Tag: #Obrazovanje

Konferencije Vesti iz zemlje konferencije

Prosvetari i dalje bez opreme za online školu, deca željna kontakta

tri nedelje pred završno zvono  VIoleta ALfeldi  sada je dobro nakon šoka koji je doneo , prvo sretanje sa školom i nastavnicima, nisu ni imali neka druga iskustva. Uplašeni pre svega za život za zdravlje i problem za planiranje, a sada, što se učitelja tiče snašli. Rad u dve smene, premda zahtevan, doneo dobre rezultate odlično smo prošli kako smo mogli da prođemo. ///////////////// Smiljana istraživanje o perspektivom aktera u školstvu. nešto nam je nedostajal, profesorima, učenicima, sve završite ali nešto nedostaje. ISto to se desilo i roditeljima, stručnim saradnicima subjektivne osećaje i percepciju, svima nedostajala interakcija nastavnci su se osećali nesigurno,  podrška im falila, ustalilo se, ali nedostajanje jeste suština nastave, povratne informacije, kada vas gledam uživo i klimateglavom, vi mene podstičete rezličiti podaci zavisno od uspeha učenika mnogo su kritičniji učenici sa odličnim uspehom, očekivali više, želeli više nepravedna, mnogo prepisivanja, //////////////////// Vesna da kapetana nema broda neminovni gubici, nažalost kolege nisu sve prošle, značajne gubitke nedovoljna podrška ministarstva prosvete troškovi su bili jako veliki, kada pričamo o fin strani, ne mali broj podizao kredite da bi kupovali rač, ali to verovatno niej uticalo samo na njih, i roditelje, stoje u redu za računar, onda dolazi roditelj koji je takodje roditelj. iz te cele frustracije, mi ne izlazimo mnogo pametniji, to se videlo u sep 2020, trebalo je prethodno polugodište oiskoristiti da bi se naučili, pomerili neke granice i da udjemo osnaženi Sindikat u avgustu poslali dopis sa udruženjem Koraci, psiholozi i pedagozi, predložili čiotav niz mera kako bi moogli da izadju na najbolji mogući način, da nekako u svoju korist okrenemo. sagorevanje na poslu, borba sa osećanjem besmisla kosi prosvetne radnike, da nikad nije dovo problem sa nedostatkom opreme, naročito kod osetljivih grupa /////////////// Gordana i kod dece se pojavila otpor, guljenje radnih navika, pto je unelo dosta nemira u porodice  nije dostupno za svu decu, moramo da priznamo da bi znali šta treba da radimo. svakog dana ////////////////////////////////// Violeta  deca neuporedivo bolje snašla,  problem sa količinom informacija koja su deca morala sama da prerade, tehnički deo je i sa rdoiteljima dobro funkcionisao //////////// vesna trebalo da se uradi pre mnogo vremena, ne za sutra ili sledeću školskoj godini prosek na nivou Srbije, minus predznak van Beograda Računajte da imate u osnovnom 750-800k  minimum 10 odsto nisu imali pristup nastavi na odgovarajući način trajne posledice nedostatka obrazovanja. Svako dete sa okrnjenim obrazovanjem, li neka deca će odustati, vezati za modele koji vam garantuju prekarni rad izgubili barem trećinu godine, ako 1,500 evra , 750 evra po učeniku bačeno 600 miliona evra izgubili da se može meriti u novcu, ali od novca je strašnije motivacija kako da mu objasnite da ne prepisuje, kada imate visoko kotiranog političara, koji ima plagijat u doktoraku. deca pitaju za pesnike, a najbolji đaci će raditi poslove na privremenim ugovorima ne mogu sami nastavnici, ne mogu sami roditelji, potreban društveni dogovor ciljevi sa vlastima se ne podudaraju ///////////////////// smiljana da se okreću prepisivanju predmeta koji ih ne interesuju jaz između beograda i ostatka srbije je postojao nema nacionalnih testiranja, zapravo nemamo podatke ni pre pandemije, i da onda vidimo da li je kvalitet opao, koliko, u čemuj i dalje imamo međunarodno merenje rezultata razlika postoji 50 godina unazad u postignuću, ali dramatično kada se uporedi s regioom, najviša u Srbiji i Severnoj Makedoniji Drugi podatak, postignuće utiču različiti faktori prethodni TIMS ciklusa se duplirao 31, odsto na socioekonomskog statusa  sa 17 na 31, a cilj obrazovanja je da bude što pravedniji i da svi imaju jednaku mogućnost pre pandemije, a drastični su, a sada se nastava na daljinu itekako utiče socioekonomski status pilotiranje državne mature rezutati jako loši, kada smo pitali učenike zašto, za neke zadatke su rekli da su slušali preko rts-a, da ih ne računaju  ////////// treća,  identični odgovori da njih niko ništa nije pitao đačke parlamenit i roditeljski saveta od dece najbolje odgpovroe, znaju šta se dešava i šta žele, uvek navode ada bi voleli da ih više pitaju, imaju inicijative primera radi, deca žele da mogu nekom da postave pitanje, nedostaje vremena, predloge da svaka škola ostavljaju pitanje i predloge, koja bi se onda na nekom nivou razmatrala. /////////////////// istraživanja ličnim poznancima i postojećim mrežama  dobri rezultati isključivo zbog entuzijazna nastavnika i direktora nastava na daljinu je kada želite 1 na 1, neku dodatnu podršku, ne za grupnu ///////////// treći  da li će ministarstvo ikada da kaže da ne može da reši pa da  ////////// posle godinu ipo dana i dalje ima nastavnika bez računara, videćete u raznim sredima razni modaliteti, ali najveća za prepušteni sami sebi, plan i program ne prate realnost, kako se ko snađe, uinute su eventualno dodatne zarade //// više prosečne ocene na kraju godine nego što je uobičajeno. srbija u odnosu na region i Evropu imala veliki dan školskim danaom kako se popunjava rupa? da digitalni resursi , ali nedostaje interackija interakcija interakcija pojačati individualno //////////// dopunsko dodatnu u elektronskom, komunikacija sa roditeljima preko digitalnih platformi, 

Konferencije Vesti iz zemlje konferencije

Gde će se zaposliti generacija iz karantina: Još teži položaj mladih na tržištu rada

Mladi koji ulaze na tržište rada inače se nalaze u najtežem položaju prilikom traženja posla, a tokom pandemije kada se privreda suočava sa brojnim problemima, to je postao još veći problem, ocenjeno je na Forumu „Gde će se zaposliti generacija iz karantina?“, koja je održana u organizaciji Nove ekonomije fondacije Fridrih Ebert. „Postoje sličnosti sa krizom iz 2008. i tada su najranjiviji bili oni koji tek ulaze na tržište rada. Tada su bili najugroženiji bili mladi u Jugoistočnoj Evropi, koji su tek tražili posao“, ocenjuje Marko Perić, predsednik sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda. Kaže da mladih ima u sindikatima i da je u javnom sektoru njihov položaj mnogo bolji nego onih u privatnom sektoru, tamo je znatno slabiji. Perić se osvrnuo i na državni program za zapošljavanje mladih, Moja prva plata. Rekao je da nije dobro što mpadi preko tog programa ne mogu da zarade minimalac, kao i da je problem što im se ne računa radni staž. „Ne zna se šta se od zaposlenog tačno očekuje. Da li postoji pravo na slobodno vreme, da li poslodavac uvek može da od radnika da zahteva da bude spreman da radi. Žene su posebno pogođene, zbog onlajn rada i brige o deci i to je dodatni problem“, samtra Perić. „Privreda je primenjivala defanzivne mere u prvom talasu pandemije, poslodavci nisu baš otpuštali radnike, već su prelazili na neke druge režime rada. Trgovina, maloprodaja, hoteli, ugostiteljstvo, prerađivačka industrija bili su u blokadi, bolje je prošla proizvodnja hrane i lekova“, izjavila je Ana Stojanović, rukovodilac sektora za dualno obrazovanje i obrazovne politike u Privrednoj komori Srbije. Ona je rekla i da je u okviru državnog programa Moja prva plata do sada obezbeđeno 28 hiljada mesta za mlade, mahom u privatnom sektoru, trgovini, industriji tekstila, mesa, mašinskoj i industriji gume i plastike. Program je, u oblasti zapošljavanja mladih sa visokim obrazovanjem, kako dodaje najbolje prošao u većim gradovima Beogradu, Novom sadu, Nišu, Kragujevcu, ali i recimo novom Pazaru. „Mladi inače imaju teži položaj na tržištu rada i kada nema krize. Oni više rade u sivoj eekonomiji, čak za 30 odsto od drugih starosnih grupa, na nesigurnim poslovima i ugovorima, to posebno važi za žene i za one koji žive na selu. Sa druge strane, tranzicija od škole do posla, dosta duže traje nego u Evropskoj uniji“, podseća Jelena Žarković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Dodaje i da će zapošljavanje mladih zbog pandemije ići još sporije, mnogi i ne traže posao, to je generacija koja će imati, takozvani „ožiljak na zaradama“ u budućnosti, najpre zbog manje radnog iskustva.  Poručuje da mladi treba bolje da se organizuju u sindikalnom smislu i navela je sindikate penzionera u Srbiji, kao dobar problem takvog načina organnizacije. „Moja prva plata podsetila me je na nekadašnji program zapošljavanja „Prvu šansu“. Ovaj program koji sada traje, nije zaposlenje već praksa, dobija se samo naknadu, a to nije plata, sa druge strane sada je i nerealno da poslodavci zapošljavaju, morali bi da plaćaju i poreze i doprinose“, kaže profesorka Žarković. Ona je rekla da su porezi i doprinosi na zarade mnogo veliki, kao i da je sada nemoguće tražiti od poslodavaca da sve to plate, jer će kriza trajati sigurno još godinu dana, kombinovaće se malo karantim, malo slobodnije ponašanje, ali sve ukazuje na to jer još nema vakcine protiv korona virusa. „Mladi su bili prvi koji su bili otpušteni na početku krize, ne samo u uslužnim delatnostima, treba imati u vidu i da mnogi od njih pomažu roditeljima. Prvo su ostali bez posla oni koji su radili bez ikakvog ugovora, ali nijednom se nije povela priča o radnim pravima“, kaže Jana Šarić, koordinatorka, Centra E8. Ona primećuje i da mladi koji rade u otežanim uslovima, više ne znaju zašto postoji vikend, ko se ranije izborio za ta prava i zaštio su ona značajna. Sa druge strane, tokom rada od kuće dešavaju se zloupotrebe, razni prekršaji od strane poslodavaca, radnici nemaju slobodnog vremena. Kaže i da proizvodnja funkcioniše i u otežanim okolnostima, ali je pitanje kakvi su uslovi rada, pa treba obratiti pažnju i na mentalno zdravlje mladih radnika koji su pod pritiskom.