvataju ono što je država ponudila, kao i da predstavnici vlade ne žele ništa da menjaju.Pgačar je sve radnike na internetu pozvao na protest 24. aprila, kao i na protest koji 10. aprila organizuje pokret Odbranimo reke Stare Planine.Rekao je da su predstavnici Valde Srbije pitali frilensere da li imaju neke kontramere u vezi sa najnovijim predlogom i ocenio je da to govori o činjenici da se država ipak plaši reakcije frilensera.FRILENSERI NEZADOVOLJNI NAJNOVIJIM PREDLOGOM VLADE, ALI NASTAVLJAJU PREGOVORE "Ja sam im rekao da treba ponovo da pregovaramo, ali ne znam da li će biti novih pregovora", naveo je Pogačar.Naglasio je da ima smisla da se porez plati, ali od oktobra proše godine do danas, kada je država frilensere i počela da obaveštava o toj obavezi.Pogačar je reako i da je broj frilensera koji su radili za 200 evra mesečno i za koje Vlada Srbije tvrdi da će im izaći u susret sa malim porezima, veoma mali.Predsednik URI-ja je podsetio da je u nedavnom obraćanju predsednik države Aleksandar Vučić govorio o mogućnosti da frilenseri plate porez od datuma kada su dobili obaveštenje o njenu.SVAKA JEDINICA PORESKE DOBILA NALOG DA PREKONTROLIŠE PO 50 FRILENSERA "IDEJA JE DA SE UKINE FRILENSING"Poslednji pregovori sa Vladom Srbije, prema rečima njihovih učesnika, donose i nezvanične informacije o budućnosti ljudi koji sami sebe zapošljavaju i rade kao frilenseri."Dobili smo informaciju da je ideja (države) da frilensing ne postoji, cilj im je da kada dođete do sume od 500 evra (mesečno) postanete preduzetnik", izjavila je predstavnica URI-ja Katarina Pavlović.Dodala je da će se najnoviji predlog Vlade Srbije naći na glasanju već u ćetvrtak, a ako bude usvojen već sledeće nedelje o njemu bi mogla da glasa i Narodna skupština.ŠTA JE VLADA PREDLOŽILA?U svom najnovijem predlogu Vlada Srbije predložila je da ukupno poresko opterećenje za frilensera koji zarađuje 200 evra bude 2.902 dinara mesečno i njima se ne bi naplaćivao stari dug za porez.Frilenser koji zarađuje 300 evra, na ime starog duga imaće ratu od 533 dinara, a novog 9.458, dok bi stopa opterećenja prihoda bila 28,3%.Onaj koji zarađuje 500 evra mesečno imao bi poresko operećenje 22.571 dinara za tekuće obaveze i još 4.517 dinara mesečne rate za stari dug.Frilenser koji zarađuje 1.000 evra državi mesečno bi plaćao obaveze od 55.354 dinara, kao i ratu za stari dug od 14.477 dinara (ukupno 69.830, stopa opterećenja 59,4%).Država je nedavno objavila podatak da je u poslednjih nekoliko godina evidentirala uplate koje su od različitih poslodavaca stigle za više od 40 hiljada frilensera.Čedomir Savković

Srbija

Država subvencioniše nabavku poljoprivredne mehanizacije

Ministarstvo privrede raspisalo je javni poziv malim, srednjim i mikro preduzećima i preduzetnicima, kao i zadrugama, za dodelu bespovratne pomoći kroz Program podrške malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme, navodi se u saopštenju Privredne komore Srbije.Kroz ovaj program država sufinansira nabavku nove proizvodne opreme i izvođenje građevinskih radova u iznosu do 25 odsto neto vrednosti. Banka kreditira 70 odsto, a pet odsto je učešće samog privrednika.Iznos odobrene bespovratne pomoći ne može biti veći od pet miliona dinara, a visina bespovratnih sredstava određuje se u odnosu na broj zaposlenih. U programu učestvuju i izabrane banke i lizing kuće, one koje su ponudile posebne, povoljnije uslove kredita, koji ne moraju biti obezbeđeni hipotekom na nekretninama, već pre svega zalogom na opremi koja se nabavlja.Iz budžeta je opredeljeno je 1,55 milijardi dinara bespovratnih sredstava. Javni poziv je otvoren dok se raspoloživa sredstva ne utroše, a najkasnije do kraja godine.

Srbija

Komora javnih izvršitelja dobila novog predsednika

Bojan Kostić novi je predsednik Komore javnh izvršitelja, objavljeno je na sajtu Komore.  Simbolična primopredaja dužnosti između novoizabranog predsednika Komore javnih izvršitelja Bojana Kostića i dosadašnje predsednice  Komore Aleksandre Trešnjev izvršena je 24. marta u sedištu Komore.Bojan Kostić je izabran za predsednika Komore na sednici Skupštine Komore javnih izvršitelja 19. marta.2021. Šta je novo u zakonu o izvršenju