Najnovije

Srbija

Proizvođači trešanja besni zbog cene od 30 dinara po kilogramu

Proizvođači trešanja u najvećem voćarskom kraju Srbije, Grockoj i Ritopeku, u jeku sezone branja tog voća počinju da odustaju od tog posla jer im otkupljivači nude cenu od 60 do 80 dinara, a prekupci i po 30 dinara za kilogram, prenosi Beta. Vlasnik voćnjaka trešanja od dva hektara iz Ritopeka Dragan Dragić rekao je za Betu da je po ceni trešanja ova godina "najgora od najgorih"."Ove godine vegetacija u Srbiji kasni dve nedelje, pa su trešnje u Azerbejdžanu sazrele pre naših i oni su zauzeli rusko tržište gde se izvozi i trešnja iz Srbije", rekao je Dragić.Dodao je da se i otkupljivači žale jer nemaju zaradu, a na domaćem tržištu prerađivači nude 65 dinara koliko i rumunska firma koja kupuje trešnje za proizvodnju likera."Proizvođači trešanja nemaju nikakvu zaradu, ali neke sorte trešanja moramo da oberemo da bi naredne godine mogle da rode", rekao je Dragić.Poljoprivrednik iz Ritopeka Miloš Matejić rekao je da će otpustiti radnike jer je čist gubitak plaćati ih 3.000 dnevno i trešnje prodavati po 30 ili 60 dinara."Za ovakvu situaciju na tržištu trešanja kriva je i država koja je dozvolila da veliki otkupljivači ucenjuju male proizvođače koji nemaju pravo da registruju hladnjaču ako nemaju 400 tona trešanja u sezoni, a toliko nema ni celo selo", rekao je Matejić.Dodao je da će prekinuti berbu i otpustiti radnike da ne bi uvećavao gubitak od prodaje trešanja."Jeftinije je zapustiti voćnjak, nego raditi i dotirati iz džepa", rekao je Matejić.Za ministarstvo poljoprivrede, kako je rekao, poljoprivreda su jedino kukuruz i pšenica, a "voćarstvo ih ne interesuje".Matejić je rekao da ne može da registruje voćnjak smokvi jer ne postoji u registru, a to je neophodno kada bi hteo da ih izvozi.On je rekao da državu poljoprivrednici interesuju samo kada se "brani zemlja, kada treba da im zavuče ruku u džep i kada se glasa"."Daju nam subvencije od 4.000 dinara po hektaru, koliko košta jedan džak mineralnog đubriva, a za hektar treba šest džakova", rekao je Matejić.

Srbija

Koridori uzimaju kredit od 430 miliona evra za Moravski koridor

Koridori Srbije su za potrebe izgradnje autoputa Pojate - Preljina, poznatijeg kao Moravski koridor, uzeli kredit vredan 431,7 miliona evra od J.P. Morgan Chase banke iz Londona, koja je ujedno i ovlašćeni glavni aranžer, piše u Predlogu zakona o potvrđivanju zajma koji je Vlada Srbije dostavila Narodnoj skupštini.Izvozna kreditna agencija Ujedinjenog kraljevstva je dala garanciju za zajam koji obezbeđuje JP Morgan.Novac će otići firmi Bechtel Enka, registrovanoj u Londonu koja gradi ovu deonicu, a u Srbiji posluje preko svog ogranka u Beogradu.Vlada Srbije je u julu 2019. obrazovala Radnu grupu za izbor strateškog partnera u cilju realizacije projekta izgradnju Moravskog koridora. U avgustu je kao stateški partner izabran konzorcijum Bechtel-Enka. Komercijalni ugovor o Projektu izgradnje je zaključen u decembru 2019. godine. Iznos ugovora je 745 miliona evra, ne računajući indirektne kapitalne troškove, jedinični deo cene za jedinični obim radova i nadoknadivi deo.U okviru pregovora sa strateškim partnerima ugovoreno je i uzimanje zajma od 431,7 miliona evra kojim će se finansirati do 85 posto vrednosti prihvatljive robe i prihvatljivih usluga, što se odnosi na robe i usluge iz Velike Britanije i trećih zemalja. Novcem iz kredita trebalo bi da se pokrije i 30 odsto vrednosti robe i usluga iz Velike Britanije i trećih zemalja u pogledu lokalnih troškova i do 100 odsto iznosa premije agecncije za izvozno kreditiranje.Rok dospeća kredita daje 13 godina, uključujući i grejs period od tri godine, tako da bi Srbija sa otplatom kredita trebalo da počne u decembru 2024. godine.Ugovorena je varijabilna kamatna stopa u visini šestomesečnog EURIBOR-a uvećanog za fiksnu maržu od 0,5 odsto.

Svet

Ašhabad najskuplje mesto za strance, Beograd stoji znatno bolje

Glavni grad Turkmenistana, Ašhabad, zauzeo je prvo mesto na listi najskupljih gradova za strane radnike, pokazao je izveštaj američke kompanije Merser objavljen 22. juna. Na drugom mestu nalazi se Hongkong, na trećem Bejrut koji je u odnosu na 2020. godinu skočio za 42 mesta. Koronavirus nastavlja da remeti međunarodnu mobilnost, pa su kompanije primorane da preispitaju kako će  u postpandemijskom svetu da upravljaju mobilnom radnom snagom, navodi se u saopštenju kompanije. Merser kao uporednu osnovu za rangiranje uzima grad Njujork, a kretanje valuta meri prema američkom dolaru.Na Merserovoj lista, koja obuhvata 209 gradova,  navedeni su najjeftniji, ali i najskuplji gradovi prema troškovima života za 2021. godinu. Beograd se u odnosu na 2020. godinu popeo za 20 mesta, pa je tako u 2021. glavni grad Srbije 163. na Merserovoj listi. U prvih deset najskupljih gradova nalaze se i Tokio, Cirih, Šangaj, Singapur, Ženeva, Peking i Bern. Jačanje valuta u Evropi dovelo je do toga da se nekoliko evropskih gradova popenje na listi, a među njima Pariz koji je sada na 33. mestu. Najskuplji grad u SAD je Njujork koji se ove godine nalazi na 14. mestu, što je pad za osam pozicija u odnosu na 2020. Slede Los Anđeles koji je na 20. mestu i San Francisko koji je zauzeo 25. poziciju. Na začelju liste, kao najjeftiniji grad za život, nalazi se Biškek (Kirgistan).   Među poslednji gradovima na listi nalaze se i glavni gradovi Zambije (Lusaka), Gruzije (Tbilisi) i Tunisa (Tunis)Istraživanje obuhvata preko 400 gradova širom sveta, a ovogodišnja rang lista uključuje 209 gradova sa pet kontinenata i meri uporedne troškove za više od 200 stvari na svakoj lokaciji, uključujući stanovanje, prevoz, hranu, odeću, proizvode za domaćinstvo, zabavu. 

Srbija

Rajfajzen banka upozorava klijente na prevaru u imejl poruci

Rajfajzen banka u Srbiji upozorila je sinoć klijente da je u toku zlonamerna aktivnost slanja imejl poruka kojima se klijenti pozivaju, prividno u ime Raiffeisen banke, da ažuriraju svoje podatke.Banka ističe da je reč o prevari i zloupotrebi podataka jer poruka sadrži link na kojem je navodno potrebno uneti svoje podatke. Klijenti banke se pozivaju da to ne čine uz podsećanje da ova banka ažuriranje podataka ne radi putem imejla sa nepoznatim linkovima."Svi linkovi u porukama koje dobijate od banke, vode na domen raiffeisenbank.rs ili Vam sugerišu komunikaciju preko nekog od zvaničnih kanala banke". Molimo Vas da obratite pažnju ukoliko dobijete poruku sa ovakvim sadržajem, jer ona nije potekla od Raiffeisen banke niti je deo aktivnosti koje banka preduzima prema svojim klijentima, navodi se u mejlu poslatom klijentima. Banka je preduzela sve raspoložive mere u cilju rešavanja ovog problema. Šehović (Udruženje banaka Srbije): Bilo je pokušaja, ali ne i prevara tokom pandemijeNBS traži od banaka da obaveste klijente kako da izbegnu fišing prevare

Srbija

AIK banka postala najprofitabilnija u Srbiji

AIK banka je sa ostvarenom dobiti od preko 9,8 milijardi dinara bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2020. godini, prema rang listi objavljenoj u godišnjoj ediciji "Finansije TOP", koju izdaje ekonomski mesečnik "Biznis i finansije". Dugogodišnji lider, banka Inteza je, sa dobiti koja je iznosila nešto manje od 9,5 milijardi dinara, pala na drugu poziciju po profitu ali je zadržala vodeće mesto po aktivi.Do smene na vrhu je pre svega došlo usled činjenice da AIK banka nije imala povećana rezervisanja za rizične plasmane.Na trećem mestu je Rajfajzen banka sa profitom od preko 5,5 milijardi dinara, četvrta je Unikredit banka čija je dobit bila nešto ispod 5,4 milijardi, a među prvih pet je i Komercijalna banka, ali sa dobiti koja je pala ispod tri milijarde dinara.Izuzev AIK banke, sve ostale vodeće banke su zabeležile pad profitabilnosti. Najveće smanjenje profita u pore- đenju s 2019. godinom je imala Komercijalna banka, što se može tumačiti i uobičajenim "šminkanjem bilansa" u procesu privatizacije koja se odvijala prošle godine, navodi se u ediciji "Finansije TOP".REZERVACIJE ZA RIZIČNE PLASMANE "POJELE" DOBITUkupan profit bankarskog sektora u Srbiji je prošle godine iznosio 41,3 milijarde dinara, što je godišnji pad od 35,3 odsto, dok je prinos na kapital pao na 5,7 odsto sa više od devet procenata koliko je iznosio 2019. godine.Rashod po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava skočio je 3,7 puta, na 26,4 milijarde dinara.Povećana rezervisanja za teško naplative kredite su najviše uticala na pad profitabilnosti banaka, koja je u 2020. bila najniža još od 2016. godine, ističe se u ediciji "Finansije TOP".Uprkos tržišnim potresima usled pandemije, osnovno poslovanje banaka je ostalo stabilno. Neto prihodi od kamata neznatno su porasli, dok je neto prihod od naknada i provizija bio slabiji za 3,5 odsto, pre svega zbog perioda vanrednog stanja, kada banke nisu obavljale uobičajene aktivnosti izuzev onlajn usluga.PROGNOZE BANKARA ZA OVU GODINUPremda većina bankara očekuje da će se uporedo sa vakcinacijom poboljšavati i aktivnost privrede, teško na- plativi krediti predstavljaju najveći rizik po stabilnost banaka i u ovoj godini.Trend ukrupnjavanja bankarskog sektora nastavljen je i protekle godine, pa su četiri banke, Inteza, OTP,  NLB  i Unikredit, zajedno držale više od polovine domaćeg tržišta. Bankari predviđaju dalju konsolidaciju jer u Srbiji nema banaka koje se specijalizuju za određenu oblast, pa u situaciji kada sve pružaju slične proizvode i usluge, veličina banke obezbeđuje njenu konkurentnost, lakši pristup izvorima finansiranja i samim tim i bolju profitabil- nost, navodi se u ediciji "Finansije TOP".Predstavnici banaka u Srbiji uglavnom prognoziraju da neće doći do skorog povećanja kamatnih stopa, te da će one ostati na istom nivou sve dok postoji višak likvidnosti i nizak trošak rizika.Na duži rok, postoji opasnost od pregrevanja ekonomije što bi vodilo ka većoj inflaciji, i posledično, mogućnosti pojave recesije.Bankari ocenjuju da, trenutno, Narodna banka Srbije dobro upravlja inflacijom i da se uz dalju odgovarajuću makroekonomsku i monetarnu politiku može obezbediti ravnoteža koja neće ugroziti finansijsku stabilnost.U Narodnoj banci Srbije su potvrdili za "Finansije TOP" da će inflacija u ovoj godini ostati na projektovanom nivou, kao i da imaju dovoljno prostora da reaguju ako bi došlo do prvih znakova zagrevanja ekonomije.Za razliku od prognoza centralne banke i predstavnika banaka, privrednici tvrde da je rast inflacije već u toku zbog špekulativnog rasta cena na globalnom tržištu, dok ekonomski analitičari smatraju da će inflatorna kretanja u Srbiji najviše zavisiti od stanja u evrozoni i oporavka spoljne trgovine.OSIGURAVAČI SA NAJVEĆOM PREMIJOMKada je reč o poslovanju osiguravajućih društava, prema rang listi objavljenoj u ediciji "Finansije TOP", u 2020. godini najveću premiju je ostvarilo Dunav osiguranje u iznosu od 29,7 milijardi dinara, što čini oko 26 odsto ukupne premije na tržištu.Na drugoj poziciji nalazi se Đenerali osiguranje sa premijom od 22,1 milijardu dinara. Viner štediše osiguranje je sa premijom od 13,2 milijarde dinara dospelo na treće mesto, pomerivši se za poziciju više u odnosu na 2019. godinu.Na četvrtom mestu je DDOR Novi Sad sa premijom od 13,09 milijardi dinara, dok je na petoj poziciji Triglav osiguranje sa premijom od 7,1 milijardu dinara.Ukupna premija je rasla nešto više od dva odsto u 2020. u odnosu na godinu ranije, odnosno sa 107 povećala se na 110 milijardi dinara.Procentualno gledano, najveći rast od oko 50 odsto ostvarilo je unit-linked, životno osiguranje povezano sa investicionim fondovima, dok je najveći pad zabeležilo osiguranje pomoći na putu, oko 60 odsto.OPORAVAK LIZINGAPrema podacima za 2020. godinu, vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga u Srbiji je opala za 20 odsto, zabeleživši iznos od 408,06 miliona evra, što je za 104,47 miliona evra manje u odnosu na godinu ranije.Prema godišnjem izveštaju Asocijacije lizing kompanija Srbije, među najčešćim korisnicima finansijskog lizinga u 2020. godini bile su kompanije koje se bave delatnošću saobraćaja i informisanja, sa ulaganjima od 94,31 miliona evra, a potom kompanije u oblasti trgovine, sa ulaganjima od 77,24 miliona evra.Preduzeća koja posluju u oblasti rudarstva i prerađivačke industrije uložila su 52,57 miliona, dok su kompanije iz građevinskog sektora investirale 52,4 miliona evra.Lizing industrija se oporavila već u prvom kvartalu 2021. godine, kada je zabeležila rast od 32,6 odsto u poređenju sa istim periodom 2020. godine, i rast od 11,7 odsto u poređenju s istim periodom 2019. godine.

Svet

Netfliks počeo saradnju sa Spilbergom

Američka onlajn platforma za prikazivanje filmova Netfliks, sklopila je sporazum sa filmskim studijem Amblin Partners, čiji je jedan od osnivača priznati američki reditelj, Stiven Spilberg, prenosi portal The Verdge. Amblin Partners će snimati višestruko više igranih filmova godišnje koji će se prikazivati putem Netfliksovog striminga, a neke od njih mogao da režira i sam Spilberg."Ovo je novi put za sve naše filmove, zajedno sa filmskim pričama koje ćemo nastaviti da radimo sa kompanijom Universal Pictures, ali i sa drugim partnerima", izjavio je Spilberg nakon sklapanja sporazuma o sarfadnji sa Netfliksom.Kompanija Amblin Partners je zapravo poznata po svojoj producentskoj kući Amblin Entertainment. Ona je radila sve filmske žanrove, od klasika poput "E.T. vanzemaljac" (E.T. the Extraterrestrial) do komedije "Kuća sa satovima u zidovima" (The House with a Clock in Its Walls).Ipak, navodi se da Amblin Partners nema ekskluzivnu vezu samo sa Netfliksom, jer će raditi i filmove za kompaniju Universal Pictures.Netflix premašio 200 miliona pretplatnika i postao samoodrživ Spielberg je ranije komentarisao kritike na račun gledanja filmova putem striminga, posebno zbog Netfliksove prakse da filmove kvalifikuje za neke važne nagrade već nakon njihovog kraćeg prikazivanja u bioskopima, dugog svega nekoliko nedelja."Ne verujem da bi filmovi koji su dobili tek simbolične ocene, nakon prikazivanja u bioskopima dugog tek nedelju dana, trebalo da se kvalifikuju za nominacije za Oskara", rekao je Spilberg uoči ovogodišnje 91. dodele Oskara.Prednost koju ovim sporazumom dobija Netfliks, je samo Spilbergovo ime, koje će md dodatno podići rejting, čak i ako se neki Spilbergov projekat nikada ne nađe na Netfliksovoj onlajn platformi za prikazivanje filmova.Netfliks je tokom prošle godine stekao čak 200 miliona pretplatnika i na taj način postao samoodrživ, jer je značajno uvećao svoje novčane prihode. 

Svet

Evropski sud: YouTube nije odgovoran za tuđ nelegalni sadržaj

Prema starim propisima Evropske unije You Tube ne može automatski da bude odgovoran za ilegano otpremanje muzike zaštićene autorskim pravima, navodi se u odluci Suda pravde Evropske unije, prenosi Bloomberg.U odluci je obrazloženo da, iako je ilegalni sadržaj postavljen od strane korisnika te platforme,  nisu njeni operatori ti koji su taj ilegalni sadržaj predstavili publici.Ipak, You Tube bi mogao da bude smatran odgovornim ako se znajući za ilegalni sadržaj na svojoj platformi, uzdrži od brisanja ili blokiranja pristupa tom sadržaju. Slučaj se proteže sve do spora u Nemačkoj u kojem je muzički producent tužio kompaniju zbog video snimaka koji su na You Tube postavljeni sa odlomcima pesama pevačice Sare Brightman. Snimci su uključili privatne koncertne mikseve, kao i muziku sa njenih albuma, a producent je tražio zabranu video snimaka na toj platformi i odluku da You Tube mora da plati odštetu.Efekti ove presude ograničeni su na stara pravila EU o autorskim pravima i prethode revidiranom zakonu koji je na snagu stupio početkom ovog meseca.

Srbija

FINNO: Nova platforma za razvoj poslovanja

Privredna komora Srbije (PKS) će u petak, 25. juna, predstaviti programe podrške i kreditne linije za mala i srednja preduzeća na Zapadnom Balkanu, kao i mogućnosti finansiranja putem rizičnog kapitala (venture capital), navodi se u saopštenju.Konferencija, koja se organizuje u okviru WB EDIF Poslovnog foruma 2021 i u partnerstvu sa Evropskom mrežom preduzetništva (EEN) i Evropskim investicionim fondom (EIF), održaće se putem inovativne onlajn platforme FINNO, koja je namenjena razvoju poslovanja kompanija iz regiona."Osnovna ideja uspostavljanja FINNO platforme bila je da malim i srednjim kompanijama pružimo potpune informacije o dostupnim izvorima finansiranja iz evropskih i regionalnih fondova i programa finansijske podrške", kazala je Gordana Tiodorović, pomoćnik direktora Sektora za zastupanje i zaštitu interesa članica PKS.Ona je dodala da platforma pored izvora finansiranja poslovnih projekata sadrži objedinjene aktuelne pozive i vesti, bazu ponude i potražnje kao i povezivanje kompanija kako bi razvijale tehnologije i inovacije.Platforma nudi mogućnost organizacije onlajn događaja i bilateralnih susreta ali sadrži i sve neophodne informacije o raspoloživim EU i regionalnim fondovima i programima finansijske podrške.Cilj je da na jednom mestu budu sve potrebne informacije za razvoj inovativnosti, konkuretnosti i poslovanja kompanija iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Hrvatske i Slovenije.Registracija za konferenciju 25. juna vrši OVDE. 

Svet

Amazon uništava tone neprodate robe

Kompanija Amazon godišnje uništava milione komada neprodate robe, uključujući nove i neupotrebljene stvari, navodi ITV News. Uz snimak koji je objavila ova televizija, navodi se da se radi o ogromnoj količni robe i da je ovo slučaj u samo jednom od 24 distribuciona centra koji trenutno rade u Velikoj Britaniji.Na tajnom snimku koji je nastao unutar Amazonovog skladišta u gradu Dunfermline prikazan je širok spekar proizvoda koji se uništavaju: smart televizori, laptopovi, dronovi, fenovi za kosu, slušalice, ogromna količina knjiga. Sve ovo je raspoređeno u kutijama na kojima piše "uništiti". Radi se o proizvodima koji nikada nisu prodati ili su vraćeni od strane kupaca.Proizvodi koji su mogli da budu prosleđeni humanitarnim organizacijama ili onima kojima je potrebno, bačeni su u ogromne kante, odvezeni kamionima, i ostavljeni u centrima za recikliranje ili još gore - na deponijama. Bivši zaposleni, koji je želeo da ostane anoniman rekao je za itv news da su na nedeljnom nivou uništavali oko 130.000 komada robe. On je naveo i da ne postoje pravila oko toga šta se uništava, ali ni konkrenti razlozi. Uništavani su usisivači, ponekad Epl računari i tableti, još uvek neotpakovane maske za zaštitu od koronavirusa."Sve u svemu, oko 50 odsto od svih stvari su neotvorene, druga polovina su stvari koje su vraćene i u dobrom stanju", rekao je zaposleni.Dokument koji je procurio iz skladišta Dunfermline pokazao je, da je za jednu nedelju u aprilu, više od 124.000 predmeta označeno sa "uništiti".  Nasuprot tome, samo 28.000 predmeta u istom periodu bilo je označeno kao "doniraj".Isti zaposleni rekao je za ITV News da je nekada dolazilo i do brojke od 200.000 stvari koje su uništavane.Zašto se stvari uništavaju?  Odgovor na ovo pitanje je Amazonov izuzetno uspešan poslovni model.Mnogi prodavci odlučuju da svoje proizvode smeštaju u ogromna Amazonova skladišta. Ali što duže roba ostaje neprodata, to se više firmi naplaćuje da je skladišti. Vremenom im postaje jeftinije da se otarase robe, nego da skladište zalihe. Sem Četan iz organizacije Greenpeace rekao je da se radi o nezamislivoj količini nepotrebnog otpada, i da je šokantno videti kompaniju od nekoliko milijardi funti kako se na ovaj način rešava zaliha.U intervjuu za ITV njuz, pre nego što je saznao za istragu, šef Amazona za Veliku Britaniju Džon Baumfri rekao je da je količina robe koju kompanija uništava "izuzetno mala".Ono što Amazon radi nije nezakonito. Kao odgovor na podatke do kojih je ITV njuz došao, kompanija je rekla je njen cilj da količina proizvoda koja se uništva dođe do nule. Navode u da je prioritet  da se roba prepoda, reciklira, ili donira dobrotvornim organizacijama. Naveli su i da roba ne odlazi na deponije u Ujedinjenom Kraljevstvu. . 

Srbija

Srpsko-kineski industrijski park gradiće se na PKB-ovom zemljištu

Srpsko-kineski industrijski park "Mihajlo Pupin" biće izgrađen na više od 480 hektara u beogradkoj opštini Paliluli, pokazuju podaci iz Elaborata za rani uvid Prostornog plana područja posebne namene.Lokacija priprada Kovilovu, a zemljište je pretežno poljoprivredno i u vlasništvu je Poljoprivredne korporacije "Beograd" (PKB). Parcele na kome će se graditi industrijski park nisu prodate arapskoj kompaniji Al Dahri u toku privatizacije PKB-ovog zemljišta, tako da su ostale u državnom vlasništvu.Industrijski park gradiće se u neposrednoj blizini leve strane Dunava, odmah nakon silaska sa mosta "Mihajlo Pupin" ima karakter priobalnog područja. Zemljište koje se dominantno koristilo za poljoprivredu je ispresecano melioracionim kanalima, nekategorisanim putevima i pojasom zaštitnih šuma. U pokviru kompleksa se nalazi i nekadašnja firma svinja, a koja danas nije u funkciji, navodi se u elaboratu.Kompleks industrijskog parka trebalo bi da bude podeljen na tri zone:- Internacionalni komercijalni centar - predviđen je da bude multu funkcionalni kompleks u okviru koga će se naći berza za razmenu robe, logistički i skladišteni centri, restorani i šoping centar, maloprodajne prodavnice i drugo.- Industrijski park - zauzima najveću površinu kompeksa i u okviru njega je predviđena izgradnja industrijskih postrojenja, skladišta, poslovnih zgrada, stambenih prostora, pratećih sadržaja kao i zgrada za upravljanje Parkom.- High-Tech park - u okviru njega je predviđena izgradnja poslovnih zgrada namenjenih za razvoj visokih tehnologija, poslovnih-administrativnih prostora, kao i pratećih sadržaja - restorana i maloprodajnih objekata.

Svet

EU regulatori traže zabranu biometrijskog nadzora

Evropski odbor za zaštitu podataka (EDPB) i Evropski supervizor za zaštitu podataka  EDPS) pozvali su EU članice da zabrane biometrijski nadzor ljudi u javnom prostoru. Zabrana bi se odnosila na upotrebu veštačke inteligencije (artificial intelligence, AI) u prepoznavanju ljudskog lica, hoda, otisaka prstiju, DNK, kao i glasa.Kako piše Euractiv EDPB i EDPS su usvojili zajedničko mišljenje o predlogu najnoviju uredbu Evropske komisije kojom se utvrđuju usklađena pravila o veštačkoj inteligenciji. Razlog za zabranu su, kako navode, "ekstremno visoki rizici" daljinskog biometrijskog nadzora ljudi.Preporučuje se i zabrana AI za kategorizaciju ljudi na osnovu etničke pripadnosti, pola, političke, seksualne orijentacije, kao i svih drugih oblika diskriminacije koji su zabranjeni članom 21. Povelje o osnovnim pravima.EDPB i EDPS smatraju da treba zabraniti i upotrebu AI za prepoznavanje ljudskih emocija, osim u jasno definisanim slučajevima, poput njene primene u oblasti zdravstva onda kada je važno prepoznati emocije kod pacijenata.EDPB i EDPS tvrde da ih brine nedostatak međunarodne saradnje kod sprovođenja zakona koji su u vezi sa tom Uredbom o veštačkoj inteligenciji.Neko nas posmatra, a ne znamo zaštoShare fondacija pokrenula kampanju protiv biometrijskog nadzora Naglašavaju i da bi izričito trebalo razjasniti da se postojeći propisi EU o zaštiti podataka (GDPR, EUDPR i LER) primenjuju na svaku obradu ličnih podataka na koje se odnosi najnovija Uredba o veštačkoj inteligenciji, koju je usvojila Evropska komisija.Smatraju i da koncept takozvanog "rizika po osnovna prava građana" pri upotrebi veštačke inteligencije treba uskladiti sa pravilima EU o zaštiti podataka.EDPB i EDPS ocenjuju da bi zaštita ličnih podataka trebalo da bude preduslov za ulazak nekog proizvoda na evropsko tržište sa oznakom CE (engl. European Conformity, oznaka proizvođača koja ukazuje da je proizvod u skladu sa zdravstvenim, bezbednosnim i drugim direktivama EU).U Srbiji je prošle godine pokrenuta polemika o kamerama za javni nadzor koje su nabavljene iz Kine i koje je MUP Srbije počeo da postavlja na javnim mestima. Te kamere mogu da koriste veštačku inteligenciju u prepoznavanju ljudi, pa je Share fondacija ukazala na kršenje pravila o zaštiti ličnih podataka u tom slučaju.Pokrenut je portal Hiljade kamera koji građane obaveštava o lokacijama tih kamera, kao i peticija "Ne snimaj mi lice" u okviru koje je prikuljeno više od 17.000 potpisa za zabranu biometrijskog nadzora.

Srbija

IT zajednice predlaže kako da se ubrza rast celog sektora

Inicijativa "Digitalna Srbija" i Digitalna zajednica predložile su 11 poreskih mera za brži rast srpskog IT-a. U dokumentu "Globalni rast domaće privrede: Kako otključati sledeću nivo?", između ostalog se predlaže oslobađanje od obaveze plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana za visoko-obrazovane obveznike mlađe od 40 godina starosti.Ti bi, kako se navodi, omogućilo mladima koji su ulagali u svoje obrazovanje i time odložili trenutak kada su u prilici da ostvaruju prihode da ostvare veći dohodak. "Stariji od 40 godina života ne bi bili diskriminisani navedenom merom. Naime, budućnost celog društva zavisi od toga da li ćemo uspeti da obezbedimo da nove generacije ostanu u Srbiji", navodi se u dokumentu. Jedan od 11 predloga je i uvođenje poreskog podsticaja na terenu poreza na dohodak građana kojim bi se zarade isplaćene zaposlenima koji su direktno angažovani na projektima istraživanja ili na razvoju novih ili inoviranih proizvoda ili usluga koji su namenjeni tržištu, oslobodile poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u iznosu od 70 odsto. Ovom merom bi se kompanije motivisale i olakšalo bi im se da počnu da rade na razvijanju sopstvenih proizvoda. Takva opcija im trenutno često predstavlja preveliki izazov zbog visokih troškova istraživanja i razvoja koji imaju neizvestan ishod.Dalje se predlaže uvođenje podsticaja za lica koja prvi put ulaze na tržište rada, a koja ostvaruju najmanje prosečnu zaradu isplaćenu u  Srbiji. Podsticaj bi bio u vidu trogodišnjeg oslobođenja od plaćanja poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje od momenta zaposlenja - efektivno 70 odsto, pod uslovom da njihov poslodavac u ovom periodu ne smanjuje broj zaposlenih.Među merama koje bi pomogle rast srpskog IT-a je i podsticaj  za osnivače inovativnih startapa kojima se, u slučaju njihovog zaposlenja u takvom startapu, omogućava oslobođenje od plaćanja poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do maksimalno 150.000 dinara  bruto zarade.Jedan od predloga je i proširenje poreskog oslobođenja vezanog za povratnike i novonastanjene strance u Srbiji i na godišnji porez na dohodak građana.Kao vid podrške za omogućavanje ostanka ili vraćanja intelektualne svojine u Srbiju, predlaže se uvođenje oslobođenja od obaveze obračunavanja i plaćanja poreza na kapitalni dobitak na unos intelektualne svojine u kapital domaćeg privrednog društva.Podršku bi trebalo pružiti i investicijama domaćih kompanija u inostranstvu, pa se smatra da bi bilo korisno doneti izmene propisa vezanih za obračun akontacije za porez na dobit pravnih lica na način da se u obračun akontacije ne uključuje dividenda od zavisnog društva iz inostranstva ukoliko se na takvu dividendu koristi poreski kredit za porez plaćen u inostranstvu.Predlaže se i uvođenje poreskog kredita za porez na dobit pravnih lica obveznicima investitorima u alternativne investicone fondove (AIF), tako što će im se omogućiti da umanje porez na dobit pravnih lica po osnovu ulaganja u AIF. Predlog je i da se uvede poreski kredit za godišnji porez na dohodak građana u slučaju investiranja fizičkih lica tzv. biznis anđela u inovativne startape.Kao dodatna podrška malim kompanijama suočenim sa posledicama isteka privremenih podsticaja za kvalifikovana novozaposlena lica i kovid-krize, predlaže se nastavak važenja prelaznog režima koji je pratio reformu paušalnog oporezivanja pod posebnim uslovima. Dalje, predlaže se i omogućavanje promene forme poslovanja iz preduzetnika koji ne prolazi test samostalnosti u zaposlenje, uz odobravanje korišćenja prelaznog režima i uz fiksno plaćanje neosnovano stečene poreske uštede. "Mere koje predlažemo usmerene su kreiranje poreskog okruženja koje je podsticajno za razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama i ua cilj imaju horizontalno podsticanje istraživanja , razvoja i stvaranja novih proizvoda, cilj je da podstaknu kompanije da unapređenem poslvoanja budu konkurentne na globalnom tržištu i odnose se na celu privredu", navodi se u dokumentu.       

Lifestyle

Ne progovara, a zasmejava ljude širom sveta

Dvadesetjednogodišnji Italijan poreklom iz Senegala Kebi Lejm, postao je poznat širom Italije snimajući ironične video klipove. Kako bi se našalio sa novim trendovima na mrežama, drugačijim, ali često nepraktičnim savetima koje dobijamo od raznih vlogera, Lejm je odlučio da, bez ijedne izgovorene reči, ukaže da su ti saveti ipak nepraktični.Krastavac možete guliti zubima, pokazuje u svom video jedna vlogerka. Lejm uzima nož i guli krastavac kao što to čine svi ljudi na ovom svetu. Jednostavno, zar ne? Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Khaby Lame (@khaby00)Možete pokušati da bacite peškir u bazen i da na njega zatim legnete, ali Lejm nudi bolje rešenje - dušek za vodu. Nije revolucionarno otkriće, na šta i Kebi pokušava da ukaže.Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Khaby Lame (@khaby00)Uzalud se jedan kineski vloger trudi da cepanje papira prikaže kao posebnu veštinu.Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Khaby Lame (@khaby00)Inače, Kebi Lejm je za samo godinu dana stekao preko 74 miliona pratilaca na društvenoj mreži TikTok, a skoro 25 miliona njih ga prate na Instagramu i to yahvaljuju'i ovim ironi;nim videima. Vlogovanjem je počeo da se bavi iz dosade, tokom pandemije, a ovim hobijem spojio je prvu ljubav glumu i društvene mreže.

Srbija

U Bloku 37 se nastavlja blokada, investitor najavljuje krivične prijave (FOTO)

Stanari novobeogradskog Bloka 37 i danas nastavljaju da blokiraju ulaz na gradilište investitora Durst development.Tamo se trenutno nalaze tri kamiona kojima tridesetak građana ne dozovoljava da uđu na gradilište. Stanari su postavili i tende i blokiraju ulaze. Na lokaciji se nalazi i policija, ali je situacija mirna i nema incidenata, kažu stanari za Novu ekonomiju.Oni objašnjavaju da je investitor pokušao da otvori još jedan ulaz na gradilište, ali da su i njega uspeli da blokiraju.Stanari Bloka 37 ponovo blokiraju gradilište: Branimo kvalitet svog života do kraja Podsetimo, juče su se, nakon nekoliko dana pauze, ponovo pojavili kamioni u Bloku koji su pokušali da uđu na gradilište na kome je planirana izgradnja stambeno-poslovne zgrade. Građani im nisu dozvolili da sa gradnjom nastave i kamioni su napustili lokaciju u popodnevnim časovima.Kako su stanari rekli za Novu ekonomiju, od blokade neće odustati i "do kraja će se boriti za kvalitet svog života".Kompanija Durst je juče saopštila da su radovi "bili privremeno obustavljeni kako bi se javnost i zajednica stanara iz susednih zgrada upoznala sa projektom i kako bi se predočila sva dokumentacija, koja je u zakonskim okvirima, budući da su u prethodnom periodu iznošene neistine u javnosti kako gradnja ‘nije legalna’", preneo je N1.Stanari Bloka 37: Zatvoriti sporno gradilište Dodali su i da su se u ceo slučaj uključili i osnivači privrednog društva Durst development DOO Beograd – Novi Beograd i Trgovinsko odeljenje pri Ambasadi Austrije, ako i da su parcelu obezbedili i tehnički i fizički i da će "protiv svakog lica koje pokuša da na neki način uništi tuđu imovinu, onemogući pristup gradilištu, ili spreči pravo na rad, koje je zagarantovano Ustavom Republike Srbije" biti pokrenute krivične prijave.

Srbija

Vojvodina: Banke kuće dužnika prodaju se i za manje od 2.000 evra

Širom Vojvodine, trenutno je oglašeno na prodaju ponuđeno više desetina porodičnih kuća koje su pod bankarskom hipotekom, dok je ponuda takvih stanova nešto slabija, piše Dnevnik.rs. Ta vrsta nekretnina prema podacima dostupnim na portalu Doboš najjeftinija je u Banatu i može se kupiti po ceni od 1.600 evra.Porodične kuća na teritoriji vojvodine koje su banke oglasile na prodaju, uglavnom su van sedišta opština, a manje u samim opštinskim centrima.  Zajedničko im je da se nalaze na velikim placevima, sa velikim dvorištima i pomoćnim objektima.Na području opštine Кovin (Banat) tri kuće su na prodaju, jedna je u Mramorku i za nju nije istaknuta cena, druga se nalazi u Bavaništu i košta blizu 4.500 evra, a treća u Deliblatu je dvostruko skuplja 9.000 evra.U opštini Alibunar, u Banatskom Кarovcu prodaju se dve kuće. Jedna od 80 kvadrata se prodaja pogodbom, a za drugu, upola manju, od 43 kvadrata i tri mala pomoćna objekta, od kojih najveći ima 12 kvadrata, treba kontaktirati poverioca.Jedna kuća u Čoki u Banatu prodaje se za blizu 4.300 evra, druga u Crnoj Bari je napuštena, ali sa ogromnim placem i košta svega 1.594 evra.U Velikoj Gredi, u opštini Plandište, isto u Banatu, prodaje se kuća od 112 kvadrata, sa pomoćnim objektom veličine 18 kvadratnih metara. U Banatskom Sokolcu kuća sa više pomoćnih objekata košta malo više od 4.500 evra.U Molu, na severu Bačke, u opštini Ada, prodaje se kuća za 16.000 evra, izgrađena na površini od jednog ara i 30 metara, sa dve pomoćne zgrade. Za 12.205 evra može da se kupi kuća u Selenči kod Bača od 146 kvadrata i tri pomoća objekta.Skok cene stanova: Štedimo u zidovima STANOVI U APATINU, VRBASU I BELOJ CRKVIBanke imaju slabu ponudu stanova po unutrašnjosti pokrajine i oglašeno ih je svega nekoliko u Apatinu, Vrbasu i Beloj Crkvi. Stan u poslovnoj zgradi "Milenijum" u Apatinu, veličine 63 kvadrata, košta 24.500 evra. Stan od 76 kvadrata u Vrbasu, u starijoj zgradi na petom spratu, košta 29.000 evra.Кuća u Laliću, kod Odžaka, košta 7.000 evra, u Gajdobri kuća od 104 kvadrata sa okućnicom košta 5.268 evra, a u Tovariševu 13. 082 evra. Obe nekretnine su u blizini Bačke Palanke.Ogormna kuća od 242 kvadrata sa vinogradom, oborima za svinje i čardakom u Pačiru, kod Bačke Topole, košta 10.970 evra.U Sremu, u Ljukovu, na području opštine Inđija, 112 kvadrata izgrađene porodične kuće na površini od 1.079 kvadrata košta 16.391 evro, a u opštini Šid u mestu Višnjićevo kuća površine 74 kvadrata, sa pomoćnim objektima na placu od 1.030 metara, prodaje se za 8.100.Cene nekretnina u Srbiji poslednjih godinu dana beleže konstantan rast. Tako na primer, kvadrat stana u Beogradu na vodi košta i do devet hiljada evra.Jedno od objašnjenja za porast tih cena je da je kupovina nekretnine tokom krize izazvane pandemijom, zapravo sigurna investicija i način da se sačuva ušteđeni novac. Pored Beograda cene nekretnina beleže rast i u Novom Sadu.

Lifestyle

Ove mirise koristite leti i ovako ih nanosite

Leto je stiglo, a sa njim i mirisi. Ako želite lepo da mirišete, a ne biste koristili sintetičke parfeme, onda su eterična ulja pravo rešenje. Pitali smo kliničkog aromatologa koje mirise i gde da stavljamo. "Miris je moćan čarobnjak koji nas prevozi hiljadama kilometara i godina koje smo živeli. Miris se uspešno koristi za pojačavanje i stvaranje pozitivnih emocija. Takođe može očistiti emocionalnu negativnost i blokade koja su možda stvorila prošla iskustva i ostala u sećanju", kaže klinički aromatolog Lejla Ljubenković.Osim što je centar receptora za miris, limbički sistem je i skladište za sve naše prethodne emocionalne odgovore. Nalazi se duboko u medijalnom temporalnom režnju mozga i uključuje hipokampus, amigdalu, talamus, hipotalamus, epitalamus, i od kojih su mnogi od posebne važnosti za obradu memorije. Zato se, kad osetimo neki miris, prisetimo i nekog događaja koji za taj miris vezujemo. A koje nam mirise aromaterapeut preporučuje leti da koristimo?"Mislim da je to danas postalo individualno, zavisi od karaktera osobe koja bira miris. Moja preporuka je da su to lagani i lepršavi  mirisi (bergamot, mandarina, limun,grejp,pomorandža,litsea,ružino drvo,geranij,) i osvežavajući herbalni mirisi (nana,bosiljak,ruzmarin,eukaliptus limunski,limun trava,kamilica)."Da bi naši mirisi bili što duže postojani, treba birati topla mesta na telu za nanošenje. Na kožu nanositi u vidu raspršivača, koristiti neke fiksatore ili, kako u svetu parfema kažu, donje note. Neophodno je i redovno hidrirati kožu, a pre svega voditi računa o delovima tela na koje nanosimo mirise. Koje tačke su najbolje za nanošenje parfema?"U principu kada biramo mesta koja vibriraju mirisno onda su to sigurno pulsne tačke na našem telu. Pulsne tačke su područja na površini tela na kojima možete osetiti kako vam arterije ispumpavaju i pronalazite vaš otkucaj srca. Vaše pulsne tačke su tamo gde su vam arterije najbliže vašoj koži. Znamo da kada lokalno nanesemo na kožu neki lek, on se može apsorbovati u krvotok. Kada nanesemo esencijalna ulja na kožu, njihova lekovita svojstva se apsorbuju u naš krvotok."Iza nas je težak period pandemije, a aromatolog Lejla Ljubenković preporučuje prvo čišćenje od emotivnih infekcija, pa tek onda opuštanje. "Za to su idealne u ovim letnjim danima kupke sa morskom solju. Eterična ulja za oslobađanje od emotivnie infekcije su timijan, ruzmarin, bergamot i cimet list. Ova ulja pomažu u povećanju sposobnosti tela da se prilagodi stresu i održi zdravu funkciju nadbubrežne žlezde", dodaje Ljubenković.