img
Broj 131, Jun 2026.
Broj 131, Jun 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Srbija jedna od četiri ekonomija regiona koje su dostigle pretpandemijski nivo

Srbija je jedna od četiri ekonomije iz regiona CIE koja je dostigla nivo realnog BDP-a iz perioda pre pandemije. Pored Srbije taj nivo su dostigle i Rumunija, Poljska i Mađarska. CIE predstavlja region od 8 zemalja koji čine Srbija, Hrvatska, Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija. Ovaj region će u narednom periodu biti potpmognut od strane Evropske Unije ne samo standardnim fondovima EU, već se nalazi i u planu oporavka EU „Next Generaton“. Pozitivni efekti plana će se osetiti od 2022. godine.Predviđa se da će biti zabeležen robustan ekonomski rast od 5,7% ove godine, nakon čega sledi još jedno snažno povećanje od 5% u 2022. godini.Poredeći drugi kvartal prošle i ove godine, primećuje se ovogodišnji porast koji je uglavnom bio baziran na oporavku potrošnje domaćinstava i investicija. Dok je neto izvoz zabeležio neujednačenije rezultate, čime se negativno odrazio na rast u određenim delovima CIE zbog oporavka uvoza na bazi potrošnje i investicija.Poljska i Srbija su jedine dve ekonomije CIE koje su se vratile na nivoe iz perioda pre pandemije virusa korona u pogledu potrošnje domaćinstava.EU je u julu ove godine usvojila niz predloga kojima će se omogućiti smanjenje neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55% do 2030. godine, u odnosu na nivoe iz 1990. godine.Sve je to sklopu u okviru ambicioznog plana da Evropa do 2050. godine postane prvi klimatski neutralan kontinent.Da li ce zelena revolucija trajno povecati inflaciju i aktuelne inflatorne rizike?Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, samom sektoru energetike ce globalno biti potrebno 5 milijardi američkih dolara investicija godišnje do kraja decenije kako bi se postigli ciljevi neto nulte emisije, što bi odgovaralo povecanju sa 2,5% BDP-a proteklih godina na 4,5% BDP-a do 2030. godine.Sa druge strane je Commerzbank procenila da će troškovi prelaska na zelenu ekonomiju za Nemačku u proseku iznositi 2-2,5% BDP-a godišnje, što ce potrošacke cene povecati za 2,5% do kraja decenije.Evropski sistem trgovine emisijama (ETS) predstavlja kamen temeljac zelene agende EU i ključni instrument za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. U okviru ETS sistema, zagađivači su obavezni da plate za svaku tonu generisanog ugljen-dioksida.Program trenutno obuhvata 10.000 postrojenja u sektoru proizvodnje i energetike, kao i avio-kompanije koje posluju u EU.Od početka 2018. godine, cena emisionih jedinica brzo je porasla sa nešto manje od 10 evra po toni na iznad 60 evra u avgustu 2021. godine.

Svet

EU kažnjava Poljsku jer odbija da zatvori rudnike uglja

Vlada Poljske saopštila je da će njen rudnik uglja Turov nastaviti sa radom, uprkos kazni koju joj je zbog nepoštovanja sudske odluke o njegovom zatvaranju izrekla Evropska komisija, preneo je Rojters. Poljska će zbog  nepoštovanja odluke plaćati po 500.000 evra za svaki radni dan rudnika Turovo koji se nalazi na granici sa Češkom.Kaznu je u ponedeljak izrekao Sud pravde Evropske unije sa sedištem u Luksemburgu. Potom je usledio i zahtev Češke, koja se sa Poljskom spori upravo zbog tog rudnika i koji, kako tvrde njeni predstavnici, nanosi štetu njenim građanima i životnoj sredinj.Rudnik Turov proizvodi lignit i mrki ugalj više od 100 godina, ali se nedavno proširio prema češkoj granici. Procenjuje se da bi kazna EU mogla da primora Poljsku da se sa Česima ipak dogovori.Dve strane su tokom juna inače krenule u pregovore o tehničkim problemima rudnika, saniranju i ograničenjnu štete na rekama, zaštiti od buke i smanjenju aerozagađenja.EU: Potrošnja uglja smanjena 64 odsto za 30 godinaBugarska do 2025-te menja ugalj čistijim energentimaU dve godine proizvodnja i potrošnja uglja u EU opala za trećinu Poljska vlada smatra da će kazna evropskog suda loše uticati na te pregovore jer nije zasnovana na činjenicama i naglašava da je sporni rudnik važan izvor radnih mesta i električne energije. Češka je zbog Turova podnela žalbu Evropskoj komisiji, tvrdeći da je Varšava prekršila zakon EU kada je rudniku produžila vek trajanja.Kada je zvanična Varšava odbila da zatvori rudnik, Prag je zatražio se Poljska kazni sa pet miliona evra, za svaki dan rada rudnika Turovo. Sud se sa kažnjavanjem složio, ali je kaznu znatno smanjio, na pola miliona evra za svaki dan rada.Češka je pozdravila kažnjavanje Poljske, ali je istakla da i dalje želi da se spor reši prijateljski. Poljska ipak smatra da je kažnjena zbog toga što nije zatvorila rudnik preko noći i što svoje građane nije ostavila bez radnih mesta i električne energije.Mnoge zemlje EU već neko vreme razmatraju zatvaranje rudnika uglja i eletrana koje ga koriste za dobijanje struje. Razlog tome je nova energetska politika čiji je cilj smanjenje emisije CO2 (ugljen-dioksida).Srbija je zbog toga u nezavidnoj poziciji jer većinu svoje električne energije dobija sagorevanjem uglja pa joj od strane EU preti opasnost od naplate uvoznih taksi, koje su namenjene zemljama sa visokom emisijom CO2.

Svet

Energetska kriza u Evropi najviše ugrožava najsiromašnije

Zabrinutost Evrope je sve veća, zbog sve manjih količina i sve više cena gasa i koja će znatno uticati porast inflacije. Veleprodajne cene gasa i električne energije rastu širom Evrope, s mogućnošću da dalje povećaju već velike račune za komunalije i uvećaju nevolje ljudima koji su finansijski pogođeni pandemijom korona virusa, ukazuje Asošiejted pres, a prenosi BIF.Još jedan od uzroka povećanja cena gasa, navodi  Ziro Hedž,  je i smanjenje proizvodnje električne energije iz snage vetra jer ovo leto u Evropi nije bilo tako vetrovito.S obzirom da je snabdevanje gasom iz Rusije i drugih regiona ograničeno, Evropa nije bila u stanju da napravi zalihe prirodnog gasa kako to inače radi tokom leta. Evropske zalihe gasa su neobično niske za ovo doba godine, iako smo na pragu zime.  Sa porastom cena prirodnog gasa, skočile su i cene električne energije. Kontinent koji je bio na čelu "Zelene revolucije", koja je indirektno odgovorna za kolaps u infrastrukturi fosilnih goriva, odlučila je da ignoriše sve ostalo i usredsredi se na Rusiju.U izveštaju Fajnenšel Tajmsa se navodi da je Međunarodna agencija za energetiku (IEA)  zatražila da Rusija pošalje više gasa u Evropu kako bi pomogla u ublažavanju energetske krize.Koristeći stranicu iz knjige Hilari Klinton, neki predstavnici u industriji optužili su Gasprom za monopol, ruskog državnog izvoznika za gasovod, da ograničava prodaju gasa u Evropi.Aleksej Miler, izvršni direktor Gazproma, rekao je da kompanija ispunjava obaveze snabdevanja i da je spremna da poveća proizvodnju ako bude potrebno, ali da bi cene zimus mogle dodatno da porastu zbog pozemnih objekata.Poziv IEA-a za dodatnim ruskim gasom usledio je kada je ruski predsednik rekao razmatra da dozvoli Rosnjeftu, ruskoj državnoj naftnoj kompaniji, da gasom snabdeva Evropu.

Svet

„Evergrande“ propustio rok za plaćanje kamate, tržišta u neizvesnosti

Prvi test za firmu Evergrande, koja je zapala u dužničku krizu, biće ove nedelje. Investitori će sa pažnjom posmatrati da li je kineski gigant nekretnina sposoban da plati kamate po osnovu obveznica ili ne. Firma bi u četvrtak trebalo da plati kamatu u vrednosti od 83 miliona dolara, prema podacima agencije S&P Global Ratings, piše CNBC.Drugo plaćanje kamate na sedmogodišnju obveznicu u američkim dolarima je sledeće srede."Ono što će se desiti u četvrtak biće značajan događaj za tržišta, na ovaj ili onaj način, možda i veći događaj od ishoda FOMC-a (Federal Open Market Committee) koji će biti samo nekoliko sati pre", rekao je Rej Atril iz Nacionalne banke Australije misleći na sastanak centralnih banaka SAD-a koji se sa pažnjom prati od strane investitora.Veliki broj analitičara ne očekuju da će kompanija Evergrande uspeti da izmiri svoje obaveze u četvrtak. Međutim, čak i da ne uspe, to neće odmah predstavljati neuspeh, osim ako ni u roku od 30 dana ne uspe da isplati obaveze. Šta je kompanija Evergrande i kako je zapala u krizu? Gigant nekretnina Evergrande postala je jedna od najvećih kineskih kompanija sa pozajmljenih više od 300 milijardi dolara, piše BBC. Prošle godine Peking je doneo nova pravila za kontrolu duga velikih investitora. Ove mere naterale su Evergrande da ponudi svoje nekretnine sa velikim popustima kako bi osigurali dalji priliv novca i nastavili sa poslovanjem. Sada se kompanija bori da isplati kamate na dugove.Ova nesigurnost dovela je do pada cena akcija Evergrandea za 85 odsto ove godine. Postoji više razloga zašto su problemi kompanije Evergrande ozbiljni: - veliki broj ljudi kupio je nekretnine od kompanije i pre nego što je izgradnja objekata uopšte počela. Ljudi su već uplatili depozite i izloženi su potencijalnom gubitku ukoliko dođe do kraha.- veliki broj kompanija sarađuje sa Evergrandeom. Firme koje se bave izgradnjom i dizajnom, ili dobavljači materijala su u riziku od velikih gubitaka, koji bi čak mogli da ih oteraju u bankrot- krah kompanije imao bi i potencijalni uticaj na kineski finansijski sistem."Finansijski krah bi imao dalekosežne posledice. Evergrande navodno duguje novac 171 banci u Kini  i 121 finansijskoj firmi",  rekao je Meti Bekink iz Ekonomist grupe za BBC. Ako Evergrande propadne, banke i drugi zajmodavci biće prinuđeni da pozajmljuju manje novca.Ovo bi moglo da dovede do kreditne krize, kada se kompanije bore da pozajmljuju novac po prihvatljivim kamatama.Kreditna kriza bi bila veoma loša vest za Kinu, jer kompanije koje ne mogu da uzimaju pozajmice teško rastu, i u nekim slučajevima su u nemogućnosti da nastave da rade.Takođe, propast Evergrandea mogla bi da uznemiri strane investitore koji će Kinu smatrati manje privlačnom za ulaganje.Potencijalna propast teško zadužene kompanije dovela je do predloga pojedinih analitičara da bi Peking mogao da "uskoči" i spasi Evergrande. "Umesto da rizikujemo da poremetimo lance snabdevanja i razbesnimo vlasnike nekretnina, mislimo da će Vlada verovatno pronaći način da osigura da osnovna delatnost ove kompanije opstane", rekao je Meti Bekink. Drugi i nisu toliko sigurni u ovo.U objavi na kineskoj aplikaciji i društvenoj mreži Vi čet (WeChat), uticajni kineski urednik Global tajmsa, novina koje su podržane od strane države, Hu Siđin (Hu Xijin) rekao je da Evergrande ne bi trebalo da se osnloni na to da će ga spasiti država, već bi kompanija trebalo da se spasi sama.Peking je ranije postavio cilj da će da obuzda korporativni dug. Ukoliko bi se Kina odlučila na ovako veliku  pomoć za Evergrande, to bi se smatralo lošim primerom. Kako je nastao Evergrande?Biznismen Hui Ka Jan osnovao je Evergrande, tada pod nazivom Hengda Group, 1996. godine u Guangdžou u južnoj Kini. Evergrande trenutno ima u vlasništvu 1300 projekata u više od 280 gradova širom Kine.Poslovi šire grupacije Evergrande se kreću od upravljanja bogatstvom, proizvodnje električnih automobila i proizvodnje hrane i pića. Poseduje i jedan od najvećih fudbalskih timova u zemlji - FC Gunagdžou. Hui Ka Jan ima lično bogatstvo od oko 10,6 milijardi dolara, prema Forbsu. 

Svet

Cena kafe na svetskom tržištu obara rekorde

Cene brazilske robusta kafe nastavile su da rastu ove nedelje na rekordno visokom nivou, piše Bloomberg. Razlog tome vremenske prilike u Brazilu, zemlji koja je najveći proizvođač kafe na svetu. Zalihe jeftinije vrste kafe robusta, koja se široko koriste za instant kafe, rasprodata su u Brazilu. Nakon suše i mraza uništeni su i usevi vrhunske sorte arabica koju koriste lanci kafića poput Starbaks. Lokalne pržionice se trenutno utrkuju u razmeni robuste i svakog dana dižu cene.Cene brazilske robusta Espirito Santo ove godine udvostručila se i sa 365 brazilskih reala (oko 57 evra) ta vreću od 60 kilograma popela se na 769 reala (oko 123 evra za istu količinu). Na to su iticale vremenske prilike u Brazilu kada su tokom jula i avgusta delove te zemlje u kojima se gaji kafa pogodili jako zahlađenje i desetkovalo ovogodišnji rod. Kasnije su usledile i velike suše.U kompaniji Friedberg Mercantile Group tvrde kako je više od polovine useva ubrano pre prvog mraza, ali da je izgubljen i veliki deo plodova koji je ostao neobran.Očekivano poskupljenje kafeOd danas veće akcize na gorivo, duvan, kafu i alkoholKorona-kriza nije poštedela ni tržište kafe Ranijih godina američki uvoznici bi brzo dopremali zalihe kafe iz Vijetnama, njenog drugog po veličini proizvođača u svetu. Međutim, ove godine javio se problem zbog ograničenja izazvanih pandemijom korona virusa, nedostatkom brodskih kontejnera, velikih troškova transporta, kao i zagušenja u brodskim lukama.Navodi se i da su američki uvoznici poput Starbucks-a zaštićeni ugovorima od velike promene u cenama. Ipak, neki već navode kako će se promene odraziti na njihovo poslovanje."Kako smo ušli u fiskalnu godinu, očekivali smo srednju jednocifrenu inflaciju troškova kao procenat naše ukupne cene prodate robe", rekao je finansijski direktor JM Smuckera Tucker Marshall. "Sada vidimo visoku jednocifrenu inflaciju troškova."Ranije ove godine upozorili smo da jeftine kafe više nema i da će uslediti globalni deficit te robe. Situacija na tržištu je takva da je poskupeo čak i jefitni pasulj.

Svet

Budimpešta dobila spomenik posvećen tvorcu bitkoina

U parku Grafisoft (Graphisoft) na obali Dunava, gde se nalazi i poslovno središte glavnog grada Mađarske otkriven je spomenik aninomnom tvrocu kriptovalute bitkoin Satošiju Nakamotu, preneo je portal Bug.hr. Inicijatori akcije su na taj način želeli da mu se zahvale na finansijskom suverenitetu koji je kako naglašavaju obezbedio ljudima.Reč je o bisti koja slavi "neznanog junaka" koji je 2009. godine pod pseudonimom Satoshi Nakamoto objavio prvi whitepaper, odnosno tehničku dokumentaciju bitkoina. Samim tim u kriptozajednici Satoshi se smatra pokretačem celog ekosistema koji se zasniva na blokčejnu (blockchain).Mađarima je to bilo dovoljno da mu, prvi u svetu, podignu spomenik. Pokretač projekta Andras Grfi (Győrfi), ujedno i urednik internet portala sa vestima iz kriptosveta Kripto Akademia."Ko god da su on ili ona bili, bitkoin danas stvara vrednost, a to pogotovo čini tehnologija blockčejn. Satoši Nakamoto stvorio je nezavisnu valutu oslobođenu posrednika koja je ljudima pružila finansijski suverenitet. Podigli smo ovaj kip kako bismo se podsetili da je hrabrost vrlina. Moramo nastaviti da sanjamo o velikim stvarima", rekao je Grfi.Kineski rudari kriptovaluta traže novi domBritanija zabranila najveću onlajn berzu kriptovalutaŠest najpopularnijih kriptovaluta Satošijeva bista je zlatne boje i prikazuje stereotipnog hakera sa kapuljačom. Umesto lica statua ima bezizražajni generički lik, ističući anonimnost tvorca bitkoina.Autori biste kažu da su statui namerno dali lice u obliku ogledala, kako bi prolaznici u njemu mogli da vide svoj draz i dobiju osećaj "da smo svi mi Satoši".U istom se parku u Budimpešti već nalaze spomenici Steveu Džobsu osnivaču kompanije Epl (Apple) i Rubikovoj kocki. U blizini je predstavništvo Majkrosofta Microsofta i brojnih mađarskih startapa.

Svet

Raste cena struje u Evropi, države dele pomoć za plaćanje računa

Očekuje se da će domaćinstva širom Europe naredne zime dobijati mnogo veće račune za struju zbog globalnog rasta njene cene i cene gasa, piše Poslovni.hr. Neke zemlje poput Francuske su već peduzele korake kako bi građanima dodelom besplatnih vaučera pomogle u plaćanju tih troškova.Francuska vlada planira jednokratno isplatiti po 100 evra za 5,8 miliona domaćinstva koja primaju vaučere za energiju kako bi im olakšala plaćanje većih računa za struju. Isplata tih sredstva očekuje se tokom decembra.Cene struje i gasa na globalnom nivou nastavljaju da rastu, pa su udruženja za zaštitu potrošača upozorila da bi tomoglo da znači "energetsko siromaštvo" za najranjivije socijalne kategorije u Evropi.Cene struje rastu u posljednje vrijeme u mnogim zemljama zbog pojačane tražnje za prirodnim gasom, ali i zbog skupljih dozvola za emisiju štetnih gasova.Analiza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snageŠta sve plaćamo na računima za struju, a nema veze sa njenom potrošnjom?Čija su brojila: Udruženja potrošača protiv EPS Distribucije Proteklih nedelja cene struje su dostigle rekordnih 154,16 evra po MWh (megavat času), prema podacima španskog tržišnog operatera OMIE. Zbog toga je Vlada Španije usvojila paket kriznih mera kako bi obuzdala visoke cene struje i gasa, najavljujući ograničenje poskupljenja plina i zarade elektroenergetskih kompanija.Neprihvatljivo je da elektro-energetske kopanije profitiraju na višim cenama električne energije, izjavio je premijer španske vlade Pedro Sančez:"Oduzimaćemo ekstradobit energetskim kompanijama i preusmerićemo je potrošačima”, rekao je Sančez i dodao da će se posebna naknada za struju smanjiti sa 5,1 na 0,5 odsto.Zvanični Madrid očekuje da će ograničenjem zarade proizvođačima struje iz obnovljivih izvora tokom naglog rasta cena struje građanima u idućih šest meseci preusmeriti oko 2,6 milijardi evra.Što se tiče Srbije, potrošačka udruženja često naglašavaju da građani na računima za struju polovinu troškova, pa čak i više plaćaju za stavke koje nemaju nikakve veze sa njenom potrošnjom.

Svet

Grupe sa Balkana sve aktivnije u dopremanju kokaina iz Latinske Amerike

Trgovci drogom iz zemalja Zapadnog Balkana sve su aktivniji u nabavci velikih količina kokaina u Latinskoj Americi. Aktivnost ovih grupa u Latinskoj Americi nije skroz novi fenomen, ali se njihov domet i značaj na ovoj teritoriji proširio i svrstao ih među "glavne igrače", navodi se u izveštaju koji je objavio Europol. Povećana fragmentacija kriminalog miljea u Kolumbiji podstakla je stvaranje novih saveza među kriminalnim grupama i stvorila nove šanse za kriminalne organizacije iz Evrope da uspostave nove kontakte sa dobavljačima kokaina iz Južne Amerike.Neke od ovih grupa, posebno one iz Albanije i sa Zapadnog Balkana postale su posebno istaknute u nabavci velikih količina kokaina direktno na izvoru, bez posrednika. Kako bi olakšale svoje "poslovanje", ove grupe imaju stalne stanovnike u Latinskom Americi, bilo u zemljama proizvodnje, bilo u zemljama koje se koriste kao glavan tranzitne tačke za drogu na putu ka Evropi. U julu 2016. godine u Peruu je uhapšen srpski državljanin, sa sedištem u Argentini, koji je navodno bio poveezan sa Grupom Amerika. On je iz Argentine navodno orkestrirao trgovinu velikim količinama kokaina u Holandiju i Španiju. Postoji mogućnost da je u Peruu pokušao da uspostavi veze sa trgovcima drogom u luci Kalao. Ranije su organizacije sastavljene od državljana zemalja Balkana, kao što su Hrvatska i Srbija, prvenstveno bile prisutne u zemljama iz kojih je kokain polazio za Evropu, kao što su Argentina, Urugvaj i Brazil. Sve više organizacije iz balkanskih država prisutne su i u zemljama proizvodnje kokaina, pre svega u Peruu, gde mogu da se povežu sa lokalnim kriminalnim grupama koje direknto kontrolišu proizvodnju kokaina. Rastući uticaj kriminalnih mreža koje su poreklom sa Zapadnog Balkana potvrđuju i inofrmacije o uhapšenima, koje se prikupljene od slučaja do slučaja. Informacije ukazuju da iako državljani nekih od zemalja u regiona ne čine veliki broj uhapšenih, one imaju tendenciju da budu uključene u trgovinu većih razmera. 

Svet

Gde ulagati u 2021. godini?

Prethodnih godinu i po dana svedoci smo brojnih promena na globalnom tržištu. Pandemija je uticala ne samo na lični život svakog od nas, već i na brojne industrije. Kompanije koje nisu umele da se adaptiraju na nove uslove su otišle u stečaj, dok su one agilnije višestruko profitirale u izmenjenim okolnostima.Građani suočeni sa finansijskom krizom gube poverenje u vlade svojih zemalja koje nisu uspele da se izbore sa pandemijom na odgovarajući način. Smanjuje se poverenje u banke i državne penzione fondove, a raste interesovanje za druge oblike ulaganja novca. Kako su podsticaji za štednju i kamatne stope izuzetno mali ili čak nepostojeći, mnogi se okreću ulaganju ušteđevine u profitabilnije poduhvate. Najpopularniji među njima su pasivni prihodi, koji ne oduzimaju dragoceno vreme vlasnicima kapitala. Trendovi koji su obeležili ovu, a verujemo da će i naredne godine su investiranje u kriptovalute, plemenite metale i akcije.KriptovaluteKriptovalute su uvele pravu revoluciju u finansijski svet, kao jedina valuta koja postoji isključivo u digitalnom obliku i omogućava vlasniku iste da plaća putem Interneta bez posredstva banke. Takođe su veoma značajne kao investicija, jer im je vrednost značajno porasla tokom prethodnih nekoliko godina. Oni koji se prvi put susreću sa kriptovalutama često su zbunjeni i preplavljeni informacijama o hiljadama različitih valuta, kao što su Bitcoin, Ethereum, Dogecoin, Tether, Cardano, Solana ili Polkadot. Najpoznatiji među njima je svakako Bitcoin, prva kriptovaluta kreirana 2009. godine koristeći blockchain tehnologiju. Procenjena tržišna vrednost ove valute je preko 856 milijardi dolara, pa ne čudi podatak da većina ljudi odlučuje da kupi Bitcoin umesto drugih kriptovaluta jer veruje da će se tendencija rasta nastaviti i u budućnosti. Iako njegova vrednost fluktuira tokom meseca i dalje je daleko najvrednija kriptovaluta na svetu. Vrednost samo jednog novčića na današnji dan iznosi preko 46 hiljada američkih dolara. Blockchain tehnologija koju koristi omogućava anonimne i direktne transakcije, pritom vodeći računa o bezbednosti.Plemeniti metaliU vreme ekonomskih previranja i finansijskih kriza, cena plemenitih metala poput zlata, srebra i platine raste. Prethodnu godinu obeležio je rast cene zlata od 24%, što je ujedno i najveći godišnji rast od 2010. godine. Iako je cena zlata u blagom padu otkako su Američke Federalne rezerve najavile pooštravanje monetarne polike i dalje je drastično veća nego pre dve godine. Na rast cene zlata uticao je porast tražnje, ali i opravdan strah od inflacije koja bi mogla da nastupi nakon pandemije. Pored zlata, primetan je porast cena srebra i platine, što se objašnjava oporavkom mnogih industrijskih grana, ali i problemima sa isporukom, što ih čini teže dostupnim. Najavljena ulaganja u zelenu energiju u SAD će takođe uticati na rast tražnje za srebrom u godinama koje slede. Cene platine i paladijuma u uskoj su vezi sa industrijskom aktivnošću, jer se koriste prvenstveno u industriji automobila i električnih uređaja. Samim tim, teže je proceniti kretanje njihovih cena u narednom periodu.AkcijeBerza je pretrpela korenite promene otkako je počela pandemija. Stagnacija privredne delatnosti, udružena sa pesimističnim prognozama uticala je na drastičan pad cene akcija u mnogim industrijama, na čelu sa ugostiteljstvom, hotelijerstvom, avionskim transportom, industrijama zabave, događaja i sporta. Nakon početnog šoka u martu prošle godine, neke od navedenih delatnosti zabeležile su rast cene akcija, ali ne do nivoa na kojem su se nalazile pre. Sa druge strane, globalna zdravstvena kriza uticala je na procvat drugih industrija, poput dostave hrane, on-line kupovine, kurseva, fitnes opreme i društvenih igara. Uzimajući navedene trendove u obzir, možemo primetiti dve strategije ulaganja na berzi – kratkoročnu i dugoročnu. Neki su uložili u akcije restorana, hotela, avionskih kompanija i zabavnih parkova dok je njihova vrednost bila značajno niža kako bi je prodali čim dostigne pređašnji nivo. Drugi su odabrali ulaganje na dugi rok, u industrije koje će nastaviti da rastu i nakon pandemije, kao što je npr. on-line kupovina. Prilikom odabira akcija potrebno je istražiti ne samo tekuća makroekonomska kretanja, već i novonastale navike potrošača kako biste imali potpuniju sliku o budućim trendovima.Svaki od navedenih oblika investiranja nosi sa sobom specifične prednosti i mane, te je na vama da procenite koliko ste spremni da rizikujete da biste ostvarili novčanu dobit. Pre bilo koje investicije savetuje se da prikupite što više informacija i iskustava, kao i da konsultujete stručno lice u oblasti finansijskog savetovanja.

Svet

Svetska banka ukida Duing biznis listu zbog mahinacija sa rangiranjem

Svetska banka obustaviće objavljivanje Duing biznis liste zbog otkrivenih nepravilnosti, objavilo je rukovodstvo ove institucije.Svetska banka ostaje čvrsto posvećena unapređivanju uloge privatnog sektora u razvoju i pružanju podrške vladama u kreiranju regulatornog okruženja koje to podržava, dodaje se u saopštenju."Ubuduće ćemo raditi na novom pristupu proceni poslovne i investicione klime", piše u saopštenju.Kristina Georgieva, generalna direktora MMF-a, koja je istragom Svetske banke optužena da je učestvovala u veštačkom poboljšanju ranga Kine na listi, demantovala je ove navode, prenosi Fajnenšl Tajms.Optužbe se odnose na period dok je Georgieva bila izvršna direktorka Svetske banke. U izveštaju koji je izradila američka advokatska kancelarija Wilmer Hale za potrebe odbora direktora Svetske banke, navodi se da je Georgieva i njen najbliži saradnik vršili direktne pritiske kako bi se izmenili podaci koji se tiču Kine, u cilju poboljšanju pozicije na Duing biznis listi. Ti pritisci su se dešavali u trenutku kada je banka pokušavala da poveća svoj kapital gde je Kina trebalo najviše da doprinese, za šta se Georgieva zalagala.Revizija je utvrdila da su napori Georgieve imale ključnu ulogu u promeni kineskih podataka.Predmet revizije bili su i podaci za Azerbejdžan, Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju.

Svet

Italija prva uvodi obavezne „kovid propusnice“ za sve zaposlene

Italijanska vlada je usvojila neke od najrigoroznijih anti-kovid mera na svetu, tako što je uvela obavezu za sve zaposlene da obezbede dokaz o vakcinaciji, negativnom testu ili nedavno preležanom virusu, piše Rojters.Nova pravila stupaju na snagu 15. oktobra.Fajzer vakcina dobila potpuno odobrenje u SAD, korak bliže uslovnoj vakcinacijiSvaki radnik koji ne dostavi važeće zdravstveno uvereneje biće suspendovan bez plate, ali ne može da bude otpušten, rekli su zvaničnici italijanske vlade novinarima nakon usvajanja mera.Ljudi koji zanemare uredbu i dođu na posao bez obzira na to suočiće se sa novčanom kaznom od 600 do 1.500 evra. Sankcija za poslodavce biće 400-1000 evra.Neke od država Evropske unije su uvele obaveznu vakcinaciju za zdravstvene radnike, ali nijedna od njih nije uvela tzv. "zelenu propusnicu" (Green Pass) za sve zaposlene. Na taj način, Italija je postala test za ceo kontinet, ocenjuje Rojters.Propusnica je prvobitno zamišljena da olakša putovanja po Evropii, ali je Italija takođe bila među grupom zemalja koje su brzo postavile uslov za ulazak u muzeje, teretane i restorane u zatvorenom prostoru.Može li Sud u Stazburu da propiše obaveznu vakcinaciju?Poslednjih nedelja u celoj Italiji je bilo povremenih protesta protiv sve većeg pritiska da se građni vakcinipu, ali su većina političkih partija, kao i glavna unija poslodavaca, podržale obaveznu vakcinaciju za zaposlene jer se nadaju da bi to moglo da spreči nov zatvaranja. Sindikalni lideri traže da se radnicima koji odbiju da se vakcinišu pruži mogućnost besplatnog testiranja, što bi im omogućilo da ostanu na poslu.Vlada je ovaj zahtev odbila, ali je rekla da će testiranje za potrebe posla biti 15 evra, što je značajno ispod trenutne cene.Fabrika vakcina u Zemun polju, grade se i pristupne saobraćajniceItalija beleži najveći broj smrtnih slučajeva, čiji je uzrok kovid-19, u Evropi, a ispred nje je jedino Ujedinjeno Kraljevstvo.Oko 74 odsto stanovništva Italije je primilo makar jednu dozu vakcine, a 68 odsto građana je potpuno vakcinisano.Italijanska zdravstvena fondacija "Gimbe" je u svoj izveštaju objavila da je većina zaraženih koji su na bolničkom lečenmju nevakcinisana. Izveštaj pokazuje da je vakcinacija uticala da se broj smrtnih ishoda smanji za 96,3 odsto, hospitalizacija za 93,4 odsto, a potreba za lečenjem na intezivnoj nezi za 95,7 odsto.

Svet

Da li će Severni tok 2 oboriti cenu gasa u Evropi?

Zvanični Kremlj saopštio je da bi brzo puštanje u rad gasovoda Severni tok 2 ublažilo strah od nestašice prirodnog gasa u Evropi naredne zime, preneo je Fajnenšl tajms. Očekuje se i da se njegovim puštanjem u rad značajno izbalansiraju cene gasa koje su od početka godine četiri puta veće.U Moskvi naglašavaju da tome prethodi uslov da Nemačka brzo odobri rad gasovoda. Ipak, to bi moglo da potraje nekoliko meseci. Severni tok 2 ide preko Baltičkog mora do Nemačke i predstavljao bi alternativa gasovodu koji ruski gas u Evropu dovodi preko Ukrajine.Rusija je prošle nedelje saopštila da je gasovod dugačak 1.230 kilometara završen, uprkos višegodišnjem protivljenju Sjedinjenih Američkih Država i mnogih istočnoevropskih zemalja. Nemački regulatori moraju odobriti rad gasovoda, što bi moglo potrajati nekoliko meseci.Ukrajina je optužila Rusiju da pokušava da uceni Evropu odobravanjem Severnog toka 2, pogotovu imajući u vidu male zalihe gasa u skladištima.Nemačka i SAD postigle dogovor o Severnom toku 2Nemačka u izgradnji Severnog toka 2 ne mari za američku politikuZavršen Severni tok 2 Ruska državna kompanija Gazprom je prema svojim kupcima u Evropi ispunio je do sada ispunila sve dugoročne obaveze, ali nije isporučivala dodatne količine preko Ukrajine i u više navrata odbila je da proda dodatne količine na aukcijama.Na cene prirodnog gasa uticala je i tražnja u Aziji i Latinskoj Americi, dok je evropska proizvodnja opala usled održavanja odloženog prošle godine zbog pandemije koronavirusa. Ako počne da radi, Severni tok 2 moći će da šalje 55 milijardi kubika gasa u Evropu svake godine i udvostručiće izvozne kapacitete Rusije.Gasprom je nagovestio da će količine koje će ići u Evropu ostati na približno istom nivou, kao i da je snabdevanje gasom na ruskom tržištu povećano za 14,8 odsto. Zemlje u jugoistočnoj Evropi, uključujući Tursku, Rumuniju, Srbiju i Bugarsku, poslednjih godina su zabeležile porast u potrošnji nakon puštanja u rad gasovoda Turski tok.

Svet

Teslin auto salon uskoro i u Zagrebu

Američki milijarder i vlasnik kompanije Tesla Ilon Mask uskoro će svoj prodajni salon otvoriti i u Zagrebu, prenosi Jutarnji list. Tesla Motors je prošle godine več otvorio prvi pop-up store, odnosno izložbeni salon, u zagrebačkom trgovačkom centru Avenue Mall.Američka kompanija o tome zasad nije objavila nikakve informacije, ali u salonskom prostoru u sklopu nekad najvišeg nebodera u Zagrebu užurbano se radi. Na toj lokaciji se nalaze i dve nove Tesline punionice i njegov poster."Tačno je da Tesla Motors planira da otvori prvu trgovinu u Hrvatskoj i to u Zagrepčanci u Zagrebu. Poster je već na zidu, ispred su postavljena dva punjača, radovi na unutrašnjem uređenju su u punom jeku i po svemu sudeći prva trgovina Tesle u Hrvatskoj mogla bi biti otvorena krajem septembra, odnosno početkom oktobra", kaže vlasnik prvog Tesla vozila u Hrvatskoj Saša Cvetojević.On objašnjava da da će u Zagrebu otvoriti prodajni salon kakav kompanija ima i u drugim državama. Navodi da kompanija ne objavljuje podatke o svojoj prodaji na lokalnom tržištu. Izuzetak je bio jun mesec kada je Tesla objavila da je u Hrvatskoj prodala 111 svojih vozila.Tesla: Prošle godine prodato pola miliona električnih automobilaTesla automobil ponovo će moći da se kupi bitkoinomBroj letova sa "Nikole Tesle" sve bliži pretpandemijskom nivou "Poznato je da je prodaja u vreme subvencionisanja bila jako dobra. Električna vozila se izvan sezone subvencija slabije prodaju pa je tako i sa Teslom", kaže Cvetojević.Pre novembra 2020, kad je Tesla Motors otvorio pop-up store u Zagrebu, najbliže prodajno mesto Tesla je imala u Ljubljani. Do sada su u Zagrebu mogla da se kupe tri modela: Model 3, X i S.Od oglašenih radnih mesta, Tesla Motors lani je tražio Sales & Delivery Managera i Tesla Advisora. Novih oglasa za radna mesta u Hrvatskoj za sada nema.Cvetojević ističe da Tesla Motors u Hrvatskoj planira da izgradi kompletnu infrastrukturu koju ima i u drugim državama.  Što se tiče punjača, za elektro vozila, Tesla ima dve vrste, brze superpunjače i klasične AC destinacijske punjače.Hotelima, trgovačkim centrima, Tesla na primer nudi besplatnu instalaciju destinacijskih punjača.

Svet

Četiri petine programera u EU su muškarci

Od 2,3 miliona ljudi u Evropskoj uniji koji rade u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija i koji su obrazovani za taj sektor, 83 odsto su muškarci. Letonija od svih zemalja EU ima najveći udeo muškaraca u ukupnom broju zaposlenih sa obrazovanjem za IKT( 94 odsto).Sledeća je Slovenija, sa 90 odsto muškaraca, Belgija i Češka sa 89 odsto,  i Poljska sa 88 odsto muškaraca u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija. Koliko države EU troše na vojsku?Sa druge strane, žene su činile više od četvrtine zaposlenih sa IKT obrazovanjem u Danskoj (33 odsto), Grčkoj (31 odsto), Kipru (28 odsto), Bugarskoj (27 odsto, niska pouzdanost) i Rumuniji (27 odsto).Ko Evropsku uniju snabdeva sladoledom?U 2020. godini 66 odsto zaposlenih u informaciono-komunikacionim tehnlogijama bili su između 15 i 34 godina, a 34 odsto njih između 35 i 74 godine.

Svet

Evropski parlament odobrio novi IPA fond od 14 milijardi evra

Evropski parlament usvojio je novi Instrument za predpristupnu pomoć (IPA III) za period 2021-2027 sa kojim će finansijski podržati zemlje kandidate i potencijalne kandidate sa ukupno 14 milijardi evra.IPA III neće imatu unapred definisane alokacije po državama, već će resursi biti dodeljivani strateški i na osnovu učinka i fokusiraće se na vladavinu prava, poštovanje fundamentalnih vrednosti, jačanje demokratije i reformu javne uprave. Sredstva iz novog programa su namenjena za ključne političke, institucionalne, socojalne i ekonomske reforme. Biće usmerena i na održivi ekonomski oporavak, snabdevanje energijom, transport, životnu sredinu i klimatske promene, digitalnu transformaciju.Novim instrument će podžati implementaciju Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan, a cilj je da se podstakne dugoročni oporavak regiona, podrži zelena i digitalna tranzicija, podstakne regionalna integracija i približavanje zemalja Evropskoj uniji. 

Svet

Xiaomi predstavio nove modele telefona

Jedan od vodećh kineskih proizvođača pametnih telefona Xiaomi predstavio je nove uređaje za prodaju na globalnom tržištu nekoliko nedelja nakon premijere u matičnoj zemlji, preneo je SEEbiz. Prezentacija je bila prilagođena vremenskim zonama Sjedinjenih Država gde se, barem za sad, ne prodaju telefoni tog proizvođača.Uređaji koji su predstavljeni su Xiaomi 11T i Xiaomi 11T Pro. Oni kao i većina Xiaomijevih vodećih modela, u prvi kadar stavljaju naprednu kameru koncentrisanu na video uređivanje.Oba uređaja dolaze sa trostrukim setom kamera koji širokougaono sočivo rezolucije 108 MP, 2x telemakro sočivom kao i ultraširokom sočivom od 120 stepeni. Oba uređaja imaju 6.67-inčne AMOLED prikaze, kao i brzinu osveženja do 120 Hz.Glavna razlika među modelima temelji se na procesoru, brzini punjenja i zvučnicima koji u slučaju skupljeg uređaja podržavaju zvuk Dolby Atmos.Što se procesora tiče u jeftiniji model Xiaomi 11T stavljen MediaTek Dimensity 1200, 6-nanometarski čip sa četiri jezgra Cortex-A78 i četiri jezgra Cortex-A55. Xiaomi 11T Pro umesto toga koristi Snapdragon 888.Xiaomi prestigao Apple u prodaji pametnih telefonaXiaomi postigao rekordne prihodeXiaomi ulazi na tržište elektičnih vozila Skuplji model s baterijom od 5000 mAh podržava 120 Xiaomi HyperCharge (punjenje snage do 120 W), dok je startni model ograničen na 67 W. Xiaomi HyperCharge podržavaće sve Xiaomijeve prenosne uređaje, uključujući i laptopove.Inače, 6.55-inčni Xiaomi 11 Lite 5G NE biće dostupan u verzijama od 8 GB RAM memorije i 128 GB ili 8 GB RAM i 256 GB.Xiaomi 11T imaće početnu cenu od 499 evra, Xiaomi 11T Pro u startnoj će verziji koštati 699 evra, dok će Xiaomi 11 Lite 5G NE koštati 369 evra.Xiaomi je predstavio i tablet Xiaomi Pad 5, 11-inčni uređaj opremljen Qualcomm Snapdragonom 860. Reč je o uređaju koji dolazi sa 11 inčnim ekranom od 120 Hz, podrškom za magnetnu digitalnu olovku, baterijom od 8720 mAh. Imaće četiri zvučnika i dizajnm koji je pozajmljen od iPada Air. Taj tablet će koštati 349 evra.

Svet

UNESCO proglasio rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav

Rezervat biosfere, koji se proteže kroz Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju, odnosno zemlje kroz koje protiču Dunav, Drava i Mura i službeno je postao najveće zaštićeno rečno područje u Evropi, saopštio je Svetski fond za prirodu (WWF). Novo zaštićeno područje se prostire na površini od oko milion hektara i 700 kilometara rečnog toka.Kako se dodaje u saopštenju, to područje predstavlja međunarodni primer sinergije zaštite prirode, klimatske otpornosti i održivog razvoja. WWF ističe da je zbog jedinstvenih staništa i brojnih retkih vrsta, rezervat biosfere poznat i kao Evropski Amazon."Ovo je i važan doprinos implementaciji Strategije EU-a za zaštitu biodiverziteta, čiji je cilj da se do 2030. godine obnovi 25.000 km reka i zaštiti 30 odsto kopna EU. To je samo još jedna potvrda mandata svih pet zemalja da zajednički krenu sa obnovom i zaštitom predela Mure, Drave i Dunava", rekla je direktorka WWF Adrije Nataša Kalauz.Prema njenim rečima, to je značajan korak napred u očuvanju prirodnog i kulturnog blaga regiona i snažan primer ujedinjenja zemalja sa zajedničkim ciljem očuvanja prirode.Iako ideja o petodržavnom UNESCO rezervatu biosfere Mura-Drava-Dunav datira još iz vremena pred kraj 20. veka kraja prošlog veka, rad institucija na njegovom uspostavljanju, kako se podseća u saopštenju, službeno je započeo 2011. godine.Novi rezervat biosfere kako se podseća obiluje retkim staništima poput velikih poplavnih šuma, peščanih i šljunčanih sprudova, strmih obala, rukavaca i mrtvaja. Ona su i dom najveće populacije orla belorepana u Evropi i gnezdilište mnogih ugroženih vrsta ptica poput bregunica, male čigre i crne rode, staništa dabra i vidre i riba poput kečige.Brojne biljne i životinjske vrste kako se naglašava zavise od Mure, Drave i Dunava, ali i gotovo milion ljudi čije su živote te reke oblikovale.Netaknuta plavna područja čuvaju naselja od poplava, reke nam daju pitku vodu, plodno zemljište, ublažavaju posledice klimatske krize, a isto su tako zone rekreacije i inspiracije i mogu biti pokretač održivog razvoja, naglašavaju predstavnici WWF-a.Ugrožavanje stočarstva na Pešteru narušava ceo ekosistemZbog zaštite beloglavih supova predlaže se zabrana letova kanjonom UvcaZasavica pod zaštitom države kao prirodno dobro od izuzetnog značaja BEZ KOPANJA PO REČNOM KORITU"U vreme klimatske krize i velikog izumiranja vrsta, zaštita prirode postaje pitanje preživljavanja. Proglašenje rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav važan je korak prema zelenoj i održivoj budućnosti u kojoj nema više prostora za negativne prakse poput novih projekata izgradnje hidroelektrana, nepotrebne regulacije reka ili vađenja sedimenta", dodala je Kalauz.Kako se ističe, vrednost zaštite ovog područja prepoznala je i EU. Ona je kroz svoje programe podrške sufinansirala projekte u vrednosti većoj od 20 miliona evra, a koji doprinose zaštiti prirode i razvoju ovog područja."Pred nama je puno posla, neophodna je veća predanost ključnih donosioca odluka, kao i privrednika sa ciljem podsticanja održivog razvoja Evropskog Amazona, kako on ne bi ostao samo 'park na papiru'. Očekujemo nastavak dobre saradnje, rezervat biosfere u kojem se priroda istinski obnavlja, podstiče inovacija i u kojem su lokalne zajednici pokretači promena", zaključio je projektni saradnik u WWF Adriji Nikola Matović.

Svet

Vlasnik Frikoma: Gajićemo morske plodove u laboratoriji

Britanska korporacija Nomad foods koja je vlasnik Frikoma i kompanije Ledo najavila je da će kroz saradnju sa američkom kompanijom BlueNalu razvijati proizvodnju morskih plodova iz laboratorijskih ćelija, objavila je novinska agencija Rojters.Nomad foods koji je i najveći evropski proizvođač smrznute hrane najavljuje da je njen cilj komercijalizacija laboratorijski odgojenih morskih plodova.Razlog za to je kako se dodaje da se zadovolji rastuća tražnja, ali i brojna nastojanja da se očuva dugoročna održivost prirodnih staništa ribe.Nomad foods i BlueNalu će sarađivati na istraživanju tržišta i uvidima u navike potrošača. Nastojaće i da procene šta je potrebno za dobijanje odobrenja od nadležnih regulatornih tela za njihove proizvode, kao i da će istražiti nove poslovne i proizvodne mogućnosti za evropsko tržište.Evropa je najveći uvoznik morskih plodova u svijetu, navodi se u izveštaju Evropske unije o takozvanoj "plavoj ekonomiji".Nomad Foods započeo je ulazak i na tržište naše regije akvizicijom Poslovne grupe zamrznute hrane od Fortenova grupe za 615 miliona evra. U grupi su Ledo plus, Ledo Čitluk i Frikom i još nekoliko manjih povezanih preduzeća.Britansko-američka kompanija kupuje Ledo za 600 miliona evra?Fortenova nastavlja pregovore o prodaji FrikomaFrikom dobio novog vlasnika

Svet

Danska „uvezla“ političare iz BiH

Na izborima za regionalne i komunalne organe u Danskoj koji treba da se održe 16. novembra učestvuje rekordan broj kandidata, čak 15 koji su poreklom iz Bosne i Hercegovine, objavio je BH Glas. Ljudi poreklom iz BiH nalaze se na listama Liberalnih radikala, Socijaldemokratske partije, Konzervativne narodne partije, Danske liberalne partije, Partija "Danmark za sve ljude", Socijalističke narodne partije, Kraljevina Danska je po svome ustavnom uređenjem ustavna monarhija a vrhovni suveren danske državne zajednice (uključujući i Farska ostrva i Grenland sa visokim stepenom autonomije) formalno je danska Kraljevska kuća na čelu sa danskom Kraljicom Margaretom 2.Ipak, uloga danskog monarha je ceremonijalnog karaktera i sva zakonodavna vlast je u danskom državnom parlamentu, dok danska vlada, regioni i komune sprovode u praksu i zakonodavne odluke iz državnog parlamenta.Danski regioni imaju odgovornost za trenutno vrlo aktuelnu zdravstvenu oblast, regionalni razvoj, međugranična pitanja, klimu i ekologiju, kao i za saradnju danskih gimnazija i kultulne projekte na regionalnom nivou. Danske komune donose odluke koje se tiču školstva, gradskog razvoja i kulture, socijalnih pitanja, njege starijih osoba, rada udruženja.Građani Bosne i Hercegovine sa stalnim boravkom u Danskoj već godinama i kao birači i kao kandidati uzimaju učešća na ovim izborima sa veoma visokim demokratskim standardima. Lokalni i regionalni politički predstavnici biraju se na period od četiri godine.BiH ima uslove za "Open Balkan", ali ne i voljuEnergetska zajednica uvela sankcije Bosni i HercegoviniU BiH najavljeno ukidanje šalterskog plaćanja struje BH Glas napominje da je broj političkih kandidata na izborima u Danskoj rekordan po broju ljudi koji BiH smatraj matičnom državom, kao i da je to jedna od njihovih glavnih odlika. Oni će se od 14. septembra od 17 do19.30 sati u živom programu "BH Radija – Odense" svakog utorka do održavanja izbora 16. novembra direktno predstavljati.Politički kandidati poreklom iz BiH upravo su kandidati za lokalnu upravu u danskim komunama.Edin Hajder (Socijaldemokratska partija, Mariagerfjord Kommune, rodom iz Šipova), Kenan Bajrić (Liberalni radikali, Lolland Kommune, rodom iz Goražda), Almina Nikontović (Socijaldemokratska partija, Frederikshavn, rodom iz Trebinja), Miralem Garagić (Socijaldemokratska partija, Slagelse, rodom iz Rašljeva), Mirela Tanović (Konzervativna narodna partija, Kolding, rodom iz Mostara), Azra Hasanbegović (Socijaldemokratska partija, Vejle, rodom iz Bosanske Gradiške), Dino Selimović (Konzervativna narodna partija, Esbjerg, rodom iz Bileće), Harun Muharemović (Socijaldemokratska partija, Brøndby Kommune, rodom iz Brčkog), Faketa Kapetanović Leto (Socijaldemokratska partija, Mariagerfjord Kommune, rodom iz Počitelja), Petar Sočević (Partija "Danmark za sve ljude", Kopenhagen, rodom iz Čapljine), Vahida Hadžija Ajdarlar (Liberalni radikali, Kolding, rodom iz Kosova), Adnan Nikontović (Socijalistička narodna partija, Horsens, rodom iz Trebinja), Željka Šećerbegović (Danska liberalna partija, Herning, rodom iz Bosanske Krupe), Hirma Ljeskovica Bektaš (Socijalistička narodna partija, Esbjerg, rodom iz Srebrenice).Politički bh. kandidati za regionalnu upravu u danskim regionima:Meho Selman (Socijaldemokratska partija, Odense – Region Južne Danske, rodom iz Prijedora).

Izdanja

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.