Najnovije

Srbija

Srbija i Velika Britanija potpisale trgovinski sporazum

Sporazumom je postavljen novi pravni osnov za regulisanje bilateralne trgovine između Srbije i Britanije, saopštilo je Ministartsvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Taj odnos ranije je bio definisan Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji su potpisale Srbija i Evropska unija.Ministarstvo dodaje da je najnovijim sporazumom zadržan nivo saradnje u svim oblastima kao i stepen trgovinske liberalizacije koji je postojao do 31. decembra 2020. godine."Zaključenjem Sporazuma omogućeno je vraćanje uobičajenim trgovinskim tokovima i stvaranje uslova za dalji rast međusobne trgovine, kao i za dalja ulaganja," poručila je ministarka trgovine Tatjana Matić.Ona je rekla kako očekuje da nakon imunizacije protiv COVID -19 da se obnovi veoma razvijena turistička saradnja dve zemlje."Radujem se stupanju ovog sporazuma na snagu, nakon ispunjavanja svih parlamentarnih procedura. Takođe se radujem još većem broju britanskih kompanija i stručnjaka koji će dati dodatni podsticaj ekonomskom razvoju i napretku Srbije," rekla je ambasadorka Ujedinjenog Кraljevstva u Srbiji, Šan Makleod.Prvi privremeni bilateralni trgovinski ugovor Ujedinjeno Кraljevstvo i Srbija potpisale su u martu 1879. godine.Pre pet godina građani Britanje su se na referendumu izjasnili za Bregzit, odnosno izlazak iz Evropske unije.Ta zemlja je nakon skoro pola veka, 31. decembra prošle godine i formalno izašla iz članstva u EU."BREGZIT I PANDEMIJA MOGU DA BUDU ŠANSA ZA SRBIJU I ZAPADNI BALKAN"

Srbija

Neće biti drastičnog poskupljenja naftnih derivata

Prošle nedelje cena sirove nafte je tokom četiri od pet dana bila u porastu, kažu u Udruženju naftnih kompanija Srbije. Ipak, ocenjuju da se na tržištu naftnih derivata neće desiti velike promene, koje bi dovele do njihovog drastičnog poskupljenja, prenosi RTS.Prema rečima generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije, Tomislava Mićovića, procene koje su bile aktuelne prethodne nedelje uglavnom se odnose na eventualnu, drastično veću potrošnju nafte do kraja godine.On podseća i da potražnja za naftom raste i zbog toga što se u junu ugovaraju njene isporuke."I to je doprinelo da četiri od pet dana prethodne nedelje cena sirove nafte bude u porastu, ali to nisu promene (kao onda) kada je cena sirove nafte za nekoliko meseci povećana oko 88%," kaže Mićović.On kaže da se u Americi prethodne nedelje već osetilo da je došlo do veće mobilnosti ljudi, pa se to osetilo i u većoj potrošnji goriva, pre svega na putevima.Sa druge strane, Kina je zabeležila i rast bruto domaćeg proizvoda, do 18% u prvom godišnjem kvartalu, pa je i tamo skočila potrošnja goriva.SAUDIJSKA ARABIJA POVEĆAVA PROIZVODNJU NAFTE ZBOG OPORAVKA CENA "To su neke najave koje ukazuju da je pred nama povećanje potrošnje, pa samim tim i potražnje za sirovom naftom. U kojoj meri će proizvođači sirove nafte odgovoriti u toj meri zavisi i koliko će cena sirove nafte biti viša ili manja", smatra Mićović.On dodaje da neće biti nekih većih promena u cenama sirove nafte ako povećanu potrošnju bude pratila odgovarajuća ponuda proizvođača, dok u suprotnom mora da se dogodi neki veliki skok u cenama.Mićović kaže i da srpsko tržište reaguje u istom smeru kao i druga tržišta, ali dodaje da intenzitet te reakcije nije isti na svim tržištima, jer se i ukupni troškovi naftnih sektora, dok gorivo dođe do pumpi, razlikuju od zemlje do zemlje, kao i konkurencija na tržištu.Mićović je podsetio da su prošle godine cene goriva u Srbiji bile smanjene u vrlo kratkom periodu za 30 dinara po litru.Od početka marta do sredine aprila, cena goriva u Srbiji porasla je za 5 do 7 dinara po litru. 

Srbija

Učenici smislili kako da pikavcima ozelene prirodu

Inspirisani stepenom zagađenja životne sredine i velikom količinom odbačenih opušaka cigareta, učenička kompanija BioFilter iz svrljiške srednje škole ”Dušan Trivunac Dragoš” osmislila je biorazgradivi filter za cigarete napravljen od nebeljene celuloze koji u sebi sadrži seme biljaka, pišu Južne vesti.Sa svojim projektom pod sloganom "Ne uništavaj, ozeleni“ učestvovaće na Regionalnom takmičenju učeničkih kompanija koje će se ove godine održati onlajn, a prema njihovim podacima u Srbiji se dnevno odbaci oko 27 miliona opušaka cigareta, dok je to na godišnjem nivou 26,5 milijardi opušaka."U svetu je taj broj daleko veći. Stepen zagađenja je veliki, podaci pokazuju da godišnje u okeanima završi 13 miliona metričnih tona plastičnog otpada, od čega jedan deo jesu opušci cigareta. Oni predstavljaju opasnost po životnu sredinu, ne razgrađuju se, uništavaju svu vegetaciju oko sebe u prečniku od 15 cm, smanjuju masu korena biljaka i do 60 odsto", kažu učenici.Skuplje cigarete mogu da ubrzaju izlazak iz krize? Cilj ovih učenika nije da promovišu pušenje i upotrebu duvanskih proizvoda, kažu da uprkos raznim akcijama, edukacijama, tribinama koje su ljudi u borbi protiv pušenja koristili kako bi smanjili broj pušača, ogroman broj ljudi i dalje nastavlja da koristi duvanske proizvode.Tako su i došli na ideju biorazgradivog filtera koji će pomoći u očuvanju životne sredine."Istraživanja pokazuju da se opušci cigareta u prirodi zadržavaju i preko 25 godina. Iz tog razloga mi želimo da postojeće filtere koji su mahom napravljeni od plastičnih materijala zamenimo našim biorazgradivim filterima. Naš BioFilter je napravljen od nebeljene celuloze, a u sebi sadrži seme biljaka", kažu svrljiški učenici.Onog trenutka kada se filter nađe na zemlji, kako objašnjavaju, uz pomoć vode i vlage seme počinje da klija, na taj način filter semenu služi kao rezervoar za vodu do onog trenutka dok se koren biljke ne veže za zemlju.Društvo za zaštitu ptica: Hitno zaustaviti seču šuma na Fruškoj Gori "Kako biljka raste počinje ubrzanija razgradnja filtera. Nakon 6 meseci filtera nema, ali je priroda ozelenjena jednom biljkom. Kada je već ne možemo da utičemo na ljude da ostave pušenje, onda možemo da pokušamo da zagadjenje opušcima cigareta svedemo na minimum", objašnjavaju.Upozoravaju i da je potrebno 38 triliona dolara kako bi se veštački stvorio kiseonik koje bi čovečanstvo moglo da diše samo 6 meseci. Zbog toga žele da se što pre počne sa zamenom filtera kako bi se posledice izbegle.

Srbija

Nova generalna direktorka kompanije Tetra Pak za Istočnu Evropu

Kompanija Tetra Pak, svetski lider u rešenjima za obradu i pakovanje hrane, imenovala je Lindsi Lojden-Edvards (Lyndsey Loyden-Edwards) za novu generalnu direktorku zaduženu za poslovanje kompanije u regionu Istočne Evrope. Lojden-Edvards zameniće Gijoma Latureta, koji je krajem marta napustio kompaniju. Lojden-Edvards na ovu poziciju dolazi sa 15 godina iskustva, koje je stekla radeći na nekoliko upravljačkih pozicija u prodaji i marketingu u sektorima ambalaže i maloprodaje. Kompaniji Tetra Pak pridružila se 2018. godine kao direktor za ključne klijente (Key Accounts Director) za Ujedinjeno Kraljevstvo i Irsku. Istovremeno, bila je i članica uprave kompanije ReCarton UK i Udruženja za kartonsku ambalažu za napitke i okruženje, predvodeći tako agendu održivosti industrije ambalaže u Velikoj Britaniji. „Čast mi je što ću voditi aktivnosti kompanije Tetra Pak na rastućem i dinamičnom tržištu Istočne Evrope,“ izjavila je gospođa Lojden-Edvards. „Zadovoljstvo mi je što ću nastaviti sa izgradnjom naše snažne pozicije u regionu i blisko sarađivati sa našim kupcima kako bismo iskoristili nove mogućnosti rasta, sa jasnim fokusom na bezbednost hrane i održivost."  Pre nego što se pridružila kompaniji Tetra Pak Lojden-Edvards bila je menadžerka prodaje u DS Smith Plastics, kompaniji za pakovanje. Diplomirala je marketing, dizajn proizvoda i statistiku na Univerzitetu Derbi u Velikoj Britaniji. Svoju novu funkciju Lojden-Edvards obavljaće iz Varšave.

Srbija

Miroslavljevo jevanđelje dobilo novo uputstvo o čuvanju i izlaganju

Narodna biblioteka Srbije donela je novo uputstvo o o uslovima čuvanja i izlaganja Miroslavljevog jevanđelja  i time je posle 20 godina prestalo da važi pretnodno uputstvo.Miroslavljevo jevanđelje se čuva u klima-vitrini, u kontrolisanim i stabilnim uslovima.Rukopis se čuva u mraku, zatvoren pređicama i kopčama.Rukopis može privremeno da se nalazi izvan klima-vitrine ukoliko za to postoje opravdani razlozi (kontrola stanja rukopisa, konzervatorski zahvati, snimanje kao mera tehničke zaštite, kvar na vitrini, evakuacija i sl.). Dozvolu za iznošenje rukopisa daje konzervatorska služba Narodne biblioteke Srbije.Jednom u šest meseci, ovlašćeni konzervator Narodne biblioteke Srbije vrši pregled rukopisa u cilju provere stanja knjižnog bloka i poveza. Vanredni pregled se vrši u slučaju opravdane sumnje na promenu stanja rukopisa, kao i prilikom svakog iznošenja iz klima-komore.U slučaju postojanja promena na knjižnom bloku ili na povezu, potrebno je obavestiti Ministarstvo kulture i informisanja. Miroslavljevo jevanđelje može da se izlaže isključivo uz pisanu dozvolu ministra nadležnog za kulturu, pod uslovima koje propisuje konzervatorska služba Narodne biblioteke Srbije Snimanje rukopisa nije dozvoljeno, osim kao mera tehničke zaštite. Snimanje ne sme ni na koji način da ugrozi dobrobit rukopisa, bez obzira na tehnologiju i tehniku kojom se vrši.Miroslavljevo jevanđelje se ne izdaje proučavaocima.Naučna istraživanja u vezi s Miroslavljevim jevanđeljem mogu da se obavljaju u Narodnom muzeju, odnosno u Odeljenju za arheografiju Narodne biblioteke Srbije, na osnovu snimaka, literature, dokumentacije i elektronskih izvora.Miroslavljevo jevanđelje je najstariji sačuvani srpski ilustrovani ćirilični rukopis.Jevanđelje je nastalo osamdesetih godina 12. veka. Pisano na pergamentu, sastoji se od 181 lista u kožnom povezu. Zapis na poslednjem listu jevanđelja svedočida ga je poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje. Smatra se da je dijak Gligorije, čiji se potpis nalazi na poslednjem ispisanom listu, pisar ili minijaturista jevanđelja, navodi se na sajtu Narodnog muzeja.Miroslavljevo jevanđelje se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, a jedan od listova je u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu.

Srbija

Porasla prodaja sapuna u Srbiji

Prodaja sapuna i vrednosno i komadno beleži značajan rast u 2020. u odnosu na prethodnu godinu, pokazuje istraživanje Nielsen RMS. Prodaja sapuna vrednosno porasla je 24,5%, količinski 22,8% i komadno 17,5%, u odnosu na isti period 2019. godine.Najviše je prodato čvrstih sapuna (66% vrednosti), slede tečni sapuni (33,4), krem sapuni (0,4%), pene za ruke (0,2%).Među prodatim sapunima dominaju proizvodi kompanija Beiersdorf, Colgate Palmolive, Henkel, Piramida 72, Unilever.Istraživanje pokazuje i da je blago opala prodaja kupki za tuširanje. 

Svet

Sud u Kini nadležan za auto-put u Crnoj Gori

U slučaju da Crna Gora odluči za zatraži međunarodnu arbitražu zbog izgradnje auto-puta koji gradi i kreditira Kina, to će moći da učini samo u Kini, pred tamošnjim arbitražnim sudom. To je odredba iz ugovora o kontroverznom kreditu kineske Eksim banke od milijardu evra za izgradnju budućeh auto-puta Bar–Boljari koji je već dugo tema u crnogorskoj javnosti. Crna Gora je nedavno i zvanično priznala da ne može da ga otplaćuje i zatražila je pomoć EU u refinansiranju tog kredita. Brisel je dao negativan odgovor. Kako piše Politika, u ugovoru crnogorske vlade sa kineskim koznorcijumom piše da se Crna Gora "neopozivo odriče imuniteta po osnovu suverenosti ili na drugi način za sebe ili svoju imovinu" u vezi sa bilo kojim arbitražnim postupkom. U ugovoru još piše da bilo koji spor koji nastane iz ili u vezi s ovim ugovorom biće razrešen putem prijateljskih konsultacija. "Ukoliko se rešenje ne može postići putem tih konsultacija, svaka strana će imati pravo da preda taj spor na arbitražu Međunarodnoj privrednoj i trgovinskoj arbitražnoj komisiji Kine (CIETAC). Arbitraža će se sprovesti u skladu s arbitražnim pravilima CIETAC-a koja su na snazi u vreme predaje na arbitražu. Arbitražna odluka će biti konačna i obavezujuća za obe strane. Mesto arbitraže biće Peking.” Crna Gora tuži kinesku firmu zbog uništavanja reke TareSrbija se takođe zadužuje kod Eksim banke radi izgradnje infrastrukturnih projekata, za koje su angažovane firme iz Kine. Ti poslovi su ugovoreni protivno domaćem zakonu o javnim nabavkama. Na primer, za izgradnju deonice Obrenovac-Ljig na Koridoru 11 Srbija se zadužila 301 milion evra, za deonicu autoputa od Preljine do Požege 396 miliona evra, a za obnovu pruge Novi Sad-Subotica-Kelebija oko 880 miliona evra.Grejs period za kredite za prugu Novi Sad-Subotica-Kelebija i deonicu Preljina-Požega je pet godina, što znači da će Srbija početi da ih vraća 2024. godine.Rok otplate za oba kredita je 15 godina, dok godišnja kamata za prvi kredit iznosi dva, a za drugi kredit tri odsto.Kineski krediti od milijardu evra mimo domaćeg zakona

Svet

Organizovani kriminal nikad veća opasnost za EU

Organizovani kriminal nikada nije predstavljao toliko visoku opasnost za EU ​​i njene građane kao danas, objavio je Europol u svom izveštaju o proceni organizovanog kriminala za 2021.Pandemija COVID-19 i potencijalne ekonomske i socijalne posledice idealni su uslovi za širenje organiziranog kriminala u EU. U pandemiji je potvrđena ključna karakteristika kriminalnih mreža a to je njihova brzina u prilagođavanju i kapitalizacija promena u okruženju u kojem deluju. Sve prepreke za ostale postaju prilike za kriminalce, ocenjuje Europol.Poput poslovnog okruženja, jezgro kriminalne mreže čine menadžerski slojevi i terenski operateri. Ovo jezgro okruženo je nizom aktera povezanih sa kriminalnom infrastrukturom koja pruža usluge podrške.Sa skoro 40 procenata kriminalnih mreža aktivnih u trgovini drogom, proizvodnja i trgovina drogom i dalje je najveći kriminalni posao u EU.Trgovina ljudima i eksploatacija ljudi, šverc migranata, mrežne i vanmrežne prevare i imovinski kriminal predstavljaju takođe značajne pretnje građanima EU.Kriminalci generišu korupciju. Gotovo 60% kriminalnih mreža umešano je u korupciju.Kriminalci godišnje naprave i operu milijarde evra. Obim i složenost aktivnosti pranja novca u EU ranije su bili potcenjeni. Profesionalni perači novca uspostavili su paralelni podzemni finansijski sistem i koriste bilo koja sredstva za infiltraciju i podrivanje evropskih ekonomija i društava.Kako su se prale pare u Srbiji Zakonske poslovne strukture koriste se za sve vrste kriminalnih aktivnosti koje imaju uticaj na EU. Više od 80% kriminalnih mreža aktivnih u EU koristi legalne poslovne strukture za svoje kriminalne aktivnosti.Kriminalci su digitalni domoroci. Praktično sve kriminalne aktivnosti sada sadrže neke mrežne komponente, a mnogi zločini su u potpunosti migrirali na mreže. Kriminalci koriste šifrovanu komunikaciju da bi se međusobno umrežili, koriste društvene medije kako bi došli do šire publike za oglašavanje ilegalne robe ili širenje dezinformacija.

Srbija

Vlada Srbije predložila rebalans budžeta za 2021. godinu

Sredstva koja su neophnodna za finansiranje budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu dugova iznose 890,8 milijardi dinara, saopštila je Vlada Srbije. Zbog toga je Narodnoj skupštini uputila predlog izmena Zkaona o budžetu za 2021. godinu.Pored izmena Zakona o budžetu, Vlada Srbije je predložila na usvajanje i odluka o finansiranju PIO fonda, fonda za socijalno osiguranje vojnih lica, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kao i Nacionalne službe za zapošljavanje.U predlogu se navodi da će deo neophodnih sredstva u iznosu od 153 milijarde dinara, obezbediti iz zajmova od komercijalnih domaćih, međunarodnih i multilateralnih finansijskih institucija kao i od stranih vlada.U zakonskim izmenama Vlada Srbije predlaže da se emituju i državne hartije od vrednosti u iznosu od 330 milijardi dinara, čime će takođe biti obezbeđen deo sredstava za finansiranje.Predlaže se i korišćenje sredstava dobijenih od emisije evroobveznica (državnih hartija od vrednosti emitovanih na međunarodnom finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti) u iznosu od najviše 416,15 milijardi dinara.Naodi se da primanja od prodaje domaće finansijske imovine, iznose najviše 7,9 milijardi dinara i ona, kako se dodaje u predlogu, takođe mogu da se iskoriste za iste namene.Vlada podseća i da je moguća promena strukture u okviru izvora tog finansiranja, uz uslov da ukupni iznos sredstava za tu ne pređe 899,15 milijardi dinara.U slučaju da se planovi za obezbeđivanje sredstava ostvare u potpunosti, Vlada Srbije imaće na raspolaganju iznos od 16,25 milijardi dinara i taj novac moći će da se koristi za otplatu obaveza u narednoj godini.

Srbija

NKD: Vakcine dostupne, imunizacija imperativ

Problem sa koronom rešiće samo masovna vakcinacija jer niko nije bezbedan dok svi nisu bezbedni, saglasili su se učesnici onlajn debate ,,Vakcinom za život’’ koju su organizovali Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) i Ujedinjeni protiv kovida. Imunizacija je, kažu, imperativ i neophodno je da što pre iskoristimo prednost koju imamo, a to je dostupnost vakcina.Specijalista imunologije, doc. dr Emina Milošević zadovoljna je količinom i raznovrsnošću vakcina koje su na raspolaganju građanima Srbije, ali smatra da obuhvat vakcinacije mora da bude veoma širok i veoma brz."Sada imamo takmičenje virusa protiv vakcinalnog imuniteta. Zato je važno da se obuhvatimo vakcinacijom u maksimalnom obimu – da se vakcinišu svi koji smeju da se vakcinišu, onih koji ne smeju je ekstremno malo. Obuhvat trenutno nije najbolji — imamo ljude koji se kolebaju, ono što tu nedostaje je ozbiljna kampanja kojom bi se informisalo stanovništvo, problem je i edukacija kolega kada ih pitaju pacijenti da li treba da se vakcinišu", upozorava Milošević.Tokom ovog onlajn razgovora je bilo mnogo pitanja iz publike u vezi sa rizicima od vakcinacije hroničnih bolesnika, alergičnih na penicilin, trudnica, dojilja.Medicinski stručnjaci su se saglasili da je po hronično obolele značajno veći rizik od oboljevanja od kovida nego od same vakcinacije."Imunizacija je imperativ, ako imate hronično oboljenje, bilo autoimuno, onkološko ili alergiju koja nije na neku od komponenata vakcine – mnogo ćete više nagrabusiti od kovida nego od vakcine jer se osnovna bolest pogoršava kada se oboli od kovida", savetuje specijalizant opšte medicine dr Bojan Dereta i dodaje da hronični bolesnici treba da se vakcinišu u mirnoj fazi svoje bolesti, uz konsultaciju sa svojim lekarom.Alergija na penicilin nije kontraindikacija ni za jednu vakcinu. Lekari su saglasni da se pre trudnoće ili vantelesne oplodnje treba vakcinisati, uz konsultaciju sa lekarom, jer trudnice, ukoliko obole od kovida, imaju veću šansu da razviju težu kliničku sliku. Dojiljama se preporučuje vakcinisanje Fajzerom ili Astra Zenekom.Epidemiološkinja doktorka Ivana Prokić napomenula je da treba uzeti u obzir da je virus ušao u humanu populaciju sa životinja i da je to jednosmeran proces, da „više neće izaći“."Biće tu svake godine, kao virus gripa, svako će nekad, u nekom momentu, doći u kontakt i oboleti, to ljudi moraju da shvate i zaštititi se i protivepidemijskim merama, i vakcinom, koja je imperativ", poručila je ona.Navodeći svoja iskustva iz crvene kovid zone, Dereta je konstatovao da je naročito opasno kod korona virusa to što je nemoguće predvideti kod koga će on razviti tešku kliničku sliku."[Virus] ne bira, pobio je brdo mladih ljudi i onda kada čujete gluposti kako je vakcinisanje čipovanje i da virus ne postoji, dođe vam da plačete od muke jer radite u kovid ambulanti i pokušavate da izvučete ljude", rekao je Dereta.Doktor Miloš Bojović predlaže da za medicinske radnike vakcinacija ne bude obavezna u smislu prisile, ali da zakonski bude regulisano ,,da nekim profesijama ne možete da se bavite ukoliko niste vakcinisani’’.Sva pitanja, dileme i nedoumice u vezi sa korona virusom i vakcinacijom zainteresovani mogu postaviti stručnjacima putem sajta .

Svet

Pakistan privremeno blokirao društvene mreže

Pakistan je privremeno blokirao društvene mreže u pokušaju da izvrši represiju protiv nasilne terorističke grupe i spreči demostrante da ometaju molitve uoči Ramazana u petak, piše TechCrunch.Ranije ove nedelje Pakistan je zabranio islamističku grupu Tehrik-i-Labaik Pakistan nakon što su organi vlasti ugapsili lidera ove grupe, što je izazvalo burne proteste u državi.U naredbi pod nazivom „Potpuno blokiranje platformi društvenih medija“, pakistanska vlada naložila je u petak Upravi za telekomunikacije da blokira platforme društvenih medija, uključujući Tviter, Fejsbuk, Vocap, Jutjub i Telegram, od 11 do 15 sati po lokalnom vremenu.Iako je Pakistan, poput svog suseda Indije, u prošlosti privremeno ukidao pristup telefonskim pozivima, ovo je prvi put da je Islamabad izdao opštu zabranu društvenih medija u zemlji.Pakistan je istraživao načine da preuzme veću kontrolu nad sadržajem digitalnih usluga poslednjih godina, a prema nekim aktivistima, država je preduzimala i ekstremnije mere bez mnogo objašnjenja.

Svet

Materija u „magičnim pečurkama“ pokazuje pozitivne rezultate za lečenje depresije

Psihodelična materija psilocibin, koja se nalazi u „magičnim pečurkama“ pokazuje jednako dobre rezultate kao konvencionalni tretmani za depresiju, pokazuje nova studija koja je još uvek u ranim fazama, piše BBC.Ali kada je reč o aktivnom poboljšanju blagostanja i sposobnosti ljudi da osećaju zadovoljstvo, psihodelični lek je možda imao snažniji efekat, navodi studija.Psihodelične supstance proučavaju se za čitav niz problema sa mentalnim zdravljem, ali naučnici ističu da je potrebno još dodatnog istraživanja.Naučnici iza studije kažu da postoji „apetit za novim tretmanima“ koji imaju drugačiji pristup lečenju mentalnog zdravlja. Učesnici studije, kojih je bilo 59, dobili su ili psilocibin ili uobičajene antidepresive, kako bi uporedili dejstvo oba tretmana.Naučnici iz Centra za psihodelična istraživanja u londonskom Imperial koledžu merili su raspoloženje i funkcionisanje učesnika koristeći različita merila.Prvenstveno su ocenjivali simptome depresije kod ljudi na osnovu njihovih odgovora na pitanja o snu, energiji, apetitu, raspoloženju i samoubilačkim mislima.Prilikom ovog ocenjivanja, psilocibin postigao je iste rezultate kao i konvencionalni antidepresivi.Svih 59 učesnika videlo je uporedivo smanjenje simptoma depresije.Ali prema nekim drugim merilima - iako nisu bila primarni fokus naučnika - psihodelični lek se pokazao znatno bolje.To uključuje želju za radom i socijalno funkcionisanje, mentalno blagostanje i sposobnost osećaja sreće.Ova studija je među prvima koja je psilocibin upoređivala sa tradicionalnim antidepresivima.

Svet

Skuplje cigarete mogu da ubrzaju izlazak iz krize?

Krojenje fiskalne politike će biti ključno za rešavanje socio-ekonomskih posledica pandemije, a jedna od glavnih mera moglo bi da bude i povećavanje poreza i akciza na duvan, zaključci su Tehničkog priručnika o poreskoj politici i administraciji duvana koji je objavila Svetska zdravstvena organizacija  (SZO).„Intervencije kao što je oporozivanje duvana – koji pomažu u smanjivanju konzumiranja duvana, poboljšavaju zdravlje stanovništva i povećavanju prihode državnih vlada – treba da budu deo sveobuhvatne strategije za izgradnju uspešnog oporavka,“ piše u priručniku.Priručnik bi trebalo da pomogne donosiocima odluka da organizuju najdelotvornije oporozivanje duvana u svojoj državi, a SZO veruje da bi se na ovaj način moglo uštedeti i do 1.400 milijardi dolara, koliko se na svetskom nivou godišnje potroši na zdravstvene troškove i smanjenu produktivnost zbog posledica korišćenja duvana.Oporozivanje duvana ne bi sačuvalo samo novac, već i ljudske živote, jer godišnje od posledica pušenja umre osam miliona ljudi.U 2018. godini je samo 38 zemalja u kojima živi 14 odsto svetske populacije, imalo dovoljno visoke poreze na duvan - što znači da oporezuje najmanje 75% cene ovih proizvoda koji štete zdravlju, ističe SZO. Oni dodaju da se primenom dokazanih politika poput poreza na duvan mogu izbeći troškovi koje duvanska industrija stvara lokalnim zajednicama i nacijama.Korona nam je pokazala koliko globalna ekonomija zavisi od zdravlja svih ljudi i zato je ulaganje u javno zdravlje glavni put ka ekonomskom opravku, zaključuje SZO.

Srbija

Kamioni sve duže na granicama, neophodna digitalizacija carina

Član izvršnog odbora Nemačko-srpske provredne komore Dragan Simović kaže da je Nemačka u četvrtak ukinula PCR testove na korona virus za autoprevoznike, pa se vreme transporta koji se obavlja između dve zemlje sada vraćeno u normalu.Simović podseća da su cene drumskog transporta na početku pandemije rasle i do šest puta, ali dodaje da su se one sada vratile na nivo pre pandemije. Simović naglašava da ankete koje sprovodi Nemačko-srpska provredne, pokazuju da veliki broj privrednika iz Srbije posluje sa Nemačkim kompanijama.Prema njegovim rečima, njihovo poslovanje dosta zavisi od situacije koja je aktuelna na graničnim prelazima koji iz Srbije vode ka Hrvatskoj i Mađarskoj, iako su u svetu sada prevaziđene glavne prepreke koje su otežavale transport robe. Na granici sa Hrvatskom neki manji prelazi ukinuti, kamioni se gomilaju na glavnim prelazima i za ulazak u tu zemlhu se čeka šest, 10 ili 12 sati, napominje Simović.Na graničnim prelazima ka Mađarskoj, kako naglašava, čeka se i po deset sati, a službenici uvek imaju neki takozvani "beli štrajk", kada ne žele da rade.Simović dodaje da kamiondžije imaju i velike probleme sa migrantima koji nelegalno ulaze u kamione dok se čeka u kolonama za granični prelaz.U tom slučaju, ako mađarska policija otkrije da je migrant ušao u tu zemlju, kazna za autoprevoznika je šetiri hiljade evra.Sa druge strane problem je ako ti ljudi uđu u kamion koji prevozi prehrambene proizvode, jer posle toga roba mora da se baci, a osigravajuća društva u tom slučaju ne isplaćuju nikakvu odštetu, iako je roba osigurana."ČEKANJA NA GRANICAMA ĆE SE POVEĆATI"Predstavnik Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović, dodaje da je sličan problem prisutan i u prekograničnom železničkom transportu i da u poslednje vreme postaje sve veći.Prema Vesovićevim rečima, Hrvatska je teretni saobraćaj trenutno svela na samo jedan granični prelaz sa Srbijom."Pokušali smo da reagujemo na to i intervenišemo, ali situacija govori da će se čekanja na granicma povećavati", kaže Vesović.On je podstio na ideju o zelenim koridorima, koji bi direktno vezale EU i Zapadni Balkan, što je inače česta tema na skupovima koji se organizuju povodom zaključivanja sporazuma o trgovini.Projekti koji to mogu da unaprede su, kako Vesović podseća, Seed projekti koji se odnose na razmenu podataka i uključuju slanje podataka o robi, pre dolaska kamiona na carinske terminale."Verovatno je u tome budućnost, korišćenju digitalnih alata i sertifikata", kaže Vesović.Vasović smatra da je za dalji razvoj transporta na relaciji Zapadni Balkan EU nužno pojednostaviti procedure, kao i ukinuti tarife na korišćenje železničke i putne mreže.Pored toga, prema njegovim rečima, neophodno je da se uspostave pravni okviri za digitalne transportne dokumente, koji ne mogu da funkcionišu ako ih ne prepoznaju administracije određenih država.PROŠIRITI GRANIČNE PRELAZEGranični prelazi u Srbiji prema Simovićevom mišljenju treba da se prošire kako bi firme koje već imaju neophodna dokumenta za robu prošle carinski terminal za pet minuta."To je malo veća investicija, ali mislim da je svrsishodna i da ubrzava tranzit," ocenjuje Simović.On objašnjava da bi mnogo efikasnije bilo da se podaci skeniranjem ubacuju u sistem Evropske unije, što bi ubrzalo uvoz i prIpremilo Srbiju za vreme kada joj se poveća izvoz i promet roba zbog dolaska novih investitora, posebno nemačkih fabrika auto-delova za koje je već izvesno da će doći.Prema Simovićevimm rečima u Srbiji je sada ograničen broj kamiona koji mogu da vrše takav prevoz, a problem je i nedostatak kadrova."Na nov kamion se čeka godinu dana, to će uticati na cenu transporta, poskupeo čelik (koji se koristi za izradu kamiona), a nema ni dovoljno vozača," kaže Simović.Simović smatra da država i PKS treba da olakšaju prekvalifikaciju mladih ljudi u profesionalne vozače, jer oni nemaju dovoljno novca da bi došli do validne vozačne dozvole. Neke transportne kompanije kako objašnjava, već su se organizovale svoje škole obuke za vozače, obezbeđuju im i radnu praksu, ali to kako ocenjuje, nije dovoljno.Čedomir Savković

Srbija

I žene znaju IT! Pridružite im se 27. aprila

Majkrosoft kroz naziv svog događaja šalje važnu poruku - Women Know IT i poziva sve zainteresovanje učesnike da se prijave. Događaj će se održati online, preko Microsoft Teams platforme, 27. aprila od 15h. Registracije su besplatne i biće otvorene do 27. aprila na sledećem linkuRazvojni centar kompanije Majkrosoft u Srbiji poziva sve zainteresovane da se prijave na online događaj „Women know IT“, do sada održavanog pod nazivom “Ženske priče u IT-u", koji je uspešno realizovan u poslednjih 7 godina, sa ciljem osnaživanja žena da započnu i razvijaju svoju karijeru u IT industriji. Svi registrovani učesnici će događaj moći da prate putem Microsoft Teams platforme. Do sada je na ovim događajima učestvovalo više od 800 studentkinja, od kojih su  neke  nastavile svoje karijere upravo u Majkrosoft razvojnom centru, gde su dobile priliku da budu u centru globalnog IT razvoja i kreiraju tehnologije budućnosti. Tokom ovog događaja, imaćete priliku da čujete njihove priče, koje su najbolja preporuka za sve devojke koje žele da razvijaju karijeru u IT industriji.  I prilikom ovogodišnjeg virtuelnog događaja svi učesnici će imati priliku da se upoznaju sa radom inženjerki, ne samo iz Majkrosoft razvojnog centra, već i iz drugih IT kompanija, da dobiju informacije iz najnovijih istraživanja na ovu temu, ali i da čuju nešto više na temu ličnog i profesionalnog razvoja.  Mina Spasić, Senior Program menadžerka u Razvojnom centru kompanije Majkrosoft u Srbiji održaće centralni  govor na temu svoje karijere. Među govornicima na događaju će, između ostalih, biti i Mia Popić, koučing psihološkinja i psihoterapeutkinja, koja će govoriti o istraživanju  kojim se bavila u okviru svoje doktorske teze na temu žena liderki, kao i Iva Parađanin, novinarka, urednica Elle Active  rubrike u Elle magazinu i autorka podkasta Tampon zona, sa pričom o samopouzdanju i koliku ulogu ono igra kod žena u poslovnom svetu. Događaju, koji će se održati na srpskom, sa obezbeđenim prevodom i na engleski, pridružiće se i softverske inženjerke iz kompanija Nordeus, Nutanix i InterVenture, koje će podeliiti svoja iskustva i izazove sa kojima su se susretale u karijeri.  O Razvojnom centru kompanije Majkrosoft u SrbijiRazvojni centar kompanije Majkrosoft u Srbiji (Microsoft Development Center Serbia – MDCS) prvi je razvojni centar ove kompanije u Jugoistočnoj Evropi. U njemu se razvijaju softveri i aplikacije koje koriste milioni ljudi širom sveta. Otvoren 2005. godine, kao četvrti razvojni centar kompanije Majkrosoft, tim u Srbiji danas čini više od 350 perspektivnih, mladih ljudi, vrhunskih stručnjaka iz oblasti kompjuterskih nauka i primenjene matematike.   Jedan od ciljeva Razvojnog centra kompanije Majkrosoft u Srbiji je da motiviše mlade da se usmere ka znanju i inovacijama, uz nastojanja kontinuiranog približavanja informacionih tehnologija mladima kroz brojne inicijative i programe. Razvojni centar kompanije Majkrosoft u Srbiji u prethodnom periodu sarađivao je i sa različitim obrazovnim institucijama, od Istraživačke stanice Petnica, preko Matematičke gimnazije iz Beograda do Matematičkog fakulteta, Računarskog fakulteta, Elektrotehničkog fakulteta, i drugih fakulteta u zemlji i regionu. 

Svet

Fajzer: Verovatno će trebati i treća doza vakcine

Generalni direktor Fajzera (Pfizer) Albert Burla rekao je da će u roku od 12 meseci nakon primanja druge doze, verovatno biti potrebna i treća doza, kako bi se pojačao imunološki odgovor na nove varijante korona virusa, piše CNBC.Burla je dodao da postoji mogućnost da će ljudi morati da se vakcinišu protiv virusa svake godine.“Svake godine se vakcinišete protiv gripa, a tako će biti i sa kovidom“, rekao je Burla.Istraživači još uvek ne znaju koliko dugo traje zaštita od virusa nakon potpune vakcinacije.Fajzer takođe planira ispitivanje kako bi utvrdili da li modifikovana verzija vakcine deluje protiv južnoafričke varijante virusa. Novo istraživanje nadgledaće bezbednost i efikasnost treće doze u dve starosne grupe. U jednoj grupi učestvovaće osobe od 18 do 55 godina, a u drugoj osobe od 65 do 85 godina. Oni su učestvovali i u Fajzerovom početnom kliničkom ispitivanju.Tokom tog ispitivanja učesnici su primili dve doze vakcine u razmaku od tri nedelje. Isti interval doze je ono što se trenutno preporučuje.Fajzer je ranije ovog meseca saopštio da prva doza vakcine pruža 91 odsto zaštite, dok uz drugu dozu taj procenat raste na 95 odsto i da zaštita traje najmanje šest meseci.Podaci kompanije zasnovani su na više od 12.000 vakcinisanih učesnika. Međutim, istraživači kažu da je potrebno još podataka kako bi se utvrdilo da li zaštita traje i nakon tih šest meseci.

Svet

Peking sada ima više milijardera nego bilo koji drugi grad

Peking sada ima više milijardera nego bilo koji drugi grad na svetu, pokazala je najnovija lista koju je objavio magazin Forbes, prenosi BBC.Kineska prestonica je prošle godine dodala 33 milijardera i sada ih ima 100, naveo je Forbes.Peking je tako nadmašio Njujork, koji trenutno ima 99 milijardera i koji je držao prvo mesto kao prestonica ogromnih bogataša poslednjih sedam godina.Kineski odgovor na pandemiju, uspon njenih tehnoloških firmi i rast berzi pomogli su Pekingu da preuzme prvo mesto.Iako je Njujork na drugom mestu, kolektivna vrednost milijardera iznosi 560,5 milijardi dolara, čime je pobedio kolektivnu vrednost pekinških milijardera koja je 484,3 milijarde dolara.Najbogatiji stanovnik Pekinga bio je Žang Jiming, osnivač aplikacije TikTok i izvršni direktor njegove matične firme ByteDance. Prošle godine njegova neto vrednost udvostručila se na 35,6 milijardi dolara.Suprotno tome, najbogatiji stanovnik Njujorka, bivši gradonačelnik Majkl Blumberg, ima bogatstvo vredno 59 milijardi dolara.Tehnološki giganti su u Kini, kao i u SAD-u, zabeležili veliki rast tokom pandemije, kako se sve više ljudi okretalo onlajn kupovini i izvorima zabave.Iz toga razloga su lična bogatstva osnivača i akcionara ovakvih firmi neprestano rasla.Sa 698 milijardera, Kina se približava SAD-u, koji i dalje vodi sa 724 milijardera.Prošle godine nastalo je rekordnih 493 novih milijardera na globalnom nivou, što je otprilike jedan novi milijarder na svakih 17 sati, navodi Forbes.Indija je treća po broju milijardera sa ukupno 140, a Džef Bezos je i dalje najbogatiji čovek na planeti sa ukupnim bogatstvom od 194 milijarde dolara.

Srbija

UNICEF isporučio inkubator Novom Sadu, još tri za Kragujevac i Niš

U okviru velike kampanje UNICEF-a pod nazivom "Tako mali da bi u srce stali" koja je pokrenuta prošle godine sa ciljem opremanja i modernizacije neonatalnih jedinica u Srbiji, grad Novi Sad od danas je opremljeniji za jedan novi inkubator, navodi se u saopštenju ove organizacije.Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji, uručila je inkubator direktorki Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, doc. dr Jeleni Antić u prisustvu državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, prof. dr Ferenca Vicka, pokrajinskog sekretara za zdravstvo prof. dr Zorana Gojkovića i predstavnika kompanija Boja Sombor i Vojput, Gorana Jankovića, koji je donirao sredstva za nabavku inkubatora u Novom Sadu.„Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine je u prethodnim godinama već dobio neonatalni respirator, kao i značajnu opremu i podršku usmerenu na očuvanje porodično orijentisane razvojne nege prevremeno rođenih beba“, rekla je doc. dr Jelena Antić.Ona je dodala da je podrška UNICEF-a značajna i da se ta pomoć ogleda u jačanju kapaciteta Instituta, stručnoj podršci koju dobijaju i posvećenosti stručnjaka u borbi da se razvojna nega dovede do najviših standarda.U Srbiji se godišnje rodi 65 hiljada dece, od kojih je 4.000 rođeno prevremeno, a svakoga dana novih sedam beba zahteva neki vid urgentne podrške. Upravo je prevremeno rođenje odgovorno za više od 60 odsto smrtnih slučajeva novorođenčadi.Zahvaljujući saradnji sa vodećim nacionalnim stručnjacima iz oblasti neonatologije, UNICEF je u periodu od 2017. godine do danas definisao niz mera kojima su podržane jedinice za intenzivnu neonatalnu negu u osam zdravstvenih ustanova u Nišu, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu.Nakon izbijanja pandemije COVID-19, UNICEF je obezbedio i 12 neonatalnih respiratora za potrebe intenzivnog zbrinjavanja prevremeno rođenih beba u ovim ustanovama. UNICEF je od 2017. uložio gotovo 37 miliona dinara u modernizaciju rada neonatalne službe u Srbiji.„Prevremeno rođene bebe bore se za život od prvog trenutka svog dolaska na svet. Da bismo im obezbedili najbolje uslove, neophodno je da nastavimo da radimo na unapređivanju neonatalnih jedinica i da jačamo kapacitete lekara koji ovim bebama pružaju podršku bez koje ne bi preživele“, rekla je Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.U prvom talasu pandemije, UNICEF je prošle godine između ostalog obezbedio 12 neonatoloških respiratora, a danas poklanja 4 inkubatora, po jedan u Novom Sadu i Kragujevcu i dva inkubatora stižu u Niš.Jedan aparat za terapijsku hipotermiju novorođenčadi namenjen je Institutu za neonatalogiju u Beogradu, a dva reanimaciona stola će u junu biti dostavljena u Kragujevac.UNICEF će nastaviti sa nabavkom neophodne opreme i pružanjem podrške jedinicama za intenzivnu neonatalnu negu da dosegnu evropske standarde, stoji u saopštenju.To uključuje i sprovođenje principa porodično orjentisane razvojne nege kao vitalnog koraka ka poboljšanju ishoda u pogledu smrtnosti, bolesti i razvoja dece rođene pre vremena i sa zdravstvenim komplikacijama.Prevremeno rođenoj deci neophodna je podrška i nakon izlaska iz bolnice, jer imaju veći rizik da kasne u razvoju i da imaju poteškoće u učenju. Stoga su angažovanje i rad sa porodicama radi lakšeg ranog prepoznavanja razvojnih kašnjenja i pravovremene intervencije najvažniji za zdravlje i budućnost deteta, posebno za decu koja su rođena pre vremena.UNICEF poziva građane i poslovnu zajednicu da svojim donacijama nastave da pružaju pomoć, kako bismo pokazali svu snagu zajedništva i pomogli da najosetljivije bebe dobiju najbolje uslove za početak života, zaključuje se u saopštenju.