Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Nemačka: Radnici Amazona štrajkovali zbog malih plata

Radnici Amazona u Nemačkoj stupili su u nedelju uveče u četvorodnevni štrajk, tražeći povećanje zarade, nakon poziva sindikata Verdija. Tehnološki gigant je često kritikovan zbog visine plata, kao i loših uslova rada, piše Dojče vele.Štrajkovi su planirani na lokacijama u Vernu i Rajnburgu, gradovima u zapadnoj nemačkoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija. To će uticati i na lokacije Amazona u gradovima Lajpcig i Koblenc, zajedno sa dve lokacije u gradu Bad Hersfeld u Hesenu.„Amazon je zaradio mnogo novca za vreme korona-krize, samo iz tog razloga mora platiti svoje radnike više“, rekao je predstavnik sindikata Verdi Orhan Akman. Amazonova dobit je naglo porasla tokom pandemije, jer su se potrošači okretali onlajn kupovini usled zaključavanja i svih mera koje su nametnute protiv širenja virusa.Štrajk dolazi nakon što je kompanija u petak najavila da će ove godine zaposliti 5.000 novih radnika u Nemačkoj. Ovo će povećati Amazonovu radnu snagu u najvećoj evropskoj ekonomiji sa 23.000 na 28.000 zaposlenih.Nemačka je drugo najveće Amazonovo tržište iza Sjedinjenih Američkih Država, gde je sedište kompanije.Pored štrajkova u Nemačkoj i Italiji, Amazon se bavi i mogućim formiranjem sindikata radnika u Alabami u SAD-u.Radnici Amazona formiraju prvi sindikat?

Svet

EBRD je imenovala novu generalnu direktorku za Centralnu Aziju

Žužana Hargitai imenovana je za novu generalnu direktorku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Centralnu Aziju. U okviru nove funkcije, Hargitai će rukovoditi poslovanjem banke u Kazahstanu, Republici Kirgistan, Mongoliji, Tadžikistanu, Turkmenistanu i Uzbekistanu, navodi se u saopštenju ove institucije.Kao direktorka za Centralnu Aziju, Hargitai, koja je trenutno regionalna direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan i direktorka kancelarije u Srbiji, radiće sa sedištem u Nur-Sultanu, glavnom gradu Kazahstana, i takođe iz kancelarije banke u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana. Kao izvršni direktor EBRD-a za Centralnu Aziju, Hargitai nasleđuje Andrea Kuusveka, koji je ranije ove godine imenovan za predsednika Nordijske investicione banke.U region Centralne Azije EBRD je do danas uložila 16,5 milijardi američkih dolara (13,7 milijardi evra) kroz skoro 890 projekata.Hargitai će novu funkciju preuzeti 17. maja 2021. godine.

Svet

Brisel želi da dodatno reguliše veštačku inteligenciju

Odbor za kulturu i obrazovanje Evropskog parlamenta odobrio je 15. marta mišljenje koje poziva na okvir za regulisanje veštačke inteligencije (AI) kako bi se „smanjila rodna, socijalna ili kulturna pristrasnost u tehnologiji“, piše Euractiv.Zabrinuti zbog uticaja koji upotreba tehnologije koja koristi veštačku inteligenciju može da ima na „osnovne vrednosti i prava našeg društva“, odbor za kulturu i obrazovanje Evropskog parlamenta pozvao je na pojačanu regulativu.Poslanici su naglasili da „kako bi upotreba veštačke inteligencije bila etična, mora se razvijati, primenjivati i koristiti na održiv i društveno odgovoran način, sledeći strategiju rodne ravnopravnosti, poštujući kulturnu raznolikost, promovišući digitalnu pismenosti i zaštite prava intelektualne svojine“.Poslanici su rekli da žele da se bore protiv upotrebe tehnologije koja bi mogla reprodukovati ili produbiti postojeće rodne nejednakosti ili društvenu diskriminaciju, a pozivaju i na "jasan etički okvir" kako bi se osigurala kulturna i jezička raznolikost u kulturi i medijima.Očekuje se da će Komisija predložiti zakonodavni okvir na tu temu u aprilu.

Svet

Visa omogućila plaćanje američkom digitalnom valutom

Visa je najavila da će omogućiti plaćanje korišćenjem USD Coin-a (USDC), digitalne valute koja prati vrednost američkog dolara. Crypto.com je prva kompanija koja je testirala novu sposobnost sa sopstvenim Visa-brendiranim karticama, piše TechCrunch.USDC je takozvani „stablecoin“, odnosno kriptovaluta dizajnirana da održava stabilnu tržišnu vrednost.Stablecoin-s su prepoznatljivi po tome što su vezani za nešto što ima relativno stabilnu cenu. Oni mogu biti vezani za FIAT valute poput američkog dolara ili pak za druge kriptovalute, kao i za zlato i druge plemenite metale.Kao i druga kripto imovina, stablecoin-s predstavljaju određenu fleksibilnost kada je reč o slanju, primanju i čuvanju digitalne imovine. Nije potreban bankovni račun i ne postoje naknade za transakcije sa drugim finansijskim institucijama.Iako je USDC digitalni token u sklopu Ethereum blokčejna, ova kriptovaluta takođe podržava još dva blokčejna - Algorand i Stellar. Visa je za sada odlučila da se fokusira na Ethereum varijantu USDC-a.Blokčejn je mesto za skladištenje, čuvanje i razmenu kriptovaluta. Kompanija za plaćanja već podržava 160 valuta širom sveta, a zahvaljujući partnerstvu sa kompanijom Anchorage, Visa sada dodaje mogućnost plaćanja digitalnom valutom. Anchorage je nedavno u Americi dobio saveznu bankarsku povelju i pozicionira se kao banka digitalnih sredstava.

Svet

Radnici Amazona formiraju prvi sindikat?

Radnici Amazonovog skladišta u Alabami uskoro odlučuju o tome da li će formirati sindikat, u onome što se smatra jednim od najvećih i najznačanijih sindikatskih pokreta u novijoj američkoj istoriji, piše britanski Gardijan.Prošle nedelje su radnici Amazona i advokatski tim sindikata u kojem učestvuje i senator iz Vermonta Berni Senders, bivši kandidat za predsedničku nominaciju Demokratske stranke, pokrenuli sindikalnu borbu koja bi mogla da rezultira pritiskom na kompaniju Amazon.Američki Nacionalni odbor za radne odnose (NLRB) počeće da broji glasove da bi utvrdio da li će radnici osnovati sindikat, ukoliko u tome uspeju, to će biti prvi sindikat kompanije Amazon u SAD-u, jer su mnogi radnici Amazona u Evropi već udruženi u sindikate.Oko 5.800 zaposlenih imalo je pravo glasa, a prema rečima NLRB-a brojanje glasova, kao i sam zakonski proces formiranja sindikata će potrajati.Tokom prebrojavanja glasova, Amazon će imati priliku da ospori istinitost glasačkih listića i uloži prigovore u roku od pet radnih dana od prebrojavanja glasova.Rezultati bi takođe mogli biti odloženi ako se ospori dovoljan broj glasačkih listića.Amazon se agresivno usprotivio formiranju sindikata u skladištu u Alabami, podstičući radnike da glasaju protiv na izborima putem plakata, sms poruka, pa čak i angažovanjem konsultanata koji savetuju kompaniju kako da izbegne formiranje sindikata.Nedavno su zaposleni u ovom tehnološkom gigantu tvrdili da ih kompanija tretira kao robote jer zahteva ogromne radne kvote i odnosi se s nedovoljno poštovanja prema zaposlenima.Kompanija je uzvratila saopštenjem da radnike plaća 15,30 dolara po satu, što je dvostruko više od proseka u državi Alabama, da je otvorila hiljade radnih mesta i da svojim zaposlenima plaća zdravstveno osiguranje koje pokriva i oftamološke i stomatološke preglede.Stotine radnika Amazona širom SAD-a izrazilo je interesovanje da započne organizovanje sindikata i na svojim radnim mestima.

Svet

Hrvatski poljoprivrednici protiv kontroverznog zakona o semenu

Hrvatska je zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji semena, postala jedna od vodećih zemalja EU u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, ali se organski poljoprivrednici sada boje da bi usvajanje novog Zakona o semenu to moglo da ugrozi.Zakon, čiji je nacrt usvojen u decembru, ima za cilj da pojednostavi proizvodnju i sertifikaciju semena, posebno za stare i autohtone sorte, ali se pokazao kontroverznim, a njegovi protivnici upozoravaju da bi mogao da ima dalekosežne posledice na hrvatsku poljoprivrednu biološku raznolikost, piše portal Euraktiv.Međutim, zakon uključuje niz problematičnih elemenata, smatra hrvatsko udruženje održivog uzgoja Biovrt koje je u saradnji s Hrvatskim savezom udruženja organskih proizvođača (HSEP) i udruženjem hrvatskih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava "Život" u januaru 2021. pokrenulo kampanju "Seme je naše ljudsko pravo“.Kampanja koja se zalaže za to da proizovođači prilikom uzgoja semena na sopstvenom imanju imaju pravo izbora, za kratko vreme je dobila podršku 135 hrvatskih udruženja sa više od 25.000 članova, Hrvatske poljoprivredne komore i preko 31.000 građana.Jedan od ključnih problema je da zakon ima za cilj da uvede pojam "Seme sa poljoprivrednog gazdinstva" - koji bi označavao seme raznih poljoprivrednih biljaka proizvedenih i namenjenih za setvu isključivo na sopstvenom gazdinstvu - i čija bi prodaja na tržištu bila zabranjena.Druga kontroverzu predstavlja član 16. koji ograničava upotrebu tog semena na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima.Predsednica udruženja Biovrt, Silvija Kolar-Fodor upozorava da zakon direktno pogađa 57.330 proizvođača povrća i krompira te 155.403 poljoprivrednika iz drugih sektora, značajno povećava cenu proizvodnje i dovodi do rizika daljnjeg povećanja cena semena.

Svet

YouTube će kreatorima sadržaja van SAD naplaćivati porez na prihode

Američka vlada je naložila kompaniji Google da u njihovo ime prikupi porez na zaradu koju YouTube isplaćuje svima koji se trenutno nalaze u YouTube Partner programu, a nisu građani Sjedinjenih Ameirčkih Država, piše portal Netokracija.Kreatori na ovoj platformi koji nisu u SAD-u moraće da popune neophodne podatke u svom AdSense nalogu i ako to učine i nisu američki državljani, Google će im ubuduće skidati 24 odsto za sve preglede koji dolaze iz Amerike. Ukoliko to ne urade do početka juna 2021. godine, YouTube će im automatski skinuti 24 odsto od njihove zarade na ime plaćanja poreza.Za veliku većinu domaćih jutjubera koji prave sadržaj za lokalno tržište, umanjenje zarade će biti minimalno, ali to neće biti slučaj sa hiljadama drugih koji imaju kanale sa sadržajem okrenutim ka engleskom govornom području. Oni će izgubiti i do 30 odsto zarade od američkih pregleda jer Srbija i Amerika nemaju zaključen ugovor koji reguliše oporezivanje ove kategorije.YouTube je tokom 2021. duplirao broj ljudi u YouTube partner programu, tj, osoba koje imaju monetizovane kanale i zarađuju novac od istih.Prema rečima izvršne direktorke ove platforme Susan Vojcicki, YouTube ekosistem generiše 16 milijardi dolara samo u Americi što je ekvivalent od 345.000 poslova sa punim radnim vremenom. Slična je situacija i sa evropskim zemljama, pa tako u Velikoj Britaniji YouTube generiše oko 1,9 milijardi dolara, dok se procenjuje da je u Francuskoj ta cifra oko 626 miliona dolara. 

Svet

Nemcima se gomilaju pare jer nemaju gde da troše

„Građani Nemačke gomilaju ogromne sume novca tokom krize“, piše nemački javni servis Tagesšau. Ekonomisti, a ni finansijska scena ne predviđaju skori značajniji rast potrošnje, prenosi Dojče vele.Mnogi građani Nemačke imaju na računu znatno više novca nego pre godinu dana, a trenutno se ne predviđa neki kratkoročni preokret u pravcu veće potrošnje.„Prema podacima Bundesbanke, od januara 2020. do januara 2021. depoziti privatnih domaćinstava u bankama porasli su za 182 milijarde i sada iznose 1,73 biliona evra", prenosi Tagesšau statistike u martovskom mesečnom izveštaju.„U svojoj najnovijoj ekonomskoj prognozi Institut Ifo sa sedištem u Minhenu povećanje ušteđevine u 2020. procenjuje na 100 milijardi evra i pretpostavlja da će ta suma u prvom kvartalu nastaviti da raste", dodaje se.„Mislim da ćemo do sredine godine imati sličnu situaciju kao i cele prošle godine", kaže Jirgen Gros, predsednik asocijacije GVB.Osim toga, tokom pandemije korone znatno manje ljudi je podizalo gotovinu sa bankomata.„Kao rezultat korona-krize, potražnja za gotovinom na našim mašinama opala je za 75 procenata", rekao je Kersten Trojanus, izvršni direktor operatora bankomata IC Cash.Oko 1.000 od 5.000 bankomata ovog operatera u Nemačkoj već je isključeno iz upotrebe, a 200 do 300 je potpuno demontirano.Banke su takođe zabeležile značajan pad potražnje za gotovinom, piše ovaj list. U Komercbanci, na primer, kažu da su u proteklih dvanaest meseci zabeležili prosečan pad potražnje za gotovinom između deset i 15 odsto.

Svet

EP zahteva od Komisije da pristup fondovima uslovi poštovanjem vladavine prava

Evropski parlament spreman je da tuži Evropsku komisiju, ako bude i dalje odlagala primenu mehanizma kojim se raspodela evropskih fondova zemljama članicama uslovljava poštovanjem vladavine prava i osnovnih vrednosti EU, saznaje Euractiv.U rezoluciji koju su usvojili, evroposlanici su ocenili da to što Evropska komisija nije usvojila pravilnik za primenu mehanizma uslovljavanja, ne može biti razlog za njegovo odlaganje, i upozorili Komisiju da, ako smatra da je takva direktiva neophodna, mora da je donese najkasnije do 1. juna.Evropski parlament će u suprotnom, kako se navodi u rezoluciji, propuštanje Komisije da zaštiti evropske finansijske interese i vrednosti smatrati "nečinjenjem" i protiv nje podići tužbu pred Sudom EU u skladu sa članom 265 Ugovora o funkcionisanju EU.Prema tom članu, ako neka institucija EU propusti da deluje i time povredi ugovore, države članice i ostale institucije Unije mogu pred Sudom EU da pokrenu postupak radi utvrđivanja povrede. Pokretanje postupka je dopušteno samo ako je konkretna institucija prethodno bila pozvana da deluje.U rezoluciji koja je 25. marta usvojena sa 529 glasova za, 148 protiv i 10 uzdržanih, evropski parlamentarci su ponovili da propuštanje država članica da poštuju vladavinu prava može da utiče na integritet budžeta EU.Ocenili su i da postojeća pravila o poštovanju vladavine prava moraju biti primenjena i da se to ne može uslovljavati usvajanjem direktive za njihovu primenu, kakvu namerava da donese Evropska komisija.    "Ako Evropska komisija ipak smatra da je takva direktiva neophodna, današnja rezolucija zahteva da ona bude gotova do 1. juna i da parlament bude  konsultovan pre njenog usvajanja. Evropski poslanici ponovo naglašavaju važnost da se mehanizam vladavine prava primeni bez odlaganja, posebno imajući u vidu njegove potencijalne implikacije na predstojeću raspodelu sredstava iz fonda za obnovu 'EU sledeće generacije'",  saopštio je Evropski parlament.Rezolucija je rezultat dugotrajne rasprave u EP, na kojoj su poslanici Evropsku komisiju podsećali da je od 1. januara 2021. godine već na snazi uredba kojim se pravo država članica da dobiju sredstva iz evropskih fondova uslovljava poštovanjem vladavine prava.U "Uredbi o režimu uslovljavanja radi zaštite budžeta Unije", navodi se da se vladavina prava odnosi na vrednosti sadržane u Ugovoru, i da obuhvata "načela zakonitosti što podrazumeva transparentan, odgovoran, demokratski i pluralistički zakonodavni postupak, pravnu sigurnost, zabranu arbitrarnosti izvršne vlasti, efikasnu sudsku zaštitu, uključujući pristup pravosuđu, koju sprovode nezavisni i nepristrasni sudovi, što se odnosi i na osnovna prava, podelu vlasti, te nediskriminaciju i jednakost pred zakonom".Uslovljavanje evropskih fondova vladavinom prava je uoči usvajanja višegodišnjeg budžeta EU izazvalo oštro protivljenje Mađarske i Poljske, koje su od veta odustale tek posle kompromisa lidera EU da Evropski sud pravde treba da oceni zakonitost takvog mehanizma.Deo kompromisa posle kojeg je krajem decembra konsenzusom usvojen predloženi budžet, bilo je i sporno obećanje Evropske komisije da mehanizam uslovljavanja neće aktivirati dok ne izradi direktivu o njegovoj primeni. Stav komisije bio je i da treba sačekati ocenu suda o zakonitosti mehanizma.Gotovo svi učesnici rasprave u Evropskom parlamentu su uoči usvajanja najnovije rezolucije naglasili da je mehanizam pravno obavezujuć, bez obzira na neobavezujući stav Evropskog saveta, i bez obzira na postupak pred Evropskim sudom koji ne zadržava sprovođenje mehanizma.

Svet

Fajzer započeo testiranje svoje vakcina kod dece

Kompanija Fajzer (Phizer) je objavila da je, zajedno sa Biotek grupom (BioNTech Group) počela testiranje svoje vakcine protiv virusa COVID-19 kod dece starosti između 6 meseci i 11 godina.Fajzer veruje da će prve rezultate ispitivanja imati do kraja 2021, piše Forbs (Forbes).Ova vakcina je u Srbiji odobrena za osobe starije od 16 godina. Međutim, pojedini doktori smatraju da bi trebalo da počnemo sa vakcinacijom dece jer bismo na taj način umanjili i prenošenje virusa.“Siguran sam da je došlo vreme za vakcinaciju mlađe populacije, što će takođe smanjiti lanac zaražavanja jer u ovom trenutku oni praktično okidaju ovo širenje virusa”, rekao je u zamenik direktora Kliničkog centra Niš Radmilo Janković gostujući na televiziji N1.Do sada, testiranje vakcina protiv korone započeto je i vakcinom Astra Zeneka. Ovo ispitivanje od februara ove godine sprovodi britanski Nacionalni institut za zdravstvena istraživanja kod dece između 6 i 17 godina. U toku testiranja, vakcinu će u dve doze primiti ukupno 300 dece u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Svet

BAT među tri najbolje kompanije po održivosti u globalnom indeksu FTSE 100

Kompanija British American Tobacco (BAT) je kroz svoju korporativnu strategiju postizanja Boljeg sutra (A Better Tommorrow) značajno podigla standarde održivog poslovanja. Kompanija je, između ostalog, najavila postizanje ugljenične neutralnosti u čitavom svom lancu do 2050. godine, kao i stopostotno korištenje električne energije iz obnovljivih izvora energije do 2030. godine. BAT je ocenjen kao najbolja kompanija u prehrambenom i duvanskom sektoru i treća najbolja kompanija u sastavu globalnog FTSE 100 indeksa Londonske berze prema održivosti poslovanja, objavio je Refinitiv, globalni izvor podataka o finansijskom tržištu, koji je deo Londonske berze. Održivo poslovanje BAT-a, odnosno doprinos koji kompanija ostvaruje kroz svoju politiku prema okolini, društvu i kroz korporativno upravljanje (ESG izvestaj) dobilo je 91 od maksimalno mogućih 100 bodova.Pozicija BAT-a među tri najbolje kompanije po održivom razvoju samo je najnovije od nekoliko značajnih priznanja koje je BAT dobio za svoju održivost (ESG). U 2020. godini kompanija je osvojila više od 200 priznanja za održivost. U 2021. godini, neka od ključnih priznanja su rangiranje BAT-a kao jedne od globalnih kompanija s najboljim učinkom u upravljanju u skadu sa ESG merenjem održivosti po izboru godišnjaka S&P Global’s Sustainability. Zatim, kompanije s najvišom ocenom za održive prakse po izboru kompanije specijalizovane za promociju održivog poslovanja Institutional Shareholder Services’ (ISS), koja je deo grupacije Deutsche Bourse. Takođe, BAT je ostvario rejting ‘BBB’ u najnovijem MSCI ESG rejtingu održivosti, koji pomaže investitorima da prepoznaju i razumeju finansijski značajne rizike poslovanja u kontekstu održivosti kompanija. Istovremeno, BAT je član odbora ugledne neprofitne organizacije CDP za klimu, te je već drugu godinu zaredom deo njihove „A liste održivih kompanija“, dok je četvrtu godinu za redom dobitnik priznanja „Global Top Employer“ od strane uglednog Top Employer instituta.„Više od 200 priznanja za održivo poslovanje za kompaniju BAT u prethodnoj godini pokazuju da smo na putu da izgradimo održivu kompaniju budućnosti. 2020. godine obavezali smo se na nove ambiciozne ciljeve održivog poslovanja kako bismo potrošačima, društvu i našim investitorima omogućili bolje sutra. I mi u BAT Adria regiji se trudimo da pružimo svoj doprinos u postizanju tih ambicioznih ciljeva ", izjavio je Zvonko Kolobara, predsednik Uprave BAT Adria regije.Napredak BAT-a na području održivog razvoja i predanost visokim standardima potvrđen je i dobijanjem  uglednih nezavisnih priznanja. BAT je već 19 godina zaredom jedina duvanska kompanija uključena u indekse održivosti Dow Jones 19 – prestižni Svetski indeks 2020. godine. 

Svet

Bogatim državama 90 odsto vakcina

Stanovnici bogatih i srednje bogatih država prigrabili su za sebe oko 90 odsto od do sada isporučenih skoro 400 miliona doza vakcina protiv kovida, piše Nju Jork Tajms (New York Times). Autori teksta ističu da je ovakva raspodela stvorila oštru nejednakost i da zbog sve veći broj zdravstvenih radnika i aktivista širom sveta traže od vlada zapadnih država da primoraju kompanije da javno objave recepte za vakcine i podele svoj “know-how” kako bi se povećala proizvodnja.Međutim, i pored toga što je globalni stav da je jedini način da se vratimo starom načinu života vakcinacija što je moguće većeg percenta stanovništva, bez obzira na državljanstvo, izgleda da kompanije još uvek nisu spremne da se odreknu profita, a ni državna administracije da ih na tako nešto i obavežu.Umesto toga, uz pomoć dogovora sa farmaceutskim kompanija, lideri zapadnih zemalja su pronašli način da za sebe obezbede najveći broj vakcina, ističe Nju Jork Tajms. Lideru su na taj način, dodaju autori, ignorisali su i upozorenja Svetske zdravstvene organizacije koja je tražila uključivanje ugovornih obaveza koje bi garantovale doze vakcina za siromašne zemlje i koje bi podstakle kompanije da podele svoje znanje i patente.Zapadne zemlje i dalje se protive zahtevu zemalja u razvoju, pre svega Južnoafričke Republike i Indije, da se prava na patente ograniče dok se pandemija ne okonča i širenje virusa stavi pod kontrolu. Bogate države se pre svega plaše tužbi farmaceutskih kompanije koje bi mogle da ih koštaju milijarde, kako piše Dojče Vele (Deutsche Welle).Svetska trgovinska organizacija (STO) ni nakon trećeg zasedanja sa ovom temom nije uspela da se dogovori o privremenom ograničenju prava na patente i to pre svega zbog protivljenja Sjedinjenih Američkih država (SAD), Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva, prenosi portal Law360. Poslednje zasedanje u martu završilo se isto kao i prethodna dva, u decembru i oktorbu prošle godine, jasnom podelom na zemlje u razvoju koje se zalažu za ograničenje prava, na čelu sa Indijom i Južnoafričkom Republikom i sa druge strane razvijenim zemljama. SAD svoj stav opravdava time da države moraju da imaju na umu važno podsticanja inovacija, dok potpredsednik tink tank Fondacije za informacionu tehnologiju i inovacije Stephen Ezell ističe da bi “bilo katastrofalno kada bi se neispravne vakcine ili lekovi proizvodili u objektiva koji nisu pravilno opremljeni za proizvodnju tako složenih tretmana”.Uprkos neslaganju, grupa je dogovorila najmanje dva sastanka u aprilu, pre već zakazanog zasedanja u junu, prenosi Law360.Sa druge strane, zagovornici ravnomerne raspodele vakcina su sve brojniji, a mnogi su okupljeni i oko pokreta People's vaccine koji se protivi monopolu nad proizvodnjom vakcina i zalažu se da se patenti budu besplatni, a da se vakcine prodaju povoljnim cenama, kao i da prioritet vakcinacije budu rizične grupe bez obzira na državu u kojoj se nalaze. Svetska zdravstvena organizacija je 15. februara ove godine odobrila AstraZeneka vakcine proizvedene u Indiji i Južnoj Koreji za upotrebu u hitnim situacijama, dok je potonja odobrena i u Srbiji, o čemu je Nova ekonomija pisala.

Svet

Poznati hrvatski biznismen prodao svoje hotele investitoru Beograda na vodi

Hrvatski biznismen Jako Andabak koji se godinama bavio hotelijerstvom prodao je veći deo svog turističko-hotelskog biznisa arapskom investitoru Igl hilsu (Eagle Hills Real Estate). Ta kompanija je hrvatskoj javnosti poznata po želji da izgradi "zagrebački Menhetn", dok je u Srbiji poznata po kontroverznom projektu Beograd na vodi, prenosi portal Poslovni.hr.Jako Andabak je prodaju obavio, kako se navodu, usred korona krize i uoči jedne od najizazovnijih turističkih godina u Hrvatskoj. Kompanija Eagle Hills Real Estate je kupoprodajnim ugovorom potpisanim 23. marta preuzela 69,7% glavnog kapitala privrednog društva.Naglašava se da arapski investitor u tom paketu kupuje hotele i turistička naselja u Brelima, Tučepima, Bolu, Starigrad Paklenici, Omišu i Supetru na Braču, kao i vlasničke udele u aerodromu na ostrvu Brač.Mediji u Hrvatskoj su o toj transakciji spekulisali zadnjih par nedelja, nakon što je postalo jasno da neće biti ništa od dogovora sa američkim fondom KSL, koji je nezvanično od strane medija već bio proglašavan lancem Sunce hotela."Odluku o prodaji donio samo prije jedno dvije tri godine, kad sam konačno presekao da želim da izađem iz turizma. Proces potrage za kupcima traje od pre korone, bili smo već pred potpisivanjem kupoprodajnog ugovora, pa je došla pandemija i pomrsila te planove", kaže Andabak.DRŽAVU NE ZANIMA EKOLOŠKA STRANA BEOGRADA NA VODI Prema njegovim rečima, predstavnici Eagle Hills Real Estate odmah su otvoreno rekli šta žele i bili su vrlo jasni. "Njihov plan razvoja poklapa se s onim što sam ja zamišljao ali nisam odradio do kraja, da se digne kvalitet i kategorizacija svih objekata, (što) znači razvoj luksuznog turizma", objašnjava Andabak.Naglašava i da je plan novog vlasnika da deo hotela podigne na pet zvezdica, kao i da će zadržati ljude koji su zaposleni u Sunce hotelima."Eagle Hills (Igl hils) ima ugovore s anizom vrhunskih svetskih hotelskih brendova i iako nismo ulazili u detalje očekujem da će neki od tih brendova doći u neke od hotela iz portfelja, možda i više njih", dodaje Andabak.On je dodao i da ga ne zabrinjava što investitor nema baš najbolju reputaciju i dodao je da u budućnosti ima nameru da ulaže u vinogradarstvo.Izgradnju Beograda na vodi, u koju investira kompanija Igl hils od početka prate brojne kontroverze, počev od posebnog zakona leks specijalisa (lex specialis) koji je usvojen za taj projekat, preko noćnih rušenja u Hercegovačkoj ulici u izbornoj noći 2016. godine i mnogih drugih.

Svet

Google i italijanskim medijima počinje da plaća naknadu za prenošenje vesti

Kompanija Gugl saopštila je da je potpisala niz ugovora o licencama sa italijanskim medijima, prenosi Ekapija. Izdavačima novina se, prema zakonu koji je donet u skladu sa evropskom direktivom pre dve godine, otvara put za dobijanje naknade slične naknadi koju dobijaju za autorska prava.Ti ugovori omogućiće izdavačima italijanske štampe pristup Google News Showcase-u, novom programu koji je kompanija najavila prošle godine.Preko tog programa Gugl će medijima plaćati obogaćeni izbor sadržaja."Zasebno potpisani, ovi ugovori predstavljaju važnu etapu u odnosima Gugla sa italijanskim izdavačima, plaćanjem izdavačima u okviru Google News Showcase", saopštili su iz kompanije Gugl.GUGL ĆE POČETI DA PLAĆA MEDIJIMA ZA PRENOŠENJE NJIHOVOG SADRŽAJA Naglašeno je da će Google News Showcase sledećih meseci biti dostupan u Italiji, kao i da ti ugovori predstavljaju važan korak i potvrdu obaveze kompanije prema italijanskim izdavačima.Među potpisnicima ugovora su, kako se navodi, RCS MediaGroup, Il Sole 24 Ore, Gruppo Monrif, Caltagirone Editore, Il Fatto Quotidiano, Libero, Il Foglio, Il Giornale, Il Tempo, Ciaopeople, Edinet, Gruppo Corriere, Citynews i Varese Web.Kako je ranije prenela Nova ekonomija, Gugl je krajem juna prošle godine njavio da će delimično odustati od prakse po ojoj medijima nije plaćao naknadu za distribiciju njihovih sadržaja.Globalni tehnološki gigant, Gugl, tada je saopštio da je potpisao sporazume o partnerstvu sa medijskim izdavačima u Nemačkoj, Australiji i Brazilu.Jedna od namera Gugla je da široj publici omogući pristup sadržajima na internet portalima medija, bilo da su u pitanju video, audio, slika ili tekst.

Svet

Mađarski startup SEON privukao značajne investicije

Kompanija SEON, specijalizovana za sprečavanje prevara na internetu, uspešno je zaključila krug ulaganja serije A, povećavajući kapital kompanije za 10 miliona evra. Creandum, jedan od najpoznatijih svetskih stručnjaka za ulaganja u ranoj fazi, svojom investicijom predvodi krug. Transakcija stavlja SEON na Creandum-ov popis brendova među kojima su Bolt, Spotify, Klarna i Vivino. Kao deo ove transakcije PortfoLion, mađarski investicioni fond, deo OTP grupe, zadržao je svoj vlasnički udeo u kompaniji.Tajna uspeha SEON-a zasniva se na mašinskom učenju zahvaljujući kojem može filtrirati 80 odsto prevara tokom internet transakcija. SEON dovršava sveobuhvatnu analizu dostupnih podataka: sistem ispituje IP adresu uređaja koji kupac koristi, navedenu imejl adresu, dostupne informacije na profilima društvenih mreža i upoređuje ih sa prethodnim obrascima ponašanja na mreži vlasnika kartice za izračunavanje sigurnosnog rizika zasnovanog na rezultatima. Ova tehnologija je i više nego dobrodošla baš u vreme pandemije i porasta e-commerca, a time i internet prevara.SEON svoj servis nudi prvenstveno pružaocima usluga u e-commercu i bankama, a od samog početka pokazuju značajne rezultate. To je dovelo do toga da su evropske i američke kompanije poput Patreona, KLM-a, OTP banke u Mađarskoj, AirFrance-a, AVIS-a i EUROBET-a integrisale SEON u svoje sisteme. Zahvaljujući uspešnom razvoju i dinamičnoj međunarodnoj ekspanziji, dokazano je da je SEON-ov sistem uštedeo najmanje 10 miliona evra ispitivanjem više od 50 miliona transakcija. Kompanija takođe uspeva da udvostruči prihode svake godine. PortfoLion i Fiedler Capital su 2018. godine podržali SEON ulaganjem od 500 hiljada evra. Rast se nastavio i u godinama nakon prvog ulaganja. Zahvaljujući svojim „user-friendly“ sistemima, uspešnoj strategiji cena i poslovnom modelu, SEON je postigao izuzetnu efikasnost. Nadalje, kompanija aktivno stvara vrednost kroz svoju misiju demokratizacije sprečavanja prevara. „SEON je važan brend: nudi rešenje za jedan od najvećih izazova digitalizacije, ne samo da štedi stotine miliona evra za svoje partnere, već čini Internet sigurnijim mestom. Njihov proizvod menja svet i zadovoljstvo mi je što sam deo njihovog putovanja “, izjavio je Gábor Pozsonyi, partner u PortfoLionu zadužen za SEON.Iako SEON čini međunarodni tim sa sedištima u Budimpešti i Londonu, sa 47 zaposlenih,  startap planira da nastavi sa razvojem u Mađarskoj. Plan je da se proširi tim sa više od 100 novih zaposlenih, uglavnom stručnjaka iz inženjeringa i prodaje. Kompaniju su osnovala 2017. godine dva studenta, Tamás Kádár i Bence Jendruszák, da bi se suprotstavili prevari sa kreditnim karticama putem interneta koja ih je lično frustrirala. Od početka je bilo jasno da im je cilj visoko konkurentno tržište: stručnjaci su predvideli da će velike kompanije potrošiti milijardu na usluge sajber sigurnosti 2017. godine. Od pojave pandemije Covid -19, još je veći akcenat na internet trgovini, a samim tim i potreba za sprečavanje prevara na internetu. Za više informacija posetite https://seon.io/PortfoLionPortfolion je kompanija sa preduzetničkim i privatnim kapitalom sa sedištem u Budimpešti, član OTP Grupe, najveće bankarske grupe u Centralnoj Istočnoj Evropi. PortfoLion ima strategiju ulaganja i nastoji da se udruži sa vizionarskim timovima osnivača sa stvarnim globalnim rastom i skalabilnim digitalnim proizvodima. Ima više od 20 aktivnih investicija uključujući SEON, Novakid, OneSoil, Tresorit, Starschema i CodeCool. Značajni projekti uključuju Banzai Cloud (prodat Cisco-u) i Crio Management (prodat VitroLife-u). Portfolion aktivno traži nove investicije širom Evrope sa ukupno više od 400 miliona evra sredstava. Za više informacija posetite http://portfolion.hu 

Svet

Prve limenke na svetu koje imaju sertifikat Inicijative za upravljanje aluminijumom

Damm, vodeći proizvođač piva u Španiji, koji je u isto vreme uticajna kompanija u sektoru hrane, ugostiteljstva, logistike i distribucije dobila je sertifikate za kvalitet (Performance Standard) i standard evidencije o lancu nadzora (Chain of Custody) koje dodeljuje Inicijativa za upravljanje aluminijumom (ASI).Damm postaje prvi proizvođač napitaka na svetu koji poseduje oba sertifikata koji garantuju visoke standarde na polju zaštite životne sredine, kao i etičkih i društvenih standarda za ceo životni ciklus aluminijuma, od proizvodnje aluminijuma, izrade limenki, fermentacije, do njihove reciklaže.Od marta 2021. godine, sve limenke kompanije Damm koje obezbeđuje Ball korporacija, imaće ASI sertifikat o kvalitetu za odgovornu proizvodnju, nabavku i upravljanje. Sertifikat uključuje pakovanje i odlaganje piva u limenkama, kao i povezane aktivnosti kao što su dizajn, ambalaža i čuvanje završnog proizvoda, upravljanje otpadom i odlaganje, kao i skupljanje otpada, uključujući ambalažni otpad krajnjih korisnika. U skladu sa rastućim zahtevima potrošača po pitanju održivosti ambalaže proizvoda, šema inicijative ASI ima za cilj da za aluminijum uradi ono što je Komitet za upravljanje šumama (FSC) uradio za papir i drvo i tako stavio održivost u centar pažnje.Kao deo procesa sertifikacije koji se tiče kvaliteta, izvršena je provera planova kompanije Damm u pogledu životnog ciklusa, dizajna proizvoda, planova za smanjenje štetnih gasova kao i upravljanje prirodnim resursima i otpadom u njenim fabrikama piva. Sertifikati koji se tiču standarda evidencije o lancu nadzora uključuju sertifikovanu praksu, za koju se izdaje sertifikat kvaliteta ASI,  tj. rude, ponovno topljenje i oblikovanje aluminijuma, valjanje, proizvodnju limenki i njihovo punjenje.Sertifikat ASI takođe je priznanje za angažman kompanije Damm kada je u pitanju podizanje svesti o reciklaži aluminijuma. Svake godine, duž mediteranske obale postavljaju 349 uređaja za presovanje limenki. Ova pionirska inicijativa u sektoru pića u skladu je sa saradnjom koju ova kompanija ima sa partnerskim organizacijama koje se brinu o odgovornosti proizvođača i reciklaži. Inicijativa upravljanja aluminijumom (ASI) pokrenuta je pre više od 10 godina od strane predstavnika aluminijumske industrije, industrijskih korisnika aluminijuma i organizacija koje se bave istraživanjima i poslovnom politikom s ciljem da se promoviše veća održivost i transparentnost širom industrije aluminijuma. Od 2017. godine,  organizacije mogu da zatraže sertifikat ASI, a preko 160 organizacije se pridružilo Inicijativi kao njeni članovi, na taj način iskazujući posvećenost odgovornom korišćenju izvora aluminijuma.Keri Kouzi, predsednica Ball Beverage Packaging za Evropu, Bliski istok i Afriku rekla je ovim povodom: „Današnja objava predstavlja izuzetno važan trenutak u kome se ambicije naših kupaca da doprinesu istinski održivoj ekonomiji spajaju sa potencijalom koji limenke za piće imaju u cirkularnoj ekonomijii, kao najrecikliranija ambalaža za piće na svetu. Potrošači uživaju u preko 25 popularnih brendova kompanije Damm u više od 133 zemlje. Bilo je istinsko zadovoljstvo raditi sa kompanijom koja ozbiljno misli na budućnost i koja je sposobna da odgovori na uvećanu potražnju za održivim proizvodima od strane potrošača i društva.“Ball je prvi proizvođač limenki koji je dobio sertifikat ASI, za sve 23 fabrike u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi tokom 2020. godine.

Svet

U Britaniji se lane zatvorilo 11.000 trgovina

Samo u toku prošle godine u Velikoj Britaniji za stalno je zatvoreno više od 11.000 prodajnih mesta i to pre svega onih koji se nalaze u centralnim ulicama i tržnim centrima, piše Gardijan. Otporniji na novonastalu krizu pokazali su se nezavisni trgovci u ruralnim područjima, za razliku od trgovinskih lanaca u gradskim jezgrima.U toku 2020. godine u Engleskoj, Velsu i Škotskoj zatvoreno je ukupno 9.887 trgovinskih lanaca i 1.442 samostalnih prodavnica, restorana, ugostiteljskih objekata i mesta za razonadu, dok je u analizu bilo uključeno ukupno 680.000 prodajnih mesta na 3.000 lokacija.Set mera pomoći privrednicima u Velikoj Britaniji podrazumevao je olakšanje plaćanja dažbina, moratorijum na iseljenje za one koji nisu bili u stanju da plate rentu, isplate novčane pomoći i naknade za zaposlene. Procenjuje se da su ove mere pomoći uticale da se smanji tempo pre svega samostalnih prodavaca i to za 11% u poređenju za 2019. godinom.Gardijan ipak piše da se pravi udar krize izazvane pandemijom tek očekuje, te da bi u 2021. katanac na vrata moglo da stavi još 18.000 prodavnica i ugostiteljskih objekata.

Svet

Crna Gora: Raskid ugovora o istraživanju nafte koštao bi do 40 miliona evra

Ministarstvo kapitalnih investicija Crne Gore tvrdi da je spremno da definitivnu odluku o eksploataciji nafte u Jadranskom moru prepusti građanima, piše podgorički list Dan. Prema njihovim rečima, to bi se desilo nakon što istražna bušenja otkriju da li ispod mora postoji dovoljno nafte i gasa za ekonomičnu eksploataciju, kao i nakon intenzivne javne rasprave.Iz tog ministarstva rekli su da nije u planu odlaganje istražnog bušenja koje je planirano za 25. mart, koje je samon najavom izazvalo revolt dela crnogorske javnosti koji se zabrinuo za ekološke posledice tih istraživanja i eventualne eksplatacije nafte i gasa.Prema rečima predstavnika tog ministarstva, nije u planu raskid ugovora sa kompanijama koje bi trebalo da istražuju ležišta, jer bi on Crnu Goru koštao najmanje 35 miliona evra, pa bi proizvelo negativne posledice po državni budžet."Ministartsvo insistira i poziva sve zainteresovane subjekte da uzmu učešća u javnoj raspravi, kako bi zajedno razmenili argumente za i protiv eksploatacije nafte i gasa iz crnogorskog podmorja, i našli najbolje rešenje kako za ekologiju, tako i za ekonomiju Crne Gore", poručili su iz Ministarstva kapitalnih investicija.CRNA GORA: AKTIVISTI SE PROTIVE IZGRADNJI PRIOBALNIH NAFTNIH BUŠOTINA Oni su izjavili i da je teško proceniti tačan iznos eventualnog obeštećenja, ukoliko bi ta država raskinula ugovor sa kompanijama Eni i Novatek, koja treba da obavlja istraživanja nafte i gasa u Jadranskom moru."S obzirom na to da je u prvoj fazi istraživanja u prethodne četiri godine italijansko-ruski konzorcijum uložio između 35 i 40 miliona, a u drugoj fazi takođe značajna sredstva, Crna Gora bi morala obeštetiti konzorcijum u iznosima njihovih dosadašnjih ulaganja", kažu predstavnci Vlade Crne Gore.Početak istražnog bušenja najavili su pre dve sedmice ministar Mladen Bojanić i državni sekretar Marko Perunović.Nakon toga brojne ekološke organizacije su se usprotivile bušenju Jadrana i tražile da država raskine koncesioni ugovor i zaustavi istraživanja.Pojedine političke partije saopštile su da bi građani o tom projektu trebalo da odluče na referendumu.Državna revizorska institucija (DRI) je uradila preliminarnu reviziju koja je pokazala da država nema adekvatnu opremu da zaštiti životnu sredinu u slučaju većih incidenata na moru.Preliminarni izveštaj je dostavljen subjektima revizije, koji treba da se izjasne do 1. aprila. DRI bi konačni izvještaj o zaštiti životne sredine u slučaju iznenadnih incidenata trebalo da objavi do 15. aprila.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.