Najnovije

Srbija

U Srbiji veliko interesovanje za školovanje u SAD

U Srbiji oduvek vlada izuzetno interesovanje za školovanje i akademsko usavršavanje u SAD, o čemu svedoči i broj prijavljenih kandidata na konkurse za dodelu stipendija koje redovno objavljuje ambasada SAD u Beogradu, kaže  Isidora Nikolić Savin, advokat i predsednica udruženja „Fulbrajt i prijatelji“.Udruženje okuplja stipendiste programa akademske razmene Vlade SAD koji se ostvaruju u Republici Srbiji putem ambasade SAD u Beogradu. Reč je o programima Fulbright, Hubert H. Humphrey, Ron Brown, Junior Faculty Development Program (JFDP) i International Visitors Leadership Program (IVLP). Misija udruženja je da promoviše profesionalnu i akademsku izvrsnost, kao i pozitivne društvene promene i ima za cilj da doprinese jačanju kapaciteta međunarodne kulturne, institucionalne, naučne i profesionalne razmene i saradnje. Prema podacima programa, od 1961. godine do danas skoro 880 stručnjaka iz Srbije i iz SAD koji su boravili na studijskom programu u Srbiji, dobilo je stipendiju Fulbrajtovog gostujućeg programa.Zašto su SAD zanimljive našim stručnjacima za obrazovanje i naučnoistraživački rad?Razlog tome je prvenstveno kvalitet kurikuluma i metodologije rada sa studentima, kao i dugogodišnji primat američkih univerziteta nad evropskim na svim relevantnim međunarodnim rang-listama akademskih institucija. Samim tim, znanje i zvanje stečeni na nekom od univerziteta iz SAD predstavljaju ne samo odličnu osnovu za ostvarivanje uspešne karijere, nego su i stvar prestiža.Među fulbrajtovcima ima članova SANU, rektora univerziteta, guvernera NBS, dekana i profesora fakulteta, ministara i narodnih poslanika iz svih garnitura vlasti u SFRJ i Srbiji, ali i priznatih umetnikaZa koje naučne oblasti i fakultete se ljudi iz Srbije prijavljuju? Baza stipendista programa akademske razmene sa SAD kojom raspolaže naše udruženje ukazuje na veoma širok dijapazon društvenih i prirodnih nauka za koje su zainteresovanim kandidatima bili na raspolaganju programi razmene. Međutim, naučne oblasti za koje se u Srbiji nude programi razmene uglavnom zavise od vrste i cilja akademskog programa za koje ambasada SAD obezbeđuje finansiranje. Fokus tih programa varira od unapređenja društveno-ekonomskog stanja u Srbiji, do razvoja poljoprivrede i biomedicinskih nauka.SAD donirale milijardu dolara od 2000. godine do danas Kad bismo pitali alumniste vaše organizacije, šta bi odgovorili na pitanje o značaju američkih stipendija za razvoj srpske nauke i društva?Odgovor na ovo pitanje je od takvog značaja za naše udruženje da smo prošle godine u saradnji sa Centrom za američke studije organizovali veliku dvodnevnu konferenciju pod nazivom „Značaj američkih stipendija za razvoj srpske nauke i društva“, koja je trebalo da se održi u Rektoratu Beogradskog univerziteta. Konferencija je bila zakazana za mart i na njoj je trebalo da govore mnogi priznati stručnjaci koji su svojevremeno pohađali neki od programa razmene, ali su nas epidemija COVID-19 i uvedeno vanredno stanje omeli u planovima. Nadam se da ćemo uskoro moći da održimo konferenciju, nakon koje ću imati i konkretan odgovor na ovo pitanje.Vlada Srbije od 2014. godine doprinosi Fulbrajt programu sa 50.000 dolara  godišnje Vlada Srbije je 2013. odlučila da podrži program Fulbrajt i izdvojila je određenu sumu za to. Veliki  broj domaćih institucija (bolnice, kompanije, fakulteti, instituti), takođe je dodeljivao stipendije stručnjacima iz SAD koji su dolazili u Srbiju. Da li ova praksa i dalje postoji i zašto je važan dvosmeran karakter programa?Da, Vlada Srbije od 2014. godine doprinosi Fulbrajt programu sa 50.000 dolara  godišnje. Ta sredstva namenjena su stipendiranju srpskih profesora, naučnika i studenata koji se u okviru Fulbrajt programa usavršavaju na univerzitetima u SAD.  Vlada SAD dodatno stipendira takođe srpske profesore, naučnike i studente za istu vrstu stipendija.  Pored toga, Vlada SAD stipendira i američke profesore, naučnike i studente koji po Fulbrajt programu dolaze na univerzitete u Srbiji.  Naravno, univerziteti u Srbiji, iako ne obezbeđuju direktne stipendije Amerikancima, pružaju punu logističku i naučnu pomoć Fulbrajt stipendistima tokom njihovog boravka u Srbiji.  Fulbrajtovi administratori želeli bi da američki predavači i istraživači budu zainteresovani za rad van Beograda, posebno u gradovima na jugu Srbije kao što su Niš, Kragujevac i Novi Pazar. Imate li informacije kako se ostvaruje ovaj cilj programa? Da li ste u kontaktu sa američkim istraživačima koji borave u Srbiji?Tačno, to je jedan od ciljeva kojima administratori programa pridaju najveći značaj i iz godine u godinu raste broj američkih stručnjaka i studenata zainteresovanih za saradnju sa srpskim kolegama na univerzitetima van Beograda.  Tokom akademske 2019/20. godine, pet studenata boravilo je u okviru Fulbright English Teaching Assistant programa širom Srbije - od Subotice i Novog Sada, do Niša, Vranja i Novog Pazara.  Nažalost, zbog rizične situacije nastale zbog COVID-19 pandemije, ove akademske godine nemamo nijednog Amerikanca na Fulbrajt stipendiji u Srbiji.  Radi se na tome da već početkom septembra 2021. ugostimo novu generaciju američkih fulbrajtovaca u Srbiji.  Naravno, sve će zavisiti od toga kako se dalje bude razvijala situacija u vezi za pandemijom.  Kako unaprediti saradnju i razmenu dve zemlje?Svaki sprovedeni vid akademske razmene između SAD i Srbije neumitno je već doveo do trajnog povezivanja dve zemlje jer studijski boravak u drugoj zemlji, naročito onaj koji je duži od jedne akademske godine, dovodi do saživljavanja polaznika programa sa drugom kulturom, eventualnog usvajanja drugačijih kulturnih obrazaca, a svakako do proširenja vidika. Prema bazi članova našeg udruženja, najveći broj naših ljudi koji su boravili u SAD na nekom od programa razmene su vrhunski stručnjaci u svojim oblastima koji svojim radom i implementacijom znanja stečenog za vreme usavršavanja u SAD daju svakodnevan doprinos svojoj zajednici.  Ko su u Srbiji poznati fulbrajtovci i polaznici drugih programa?Među polaznicima američkih programa u Srbiji je veliki broj istaknutih ljudi u Srbiji, među kojima su članovi SANU, rektori univerziteta, guverneri NBS, dekani i profesori fakulteta, ministri i narodni poslanici iz svih garnitura vlasti u SFRJ i Srbiji, ali i priznati umetnici. Lista zvučnih imena zauzela bi mnogo više mesta nego što ovaj intervju dozvoljava, ali ako se  fokusiramo samo na domen kulture, već imena nekolicine istaknutih umetnika koji su doprineli uspostavljanju kulturnih veza između Srbije i SAD dosta je rečita. Recimo, znameniti alumniji Fulbrajt programa su Olja Ivanjicki, Milovan Danojlić, Srđan Karanović, Vida Ognjenović, Svetlana Bojković, Slobodan Šijan, Biljana Srbljanović, Grozdana Olujić. Vaše udruženje je 2015. godine ustanovilo godišnju nagradu za profesionalnu izvrsnost „Predvodnik/Predvodnica“ (Trailblazer), kojom odaje priznanje izuzetnom profesionalnom doprinosu pojedinaca u Srbiji u okviru oblasti razvoja nauke i istraživanja, unapređenja struke ili profesije ili pozitivnih društvenih promena. Ko su dosadašnji dobitnici i zašto je važno imati ovakvu nagradu?Naša nagrada za cilj ima da promoviše izuzetne osobe i da im oda priznanje za postignuća u određenoj godini. U tome se ogleda njen primarni značaj – da se, koliko god bili svakodnevno obasuti lošim primerima, makar povremeno podsetimo da među nama postoje izuzetni ljudi za koje nikakve nepovoljne okolnosti ne predstavljaju smetnju. Prema desetinama prijava koje svake godine primamo povodom konkursa za nagradu, stekla sam utisak da je naše društvo u mnogo manjoj meri inertno nego što je opšti utisak i da je veoma bogato pojedincima koji postižu izuzetne rezultate u oblasti svoje struke, odnosno koji nastoje da menjaju svet u kome žive makar na mikronivou, ne očekujući ništa zauzvrat. Dosadašnji dobitnici naše nagrade dolaze iz najrazličitijih oblasti nauke i društvenog angažmana. To su pojedinci koji stoje iza inicijative „Miksalište – multikulturalni centar za izbeglice i lokalnu zajednicu“ čiji je angažman u pomoći rešavanju migrantske krize opštepoznat; Dušica Popadić, osnivačica i direktorka „Incest trauma centra“, koja je pionirka u pružanju psihološke i pravne pomoći seksualno zlostavljanoj deci i odraslim osobama koje su preživele seksualno nasilje u detinjstvu, kao i njihovim porodicama; dr Marina Hughson, sociološkinja koja je ceo svoj profesionalni život posvetila borbi za rodnu ravnopravnost; učenici odeljenja III/1 Desete beogradske gimnazije „Mihajlo Pupin“ iz Beograda koji su pravi predstavnici uspešnog sprovođenja grassroot inicijative; prof. dr Radojka Vukčević, jedna od najboljih istoričarki američke književnosti na jugoslovenskom prostoru.Projekat je podržala Ambasada SAD. Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Srbija

Ušteda energije uskoro podleže zakonskoj kontroli

Vlada Srbije usvojila je Preglog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Zakon propisuje određene obaveze građevinskih investitora, prodavaca automobilskih guma, kao i Republičkog hidro-meteorološko zavoda koje treba da doprinesu efikasnoj upotrebi energije i smanje zagađenje životne sredine.U obrazloženju ovog zakonskog predloga piše da se politika energtske efikasnosti Srbije utvrđuje strategijom razvoja energetike u Srbiji, kao i integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom (NEКP).NEКP, kako podsećaju u Vladi Srbije, sadrži objedinjene ciljeve za energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. U obrazloženju zakona Vlada Srbije podseća da izrada i sprovođenje Akcionog plana za energetsku efikasnost traje do kraja 2021. godine.Predlogom zakona predviđeno je da ministar koji je nadležan za energetiku, propisuje metodologiju za uštedu energije, kao i da uvede obavezu Republičkom hidro-meteorološkom zavodu (RHMZ), koji će državu i javnost obaveštavati o toplijim danima, kada će moći da se štedi energija.Predviđena je i digitalizacija izveštavanja o merama energetske efikasnosti koje su sprovdene, a u okviru sistema energetskog menadžmenta.ENERGETSKA EFIKASNOST ZGRADANovim zakonom je predviđeno da zgrade ili posebni delovi zgrada u javnoj svojini, u kojima se koristi površina veća od 250 kvadrata, moraju da imaju sertifikat o energetskim svojstvima.Sertifikat se izdaje u skladu sa propisima kojima se uređuje izgradnja objekata i energetska sertifikacija zgrada i njegova prva strana, kako se navodi u predlogu zakona, mora da bude izložena javno, na vidljivom mestu.Zakonom je predviđena i sanacaija zgrada centralne vlasti, sa ciljem da se postigne njihova bolja energetska efikasnost u tim objektima.Spisak zgrada centralne vlasti koje su predmet energetske sanacije, utvrđivaće Vlada Srbije, na predlog ovlašćenog ministra.OBAVEZE INVESTITORAInvestitor koji gradi neku novu zgradu ili neku staru zgradu detaljno energetski sanira, kako piše u predlogu zakona, dužan je da instalaciju za predaju toplotne energije u tim objektima detaljno energetski sanira i opremi sledećim urećajima:- uređajima za regulaciju i za merenje predate količine toplotne energije zgradi, a gde to postoji i za merenje potrošene tople vode;- uređajima za merenje predate količine toplotne energije, ili tople vode (u zgradama u kojima ona postoji) za svaki deo zgrade, a gde postoji i potrošne tople vode; - uređajima za regulaciju predate količine toplotne energije za svako grejno telo.Zgrada se detaljno energetski sanira ukoliko je ukupna predračunska vrednost radova na energetskoj sanaciji veća od 25% vrednosti zgrade, a u proračun te vrednosti, kako piše u predlogu zakona, ne ulazi vrednost zemljišta na kojom se zgrada nalazi."ENERGETSKO" OZNAČAVANJE PNEUMATIKAPredlog Zakona o energetskoj efikasnosti propisuje i označavanje automobilskih pneumatika i oni će moći da se stave na tržište ako imaju odgovarajuću energetsku oznaku.Tehnički propis za njihovo označavanje pneumatika donosi ministar i njime će se utvrditi obaveze isporučilaca i prodavaca pneumatika, kao i prodavaca motornih vozila.Trebalo bi da se utvrde metode merenja, način kako se proverava energetsko označavanje, određivanje klase energetske efikasnosti pneumatika, njihov dizajn i format energetske oznake.Zakon kaže i da isporučilac automobilskih guma neće moći da ih stavi na tržište ako one nemaju odgovarajuće oznake o energetskim performansama, jer bi to moglo da zbuni kupce.

Srbija

Objavljen poreski kalendar za april, koje su vaše obaveze?

Poreska uprava objavila je poreski kalendar za april 2021. godine. Od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, do plaćanja PDV-a za prethodni mesec, ovo su obaveze poreski obaveznika i datumi do kada to moraju da reše.Već prve nedelje aprila, odnosno 05.04.2021. godine od poreskih obaveznika očekuje se:- Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecuIsplatioci prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa dužni su da dostave prijavu i obaveštenje do petog u mesecu za ugovore zaključene u prethodnom mesecu. Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstavaSvi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu IOSI.Zatim, za ponedeljak 12.04.2021. godine očekuje se:- Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesecPoreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV.Poreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.Četvrtak 15.04.2021. godine:- Plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesecPreduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa od strane preduzetnika, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugo lice za utvrđivanje poreza za 2020. godinuPrijava se podnosi na Obrascu PPDG-1S - Poreska prijava za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti. Uz poresku prijavu podnosi se i Obrazac PB 2 - Poreski bilans obveznika poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti i prateći obrasci uz poreski bilans.- Plaćanje razlike poreza na prihod od samostalne delatnosti utvrđene po konačnom obračunu za 2020. godinu, po podnetoj poreskoj prijaviPlaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesecObveznici doprinosa – sveštenici i verski službenici, domaći državljani zaposleni u inostranstvu i inostrani penzioneri plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana po isteku meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva za prethodni mesecPrijava se podnosi na obrascu PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesecPoreski obveznici koji su se evidentirali za PDV i kojima je poreski period kalendarski mesec dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV  u roku od 15 dana po isteku meseca.Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec, ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prvo tromesečje 2021. godine.Prijava se podnosi na obrascu PP PDV - Poreska prijava za porez na dodatu vrednost.Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prvo tromesečje, ako je u prvom tromesečju ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesecObveznici poreza na dobit pravnih lica vrše plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec na osnovu podnete PP PDP prijave.- Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog mesecaObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.- Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi na propisanom obrascu PP OA najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca za taj mesec.- Podnošenje prijave o obračun akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu  akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave, odnosno najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.I poslednje nedelje aprila, odnosno 29.04.2021. godine:- Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecuObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu.

Vesti iz izdanja

Kako odabrati pravi softver?

Prilikom odabira softvera, potencijalni korisnik treba da odgovori na sledeća ključna pitanja:  Da li softver radi samo u web okruženju ili ga je moguće koristiti i u okviru Microsfot Word-a? Da li soft...

Vesti iz izdanja

„Zamisli sve“

Poziv za humanitarne, nevladine i neprofitne organizacije, institucije i fondacije registrovane u Srbiji Telenor fondacija nastavlja sa ulaganjima u društvo u Srbiji kroz podršku svima onima k...

Vesti iz izdanja

Everydays: The First 5000 Days

Kolaž američkog umetnika Beepla postao je najskuplja digitalna slika ikada, kupljena na aukciji putem blockchaina u vrednosti većoj od 69 miliona dolara. Umetničko delo pod nazivom Everydays: The First 5000...

Srbija

Medicinari najavljuju prekid rada: Kako izgleda 20 minuta bez nas

Zdravstveni radnici iz sindikata „Nezavisnost“ najavili su da će u petak, 2. aprila prekinuti svoj rad na 20 minuta, kako bi skrenuli pažnju na težak položaj u kome se nalaze, a ovaj svojevrsni protest nazvali su „Apel za sve naše ljude“."To će da bude na teritoriji cele zemlje, ali je nama dato na raspolaganju da odaberemo koje vreme. Ja sam za Kraljevo predvideo da to bude 10:10 zato što je to najveći špic, najveća kulminacija posla, građana i obolelih. Samo da vide kako izgleda 20 bez nas,“ kaže na Novu ekonomiju glavni poverenik sindikata „Nezavisnost“  u Opštoj bolnici „Studenica“ iz Kraljeva Vladimir Nović.Zdravstvo: Nikad veće plate ili manipulacije platama? Od ostalih sindikata još uvek nisu dobili odgovor da li će im se pridružiti u prekidu rada, ali Nović kaže da su dobili obećanje direktora kraljevačke bolnice da će ih u protestu podržati. On dodaje svoj rad neće prekidati jedinice intezivne nege.„Mi ne želimo da štrajkujemo. Mi želimo da lečimo ljude, čemu i služimo, ali želimo da se poštuju epidemiološke mere.“Zahtevi da se smene bolje raspodele, da se prime novi radnici, kao i da se ispoštuju beneficije koje su obećane na početku kovida. Dodaci na zarade onima koji rade u kovid bolnicama, tzv. „kovid dodaci“ su u Kraljevu isplaćeni sa malim kašnjenjem, ali u delovima Beograda, Niša i Kragujevca medicinari još uvek čekaju isplate za januar, kaže Nović.„Mora to da bude kontinuirano i to mora da bude beneficija kao što primaju lekari. Jer lekari primaju 20.000 dinara kovid dodataka, a sestre primaju 10.000. Svi smo u ovome, dodatak mora da bude isti za sve.“Dok direktori sede u kućama, mi smo žrtvovani Danas je u kovid ambulanti u Kraljevu bilo najviše pacijenata u ovoj godini, tvrdi Nović.„Jutros je vraćano sigurno 50 ljudi za popodne, primljeno je sigurno 130-140 ljudi. Pričam vam samo o kovid ambulanti, odnosno dijagnostici gde ja radim. A da ne pričam o uzorkovanju krvi gde je svaki dan po 130-140 uzoraka krvi uzmu, o PCR testiranju, tu je svaki dan po 100-150 ljudi. Pričam vam neke brojke koje ja znam, nisam direktor da pričam da je bilo 30-40. Hoću brojke da budu tačne, neću da pričam ono što nije,“ kaže Nović za Novu ekonomiju.Rad u ovakvim uslovima je veliki napor, naročito kada se sati provedu u skafanderu, kada se kući ide sa maskom na licu jer postoji strah da se ne zaraze deca, a uz sve to ne postoji dovoljno zaposlenih.„Opreme ime, lekova ima, svega ima, al nemamo kadra, nemamo ljudi. U jednoj smeni na odeljenju gde leži 50 pacijenata rade 4 sestre po tri sata. Desetkovani smo, puno je pozitivnih kolega pa su van stroja. Kadra fali svuda, od medicinskog, do nemedicinskog.“Mnogim zdravstvenim radnicima koji su dobili posao za vreme pandmije, nakon nekoliko meseci nije produžen ugovor.„Mislim da se radi o nekom izrabljivanju radncika, trebaš mi dok ne završiš posao, posle toga zdravo. Ima njih 10-15 kojima nije produžen ugovor, a stvarno su se pokazali kao dobri, požrtvovani radnici.“Manjak kadra rezultuje i time da medicinari ne uspevaju da odu ni na kratak odmor.„Konkretno, ja dve godine nisam video dan godišnjeg odmora. Danas sam prvi dan na odmoru i imam tri dana „fore“ da se odmorim, pa u ponedeljak ponovo Jovo nanovo. Mnogo je ovakvih kao što sam ja. Odmori ne mogu da se koriste, pa je onda ministarka Vlade napisala dopis bolnicama – da će odmori da propadnu ako se ne koriste do tad i tad, što je apsordno u ovoj situaciji“, objašnjava Nović.Podsetimo, lekari su u više navrata apelovali da je situacija kritična, da mesta i kadra ponestaje. Danas je i direktorka kovid bolnice u Batajnici Tatjana Adžić Vukičević  ocenila kako je ovo najteži trenutak u radu ove bolnice, dok je juče direktor Infketivne klinike u Beograd dr Goran Stevanović upozorio da je mesta u bolnicama ostalo za još 24 sata.

Svet

PwC: Dva-tri dana rada u kancelariji, ostalo od kuće

Radnici kompanije PwC u Velikoj Britaniji će svoj posao obavljati iz kancelarije dva do tri dana u nedelji, dok će ostatak posla obavljati iz svojih domova, čak i nakon završetka pandemije, piše Fajnenšal tajms.Konsultantska kuća je prva kompanija koja je utvrdila svoje dugoročne radne aranžmane dok se Ujedinjeno Kraljevstvo priprema za dalje ublažavanje ograničenja u vezi sa pandemijom.Zaposleni će takođe dobiti veću fleksibilnost da odlučuju o svom radnom vremenu i da rade kada im im najviše odgovara, što je promena od tradicionalnog radnog dana od devet do pet.Do promena dolazi u trenucima kada se kompanije za finansijske i profesionalne usluge suočavaju sa trajnim uticajem pandemije na svoje radne modele.PwC se odlučio za „hibridni“ režim rada, u pokušaju da zadrže prednosti kancelarija za obuku i saradnju bez obeshrabrivanja osoblja koje ceni fleksibilnost rada na daljinu.Pored toga, većina zaposlenih u ovoj kompaniji radiće samo pola radnog vremena svakog petka u julu i avgustu ove godine. Ovo bi moglo postati godišnja politika ako postigne uspeh ovog leta, rekao je portparol PwC-a.Ostale velike kompanije u Ujedinjenom Kraljevstvu još uvek nisu saopštile svoje planove za režim rada nakon pandemije, ali neke od firmi nagoveštavale su ranije da će kancelarije i dalje igrati važnu ulogu.Jedan od rivala PwC-a, KPMG je prošlog meseca rekao da će potrošiti 44 miliona funti na tehnologiju i preuređivanje svojih kancelarija kako bi povećali prostor za sastanke osoblja.

Vesti iz izdanja

Organi. Javnog reda i ostali

„Volite seks i rado ga se sećate? Dođite da podelimo uspomene“. Ili kako je za sad propalo otvaranje moje erotske izložbe. Ipak, nije kasno da se organizuje zatvaranje Moj umetnički opus, da se ...

Vesti iz izdanja

Ne treba se obeshrabriti

Nikada u istoriji, pa ni sada, stanje nije definitivno, sigurno i „zabetonirano“. Na tok istorije se uvek da uticati, osim u slučaju kada ljude masovno zahvati fatalizam i totalni gubitak poveren...

Vesti iz izdanja

Ko stoji iza nje?

Žene ne veruju u sebe, a ni muškarci često ne veruju u njih. Niko ne zna dobru ženu vozača, a ni programerku. A je li baš tako? I ko kome više treba  – programerke svetu ili s...