Svet

Fejsbukova kriptovaluta Libra preimenovana u Diem

Kripto valuta Vaga (Libra) Libra podržana od Fejsbuka preimenovana je u Diem kako bi naglasila svoju nezavisnost od američkog tehnološkog giganta u naporu da dobije odobrenje regulatora, piše agencija Rojters.Planovi za Vagu, valutu koju je Fejsbuk prvi put objavio prošle godine, umanjeni su u aprilu nakon što su regulatorni organi i centralne banke izrazili zabrinutost da bi povezanost ove društvene mreže sa kripto valutom mogla narušiti finansijsku stabilnost i ugroziti privatnost.Preimenovanje je deo reorganizacije u jednostavniju strukturu, rekao je u utorak izvršni direktor Diem Assocation-a sa sedištem u Ženevi, Stjuart Livi.Diem, što na latinskom znači dan, bi trebalo da postane digitalni novčić povezan sa dolarom.Livi je odbio da komentariše vreme lansiranja ove valute, rekavši samo da će se projekat nastaviti tek nakon odobrenja švajcarskog nadzornog tela.Međutim, Fajnenšal tajms je prošle nedelje izvestio da bi to moglo biti već u januaru.Fejsbuk naredne godine planira lansiranje svoje digitalne valute „Fejsbuk je i dalje “važan član udruženja” koja ima 27 članova“, rekao je Livi.Diem teži da se odvoji od drugih fokusiranjem na aspekte koji se tiču regulatora i zapadnih vlada, uključujući kontrolu sankcija i finansijski kriminal.Livi je rekao da će razviti politike za sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i poštovanja sankcija.S druge strane, cena Bitcoina je trenutno na najvišem nivou na kojem je ikada bila i trenutno vredi gotovo 20.000 dolara.Jedan Bitcoin vredeo je u ponedeljak popodne 19.850 dolara (14.880 funti), prema CoinDesk-u, indeksu cena bitkoina. Do ponedeljka uveče njegova vrednost je pala na oko 19.223 dolara.Potražnja za bitkoinom porasla je tokom novembra, a njegovi zagovornici navode povećano interesovanje institucionalnih investitora za digitalnu imovinu.

Kineska sonda sletela na Mesec, počinje da istražuje njegovu površinu

Kineska svemirska letelica "Chang'e-5" uspešno je sletela na Mesec gde će narednih dana istraživati njegovu površinu. Cilj je da skupi dva kilograma uzoraka Mesečevog tla i donese ga na Zemlju, radi dodatnih ispitivanja, javila je televizija Al Džazira. Ukoliko misija bude uspešna, Kina će postati treća zemlja posle Sjedinjenih Država i Rusije koja je sakupila istraživački materijal sa Mesečevog tla.To će ujedno biti prva misija tog tipa nakon više od četiri decenije. Poslednja je bila sovjetska misija "Luna 24" koja je 1974. na zemlju donela oko 200 grama uzoraka za analizu.Kina je sondu "Chang'e-5" lansirala iz svoje južne provincije Hajnan 24. novembra.Narodna Republika Kina je svoje prvo sletanje na Mesec izvela 2013. godine. U okviru svog svemirskog programa, Kina u narednim godinama namerava da sprovede i istraživanje na Marsu.

Države EU troše 10 odsto BDP-a na zdravstvo, kakvo je stanje u Srbiji?

Izdaci za zdravstvo u Evropskoj uniji u proseku su iznosili 9,9 odsto BDP-a u 2018. godini, pokazuju podaci Eurostata.Među državama članicama EU najveći udeo zabeležili su Nemačka 11,5 odsto BDP-a, Francuska sa 11,3 odsto, i Švedska sa udelom od 10,9 odsto.Suprotno tome, najniži udeo izdataka za zdravstvo zabeležen je u Luksemburgu sa svega 5,3 odsto BDP-a i Rumuniji sa 5,6 odsto.U odnosu na veličinu stanovništva, izdaci za zdravstvenu zaštitu bili su najveći među državama članicama EU u Danskoj, odnosno 5.260 evra po stanovniku, Luksemburgu 5.220 i Švedskoj 5.040 evra u 2018. godini, dok su bili najmanji u Rumuniji i to 580 evra i Bugarskoj 590 evra po stanovniku.Analiza Svetske banke pokazuje da Srbija izdvaja više za zdravstvo nego mnoge zemlje u regionu kada se pogleda udeo u bruto nacionalnom proizvodu, više nego Bugarska, Hrvatska i Rumunija i po ovom kriterijumu ne zaostaje mnogo za najrazvijenijim zemljama, poput Velike Britanije, Nemačke, Austrije, Holandije, Belgije, Švedske, Finske i Francuske. Situacija je, međutim, sasvim drugačija kada se pogleda izdvajanje po glavi stanovnika. Prema podacima Svetske banke iz 2016. godine, Srbija je za zdravstvene usluge po glavi stanovnika izdvajala 456 evra, što je 9 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je samo osam godina ranije, 2008. godine, izdvajala 617 evra – između 2013. i 2015. godine došlo je do pada od 20 odsto.

Salesforce kupuje Slack za gotovo 28 milijardi dolara

Sejlsfors (Salesforce) je u utorak popodne rekao da će kompanija platiti 27,7 milijardi dolara u gotovini i akcijama za kupovinu platforme za poslovnu komunikaciju Slack (Slek), javlja Axios.Ovo je najveća akvizicija u softverskoj industriji od kada je IBM pristao da kupi Red Het (Red Hat) 2018. godine, koja će stvoriti giganta u oblasti softvera za oblak koji će moći bolje da se takmiči sa Majkrosoftom.Akcionari Sleka dobiće ekvivalent od 45,86 dolara po akciji, uključujući 26,79 dolara u gotovini, što predstavlja 55 odsto premije na Slakovu trgovinsku cenu pre nego što je procurila vest o tekućem pregovaranju.Suosnivač i izvršni direktor Sleka Stjuart Baterfild i dalje će voditi kompaniju.Predviđeno je da se ugovor zaključi sredinom sledeće godine, čekajući odobrenje deoničara Sleka i regulatornih organa.Akcije Sejlsforsa blago su pale nakon objavljivanja vesti, oko 3 odsto i sada vrede 233,8 dolara. Deonice Sleka ostale su praktično nepromenje, sa padom od 0,2 odsto i trguju na 43,8 dolara.Za akviziciju je i dalje potrebno regulatorno odobrenje, kao i zvanično odobrenje akcionara Sleka. Međutim, Sejlsfors je u svom saopštenju za štampu objavio da je već obezbedio podršku akcionara Sleka, koji predstavljaju 55 odsto akcija.Salesforce preuzima Slack Technologies?

U EU rastu investicije u istraživanja i razvoj

Države članice Evropske unije potrošile su preko 306 milijardi evra na istraživanje i razvoj tokom 2019. godine, što znači da je ukupan intenzitet razvoja na teritoriji EU bio na 2,19 odsto BDP-a, saopštio je Eurostat.Ta izdvajanja su u 2018. godini bila na nivou od 2,18 bruto domaćeg proizvoda, a deceniju pre toga na oko 1,97 odsto, dodaje statistička kancelarija EU."Intenzitet razvoja, odnosno udeo ulaganja u istraživanje i razvoj u odnosu na BDP, najvažniji je pokazatelj stope tehnološkog razvoja neke zemlje, i koristi se kao svetski indikator količine resursa potrošenih u tu svrhu", navodi se u saopštenju.Ovaj procenat ulaganja na teritoriji EU tokom 2019. godine bio je znatno manji nego u Južnoj Koreji sa 4,52 odsto, Japanu sa 3,28 odsto i SAD sa 2,82 odsto BDP-a u 2018. godini, dok je bio na otprilike istom nivou kao Kina sa 2,06 odsto u 2018. godiniSredstva uložena u razvoj takođe su znatno veća od zemalja poput Ujedinjenog Kraljevsta (sa 1,76 odsto) i Rusije (sa 1,03 odsto ulaganja u odnosu na BDP).Realni sektor je nastavio da bude glavni ulagač u nove nauke, čineći 66 odsto od svih ulaganja tokom 2019. godine, nakon čega slede sektor višeg obrazovanja sa 22 odsto i državni sektor sa 11 odsto.Najveći intenzitet ulaganja u inovacije na teritoriji EU imale se Švedska sa 3,39 odsto, Austria sa 3,19 odsto i Nemačka sa 3,17 odsto, ispred Danske, Belgije i Finske koje su sve imale potrošnju blizu tri odsto BDP-a.Na drugom kraju skale, osam zemalja članica imale su procenat manji od jedan odsto: Rumunija (0,48), Malta (0,61), Kipar (0,63), Letonija (0,64), Irska (0,78), Slovačka (0,83), Bugarska (0,84) i Litvanija (0,99).

Direktor Tesle: Za prelazak na električne automobile biće potrebno 20 godina

Ako se u potpunosti pređe na korišćenje električnih automobila, potrošnja struje će se udvostručiti i kao potreba za njenim dobijanjem iz nuklearnih, solarnih, geotermalnih izvora i vetroparkova, ocenjuje direktor kompanije Tesla Elon Musk, prenosi Rojters."Biće potrebno još 20 godina da automobili budu potpuno električni. To je kao kod telefona, ne možete da ih zamenite odjednom", izjavio je izvršni direktor Tesle, Elon Musk.Prema njegovim rečima svake godine se zameni oko 5% vozila, a najveći izazov tokom tranzicije koja se iočekuje biće dostupnost održive energije, jer kako dodaje, kada jednog dana električni automobili postanu standardna pojava, struja koja se dobija u vertoparkovima i solarnim elektranama moraće negde da bude uskladištena.TESLA NAJVREDNIJI PROIZVOĐAČ AUTOMOBILA U ISTORIJI SAD "Zajedno sa velikim baterijama treba kombinovati snagu vetra i solarnu energiju", rekao je Musk.Kompanija Tesla inače počinje sa realizacijom planova za izgradnju svoje četvrte gigafabrike u Nemačkoj, a Musk je govorio na video konferenciji koju je organizovala novinska izdavačka kuća Aksel Springer, čije je sedište u Berlinu.TESLA NASTAVLJA SEČU ŠUME ZBOG IZGRADNJE GIGAFABRIKE U NEMAČKOJ

Gugl želi da rashladi gradove zelenilom

Poznata svetska kompanija pozvala je sve urbaniste i službenike koji su zaposleni u gradskim upravama sa se pridruže u saradnju koja bi se ostvarila na lokalnom niovu, prenosi Gradnja.rs.Nova Guglova alatka zove se "Environmental Insights Explorer" i osmišljena je da pomogne gradovima da snize temperaturu na svojim ulicama. To bi imalo i korist u cilju smanjenja klimatkih promena, piše što ne samo da bi imalo koristi za sam grad, već bi i delovalo pozitivno na klimatske promene.Gugl je pristupio i mapiranju gradova sa najvećom potrebom za dodatnom vegetacijom, kako bi se smanjilo zagrevanje. Ekstremna zagrevanja imaju među najvećim uticajima na klimatske promene, pa su samim tim pored zagađenja vazduha na njih najviše i ukazuje u javnosti. S obzirom na činjenicu da je sve češća pojava urbanih toplotnih ostrva zbog velikog broja zgrada i površina pod asfaltom, jedna od najadekvatnijih akcija koju gradovi mogu da sprovedu jeste povećanje fonda gradskog zelenila, jer osim senki, zelenilo stvara i dodatnu vlagu. GUGL ODUSTAJE OD PLANOVA ZA IZNAJMLJIVANJE NOVIH KANCELARIJA U EVROPI Imajući to u vidu, tim iz The Tree Canopy Lab je kroz sprovedeno istraživanje koristio Guglove snimke iz vazduha u kombinaciji sa veštačkom inteligencijom, sa ciljem da se mapira svako drvo u nekom gradu.Koordinacijom informacija na interaktivnoj mapi, gde se beleži gustina naseljenosti i naselja koja su najosetljivija na visoke temperature, gradovima će se pomoći da saznaju gde treba da zasade novo drveće.Prvo ispitivanje sprovedeno je na teritoriji Los Anđelesa, gde je ustanovljeno da više od polovine stanovnika ovog grada živi u kvartovima imaju manje od 10% svoje površine pod senkom drveća, dok 44% stanovnika živi u naseljima izloženim riziku od ekstremnih vrućina.Za sada nema podatka o gradovima u Srbiji, ali je Gugl pozvao sve zainteresovane urbaniste i one koji rade u gradskim upravama da se prijave ovde kako bi se ostvarila saradnja.

Evrozona pristaje na izmenu fonda za spasavanje

Ministri finansija evrozone složili su se da ojačaju krizni fond za spašavanje u regionu što je dugo očekivani korak koji će promeniti pogled investitora na region, piše CNBC.Područje sa 19 članova često se kritikuje zbog toga što se ne bori sa razlikama među svojim ekonomijama. Razlike između južnih nacija, koje imaju visok nivo državnog duga, i više fiskalnih severnih zemalja izazvale su tenzije kada je evrozona pokušavala da se pozabavi krizom suverenog duga 2010. godine.Ministri finansija bloka preduzeli su u ponedeljak ključni korak u premošćavanju ovih razlika.Složili su se da bi Evropski mehanizam za stabilnost, stvoren 2012. godine kako bi se obezbedila sredstva državama kojima je potrebno spasavanje, morao igrati jaču ulogu u dizajniranju i primeni budućih programa spasavanja - zadatak koji su delile Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond u jeku dužničke krize.Pregovara se o ovom pitanju već godinu dana, s obzirom na političke i finansijske razlike među zemljama, ali očekuje se da će taj potez odobriti nacionalni parlamenti sledeće godine.Ovaj potez mogao bi umiriti investitore koji su zabrinuti zbog finansijskih razlika između zemalja evrozone i rizika koji bi to mogao predstavljati za njihove investicije. „Bilo je zaista teško“, rekao je Pašal Donohju, koji predsedava sastancima 19 ministara.Evrozona suočena je sa dubokom ekonomskom krizom usled pandemije koronavirusa. To bi moglo predstavljati rizike i za bankarski sistem u regionu.Pored toga što će igrati veću ulogu u budućim spašavanjima, najnoviji sporazum omogućava Evropskom mehanizmu za stabilnost (ESM) da bude zaštita Jedinstvenom fondu za rešavanje, koji pruža podršku bankama u evrozoni. „Ovo je dodatna zaštitna mreža koja nam stoji na raspolaganju ako nam zatreba“, rekao je Donohju.

Evropska komisija dala zeleno svetlo za državnu pomoć Kroacija erlajnsu

Evropska komisija odobrila je državnu pomoć avio-kompaniji Kroacija erlajns (Croatia Airlines) u iznosu od 11,7 miliona evra, za naknadu štete koja je nastala zbog pandemije korona virusa, preneo je portal Seebiz. Odobrenje je usledilo nakon provere da li je ta vrsta državne pomoći u skladu sa pravilima Evropske unije.Pomoć svom avioprevozniku Hrvatska vlada odobrila je sredinom prošlog meseca, za naknadu štete koja je nastala u periodu od 11. marta do 30. juna ove godine. Novac je kako se dodaje osiguran rebalansom državnog budžeta, a EK je utvrdila da se radi o pomoći koja je povezana sa pandemijom, što joj "daje zeleno svetlo".Nezavisna fevizorska firma proveriće da li pomoć prelazi iznos štete koju je avi-kompanija pretrpela u pomenutom periodu. Kako se dodaje, sve što bi eventualno premašilo tu sumu, moralo bi da se vrati u državni budžet.MONTENEGRO ERLAJNZ: BEZ POMOĆI DRŽAVE PRIZEMLJIĆEMO AVIONE Od avio-kompanija u regionu na pomoć države još čeka crnogorski Montenegro erlajnz, koji je nedavno saopštio da bi bez nje mogao da prizemlji svoje avione.Kako je prenela Nova ekonomija, Er Srbija je pre izvesnog vrmena počela sa smanjenjem broja zaposlenih. Toj kompaniji prema procenama Fiskalnog saveta Srbije biće potrebno između 150 i 200 miliona evra pomoći, da održi svoje poslovanje.

Italija kaznila Epl zbog lažnih tvrdnji o vodootpornosti uređaja

Italijanski regulator za zaštitu konkurencije odredio je tehnološkoj kompaniji Epl (Apple) kaznu od 10 miliona evra, zbog agresivnih poslovnih praksi u toj zemlji, piše Telecompaper.Optužbe su se ticale tvrdnji kompanije da je više iPhone modela, kao što su iPhone 8, iPhone 8 Plus, iPhone XR, iPhone XS, iPhone XS Max, iPhone 11, iPhone 11 Pro i iPhone 11 Pro Max, vodootporni na vodu, bez pojašnjenja da je to bio slučaj samo u kontrolisanim laboratorijskim uslovima.Kompanija je takođe prekršila italijanski zakon o zaštiti potrošača time što je odbila da pruži podršku u slučajevima kada su uređaji kupaca bili oštećeni, kao i time što nisu adekvatno pojasnili uslove i ograničenja tvrdnji o vodootpornosti.Epl je prethodno pre par godina dobio identičnu kaznu od 10 miliona evra u Italiji, zbog skandala o namernom smanjenju performansi uređaja.Kazna je izdata nakon što je kompanija priznala da je namerno ograničavala performanse starijih uređaja nakon ažuriranja softvera.

Fejsbukova predizborna ograničenja nisu umanjila doseg političkih oglasa

Amerikanci su videli više političkih oglasa na Fejsbuku u nedelji pre predsedničkih izbora 2020. u odnosu na nedelju ranije, uprkos ograničenjima kompanije za nove političke oglase tokom tog perioda, prema Global Witness-u, grupi za ljudska prava koja se zalaže za tehnološke propise, piše Axios.Prema podacima Global Witness-a izvedenim iz Fejsbukove globalne biblioteke oglasa, politički oglasi prikazani su približno 5,3 milijarde puta na platformi u SAD-u u nedelji pre izbora, što je porast od 5 odsto u odnosu na nedelju ranije.Fejsbuk je u nedelji pre izbora od političkih oglasa uzeo oko 110 miliona dolara, samo 4 odsto manje u odnosu na nedelju ranije.Predsednički izbori bili su ključni test za Fejsbuk i druge vodeće društvene platforme koje su želele da dokažu da mogu da spreče širenje dezinformacija. Kritičari tvrde da su mere poput ograničavanja novih političkih oglasa jedva ostavile trag.Međutim, kompanija nikada nije nameravala da period ograničavanja novih oglasa umanji domet političkog oglašavanja. Umesto toga, mere su pomogle Fejsbuku da izbegne prikazivanje oglasa u poslednjem trenutku pre izbora koji mogu imati obmanjujuće poruke i čiji je cilj, recimo, obeshrabrivanje ljudi da glasaju, jer kompanija ne bi imala vremena da pregleda i blokira takve oglase.„Zahtevanjem da se svi politički oglasi podnesu 10 dana pre izbora, omogućilo je da naša biblioteka političkih oglasa bude unapred popunjena čime su svi oglasi bili dostupni za pregled“, rekao je portparol kompanije u izjavi dostavljenoj Global Witness-u. „Ovo je bila važna mera za borbu protiv dezinformacija i pomogla je“, dodao je on.„Transparentnost je samo polazna tačka“, rekla je Naomi Herst, šefica kampanje za digitalne pretnje u Global Witness-u, dodajući da je „nemoguć posao“ spoljnih moderatora i šire javnosti da procene da li su određeni oglasi problematični.Fejsbuk je takođe nametnuo potpuno zamrzavanje američkog političkog oglašavanja koje je stupilo na snagu odmah nakon zatvaranja birališta. Ta zabrana je još uvek na snazi, jer su se širile dezinformacije o procesima i rezultatima izbora.

Hiljade veb-stranica širom Evrope i Balkana ugašeno zbog prodaje falsifikovane robe

Više od 20.000 veb lokacija zatvoreno je zbog prodaje falsifikovane robe širom EU i zapadnog Balkana, piše portal Bankar.U okviru zajedničke akcije Europola, Eurojusta, Interpola i nacionalnih centara za kontrolu intelektualne svojine pod nazivom IOS, zatvoreno je 21.910 veb lokacija koje nude nepostojeće ili falsifikovane proizvode za onlajn prodaju.Zaplenjeni su različiti proizvodi, od falsifikovanih farmaceutskih proizvoda, preko piratskih filmova ili softvera, do ilegalnog prenosa TV signala i muzike, vrednog više od 2,5 miliona evra.Zaplenjeno je 22.614 kozmetičkih artikala, 22.042 dodataka za mobilne telefone, 69.657 bočica parfema, 8.929 komada odeće, 7.480 kutija deterdženta i 4.800 kutija kondoma.Operacija je izvedena u 26 zemalja sveta od toga 15 u EU i tri u regionu i to u Albaniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji.Ovo je jedanaesta operacija u okviru operacije IOS, koja je započela 2014. godine u sklopu vladinih napora da „Internet učini sigurnijim mestom“.Pored policijskih i pravnih mera, Zavod EU za intelektualnu svojinu sprovodi kampanju za informisanje građana o rizicima i načinima kako da se zaštite od kupovine falsifikovanih proizvoda na mreži, pod nazivom „Don’t F *** (ake)Up“.

Globalni oporavak kasni i zato što američki investitori ostaju kod kuće

Globalne investicije pokazale slabe napore za oporavak u septembru, jer američki investitori, tradicionalno najveći izvor globalnog kapitala, nastavljaju da favorizuju domaće, međudržavne projekte u odnosu na međunarodne poduhvate, pokazuju podaci fDi Markets-a.Indeks fDi, koji prati „raspoloženje“ stranih investitora, u septembru je iznosio 734 poena, što je za 26,2 odsto manje u odnosu na isti mesec 2019. godine. Indeks je izgubio 27,3 odsto vrednosti u prvih devet meseci godine, u poređenju sa istim periodom 2019. godine, pokazuju podaci fDi Markets-a.Stav američkih investitora da ostanu samo na domaćem tržištu i dalje koči globalne investicije.U septembru su najavili 236 međudržavnih projekata (domaći projekti koje su kompanije sa sedištem u drugoj državi najavile do krajnje investicione destinacije), u odnosu na 198 projekata koje su počinili u inostranstvu. Šireći opseg na prvih devet meseci godine, američki investitori najavili su 2.322 međudržavna projekta, što je za 44 odsto više od 1.616 najavljenih u inostranstvu. Ova račva između međudržavnih i prekomorskih projekata američkih investitora nikada nije bila veća.Neki od većih investitora su pokretačka snaga ove promene. Uprkos tome što je držao korak sa rekordnim nivoom investicione aktivnosti u inostranstvu, Amazon je najavio dvostruko više investicionih projekata kod kuće. Kompanija je ubrzala domaće poslovanje, unajmivši još 175.000 zaposlenih kako bi se suočila sa naglo rastućom potražnjom tokom pandemije.Ostali glavni američki investitori gotovo u potpunosti su pauzirali svoju inostranu investicionu strategiju. Kompanija WeWork ušla je u pandemiju u finansijskoj nevolji i najavila je samo 18 investicionih projekata u inostranstvu u prvih devet meseci godine, u poređenju sa 132 godine ranije.Njihov rival Knotel najavio je četiri inostrana projekta tokom tog perioda, u odnosu na 40 godinu ranije. Lanac hotela Hyatt International do sada nije najavio nijedno međunarodno ulaganje ove godine, u odnosu na 15 projekata najavljenih u prvih devet meseci 2019. godine.Kineski Hengyi Petrochemical najavio je investiciju od 13,5 biliona dolara za proširenje svoje rafinerije na Bruneju, što se ističe kao najveći inostrani investicioni projekat najavljen u prvih devet meseci ove godine.

Britanci ne mare za Trampov poraz, ipak zabranjuju Huawei 5G opremu

Odluka o zabrani kineske kompanije Huawei u Ujedinjenim kraljevstvu doneta je tokom leta. Telekomunikacione kompanije koje posluju u toj zemlji prestaće sa instaliranjem 5G opreme kojiu je proizveo Huawei od sledećeg septembra, preneo je Gardijan.Državni sekretar Velike Brtianije Oliver Douden izjavio je da postoji jasan put za potpuno uklanjanje "bezbednosno rizičnih" dobavljača sa britanskog tržišta telekomunikacija."Takođe objavićemo novu strategiju kako bismo bili sigurni da nikada više nećemo zavisiti samo od nekolicine dobavljača na tržištu telekomunikacija", rekao je Douden.BRITANIJA PRAVI ZAOKRET, POTPUNO ZABRANJUJE HUAWEI 5G OPREMU Kako se dodaje, zakon kojim se to reguliše već je stigao u parlament, tako da Britanija po svemu sudeći neće odustati od te odluke ni nakon poraza Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima. Odlazeći američki predsednik inače je prvi pokrenuo pitanje zabrane te i ostalih kinsekih kompanija (poput Tik Toka) zbog, kako je naglašavao interesa nacionalne beznednosti.HUAWEI: U BRITANIJI STOP ZA 5G OPREMU, U SRBIJI GLAVNI DOBAVLJAČ TELEKOMA

Hrvatska uvela novčane kazne za nepoštovanje epidemioloških mera

Vlada Hrvatske planira (odlučila je) da od petka novčane kažnjavaju sva fizička i pravna lica koja ne poštuju mere zaštite od Kovida 19. Kazne se pre svega odnose na nenošenje zaštitnih maski, javna okupljanja i privatne zabave, preneo je Jutarnji list.Hrvatska vlada je proteklog vikenda radila na donošenju tri nova člana Zakona o zaštiti od zaraznih bolesti koje su usvojene na današnjoj sednici. Obaveza nošenja maski u zatvorenom, ali i na otvorenom prostoru gde ne može da se održi fizički razmak od metar i po, uvedena je ranije, ali će tek od petka njeno nepoštovanje biti sankcionisano novčanim kaznama.U slučajevima u kojima se radi o privatnim zabavama, policija će izlaziti na teren na osnovu prijava, kao što je do sada činila u slučaju kršenja javnog reda i mira. Osim vlasnika stana odnosno osobe koja je organizovala zabavu, kazne zbog kršenja Odluke o ograničavanju okupljanja važiće i za zvanice ukoliko se utvrdi da ih je više od 10 u istom prostoru. Postoji i mogućnost da u toj situaciji budu dodatno kažnjeni ukoliko ne budu nosili zaštitne maske.HRVATSKI BDP U TREĆEM KVARTALU MANJI ZA 10 ODSTO Na javnih okupljanjima ubuduće će se kažnjavati, ne samo organizator, već i učesnici skupa ukoliko ih bude više od dozvoljenih 25.Kazne za pravna lica biće znatno više od kazni za fizička lica, a ovlašćenja za naplatu imaće policija, inspektori Civilne zaštite i Državnog inspektorata. Iako se o novčanom sankcionisanju u Hrvatskoj govorilo od uvođenja obaveze nošenja maski i ograničenja okupljanja, vlasti su do daljeg odlagale tu odluku. Izmene zakona koje to omogućavaju biće usvojene po hitnom postupku kako bi što pre stupile na snagu.

Prodaja pametnih telefona u trećem kvartalu opala 5,7 odsto

U trećem kvartalu ove godine prodato je 366 miliona jedinica pametnih telefona, što je pad od 5,7 odsto na globalnom nivou u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci istraživačke i savetodavne kompanije Gartner, piše Tech Crunch.Međutim, to je i dalje očigledno poboljšanje u odnosu na prvu polovinu ove godine, kada je prodaja opala za 20 odsto u svakom kvartalu, uglavnom zahvaljujući efektima Covid-19 na potrošnju i poverenje potrošača u celini.Prošle nedelje je kompanija IDC, koja takođe prati i analizira prodaju pametnih telefona, objavila izveštaj predviđajući da će prodaja porasti za 2,4 odsto u četvrtom kvartalu u poređenju sa prošlom godinom.Njihova pretpostavka je da će, iako će 5G pametni telefoni podsticati kupovinu, cene ove novije generacije telefona biti niže kako bi dostigli širu publiku. Prosečna prodajna cena pametnog telefona sa omogućenom 5G mrežom u 2020. godini iznosi 611 američkih dolara, rekao je IDC, ali smatra da će se to do 2024. godine smanjiti na 453 američkih dolara, verovatno pod vođstvom Android uređaja, koji godinama kolektivno dominiraju prodajom pametnih telefona.Samsung je sa svojim Android uređajima nastavio da prednjači po ukupnim prodatim jedinicama, sa 80,8 miliona jedinica i tržišnim udelom od 22 odsto.Samsung i kineski Xaomi su jedini proizvođači koji su zabeležili rast prodaje u trećem kvartalu.Kineski proizvođač uspeo je da prestigne Epl (Apple) i zauzme treće mesto u pogledu ukupnog plasmana po prodaji. Huavej (Huawei) je ostao na drugom mestu.Treba napomenuti da se čak i pre globalne zdravstvene pandemije prodaja pametnih telefona suočavala sa usporenim rastom. Tokom perioda ogromnog entuzijazma potrošača da kupe nove uređaje, mnoge zemlje su dostigle prodor na tržište. A onda, najnovije funkcije su previše povećane da bi podstakle ljude da prodaju svoje stare telefone i plate veći novčani iznos za novije modele.U tom kontekstu, velika nada u industriji je 5G, koji su i operateri i proizvođači mobilnih telefona plasirali na tržište kao uređaje sa većom efikasnošću i brzinom deljenja podataka od starijih tehnologija.Međutim, potrošači u velikoj meri još uvek nisu u potpunosti uvereni da im je potreban 5G.

EU ponovo želi savez sa SAD kako bi se suprotstavili uticaju Kine

Evropska unija pozvala je novoizabranog američkog predsednika Džoa Bajdena na dva samita, jedan virtuelni i jedan lični, u prvoj polovini sledeće godine kako bi razgovarali o „strateškim“ pitanjima od kovid-krize do klimatskih promena, mira i bezbednosti, piše Euractiv.EU nastoji da sklopi novi savez sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bi prevazišli tenzije Trampove ere i odgovorili na izazove koje postavlja Kina, izvestio je u nedelju Fajnenšal tajms.Plan je izložen u dokumentu koji je u petak poslan ambasadorima EU, pokrivajući pet ključnih oblasti buduće transatlantske saradnje, kao što su borba protiv pandemije COVID-19, poboljšanje ekonomskog oporavka, borba protiv klimatskih promena, održavanje multilateralizma i zajedničkih vrednosti i promovisanje mira i sigurnosti.27 ambasadora EU razgovaraće o planu u ponedeljak s ciljem pripreme izjave za predstojeći sastanak lidera EU od 10. do 11. decembra.Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta koji predsedava sastancima samita EU, „održaće konsultacije od sledeće nedelje sa svim liderima EU o ovoj temi“, dodao je izvor u EU koji je informacije poslao novinarima akreditovanim u EU u nedelju uveče.Mišel je „pozvao izabranog predsednika SAD na dva samita„ u prvoj polovini 2021. godine - jedan virtuelni i fizički, rekao je izvor u EU.Mišelov tim je takođe „u bliskom kontaktu sa generalnim sekretarom NATO-a da bi video da li mogu da dogovore zajedničku posetu“, dodao je izvor.Odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope bili su napeti za vreme predsednika Donalda Trampa. EU i većina zemalja članica bloka čestitale su novoizabranom predsedniku Džou Bajdenu, iako su neki jasno izrazili sklonost Trampu.

Onlajn kupovina tokom „Crnog petka“ oborila rekorde

Onlajn kupovina tokom Crnog petka se popela za 22 odsto i dostigla rekordnih 9 milijardi dolara, kako je pandemija naterala ljude da kupuju preko interneta i izbegnu pretrpane prodavnice i tržne centre, pokazuju podaci Adobe Analytics, piše CNBC.Potrošači su potrošili 9 milijardi dolara na internetu dan nakon američkog Dana zahvalnosti, što je 21,6 odsto više u odnosu na prošlu godinu, navodi Adobe, koji analizira transakcije na veb lokacijama od 80 od 100 najboljih američkih maloprodaja.Suprotno tome, prema preliminarnim podacima kompanije Sensormatic Solutions, promet u prodavnicama na Crni petak opao je za 52,1 odsto u odnosu na prošlu godinu.Usled pandemije, rekordni broj potrošača odlučio se za onlajn kupovinu, a trgovci su to podsticali raznim onlajn popustima.Centri za kontrolu i prevenciju bolesti takođe su preporučili Amerikancima da kupuju putem interneta dan nakon Dana zahvalnosti.Na Crni petak, Adobe je otkrio da su potrošači u proseku potrošili 6,3 miliona dolara po minuti ili 27,50 dolara po osobi u proseku. Potrošnja na pametne telefone porasla je 25,3 odsto i dostigla je 3,6 milijardi dolara, što predstavlja 40 odsto ukupne potrošnje onlajn trgovine.To čini Crni petak 2020. godine drugim najvećim danom onlajn potrošnje u istoriji u SAD-a iza Sajber ponedeljka (Cyber Monday) prošle godine, rekao je Adobe. Sajber ponedeljak obeležava se danas i očekuje se da će postati najveći dan onlajn prodaje ikada, sa potrošnjom koja iznosi između 10,8 i 12,7 milijardi dolara, što bi predstavljalo rast od 15 do 35 odsto u odnosu na godinu ranije.

Fejsbuk vraća novac oglašivačima nakon pogrešne procene efektivnosti reklama

Društvena mreža Fejsbuk platiće nadoknadu određenim oglašivačima štetu koja je nastala na osnovu pogrešne procene efektivnosti reklama u protekilih godinu dana, prenosi CNBC. Kom...

Kutije Amazon

Amazon radnicima na „prvoj liniji fronta“ poklanja novac za praznike

Kompanija Amazon najavila je da će svojim radnicima u skladištima dati jednokratni bonus na platu, kao naknadu za rad tokom vrhunca praznične sezone, prenosi CNBC. Dejv Clark, viši potpredsedn...

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.