Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Fabrika avio-delova FACC u Hrvatskoj zapošljava 450 radnika

Hrvatski mediji javili su da je tokom decembra u poslovnoj zoni pored Zagreba, u Opštini Jakovlje počela izgradnja austrijske fabrike FACC koja se bavi izradom delova za avione, preneo je Jutarnji list. Najavljeno je da će u njoj tokom prve faze biti zašposleno 450 radnika.U fabrici će se proizvoditi dijelovi za Airbus, Boeing, Bombardier i Rolls-Royce, a investicija je vredna 33 miliona evra. FACC-ovo sedište je u Austriji, ali je u većinskom vlasništvu velike kineske korporacije AVIC (Aviation Industry Corporation of China), koja u svom sastavu ima stotinak kompanija i oko 450 hiljada zaposlenih.FACC je ovu investiciju najavio još polovinom 2019, kad su se njegovi čelnici sreli i sa predstavnicima hrvatske vlade. Robert Machtlinger, izvršni direktor kompanije, opisao je tada širenje u Hrvatskoj kao još jedan važan korak u globalnoj strategiji kompanije.Jakovlje su izabrali kao lokaciju fabrike jer su kako tvrde vodili računa o blizini Austrije.Fabrika je trebala da bude završena tokom marta prošle godine i veće je trebalo da počne da proizvodi delove za kabine komercijalnih i poslovnih aviona, pomoću napredne tehnologije i kompozitnih materijala.Na kašenjenje su uticali izmena projektne dokumentacije i čekanje građevinske dozvole.U fabrici je planirano zapošljavanje oko 600 radnika, ali pitanje je koliko će na te planove utecati efekt koronakrize, jer su u u FACC-u objavili kako će se globalno tržište oporavljati sporo, pa se povratak na stanje pre pandemije očekuje tek oko 2024. godine.Tokom septembra prošle godine kompanija je objavila da smanjuje broj radnika u zadnjem kvartalu 2020.Izbor zemlje za investiciju FACC-a bio sužen na Hrvatsku, Poljsku i Slovačku.SRBIJA “PROPUSTILA” MUBADALUDok se u Hrvatskoj gradi FACC-ova fabrika Srbija iščekuje nemačku fabriku avionskih motora MTU, čiju je izgradnju u Novoj Pazovi usporila pandemija.Portal Tango Six je tokom prošlog leta pisao, a Nova ekonomija je tada prenela vest da se početak njenog rada odlaže do 2023. godine. Tango Six podseća i na planove kompanije Mubadala iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su se pominjali 2013. godine kada je ona razmatrala dolazak  u Srbiju. Naime ta kompanija koja kako Tango Six navodi, formalno predstavlja celokupnu civilnu i vojnu vazduhoplovnu industiju Emirata, razmatrala je mogućnosti za izgradnju fabrike čipova i fabrike sofisticiranih komponenti za avio-industriju u Srbiji.Emirati su inače nastojeći da svoju ekonomiju učine raznovrsnijom, zbog velikih zahteva Boinga i Erbasa odlučili da preuzmu kompozitnih avio-delova i izgradili kopmaniju u okviru Mubadale – Startu. Tango Six podseća da ona proizvodi kompozitne delove za Boing, Erbas, Leonardo i Pilatus.Kako se navodi, postojala je mogućnost da ona kao deo Mubadale dođe u Srbiju, ali se od toga odustalo 2014. godine, jer su se planovi u vezi sa izgradnjom njenog novog postrojenja preselili u Severnu Afriku i Aziju.

Svet

Samsung prestaje da uz telefone daje besplatne punjače i slušalice

Samsungovi budući telefoni biće isporučivani bez punjača i slušalica, a kompanija kaže da će postepeno uklanjanje dodatne opreme imati pozitivne ekološke uticaje, piše The Verge.Prema navodima kompanije, neki modeli sledeće generacije telefona biće isporučivani bez dodatne opreme, dok će se neki prodavati sa punjačima i slušalicama, međutim još uvek nije jasno naznačeno kako će to funkcionisati.Međutim, ono što je sigurno je da Samsung neće slediti Eplovu (Apple) politiku i isključiti sve punjače za sve modele odmah.„Verujemo da postepeno uklanjanje punjača i slušalica iz kutija uređaja pomoći u rešavanju problema održive potrošnje i ukloni svaki pritisak koji potrošači mogu da osećaju prema kontinuiranom dobijanju nepotrebnih dodataka sa novim telefonima“, saopštila je kompanija.

Svet

Gugl i zvanično vlasnik Fitbita

Nakon duže regulatorne istrage, Gugl (Google) je objavio da je završio kupovinu pionira nosivih uređaja Fitbita, piše Tech Crunch.Guglova upotreba ogromnih količina korisničkih podataka do kojih bi došao kupovinom Fitbita bila je veliko pitanje kojim su se bavili regulatori, jer ciljano oglašavanje i dalje ostaje u središtu poslovanja ovog tehnološkog giganta.Količina i intimnost podataka prikupljenih ovom vrstom potrošačkih uređaja znatno su se povećali tokom protekle decenije. Međutim, akvizicija vredna 2,1 milijardu dolara dolazi s nizom uslova. EU je posebno iznela niz upozorenja kada je prošlog meseca konačno odobrila ovaj dogovor.„Obaveze će odrediti kako Gugl može da koristi podatke prikupljene u reklamne svrhe, kako će biti zaštićena interoperabilnost između konkurentskih nosivih uređaja i Androida i kako korisnici mogu da nastave da dele podatke o zdravlju i kondiciji, ako to odluče“, rekli su evropski regulatori.Kao deo dogovora, Gugl se složio da neće koristiti Fitbit podatke za svoje oglase tokom narednih deset godina, a Evropska komisija je zadržala pravo da taj rok produži za dodatnih deset godina.Gugl se takođe složio da pruži pristup nezavisnim programerima Androidovom programskom interfejsu aplikacija (API) kako bi se održala određena konkurencija na tržištu.Osnovan 2007. godine, Fitbit je brzo postao vodeća kompanija za nosive uređaje za praćenje fitnesa i zdravlja, međutim dolaskom Eplovog (Apple) pametnog sata njihov položaj na tržištu bio je poljuljan.Gugl kupovinom Fitbita planira da bude glavni konkurent Eplovom pametnom satu.

Svet

Gugl solarne panele nabavlja u Hrvatskoj

Proizvođač solarnih modula sa severa Hrvatske Solvis proizvodi specijalne solarne panele za data centre u Kaliforniji koji su u vlasništvu kompanije Gugl (Google), prenosi portal Balkan green energy news. Kompanija očekuje da će saradnja da se nastavi kad isporuči svih 120 hiljada naručenih solarnih panela za Gugl.Eksperti iz Gugla i njihovi švajcarski partneri već više od dve godine pomažu kompaniji Solvis da razvije specijalne solarne panele. Solvis koji ima fabriku solarnih modula u Varaždinu i izvozi 80 odsto onog što proizvede, naveo je da je potražnja dvostruko nadmašila njegov godišnji kapacitet koji iznosi 300 megavata. Preduzeće je osnovano 2008. godine, kada su takve firme u Evropi bile malobrojne.Direktor Solvisa Stjepan Talan napomenuo je da Gugl namerava da sve svoje objekte opremi solarnim panelima za proizvodnju struje i izrazio optimizam da će se saradnja nastaviti.Firma zapošljava 340 ljudi, a u portfelju ima deset modela, uz dodatne proizvode. Solvisova prva solarna ploča od dva kvadratna metra imala je snagu 200 vati, dok je kapacitet njenog sadašnjeg ekvivalenta 500 vati i deset puta je jeftiniji, istakao je njegov direktor i dodao da je u ovom sektoru od suštinskog značaja da se stalno investira u unapređivanje tehnologije.Talan kaže da vlasnici kuća obično postavljaju sisteme od četiri do šest kilovata na krov i to ih košta između 5.300 i 9.200 evra.Prema njegovim rečima, ulaganje se isplati kroz šest do osam godina.

Svet

„Moramo dozvoliti nevakcinisanima da putuju“

Glorija Gevara, predsednica Svetskog saveta za putovanja i turizam (SSPT) smatra da ljudi koji odluče da ne prime vakcinu ne smeju biti „diskriminisani“ i da im putovanja moraju biti omogućena, navodi se u saopštenju ove organizacije.Gevara je naglasila da ova organizacija podržava vakcinaciju kao i da podržava testiranje na aerodromima kako bi se osiguralo da putnici dokažu da nisu pozitivni, ali da se putovanja ne smeju uskraćivati ljudima koji odluče da ne prime vakcinu.„Biće potrebno dosta vremena za vakcinaciju čitave populacije planete, posebno u nerazvijenim zemljama i stoga ne smemo diskriminisati one koji žele da putuju, a nisu vakcinisani“, rekla je Gevara.Kako je dalje kazala, mali procenat ljudi širom sveta je do sada primio vakcinu, dok je ogroman broj onih koji nisu, ali koji bi mogli da se testiraju, pokažu negativan rezultat i putuju bezbedno.Ona smatra da je pitanje zdravog razuma omogućiti slobodno kretanje ljudima koji mogu da prilože negativan rezultat testa, kao i da prioritet treba dati najranjivijim grupama. „Sveobuhvatni zahtev za vakcinacijom jednostavno bi diskriminisao neranjive grupe, kao što su generacija X, Z i Milenijalci, koje bi trebalo da mogu da putuju sa dokazima o negativnom Covid testu“, stoji u saopštenju organizacije.SSPT već dugo poziva na međunarodno priznati, brz i isplativ režim testiranja na aerodromima širom sveta. To bi izbeglo „izvoz“ virusa i pomoglo obnavljanju međunarodnih putovanja.

Svet

Ryanair obustavlja sve letove u zemlje bivše Jugoslavije

Niskotarifni avioprevoznik RajanEr (Ryanair) privremeno je suspendovao sve svoje operacije na tržištima u bivšoj Jugoslaviji nakon što je izvršni direktor aviokompanije, Majkl O’liri, rekao da je mreža letova kompanije „propala“ zbog novih ograničenja putovanja širom evropskog kontinenta, piše portal Exyuaviation.Aviokompanija već je imala smanjeni red vožnje za region, opslužujući samo Banja Luku i Podgoricu u bivšoj Jugoslaviji. RajanEr je sada obustavio letove iz Geteborga za Banjaluku, kao i iz Londona, Stansteda i Šarlroa do glavnog grada Crne Gore. Od početka pandemije, prevoznik nije vratio operacije u Srbiju, dok Hrvatsku opslužuje samo sezonski tokom leta.RajanEr još uvek nije saopštio datum obnavljanja niza svojih ruta u bivšoj Jugoslaviji, ali se to očekuje početkom letnje sezone 2021. godine, odnosno 28. marta. Ispostavilo se da je zimska sezona još gora od očekivanog za evropske aviokompanije, uprkos očekivanjima kompanije RajanEr da smanjenja neće pogoditi profitabilnost, jer su letovi ionako stvarali gubitke. Očekuje se da će broj putnika u januaru pasti na ispod 1,25 miliona, a zatim će se smanjiti na 500.000 u februaru i martu, što je najniži nivo avionskog putovanja od početka pandemije.Uprkos suspenziji niza ruta, RajanEr i dalje planira pokretanje novih usluga za Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Naime, 29. marta aviokompanija namerava da otvori letove iz Beča za Banja Luku i Pulu, a zatim 4. juna iz Napulja za Zadar.

Svet

Nemačka privreda najinovativnija na svetu

Nemačka je na Bloombergovoj rang listi najinovativnijih ekonomija zauzela prvo mesto, koje je prethodnih šest godina držala Južna Koreja, piše portal Bankar.Nemačka se našla na vrhu liste 2020. godine, čime je prekinula šestogodišnju dominaciju Južne Koreje. Sjedinjene Američke Države su na devetom mestu, izgubivši jedno mesto u odnosu na prošlu godinu.Poredak uključuje faktore kao što su troškovi istraživanja i razvoja, broj domaćih prijava patenata i broj domaćih javnih visokotehnoloških kompanija.Nemačka je postigla 88,21 od 100 mogućih poena.Singapur i Danska bili su zemlje sa najviše napretka među prvih 10, popevši se za po tri pozicije. 

Svet

Saudijska Arabija stvara grad bez automobila

Saudijska Arabija, zemlja koja je među vodećim proizvođačima nafte u svetu, najavila je da na obali Crvenog planira izgradnju grada bez automobila, ulica i emisije štetnih gasova, preneo je Dojče vele. To će biti prvi korak u izgradnji futurističke biznis zone "Neom".Grad pod nazivom "The line" sastavni je deo projekta koji vredi 500 milijardi dolara i koji je na državnoj televiziji predstavio prestolonaslednik Saudijske Arabije Mohammed bin Salman."Neom" se inače retko spominjao u javnosti otkada ga je Bin Salman najavio još 2017. godine kao ključni element Vizije 2030 koja bi trebala smanji zavisnost Saudijske Arabije od prihoda koje dobija prodajom nafte."Projekat uključuje grad sa milion stanovnika, koji će se protezati na potezu dugom 170 kilometara i sačuvaće 95% prirode u okviru "Neoma", bez automobila, ulica i emisije štetnih gasova", objasnio je bin Salman."Neom" će na površini od 26.500 kvadratnih kilometra imati i industrijske i logističke zone koje bi trebale da budu dovršene do 2025. godine, navodi Rojters."Moramo da transformišemo koncept uobičajenog grada u futuristički", izjavio je čelnik zemlje koju redovno svrstavaju među najveće zagađivače u svetu.Grad za pešake imaće škole, zdravstvene centre, zelene površine i brzi javni prevoz, a putovanje između dve destinacije neće trajati duže od 20 minuta, stoji u saopštenju "Neoma".Glavna uloga namenjena je veštačkoj inteligenciji, a grad će se u celosti napajati čistom energijom.Gradnja će početi u prvom tromesečju ove godine a projekt će se finansirati iz državnog investicionog fonda, kojim kraljevstvo pokušava da proširiti privredu izvan ključnog naftnog sektora.Projekat bi trebalo da otvori 380 hiljada radnih mesta i poveća bruto domaći proizvod Saudijske Arabije do 2030. za 180 milijardi rijala (48 milijardi dolara), navodi se u saopštenju.

Svet

Kanadska firma želi da kupi najveći lanac supermarketa u Francuskoj

Kanadski trgovinski lanac Alimentation Couche-Tard ponudio je skoro 20 milijardi dolara za francuski lanac supremarketa Carrefour, koji je i jedan od najvećih prehrambenih dobavljača u toj zemlji, preneo je Seebiz.  Francuska vlada je zbog ovog poteza izrazila zabrinutost, a kao razlog navodi nezavisnosti u sektoru prodaje hrane i pitanje sigurnosti radnih mesta.Kompanija Couche-Tard čije je sedište u Kvebeku saopštila je da je za francuskog dobavljača namirnica predala neobvezujuću ponudu od 20 evra po deonici, uglavnom u gotovini.Ona je tako procenila francusku kompaniju na 16,2 milijarde eura (19,72 milijarde dolara).Deonice Carrefoura pri tome su porasle za 17%, dok su dionice Couche-Tarda pale 11,6%.Kako se navodi, evropski lanci supermarketa suočavaju se sa velikom konkurencijom koja dolazi i od internet operatera kao što je Amazon, pa analitičari sve češće predlažu njihovo povezivanje.Ponuda kanadske kompanije za francuski lanac supermarketa, pokrenula je i pitanja poput smanjenja troškova nakon konsolidacije.Couche-Tard inače ima 15 hiljada prodavnica širom Kanade, Sjedinjenih Država, Meksika, Irske, Norveške, Švedske, Danske, Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Rusije, Japana, Kine i Indonezije.CRNOGORSKI LANAC SUPERMARKETA PLANIRA DA DOĐE U SRBIJU

Svet

SZO: Teško do kolektivnog imuniteta od korona virusa tokom 2021.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da masovna vakcinacija protiv novog koronavirusa neće dovesti do kolektivnog imuniteta u svetu tokom 2021. godine, javio je Glas Amerike. Vodeći naučnik SZO dr Sumja Svaminatan izjavila je da treba vremena da se proizvede i distribuira dovoljno doza vakcine kako bi se konačno zaustavilo širenje Kovida 19. Svaminatan je naglasila i potrebu da zemlje nastave sa merama za suzbijanje širenja virusa, kao što su nošenje maski, socijalna distanca i pranje ruku.Istovremeno, kako je preneo Rojters, farmaceutska kompanija "Moderna" saopštila je da bi njena vakcina protiv Kovida 19 trebalo da pruži imunitet bar na godinu dana.Kako se naglašava, "Moderna"  je uverena da je tehnologija koju je koristila u izradi vakcije i u kojoj se upotrebljava ribonukleinska kiselina (RNK) pogodna za razvijan je vakcine zasnovane na novom obliku koronavirusa, koji se pojavio u nekoliko zemalja.Doktor Brus Ajlvord, visoki savetnik SZO, izrazio je nadu da će se tokom februara početi sa snabdevanjem najsiromašnijih zemalja sveta vakcinama protiv Kovida 19.On je pozvao proizvođače vakcina da stave prioritet na isporuke vakcina Ustanovi za globlani pristup vakcinama protiv Kovida 19 (COVAX).COVAX predstavlja udruženi projekat SZO, Koalicije za inovacije u pripremljenosti za epidemije (CEPI) i Gavi, Alijanse za vakcinisanje, organizacije koju su osnovali Bil i Melinda Gejts, kako bi se vakcinisala deca u najsiromašnijim zemljama na svetu.

Svet

MOR: Zaposleni koji rade od kuće moraju imati bolju zaštitu

Međunarodna organizacija rada (MOR) smatra da zaposleni koji svoj posao trenutno obavljaju od kuće moraju imati bolju zakonsku zaštitu, piše Al Jazeera.Agencija Ujedinjenih nacija procenila je u izveštaju da je 20 odsto radnika u svetu bilo primorano da radi od kuće na prvom vrhuncu pandemije u prvim mesecima prošle godine.Pre pandemije, oko 260 miliona ljudi radilo je od kuće, što je 7,9 odsto globalne radne snage.Gotovo 166 miliona tih ljudi bilo je u Aziji, prenosi agencija Hina.U Evropi države sa najvećim brojem radnika koji rade od kuće su Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija, Finska i Austrija.MOR  je u izveštaju upozorila da radnici koji rade od kuće imaju slabiju socijalnu sigurnost.Propisi o socijalnom osiguranju često se ne sprovode pravilno, a mnogi takvi radnici ih nemaju ni jer su klasifikovani kao samozaposleni.ILO je utvrdila da radnici koji rade od kuće zarađuju znatno manje od ostalih, čak i kada su isključeni faktori kao što su starost, obrazovanje i posao.Ovim radnicima treba obezbediti poštene zarade, socijalnu sigurnost i regulisano radno vreme, zaključila je MOR.

Svet

Oborena jedna od najvećih „darknet“ pijaca

DarkMarket, jedan od najvećih svetskih internet foruma za kriminalnu aktivnost je oboren, a vlasti su uhapsile čoveka za kojeg veruju da je bio iza sajta, saopštile su u utorak evropske vlasti, javlja Gizmodo.Do ove nedelje, sajt DarkMarket se mogao pohvaliti sa skoro pola miliona korisnika, preko 200.000 preprodavaca, i smatrao se jednim od najpopularnijih utočišta kriminalaca koji razmenjuju drogu, malver, ukradene podatke o kreditnim karticama i SIM kartice, između ostalog.Vlasti, predvođene nemačkim agencijama za sprovođenje zakona uspešno su oborile sajt, zaplenivši preko 20 servera u Ukrajini i Moldaviji, gde se operacija očigledno nalazila.Zvaničnici nisu otkrili identitet uhapšene osobe, rekavši samo da se radi o 34-godišnjem muškarcu koji je državljanin Australije.Ova akcija je bila deo veće inicijative za sprovođenje zakona usmerenu na „darknet“ aktivnost, koja je započela 2019. godine uklanjanjem hosting usluge CyberBunker-a.CyberBunker pružao je usluge veb hostinga iz bivših NATO vonjih bunkera u Nemačkoj i Holandiji, a služio je kao dom za servere na kojima su se nalazili ilegalni ili kontroverzni sajtovi poput PirateBay i WikiLeaks-a. Zvaničnici su u utorak rekli da će informacije prikupljene prilikom zaplene DarkMarket-a voditi ka daljim istragama.

Svet

Prošle godine preuzet rekordan broj mobilnih aplikacija

Preuzimanja mobilnih aplikacija porasla su za 7 odsto u odnosu na prošlu godinu, na rekordnih 218 milijardi dolara u 2020. godini. U međuvremenu, potrošnja potrošača porasla je za 20 odsto i takođe dostigla novi rekord od 143 milijarde dolara, predvođena tržištima koja su uključivala Kinu, Sjedinjene Američke Države, Japan, Južnu Koreju i Veliku Britaniju, piše Tech Crunch.Potrošači su takođe proveli 3,5 biliona minuta koristeći aplikacije samo na Android uređajima, navodi se u godišnjem izveštaju o industriji analitičarske kompanije App Annie.U Americi, prosečni čovek sada više vremena provodi koristeći aplikacije na telefonu nego gledajući televiziju. Ovaj trend nije jedinstven za SAD, može se uočiti u nekoliko drugih zemalja, uključujući tržišta u razvoju kao što su Indonezija, Brazil i Indija, ali i u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, UK, Nemačkoj, Francuskoj i drugde.Ovaj trend nije izolovan u jednoj demografskoj kategoriji, već se primećuje u svim starosnim grupama.Pandemija nije nužno promenila način na koji potrošači koriste aplikacije, već je ubrzala usvajanje mobilnih uređaja kao osnovne potrepštine za dve do tri godine, navodi se u izveštaju.Investitori su takođe bili željni da podstaknu industriju mobilnih aplikacija, ulivajući 73 milijarde dolara kapitala u mobilne kompanije - brojka koja je u odnosu na prošlu godinu veća za 27 odsto.Prema podacima Crunchbase-a, 26 odsto ukupnih globalnih dolara finansiranja u 2020. godini pripalo je preduzećima koja su uključivala mobilno rešenje.Od 2016. do 2020. godine, globalno finansiranje kompanija za mobilnu tehnologiju više se nego udvostručilo u poređenju sa periodom od 2011. do 2016. godine, a vodile su ga finansijske usluge, prevoz, trgovina i kupovina.Pored toga i gejming na mobilnim uređajima zabeležio je veliki rast.Vreme provedeno u aplikacijama za finansije 2020. godine poraslo je za 45 odsto širom sveta, van Kine, a učešće na berzi poraslo je za 55 odsto na mobilnim uređajima, zahvaljujući aplikacijama poput Robinhood-a u SAD-u i drugima širom sveta, koje su demokratizovale investiranje i trgovinu.Društvene mreže, striming aplikacije i aplikacije koje se koriste za biznis, poput Zoom-a i Google Meet-a takođe su zabeležile rast.

Svet

Norveška drastično povećava porez na emisije ugljen-dioksida

Norveška planira da udari naftne i gasne kompanije povećanjem poreza na ugljenik do kraja decenije, u sklopu novog klimatskog plana usmerenom na borbu protiv emisije ugljen-dioksida, piše portal Upstream.U planu koji je predstavljen u petak, vlada Norveške planira da poveća cene emisije troškova CO2 na 235 dolara po toni do 2030. godine.Naftne i gasne kompanije trenutno plaćaju 94 dolara po toni CO2 koji proizvedu.Na konferenciji za štampu u petak, norveška premijerka Erna Solberg tvrdila je da je porez na CO2 najvažnije sredstvo za smanjenje emisije štetnih gasova koji se stvaraju prilikom proizvodnje nafte i gasa.Lider industrijske lobističke grupe Norveškog udruženja za naftu i gas (Norog) Aniken Haugli rekla je da bi vladin predlog o značajnom povećanju poreza mogao imati negativan uticaj na domaću proizvodnju.Iako je Haugli rekla da da industrija podržava norveški porez na CO2, naglasila je da propisi i okvirni uslovi ne smeju biti promenjeni.„Moramo da izbegnemo situaciju da Norveška postane nadmašena i da kompanije prebace svoja ulaganja u druge zemlje“, rekla je ona.

Svet

Diznilend postaje centar za vakcinaciju protiv korone

Diznilend u kalifornijskom okrugu Orindž (Orange), zatvoren u martu zbog pandemije, postaće prvo mesto za masovne vakcinacije protiv Covid-19, najavili su vladini zvaničnici, prenosi SEEbiz.„Odmaralište Diznilend, najveći poslodavac u našem okrugu, ponudio je da postane centar za masovnu vakcinaciju, što će znatno olakšati naš proces distribucije vakcina“, rekao je zvaničnik okruga Orindž Endru Do.„Diznilend je ponosan što može da pomogne okrugu i gradu i zahvalni smo na njihovom naporu u borbi protiv koronavirusa“, rekla je glavna medicinska službenica Dizni parkova Pamela Himel. 

Svet

Crna Gora menja program ekonomskog državljanstva

Promenom programa u oblasti ekonomskog državljanstva Vlada Crne Gore želi da omogući da visokokvalifikovani kadrovi, posebno oni iz oblasti nauke i tehnologije, lakše dođu do crnogorskog pasoša, pišu podgoričke Vijesti."Premijer Zdravko Krivokapić je iskazao nameru ove Vlade da promeni program ekonomskog državljanstva u program državljanstva za visokokvalifikovani kadar", izjavio je crnogorski ministar ekonomskog razvoja Jakov Miltović. U tom kontekstu, kako je naveo, napraviće analizu postojećeg programa ekonomskog državljanstva i radiće na njegovoj promeni sa ciljem da se na adekvatan način valorizuju resursi i stvore pretpostavke za održiviji razvoj.Trogodišnji program za sticanje crnogorskog državljanstva kroz ulaganje u investicije, započela je prethodna vlada.Taj program je startovao 1. januara 2019. godine i prema važečim pravilima u okviru tog programa može da bude dodeljeno do 2.000 pasoša.OSUĐENA BIVŠA PREMIJERKA TAJLANDA DOBILA DRŽAVLJANSTVO SRBIJE Do crnogorskog pasoša može da se dpođe ulaganjem u neki od projekata u oblasti turizma, prerađivačke industrije i poljoprivrede.Međutim, do danas nije bilo zainteresovanih kandidata da ulažu u prerađivačku industriju i poljoprivredu, već isključivo u turizam.Prethodna Vlada je na listu razvojnih projekta iz oblasti turizma, za koje može da se dobije "zlatni pasoš", do sada uvrstila ukupno 15 projekata. Investitori mogu da budu i domaće firme, po određenim uslovima koji podrazumevaju minimalno ulaganje u severnom i centralnom delu zemlje, kao i u Podgorici i na jugu države.U Crnoj Gori se do državljanstva može doći i kupovinom apartmana u kondo hotelu ili hotelu koji radi po mešovitom modelu poslovanja i koji je na listi razvojnih projekata.Kako Vijesti podsećaju, to se računa kao investicija za koju može da se dobije crnogorski pasoš na osnovu projekta ekonomskog državljanstva.

Svet

Fortenova sa Nomad Foods pregovara o prodaji biznisa zamrznute hrane

Fortenova grupa započela je ekskluzivne pregovore sa Nomad Foods o prodaji posla sa smrznutom hranom, najavili su u ponedeljak, a očekuju da bi pregovori mogli biti uspešno okončani do kraja marta i transakcija zaključena tokom leta ove godine, nakon dobijanja regulatornog odobrenja, piše portal Novac.Forten grupu čine zagrebački Ledo, Ledo Čitluk i Frikom.Iznos trenutne ponude još uvek nije objavljen, ali su mediji prošle jeseni spekulisali da bi to mogla biti potencijalna transakcija decenije i da bi Ledina procenjena vrednost mogla biti oko 600 miliona evra, ili između 10 i 12 puta EBIDTA (profit pre kamata, poreza i amortizacije).U investicionim krugovima veruju da takva procena i dalje postoji, navodi Novac.Prošle godine je nekoliko kompanija, među kojima i norveška Orkla i češko-slovački konzorcijum investicionih fondova, razmatralo o kupovini Fortenova grupe, ali je Nomad Foods izabran za pregovore.U prethodnoj fazi ispitivanja tržišta bilo je zainteresovanih i domaćih kompanija, poput Atlantic Grupe, ali njihove ponude nisu bile toliko atraktivne i sada je sigurno da će Fortenova naći kupca u inostranstvu."Nomad Foods je kompanija sa odličnim investicionim i operativnim dostignućima i jasnim fokusom na segment smrznute hrane u Evropi. Pred nama je, naravno, još mnogo posla i potrebno je ispuniti niz uslova pre nego što postignemo konačni dogovor, ali svakako očekujemo uspeh“, rekao je Džejms Pirson, glavni finansijski direktor Fortena grupe.Nomad Foods je kompanija sa sedištem u Velikoj Britaniji koja se predstavlja kao lider na evropskom tržištu smrznute hrane gde drži udeo od oko 15 odsto, a trenutno u svom portfelju nema sladoleda i Ledo sladoledi bi očigledno mogli na nova tržišta kroz distributivni lanac Nomad Foods-a.

Svet

Google navodno nadgleda mejlove radnika nakon osnivanja sindikata

Gugl (Google) je navodno počeo detaljno da nadgleda imejlove svojih zaposlenih zbog „ometajućeg“ jezika, jer nezadovoljni radnici u SAD-u i Kanadi pojačavaju svoje napore da se udruže u sindikate, piše Biznis insajder.Zaposleni koji vode interne diskusione grupe putem imejla moraće „da prođu obuku kako bi naučili da moderiraju te grupe“, omogućavajući im da označe osetljive ili kontroverzne komentare.Firma je, takođe, podsetila zaposlene da bi njene sale za sastanke i druge prostore trebalo koristiti samo u radne svrhe, nekoliko dana nakon što se Sindikat radnika oglasio.Oko 400 radnika Gugla pokrenulo je prošle nedelje jedan od prvih sindikata u Silicijumskoj dolini, a članovi su rekli da žele da promovišu inkluzivnost, transparentnost i više etičkih standarda.Sindikat trenutno broji više od 600 članova.Radnici Gugla formirali prvi sindikat

Svet

Kompanije se takmiče u proizvodnji čistijih goriva

Kompanije sve više objavljuju podatke o emisijama štetnih gasova od Pariškog klimatskog sporazuma 2015. godine, a novi trend podstiče konkurentnost za zeleniju energiju, piše Axios.Upotreba podataka je najvažnija osnova za svaki napor da se smanje emisije, bilo kroz vladinu politiku ili napore privatnog sektora.„Jedna od osnovnih teorija menadžerske prakse je da ne možete upravljati onim što ne možete izmeriti. Ako ne znate kolike su vaše emisije, kako ih onda merite?“, rekao je Stiven Rotstin, stručnjak u Ceresu, neprofitnoj organizaciji koja podstiče održivije investiranje.Nakon što je francuska vlada prošle jeseni blokirala ugovor o uvozu američkog prirodnog gasa od zbog zabrinutosti oko uloge tog goriva u izazivanju klimatskih promena, manja kompanija zvana Xpansiv dobila je priliv poziva energetskih kompanija koje su želele njene usluge.Xpansiv koristi podatke i tehnologiju kako bi omogućila kompanijama da kupuju i prodaju proizvode, uključujući prirodni gas, na osnovu toga koliko su čisti.Kina, Evropa, Amerika (pod Džoom Bajdenom) i druge zemlje obavezale su se da će smanjiti emisije do 2050. godine.Pa će tako kompanije koje proizvode „najprljavija fosilna goriva“ propasti prve, dok će one koje proizvode nešto čistija opstati duže.„Sve je veća konkurencija oko toga kako možete da budete zeleniji“, rekao je Brajan Staford, izvršni direktor kompanije Diligent, softverske firme koja se bavi pitanjima upravljanja, uključujući i oblasti životne sredine.Bajdenov agresivan i sveobuhvatan klimatski plan uključuje cilj da se zahteva da „javna preduzeća otkrivaju klimatske rizike i emisije štetnih gasova u svojim operacijama i lancima snabdevanja“.

Svet

Urednik Forbsa: Ne zapošljavajte Trampove saradnike

Nakon opsade američkog Kapitola u sredu, urednik Forbsa Randal Lejn pozvao je kompanije da ne angažuju službenike za komunikacije iz administracije predsednika Donalda Trampa, piše Biznis Insajder.Preduzeća koja odluče da angažuju Trampove glasnogovornike biće, kako je rekao urednik, pod strogim nadzorom.„Forbs će pretpostaviti da je sve o čemu priča vaša kompanija ili firma laž. Preispitaćemo, ponovo proveriti i istražiti sa istim skepticizmom kao i Trampove tvitove“, napisao je urednik časopisa.U članku pod naslovom „Obračun istine: Zašto su odgovorni oni koji su lagali za Trampa“, Lejn se osvrnuo na laži koje su podstakle demonstrante da napdanu američki Kapitol.Najlakši način da se američka demokratija oporavi, napisao je on, je da „bude posledica za one koji ne slede građanske norme“.U Forbsovom članku, Lejn je po imenu prozvao Trampove sekretare za štampu Šona Spajsera, Saru Hakabi Sanders, Stefani Grišam i Kejli Mekeneni, kao i bivšu Trampovu savetnicu u Beloj kući Kelien Konvej, opisavši ih kao „Trampove kolege fabuliste“.Politico je u četvrtak izvestio da su neki članovi osoblja Bele kuće zabrinuti oko pronalaženja sledećeg posla.Zvaničnici administracije rekli su medijima da se plaše da će događaji u sredu naštetiti njihovoj reputaciji, finansijama i budućoj karijeri.Nekoliko visokih Trampovih zvaničnika podnelo je ostavke od srede.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.