Svet

Pronađena „Inina“ gasna platforma koja je nestala tokom oluje

Gasna platforma hrvatske naftne kompanije "Ina", "Ivana D", koja je tokom subote nestala u oluji na severnom delu Jadrana, pronađena je na dnu mora, javio je N1."O uzrocima puknuća i o početku akcije izvlačenja ostataka (platforme) još je prerano govoriti", izjavio je Ivan Šantić, predstavnik Nacionalne središnjice za nadzor pomorskog prometa.Brod "Junak" koji ima robotsku dizalicu jutros je stigao na poziciju gde se nalazila Inina gasna platforma "Ivana D" kako kako bi pronašao platformu koja je izgubljena uslijed jakog juga i nevremena na moru.Kompanije "Ina" saopštila je da je gasna platforma "Ivana D" prestala da šalje signal u subotu, kao i da se nije videla sa obližnje platforme "Ivane A".ININA GASNA PLATFORMA NESTALA U OLUJI NA SEVERU JADRANA "Na dnevnoj bazi radimo preglede i održavanja, zatim imamo godišnje sertifikovanje, dvoipogodišnje preglede i petogodišnje dubinske preglede kada se kontroliše kompletna podmorska struktura. Na platformi "Ivana D" to je izvršeno 2018. godine, relativno nedavno i nije ustanovljena nikakva teškoća", izjavio je nedavno operativni direktor "Ine", Tvrtko Perković.Prema njegovim rečima kompanija je sigurna da održavanje nije uzrok te nesreće."PANDEMIJSKI" GUBICI PRIMORALI HRVATSKU INA GRUPU DA OTPUŠTA RADNIKE

Vlada Crne Gore novim zaduživanjem vraća stare dugove

Crna Gora je uspešno završila emisiju evroobveznica na međunarodnom tržištu u iznosu od 750 miliona evra po kamatnoj stopi od 2,95 odsto, a veći deo ovog iznosa najavljuje se za otplatu starih nepovoljnih dugova, koji uključuju ranije obveznice i skupe komercijalne zajmove, dok se ostatak planira za rast i oporavak privrede, što bi trebalo da uključuje pomoć privredi, piše portal Bankar.Iako je rejting zemlje B + (S&P) sa negativnim izgledima (tzv. junk), interesovanje stranih investitora bilo je iznenađujuće veliko. Potražnja je bila skoro 2,5 milijardi evra, odnosno tri puta više od ukupnog iznosa emisije, prenose crnogorski portali.Ovo zaduženje je najverovatnije omogućilo plaćanje obaveza po osnovu evroobveznica koje dospevaju 2021. godine u iznosu od 227 miliona evra (plus kamate).Postignuta cena od 2,95 odsto, međutim, nije najniža postignuta, imajući u vidu da je prošlogodišnja evroobveznica od 500 miliona evra izdata sa kamatom od 2,55 odsto.Mandatar Zdravko Krivokapić najavio je u svom izlaganju da će za normalno funkcionisanje državne kase sledeće godine nedostajati 500 miliona evra, ali o ovoj emisiji nije bilo zvaničnih najava, niti najava Ministarstva finansija.Na naplatu u narednoj godini državi stiže oko 400 miliona evra starih dugova, od čega 240 miliona treba isplatiti u martu.Koliko će tačno novca od ove emisije otići na vraćanje dugova biće poznato nakon što nova izvršna vlast Crne Gore obavi razgovore sa stranim kreditorima kod kojih ima skupe kredite i napravi računicu šta će sve platiti.Jedan od tih kredita je uzet kod Kredit Svis banke i za njega su založene i državne zlatne rezerve. Na ovaj kredit je ukazivala Državna revizorska institicija (DRI) u jednom od ranijih izveštaja, upozoravajući na ogromne izdatke koji idu na kamate.Saldiranje ove emisije biće 16. decembra, a do tada se i dalje može obavljati trgovina.“Crna Gora je danas dobila ekonomsku budućnost. Masovna otpuštanja, smanjivanje plata i penzija i drugi scenariji koji su bili predviđeni za novu vladu su izbegnuti na najbolji način po Crnu Goru. Obezbeđen je novac za vraćanje nepovoljnih starih kredita i investiranje u naš rast i oporavak”, objavio je ministar finansija Milojko Spajić, a očekuje se da javnosti objasne na šta će se konketno odnositi dobar deo pozajmice koji se ne odnosi na stari dug.Funkcioneri Socijaldemokrata (SD) i Socijaldemokratske partije (SDP) – bivši ministri, Damir Šehović i Raško Konjević kritikovali su novo zaduženje, pitajući da li je to prvi “reformski potez”, gde će ići dobar deo pozajmice.Crna Gora je dosad već zadužena 3,7 milijardi evra.

Fejsbuk bi zbog optužbi za monopol mogao da ostane bez WhatsApp-a i Instagram-a

Nakon odluke Savezne američke komisija za trgovinu i gotovo svih američkih saveznih država da tuže Fejsbuk zbog kršenja zakona o konkurenciji WhatsApp i Instagramm mogli bi po "sili zakona" da dobiju nove vlasnike, prenosi Euractiv.Podnošenjem tužbi u 9. decembra Facebook postaje druga velika tehnološka kompanija koja se u poslednje vreme suočila sa tom vrstom pravnog izazova.Pre dva meseca američko Ministarstvo pravde je pokrenulo sudski postupak i protiv Google Alphabet-a, optužujući je za korišćenje monopolskog položaja u odbrani od konkurencije.Tužbe ukazuju i na raspuđi konsenzus između republikanaca i demokrata da Big Tech (grupa kojom se označavaju najveće i najdominantnije tehnološke kompanije u SAD, poput Amazona, Apple-a, Google, Facebook-a i Microsoft-a) odgovara za svoje poslovne prakse.Facebook se tužbama tereti za otkup konkurentskih kompanija, posenbo se fokusirajući na kupovinu Instagrama 2012. godine za milijardu dolara, kao i aplikacije WhatsApp za19 milijardi dolara 2014. godine."Gotovo čitavu deceniju Facebook je koristio svoju dominaciju i monopol da uništi manje rivale, uguši konkurenciju, a sve na štetu svakodnevnih korisnika", izjavila je njujorška državna tužiteljka Letitia James u ime koalicije koju čini 46 saveznih država.Navodi se da Vašington, Guam, Alabama, Džordžija, Južna Karolina i Južna Dakota nisu učestvovali u tužbi.Tužiteljka je izjavila i da je kompanija stekla rivale na tržištu pre nego što oni su mogli da ugroze dominaciju kompanije.Predstavnica Facebooka Dženifer Nevsted nazvala je tužbe "revizionističkom istorijom“ i rekla da svrha zakona na čije se navodno kršenje ukazuje, nije kažnjavanje uspešnih kompanija.Prema njenim rečima WhatsUpp i Instagram su nakon Fejsbukovih ulaganja koja se mere milijardama dolara, doživeli uspeh.Ona takođe izražava sumnju da je Facebook naneo štetu WhatsApp-u jer ga je učinio besplatnim za korisnike, dok se rivali poput YouTube-a, Twitter-a i WeChat-a bolje tretiraju iako nisu dozvolili pristup svojim razvojnim platformama.Vlasnik Facebook-a Mark Zuckerberg izjavio je u svom internom postu zaposlenima da povodom najnovijih tužbi kako ne smatra da će zbog njih doći do bilo kakvog uticaja na pojedine timove i uloge u kompaniji. Takođe je ocenio i da su tužbe samo korak u procesu koji bi mogao da traje godinama.Tužbe, koje se u SAD oficijalno označavaju kao antitrust cases, predstavljaju najveće slučajeve tog tipa u novijoj istoriji, a porede se i sa tužbom protiv Microsofta iz 1998. godine.Savezna vlada SAD tada je nakon dugogodišnjeg spora, kako se podseća postigla nagodbu, a često se ističe i značaj tog postupka u "čišćenju" puta za kasniji vrtoglavi razvoj interneta vrtoglavom razvoju interneta.Kao glavni državni doprinos navedna je činjenica da je Microsoft zbog dugogodišnjeg sudskog postupka osujećen u nekim namerama kojima bi kupovinom rivalskih kompanija narušio konkurenciju na tržištu.Prošlog meseca, Facebook je inače saopštio da kupuje novoosnovani uslužni servis Customer, dok je u maju kupio Giphi, popularnu veb stranicu za razmenu animiranih sadržaja Gif-ova.

Puna pažnja čovečanstva usmerena je na farmaceutsku industriju

Pandemija koronavirusa više nego ikada usmerila je pažnju javnosti ka zdravstvenim radnicima, ustanovama, kao i farmaceutskoj industriji. Samim tim, strateška komunikacija u zdravstvu, oblast sa dugim razvojem koja je ili uglavnom nepoznata široj javnosti ili dolazi do izražaja tek kada dođe do ovakvih situacija, ključna je za kreiranje komunikacije u domenu javnog zdravlja, zdravstvenih usluga i farmaceutske industrije.Agencija McCann Health Nordic, koja posluje u okviru I&F Grupe, pripremila je izveštaj WeCann Point of View o važnosti komunikacije u zdravstvu, kao i jačanju saradnje između privatnog i javnog sektora. Direktor McCann Health za nordijski region Murat Zubčević objašnjava šta se sve menja i šta trenutno najviše pogađa farmaceutsku industriju, i izazove koje pandemija virusa Covid-19 stavlja pred agencije koje se bave komunikacijom u zdravstvu: „Uobičajen način komunikacije preko noći se promenio – svi smo mi, kao profesionalci i kao potrošači, zainteresovani za to što farmaceutska industrija ima da kaže o problemu u kojem se sada nalazimo. Covid-19 je stavio apsolutni fokus na ovu industriju, i sada prvi put imamo atmosferu u kojoj ljudi žele da je saslušaju.“Kao deo I&F Grupe, McCann Health Nordic okuplja marketinške profesionalce fokusirane na probleme u zdravstvu, radeći kako sa javnim sektorom tako i sa farmaceutskim, medicinskim i biotehnološkim kompanijama. U timovima ove agencije od ključnog značaja je naučno i medicinsko osoblje, koje formira izuzetno jaku globalnu mrežu informisanja i znanja. Izazovi sa kojima se McCann Health susreće u svom globalnom radu drastično se razlikuju u zavisnosti od geografije. Mogu se, takođe, primetiti i sličnosti, od kojih Zubčević izdvaja „da se u nekim zemljama desilo veliko ubrzanje u saradnji između javnog i privatnog sektora“. „Dakle, privatni koji predstavljaju farmaceutske kompanije sa jedne strane, i sa druge državni koji u nekim zemljama igraju veoma važnu ulogu u rešavanju zdravstvenih problema. Mi kao agencija koja pre svega sarađuje sa komercijalnim sektorom, takođe moramo znati kako da pomažemo i sektoru javnog zdravlja“, objašnjava Zubčević. Kao i svi ostali, McCann Health se takođe susreo sa izazovima pandemije virusa Covid-19. Pored transformacije radnog okruženja prelaskom na rad od kuće, iznenađenja su u delatnosti ove agencije zapravo bila pozitivna – klijenata je sve više, i spremniji su nego ikada da slušaju, kao i da razbijaju mitove o digitalizaciji kao nečemu opcionalnom: „U jednom trenutku preovladala je lažna istina da se digitalizacija ne odnosi na zdravstvo. Ovaj mit je pandemija dovela „do ivice“ – sada imate digitalizovane konsultacije sa lekarima, „Digital Health“ i „Tele-Health“ su pojmovi odavno poznati od dalekog Istoka do privatnog sektora SAD, i to je nešto što apsolutno menja način na koji idemo kod doktora i komuniciramo sa njim. Sa druge strane, farmaceutske kompanije i svi oni koji se bave zdravljem su shvatili do koje mere im digitalne komunikacije pružaju neiscrpni izvor informacija i u biti olakšavaju komunikaciju i poslovanje.“ Ako ste ranije sumnjali da je digitalna komunikacija budućnost, sada ste svakako ubeđeni“, zaključuje Zubčević.Novi izveštaj I&F WeCann Point of View „Komunikacija farmaceutske industrije u COVID svetu“ možete naći na LINKU.

Britanci objavili ko ne sme da koristi Pfizer/BioNTech vakcinu

Svako ko je imao anafilaksiju na lek ili hranu ne bi trebalo da se vakciniše vakcinom Pfizer / BioNTech covid-19, saopštila je Britanska regulatorna agencija za lekove (MHRA ), preneo je Seebiz. Kako se navodi, postojala su dva izveštaja o anafilaksiji i jedna od mogućih alergijskih reakcija od početka vakcinacije."Bilo koja osoba koja je u anamnezi imala anafilaksiju na vakcinu, lek ili hranu ne bi trebalo da primi vakcinu Pfizer / BioNTech", rekla je izvršna direktorka MHRA June Raine.Dodala je da većina ljudi neće imati anafilaksiju i da su koristi od zaštite ljudi od covid-19 veće od rizika. "Možete biti potpuno sigurni da je ova vakcina ispunila robusne standarde MHRA-e o sigurnosti, kvalitetu i efikasnosti", poručuje Raine.Raine je primetila i da takve alergijske reakcije nisu bile deo Pfizerovih kliničkih ispitivanja. Kako se navodi alergijske reakcije je možda izazvala komponenta vakcine Pfizer koja se zove polietilen glikol ili PEG, a koja pomaže u stabilizaciji vakcine, a nije pronađena u drugim vrstama vakcina.Anafilaksija je prekomerna reakcija imunološkog sistema, a Nacionalna zdravstvena služba to opisuje kao ozbiljnu reakciju i ponekad opasnu po život.Kompletnije smernice koje pojašnjavaju da je glavni rizik upravo anafilaksa izdate su nakon konsultacija sa stručnjacima za alergije. MHRA je u početku savetovala svima koji su u anamnezi imali "značajne alergijske reakcije" da ne uzimaju ovu vakcinu.Pfizer i BioNTech rekli su da podržavaju istragu Britanske rgulatorne agencije za lekove.MHRA je prošle nedelje prva na svetu odobrila vakcinu koju su razvili nemački BioNTech i Pfizer, dok američka Uprava za hranu i lekove (FDA) i Evropska agencija za lekove (EMA) nastavljaju da analiziraju podatke.Vellika Britanija krenula je sa masovnom vakcinacijom u utorak, počevši od starijih ljudi i zdravstvenih radnika koji se nalaze na prvoj liniji odbrane od koronavirusa.Navodi se da je to deo globalnog pokreta koji predstavlja jedan od najvećih logističkih izazova u mirnodopskoj istoriji.

Evropski startapi ove godine privukli rekordne investicije

Evropski tehnološki startapi uspeli su da privuku rekordni nivo investicija ove godine, koji bi mogao da dostigne ukupno 41 milijardu dolara, što je za 500 miliona dolara više nego 2019. godine, piše portal Novac.Podaci izveštaja britanskog fonda rizičnog kapitala Atomico pod nazivom „State of European Tech“ pokazuju da je nakon usporavanja u prvoj polovini godine, samo u septembru je u evropske tehnološke startape investirano više od pet milijardi evra.Navodi se da u Evropi postoji više od 140 hiljada startapa, od kojih je više od 43 hiljade imalo najmanje jedan krug investicija, pri čemu je njih oko 15 hiljada prikupilo do dva miliona dolara, a samo 74 više od 250 miliona dolara. Analizirajući startup scenu, za Sloveniju se, na primer, navodi da na milion stanovnika ima 186 startapa, a Estonija se ističe kao evropska „prestonica“ startapa (ako se gleda njihov broj po stanovniku), iza nje je Irska, zatim Danska, Finska i Holandija.U izveštaju trenutno nema podataka o Srbiji.Kada se govori o iznosu investicija, Velika Britanija je ulagala najviše, iza nje bile su Nemačka, Francuska, Švedska i Holandija.Autori izveštaja primećuju da kapital uložen u evropske tehnološke startpae raste ne samo zbog više realizovanih investicionih krugova već i povećanja njihove prosečne veličine, a London, Pariz i Berlin su prva tri čvorišta po broju zaključenih poslova.Što se tiče stranih investitora, njihov broj iz SAD-a nastavlja da raste, pri čemu je udeo američkih investitora veći u Velikoj Britaniji i Nemačkoj nego u Francuskoj.Evropske fintech kompanije privukle su ove godine više kapitala od bilo koje druge industrije (u njih je u poslednje dve godine uloženo do 20 milijardi dolara), sa primerima Klarne sa 850 miliona dolara u dva kruga i Revolute sa 500 miliona dolara.Takođe, startapi koji proizvode softverska rešenja za kompanije bili su izuzetno popularni među investitorima. Startapi u transportnom i energetskom sektoru takođe su dobili velike količine novca, ali je taj iznos manji nego 2019. godine. Gledajući tehnologiju koja je u središtu razvoja, kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom, proširenom i virtuelnom stvarnošću, dronovima, robotima itd., ove godine privukle su 8,9 milijardi dolara investicija u odnosu na prošlu godinu.Prema izveštaju, ove godine se u Evropi, zahvaljujući investicijama, „pojavilo“ čak 18 tehnoloških startapa čija je procena premašila milijardu dolara (takozvani jednorozi). Dva evropska startapa premašila su procenu od 10 milijardi dolara ove godine, a dvoje su giganti sa 50 milijardi dolara (Adyen i Spotify). Prema izveštaju Atomic-a, u Evropi trenutno postoji više od 200 startapa koji se mogu nazvati „jednorozima“.

Počela trgovina vodom na američkim berzama

Voda je postala dobro kojim se trguje na Volstritu, poput zlata i "crnog zlata" odnosno nafte, a finansijski stručnjaci tvrde da će to omogućiti bolje upravljanje tim dragocenim prirodnim resursom neophodnim za preživljavanje živih bića, prenosi Seebiz. U mnogim delovima sveta, nestašica vode nije budući, već aktuelni problem. S njim se suočavaju i razvijene zemlje, poput Sjedinjenih Američkih Država. To se pokazalo na primeru Kalifornije, koja je proteklog leta imala probleme u redovnom vodosnabdevanju zbog rekordno visokih temperatura i nekontrolisanih požara. Procenjuje se da će taj problem u budućnosti biti sve veći i učestaliji, zbog čega je na Volstritu počela trgovina fjučers ugovorima u oblasti voda.Fjučers ugovori su sporazumi kojima se dogovara kupovina odnosno prodaja dobara u određenom trenutku u budućnosti po unapred utvrđenoj ceni. Do sada su se primenjivali u trgovini naftom, zlatom i hranom. Cena vode će varirati poput cene tih dobara.Najveća svetska berza finansijskih derivata CME Grupa, procenjuje da tržište vode u Kaliforniji vredi više od milijardu dolara.Indeks vode Nasdak Veles Kalifornija zasnovan je na cenama na glavnim kalifornijskim slivovima, gde je nedostatak vode sve veći.CME Grupa smatra da će fjučers ugovori omogućiti bolje upravljanje rizikom od nestašice vode i bolji odnos između ponude i potražnje na tržištu.Kina i Sjedinjene Američke Države su najveći potrošači vode. Prema Ujedinjenim nacijama, dve milijarde ljudi živi u zemljama u kojima je pristup vodi ozbiljan problem. UN procenjuju da bi nestašica vode mogle da pogodi pet milijardi ljudi do 2050. godine i izazove masovne migracije.Nedostatak vode povezan je sa prekomernim korišćenjem u industriji i ljudskoj ishrani, kao i sa klimatskim promenama.

Državna naftna kompanija kupuje 20 medija u Poljskoj

Poljska državna naftna kompanija Orlen preuzeće 20 vodećih poljskih regionalnih novina, najavio je u ponedjeljak izvršni direktor Orlena Danijel Obajtek - nešto što vladini kritičari već dugo vide kao ključni element u planu vladajuće stranke za dalje podrivanje slobode medija u Poljskoj, piše Euractiv.„Preuzimamo Polska Press i zahvaljujući ovoj investiciji, imaćemo pristup 17,4 miliona čitalaca na mreži. Pomoći će nam da ojačamo naše odeljenje prodaje i dalje poboljšamo naše alate za velike podatke“, objavio je Obajtek na Tviteru. Do sada je Polska Press pripadala nemačkoj izdavačkoj grupi Verlagsgruppe Passau (VGP).Iako je Obajtek transakciju predstavio kao dobru poslovnu priliku za maloprodaju benzina, mnogi je vide kao korak usmeren na širenje vladinog uticaja na poljski medijski sektor. Za samog Obajteka se smatra da je odan vladajućem Zakonu i Pravdi (PiS).Tokom poslednjih nekoliko godina, PiS je planirao da ograniči procenat medija sa stranim vlasništvom, što je opozicija nazvala „repolonizacijom“, jer je trebalo da dovede do ograničenja stranog kapitala u poljskim medijima.„Kada je reč o „repolonizaciji“, transformisaćemo medije tako da predstavljaju poljski interes, da budu sa i za poljski narod“, rekla je Elzbieta Kruk (PiS), članica Nacionalnog saveta za medije u julu.Reporteri bez granica (RSF) upozorili su u utorak Orlen da mora osigurati nezavisnost medija. U tvitu je organizacija rekla da „dok Orlen kupuje Polska Press od Verlagsgruppe Passau, RSF poziva benzinsku kompaniju da poštuje i garantuje uređivačku nezavisnost regionalnih prodajnih mesta“.„Orlen je pod uticajem vlade koja teži „repolonizaciji“ nezavisnih medija“, dodali su.

Majkrosoft novim alatom nadzire radnike koji rade na daljinu

Majkrosoft ima novu alatku pod nazivom „Ocena produktivnosti“ koja omogućava menadžerima da prate koliko često radnici koji rade iz svojih domova koriste Word i Excel, koliko imejlova šalju i na koliko su video sastanaka bili prisutni, piše Axios.Ukupno postoji „73 komada detaljnih podataka o ponašanju radnika kojima poslodavci imaju pristup, a svi su povezani sa zaposlenima po imenima na zgodnoj kontrolnoj tabli“, piše Rejčel Sendler iz Forbsa.Pandemija korona virusa znatno je ubrzala usvajanje rada na daljinu, ali je takođe i normalizovala pojačani nadzor i prikupljanje podataka kao što je „Ocena produktivnosti“.Neki poslodavci takođe mere temperaturu radnika i prikupljaju istorije bolesti u ime sigurnosti, dok drugi koriste razne tragače za nadgledanje svojih zaposlenih koji rade iz svojih domova, jer sumnjaju u njihovu sposobnost da posao obave kod kuće.Integrisanje takve invazivne tehnologije nadzora na radno mesto može brzo nagristi poverenje radnika u svoje šefove i naterati ih da daju otkaze.

Huawei testirao AI za prepoznavanje ujgurske manjine

Kineski tehnološki gigant Huavej (Huawei) testirao je softver za prepoznavanje lica koji bi mogao da pošalje automatizovane "ujgurske alarme" vlastima kada njegovi sistemi kamera identifikuju članove ove manjinske grupe, navodi se u internom dokumentu koji pruža dalje detalje o kineskom nadzoru koristeći veštačku inteligenciju, piše Vašington poust.Dokument koji su potpisali predstavnici Huaveja otkrila je istraživačka organizacija IPVM i pokazuje da je telekomunikaciona firma 2018. godine radila sa startap kompanijom za prepoznavanje lica Megvii na testiranju sistema kamera sa veštačkom inteligencijom koja je mogla da skenira lica u gomila i proceni starost, pol i etničku pripadnost svake osobe.Ako bi sistem otkrio lice pripadnika većinski muslimanske manjinske grupe, navodi se u izveštaju o testiranju, mogao bi pokrenuti „ujgurski alarm“ - koji bi ih potencijalno mogao označiti za policiju u Kini, gde su pripadnici grupe masovno zatvarani. Dokument, koji je pronađen na Huavejevoj veb lokaciji, uklonjen je ubrzo nakon što su The Post i IPVM zatražili od kompanije komentar.Takva tehnologija je poslednjih godina stekla sve veću ulogu među policijskim odeljenjima u Kini, kažu aktivisti za ljudska prava. Ali dokument baca novo svetlo na to kako je Huavej, najveći svetski proizvođač telekomunikacione opreme, takođe doprineo razvoju te tehnologije, pružajući servere, kamere, cloud-computing infrastrukturu i druge alate koji podmiruju tehnološku moć sistema.Džon Honovič, osnivač kompanije IPVM sa sedištem u Pensilvaniji koja pregledava i istražuje opremu za video nadzor, rekao je da dokument pokazuje koliko je takva diskriminatorna tehnologija postala „zastrašujuća“ i „potpuno normalizovana“.„Ovo nije jedna izolovana kompanija. Ovo je sistematično “, rekao je Honovič.Kompanije Huavej i Megvii priznale su da je dokument stvaran. Portparol Huaveja Glen Šlos rekao je da je izveštaj „jednostavno test i da nije video stvarnu primenu. Huavej za ovu vrstu testiranja isporučuje samo proizvode opšte namene. Ne pružamo prilagođene algoritme ili aplikacije“.Obe kompanije najavile su tri sistema nadzora, a Vašington poust nije mogao odmah da potvrdi da li je sistem sa „ujgurskim alarmom“ testiranim 2018. godine jedan od tri koji se trenutno prodaju.

Uber prodao i svoj program za „leteći taksi“

Kalifornijska kompanija Joby Aviation, koja razvija električne avione sa vertikalnim sletanjem i poletanjem, preuzima aplikaciju Uber Elevate, prenosi CNBC. Na avio-taksi čeka se već nekoliko godina, ali se startap preduzeća već udružuju u nameri da ga konačno i pokrenu.Prema najavama, očekuje se da će avio-taksi moći da se nađe u upotrebi već 2023. godine i tada će Joby moći da koristi Uberovu aplikaciju koja je razvijena za avionski taksi.Iako uslovi transakcije nisu objavljeni, Uber je kako se navodi pristao da investira 75 miliona dolara u Joby Aviation, pored 50 miliona koji su već uloženi ove godine, kao deo finansiranja kompanije Series C."Bili smo ponosni na naše partnerstvo sa Uber Elevate prošle godine, a još smo ponosniji što smo ih danas dočekali u Joby timu“, izjavio je Joe Ben Bevirt.Transakcija dolazi samo dan nakon što je Uber prodao svoj Advanced Technologies Group, kompaniji Aurora, koja razvija autonomne automobile.POTPREDSEDNIK ERBASA ZA JIE: BUDUĆNOST GRADSKOG PREVOZA JE LETEĆI TAKSI Rastankom sa Advanced Technologies Group-om i Uber Elevate, Uber narednih godina neće morati da ulaže stotine miliona dolara u razvoj usluge "autonomnog" prevoza i vazdušnog taksija.Za kompaniju Joby Aviation, Uber Elevate mogao bi da znači da će njihovi budući korisnici moći jenodstavno da koriste i usluge avio-taksija i usluge Uberovog običnog gradskog taksija.Kompanija je napravila i testira potpuno električni avion koji može da prevozi četiri putnika i pilota na rastojanju do 150 milja pri maksimalnoj brzini od 200 milja na sat. Cene korišćenja avio-taksija još nisu poznate, ali kada budu objavljene biće jasno da li će on moći masovno da se koristi.

Tramp potpisuje naredbu kojom će SAD imati prioritet za dobijanje vakcina

Američki predsednik Donald Tramp potpisaće izvršnu naredbu kojom se osigurava da se prioritetni pristup vakcinama protiv COVID-19 koje je nabavila američka vlada daje američkom narodu pre pružanja pomoći drugim državama, rekli su u ponedeljak visoki zvaničnici administracije, javlja agencija Rojters.Trampova administracija uverena je da će imati dovoljno vakcina za sve koji žele da se vakcinišu do kraja drugog kvartala 2021. godine, rekao je jedan zvaničnik osporavajući priču Njujork tajmsa da je američka vlada krajem leta odbila ponudu Fajzera (Pfizer) da otkupi više doza vakcine.Tramp, koji se suočio sa oštrim kritikama zbog rukovanja pandemijom koronavirusa, željan je da preuzme zasluge za brzi razvoj i distribuciju vakcine, navodi Rojters.Jedan zvaničnik rekao je da će izvršna naredba dovesti do formulisanja smernica za američke vladine agencije da pomognu drugim zemljama da nabave vakcinu kada se zadovolji potražnja u Sjedinjenim Američkim Državama.Bilo je nejasno zašto je potrebna izvršna naredba kako bi se osiguralo da se vakcine prvo distribuiraju na domaćem tržištu, mada se činilo da je naredba delom dizajnirana da podvuče Trampovu filozofiju „Amerika pre svega“ uoči dolazeće administracije novoizabranog predsednika Džoa Bajdena.Bela kuća održaće samit u utorak kako bi objasnili planove za distribuciju vakcina kroz Trampovu operaciju „Warp Speed“. Tramp i drugi zvaničnici će govoriti.Razvijači vakcina Fajzer i Moderna neće prisustvovati samitu.

Coca-Cola proglašena najvećim zagađivačem plastičnim otpadom na svetu

Kompanija Coca-Cola proglašena je treću godinu zaredom najgorim proizvođačem plastičnog otpada na svetu, u izveštaju koji otkriva razmere globalne krize izazvane plastičnim otpadom, piše britanski Independent.Tokom svoje godišnje revizije plastičnog otpada pronađenog na plažama, u rekama, parkovima i zajednicama širom sveta, Break Free From Plastic utvrdio je da su plastične boce Coca-Cole ubedljivo najveći zagađivači.Otkriveno je 13.834 komada plastike ove kompanije na 51 od 55 ispitivanih lokacija - više od ukupnog broja Nestle-a (8.633) i Pepsi-a (5.155), koji su bili drugi i treći najgori zagađivači.U okviru projekta u kojem je učestvovalo 15.000 dobrovoljaca, prikupljeno je gotovo 350.000 delova plastičnog otpada, od čega je 63 procenta označeno prepoznatljivom markom. Ukupno je u anketi identifikovano više od 5.000 brendova.Greenpeace je optužio Coca-Colu, Nestle i PepsiCo da se nisu adekvatno nosili sa plastičnom krizom i da su se "udružili" sa naftnim kompanijama kako bi proizveli još više materijala štetnog po okolinu.„Da bi zaustavile ovu krizu i borile se protiv klimatskih promena, multinacionalne kompanije kao što su Coca-Cola, PepsiCo i Nestle moraju da okončaju svoju zavisnost od plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu i da se odmaknu od fosilnih goriva“, rekla je Ebigejl Agvilar, koordinatorka plastične kampanje za Greenpeace za jugoistočnu Aziju.Izveštaj dolazi samo nekoliko mjeseci nakon što su tri proizvođača bezalkoholnih pića optužena za „licemjerje“, nakon što se u izvještaju tvrdi da su se javno obavezali da će smanjiti plastični otpad, dok tiho podrivaju reforme održivosti putem lobističkih grupa i trgovinskih udruženja.Prema istraživanju fondacije Changing Markets, Coca-Cola je i dalje najveći zagađivač plastike na svetu, sa „plastičnim otiskom“ od 2,9 miliona tona godišnje.

Huawei 5G oprema zabranjena i u Finskoj

Finski parlament usvojio je zakon kojim se kineskim kompanijama zabranjuje isporuka 5G opreme, prenosi Telecompaper. Među glavnim razlozima naodi se bolja sajber bezbednost, kao i eliminisanje konkurenata domaćim dobavljačima.Finski parlament (Eduskunta) usvojio je predlog da se kineske kompanije Huavei i ZTE isključe iz svih nadmetanja u oblasti telekomunikacija u toj zemlji, kao i da se ograniči upotrebu njihove opreme.Kako se naglašava, kompanije i javna uprava će se obavezati da eliminišu 5G premu svih kineskih kompanija. Predlog se objašnjava brigom za nacionalnu bezbednost i zaštitu domaćeg dobavljača telekomunikacone opreme, kompanije Nokia.BRITANCI NE MARE ZA TRAMPOV PORAZ, IPAK ZABRANJUJU HUAWEI U predlogu novog zakona navodi se da su švedska sigurnosna policija (Sapo) i britanska obaveštajna agencija MI6 označili Kinu kao bezbednosnu pretnju, kao i da je Švedska nedavno zabranila upotrebu opreme kineskih proizvođača za 5G mreže. U predlogu se podseća i da je Velika Britanija to učinila tokom jula, kao i da Nemačka i Francuska značajno ograničavaju položaj kineskih dobavljača telekomunikacione opreme zbog zaštite sajber bezbednosti.Kako je ranije odlučeno, u Švedskoj tehnologija kineskih kompanija mora postepeno da se ukida do 2025. , a u Britaniji do 2027. godine.Od nove situacije na tržištu već je uspela da profitira švedska komanija Ericsson, što je činjenica koja se pored ostalih takođe naglašava u predlogu koji je usvojio finski parlament.HUAWEI: U BRITANIJI STOP ZA 5G OPREMU, U SRBIJI GLAVNI DOBAVLJAČ TELEKOMA

Uber odustao od razvoja autonomnih vozila

Uber je odustao od razvoja sopstvenog samovozećeg automobila, privodeći kraju jedan od najambicioznijih pokušaja razvoja potpuno autonomnog vozila, piše Fajnenšal tajms. Kompanija će umesto toga svoje poslovanje usmeriti ka Aurori, startapu za autonomna vozila koju podržavaju Amazon i Sekvoja (Sequoia), gde će preuzeti manjinski udeo po znatno umanjenoj proceni.Uber je pre četiri godine preuzeo vođstvo u trci za razvoj autonomne tehnologije vozila, prevazilazeći rivale, uključujući Gugl i Teslu, u pokušaju da oformi flotu samovozećih taksija.Međutim, napori kompanije bili su poremećeni tragedijom kada je žena poginula u nesreći u kojoj je učestvovalo njihovo autonomno vozilo 2018. godine, a investitori Ubera su zatim pritisli kompaniju da se usredsredi na to da njihovo osnovno poslovanje dovede do profitabilnosti.Uber će prebaciti svoje odeljenje koje se bavilo razvojem autonomne tehnologije za vozila, koje ima 1.200 zaposlenih u Auroru, koja trenutno broji 600 radnika i uložiće 400 miliona dolara.Vrednost Aurore trenutno se procenjuje na 2,5 milijarde dolara, a iz tog startapa kažu da će investicija Ubera tu vrednost povećati čak četvorostruko na 10 milijardi dolara.Uberov projekat autonomnih vozila bio je značajan odliv gotovine za kompaniju, ali je vrednost procenjena na 7,25 milijardi dolara nedavno u aprilu 2019. godine, kada su Tojota i SoftBank uzeli manjinske udele.

Zmije zaustavile seču šume i gradnju Tesline fabrike u Nemačkoj

Nemački sud rekao je američkoj kompaniji za proizvodnju električnih vozila Tesli da obustavi krčenje šume na mestu predložene fabrike u Grinhajdu nakon što su ekolozi rekli da bi seča drveća mogla ugroziti zmije koje hiberniraju, piše agencija Rojters."Landesumweltamt (državna uprava za zaštitu životne sredine) i Tesla sada će biti konsultovani, oni treba da podnesu za seču do danas popodne, a onda ćemo proceniti situaciju", rekao je u utorak portparol upravnog suda u Frankfurtu na Oderu na istoku Nemačke.Teslina dozvola da započne izgradnju prve evropske fabrike i dizajnerskog centra zavisila je od uslovnog odobrenja lokalnih planskih vlasti, koje su dužne da se konsultuju sa lokalnim ekološkim grupama i zajednicom.Ekološki aktivisti iz lokalne grupe, NABU, rekli su za Rojters da glatka zmija, poznata i kao Coronella austriaca, možda hibernira na tom mestu i da aktivnost seče drveća može poremetiti njihov zimski san.Lokalne vlasti takođe razmatraju tvrdnje NABU-a da bi i Lacerta agilis, poznata i kao peščani gušter, mogla biti izložena riziku Teslinim širenjem.Proizvođač automobila je prošlog novembra najavio planove za izgradnju fabrike u Grinhajdu, van Berlina, sa planovima da fabrika počne raditi i radi do 1. jula 2021. godine, kako bi započela izgradnju svog električnog vozila, Model I.Berlinski Tagesspiegel prvi je izvestio da je obustavljeno krčenje šume.

Crna Gora: Tokom oktobra u državnoj kasi deficit od 52,2 miliona evra

Ukupni prihodi državne kase tokom oktobra u Crnoj Gori iznosili su 136,4 miliona evra, dok su rashodi bili 188,6 miliona, pa je deficit samo u tom mesecu iznosio 52,2 miliona evra, pokazuju podaci Centralne banke, a prenosi portal Bankar.me.Dodaje se da je taj manjak pokriven trošenjem depozita koji su uzeti ranije, kao i novim zaduženjima.Planirani prihodi, prema rebalansu iz juna, trebali su da budu 171,2 miliona, ali je naplaćeno samo 136,4 miliona evra.Od PDV-a prihodovano je 50,2 miliona evra ili deset miliona manje od iznosa koji je utvrđen prethodnim planom. Ti je istovremeno i iznos koji je 15 miliona manji nego u istom mesecu prošle godine.JAVNI DUG CRNE GORE 2021. GODINE DOSTIŽE ČETIRI MILIJARDE EVRA Od poreza na dohodak fizičkih lica u kasu se slilo 8,9 miliona, dok je plan bio da to bude 12,2 miliona. Manja je i naplata akciza, 17,3 miliona evra, odnosno 2,6 miliona manje od planiranog i 3,3 miliona manje od naplate u oktobru 2019. godine.Od obaveznih doprinosa za zarade za penzijsko, zdravstveno i osiguranje od nezaposlenosti naplaćeno je 46,8 miliona eura, što je 10 miliona manje od plana, ali i je nešto veći iznos u odnosu na isti mesec prošle godine, kada je od tih uplata država prihodovala 46,5 miliona evra.PRIHOD CRNE GORE OVE GODINE OD STRANIH TURISAT MANJI 800 MILIONA

Starlink program dobio oko 900 miliona dolara za uvođenje interneta u ruralna područja

Američka Savezna komisija za komunikacije (FCC) dodelila je Maskovoj SpejsIks (SpaceX) kompaniji federalne subvencije vredne skoro 900 miliona dolara za podršku razvijanja satelitske internet mreže pod nazivom Starlink koja za cilj ima da pruži internet konekciju ruralnim mestima širom Amerike, javlja CNBC.SpejsIks je osvojio 885,5 miliona dolara na FCC-evoj aukciji vrednoj ukupno 9,2 milijarde dolara, ili oko desetinu sredstava koja se dele između 180 kompanija. Poznate kao „aukcija I faze“ FCC-ovog Fonda za ruralne digitalne mogućnosti, subvencije su zamišljene da budu podsticaj dobavljačima širokopojasnih usluga da pruže usluge u „ruralna“ i teško dostupna područja Sjedinjenih Američkih Država.Subvencije će biti „raspodeljene tokom narednih 10 godina“, rekli su iz FCC-a, u obliku „jednakih mesečnih plaćanja“ sve dok svaki dobavljač ne „ispuni sve obaveze“ za dovođenje širokopojasne usluge u ponuđene oblasti."Sredstva će se raspodeliti kada podnosioci zahteva završe dugotrajni postupak prijave i budu ovlašćeni da dobiju podršku", rekla je glasnogovornica FCC-a En Vajgl u izjavi za CNBC.Očekivalo se da će FCC na prvoj aukciji dodeliti 16 milijardi, ali je na kraju taj iznos bio 9,2 milijarde dolara. Agencija je rekla da će preostalih 6,8 milijardi dolara uložiti u planiranu „aukciju II faze“, koja sada ima budžet od 11,2 dolara koja će biti usmerena na „delimično opslužena područja“.Starlink je SpejsIksov plan za izgradnju međusobno povezane internetske mreže sa hiljadama satelita, dizajnirane za pružanje interneta velike brzine bilo gde na planeti. U oktobru je kompanija započela javni beta test Starlink-a, čija je cena usluga 99 dolara mesečno.

„Inina“ gasna platforma nestala u oluji na severu Jadrana

Oluja i talasi u severnom delu Jadranskog mora oštetili su gasnu platformu hrvatske naftne kompanije Ina "Ivana D". U Lučkoj kapetaniji u Puli kažu da potragu za platformom trenutno otežavaju vremenski uslovi.Lučka kapetanica Lučke kapetanije u Puli Dolores Brenko Škerjanc izjavila je da če se do kraja nedelje, odnosno čim budu povoljniji vremenski uslovi, krenuti u potragu za platformom koja je nestala u subotu usled jakog vetra i velikih talasa, preneo je HRT.Kompanija Ina je saopštila da se radi o monopodskom (koji stoji na jednom stubu) satelitskom objektu bez posade, koji služi za proizvodnju prirodnog gasa. Iz kompanije je saopšteno da se prethodno automatski aktivirao sistem za isključivanje, pa su zatvaranjem dubinskih sigurnosnih ventila gasne bušotine dovedene u sigurno stanje, dok je pritisak u gasovodu ostao stabilan.Događaj, kako kažu, nije imao štetnog uticaja na okolinu i dodaju da su u skladu sa propisima i zakonskim obavezama, pravovremeno obavestili sve nadležne organe o ovom događaju.U Ini navode da će se zbog izrazito lošeg vremena, tokom sledećih dana proizvodni proces na povezanim eksploatacijskim odobalnim objektima pratiti sa većom pažnjom i da će preduzeti dodatne mere po potrebi.Sigurnost snabdevanja, kako kažu u toj kompaniji, nije ugrožena i proizvodnja se na svim ostalim odobalnim eksploatacijskim objektima odvija se po planu.Posade na nastanjenim eksploatacijskim objektima Ivana A i Annamaria A nisu ugrožene, tvrde u hrvatskom Ministarstvu mora, saobraćaja i infrastrukture.

Svetski ekonomski forum naredne godine u Singapuru umesto u Davosu

Svetski ekonomski forum najavio je u ponedeljak da će narednog leta godišnji sastanak biti održan u Singapuru umesto u švajcarskom skijaškom gradu Davosu „zbog trenutne situacije sa pandemijom“, piše Axios.Singapur je dobio opšte pohvale za svoj uspeh u borbi protiv korona virusa, prijavivši 58.260 slučajeva od početka pandemije i samo 213 tokom poslednjih mesec dana, prema podacima Univerziteta Džons Hopkins.Suprotno tome, Evropa je veoma teško pogođena pandemijom i mnoge zemlje uvode veoma stroge mere protiv širenja virusa, jer novi talas povećava broj zaraženih svaki dan.„Promena lokacije odražava prioritet Foruma da zaštiti zdravlje i bezbednost učesnika i zajednice domaćina“, navodi se u saopštenju.Forum će "biti prvi globalni događaj liderstva koji će se baviti oporavkom od pandemije u celom svetu", rekli su iz SEF-a.„Javno-privatna saradnja potrebna je više nego ikad da bi se ponovo izgradilo poverenje i rešile greške koje su se pojavile 2020. godine“, rekao je osnivač i izvršni predsednik Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.