img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Nobel za ekonomiju dodeljen za proučavanje tržišta rada

Dobitnici novelove nagrade za ekonomske nauke ove godine su David Kard (David Card), Džošua Angrist (Joshua Angrist) i Gvido Imbens (Guido Imbens), saopštio je Nobelov komitet. U saopštenju piše da su oni svojim otkrićima dali veliki doprinos u proučavanu  tržišta rada.Doprinos nagrađenih ekonomista je u eksperimentalnom proučavanju migracija i njihovog uticaja na plate i zaposlenost i u objašnjavanju kako na visinu prihoda zaposlenih utiče obrazovanje, navode članovi "U istraživanjima je ključno koristiti situacije u kojima slučajni događaji ili političke promene utiču na to da se neke grupe ljudi tretiraju drugačije. To je metod sličan kliničkim ispitivanjima u medicini", piše u saopštenju Nobelovog komiteta.Putem eksperimenata, kako se navodi David Card je analizirao uticaj malih zarada, migracije i obrazovanja na tržište rada. Rezultati njegovih istraživanja su pokazali kako povećanje minimalne plate ne mora nužno da dovede do smanjenja radnih mesta. On je pokazao i kako ljudi koji su rođeni u zemlju u koju se emigrira mogu da izvuku benefite od dolaska stranaca, što se tiče zarade. Takođe, pokazao je kako je obrazovanje veoma važno za uspeh na tržištu rada.Kraj za ovu godinu: Dodeljen Nobel za ekonomiju Sredinom devedesetih, Džošua Angrist i Gvido Imbens rešili su metodološke probleme u toj vrsti istraživanja i pokazali kako se iz prirodnih eksperimenata mogu da se izvuku precizni zaključci. Oni su detaljnije proučavali i rastumačili ulogu obrazovanja na tržištu rada.Na konkretnim primerima dvojica naučnika su pokazala kako produženje obrazovnog procesa ne utiče na sve učenike na isti način."Njihovo istraživanje je značajno rasvetlilo ključna pitanja o glavnim uzrocima tih problema, što je bilo od velike koristi za društvo", kaže Peter Fredrikson, predsednik Nobelovog odbora za ekonomske nauke.Kard je profesor Univerziteta Berkli, Angrist je sa Tehnološkog instituta u Masačustesu, a Imbens je sa Univerziteta u Stanfordu. Svi su iz Sjedinjenih Američkih Država.

Svet

Sve smo bliži globalnom porezu na digitalne gigante

Najmoćnije nacije sveta pristale su u petak na temeljno preispitivanje međunarodnih poreskih pravila, pri čemu su zvaničnici podržali 15 odsto globalnog minimalnog poreza i druge izmene usmerene na suzbijanje poreskih oaza koje su iscrpile zemlje preko potrebnih prihoda.Nova minimalna poreska stopa će se primenjivati na kompanije sa godišnjim prihodom većim od 750 miliona evra (866 miliona dolara) i prikupiće se oko 150 milijardi dolara dodatnih globalnih poreskih prihoda po godini.Profit se do sada oporezivao uglavnom firmama u zemljama gde su imale fizičko prisustvo. Sjedinjene Države su predložile najnižu stopu poreza na dobit od 15 odsto. Ovaj potez predstavlja jedan od načina kako bi se smanjilo podsticanje kompanija da preusmeravaju svoje profite u inostranstvu zbog umanjenih poreskih računa. Republikanci su se odmah usprotivili globalnom sporazumu i zapretivši da će ga blokirati u Kongresu.Ovaj dogovor predstavlja temelj za stvaranje digitalne ere. Prema sporazumu, tehnološki giganti poput Amazona, Fejsbuka i drugih velikih globalnih preduzeća moraće da plaćaju porez u zemljama u kojima se njihova roba ili usluge prodaju, čak i ako tamo nemaju fizičko prisustvo.U saopštenju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u saopštenju se navodi da nije ponuđen jasan vremenski rok do kada će postojeći „porezi na digitalne usluge“ koje zemlje imaju biti poništeni i kako će se novi porezi na velike, profitabilne kompanije podeliti među zemljama. Evropske vlade godinama nastoje da izjednače globalni poreski sistem od kojeg su zavisile zemlje sa niskim porezima, poput Irske, kako bi namamile firme koja žele da smanje poreze koje plaćaju.Prvi put bismo bili u situaciji na svetskom nivou da izbegnemo optimizaciju poreza i izbegavanje plaćanja poreza. i imali bismo pristojan iznos poreza koji plaćaju digitalni giganti iz Sjedinjenih Država, Kine ili Evropske unije zemlje, rekao je francuski ministar finansija Bruno Le Majir, a prenosi Njujork Tajms.Finalizacija sporazuma očekuje sledeće u Vašingotnu kojoj će prisustvovati predstavnici 20 najvećih kompanija, dok će nacionalni lideri popisati ugovor na Samitu u Rimu krajem oktobra. Cilj je da se sporazum aktivira do 2023. godine, kako bi se promenili poreski zakoni I ažurirali međunarodni poreski ugovori.Jedna od prepreka sa kojom se suočila Evropska unija kako ubediti zemlje poput Irske, Estonije I Mađarske da se prijave jer su njihovi ekonomski modeli izgrađeni oko niskih poreskih stopa, a bez jednoglasnosti u EU, sporazum se ne bi bio usvojiti.

Svet

Novogradnja u Zagrebu košta i do 8.000 evra po kvadratu

Vlasnici stanova uoči raspisivanja javnih natječaja APN-a dižu cijene nekretnina jer je potražnja sve veća.Zagreb je jedno od najposjećenijih turističkih odredišta u Hrvatskoj stoga je bio idealan grad za iznajmljivanje dnevnih apartmana, ali i za visoke cijene nekretnina, naročito u središtu metropole. No zbog potresa došlo je i do velike promjene, nekada najpoželjnija lokacija postala je nepoželjna.Dubravko Ranilović, predsjednik Udruženja poslovanja nekretninama pri HGK i vlasnik agencije za nekretnine napominje da je tržišno stradala cela jedna lokacija."Ono što je problem grada Zagreba odnosno Donjega grada je u svakom slučaju taj potres, pa onda de facto nisu samo stradali pojedini stanovi, jer ljudi ne gledaju pojedine stanove, već je stradala cijela lokacija tržišno. Znači ljudi toliko ne segmentiraju zgradu do zgrade, stan do stana, nego zapravo cijelo to područje doživljavaju potresno nesigurnim što ima neke logike i razloga, s obzirom na to da će sljedećih nekoliko godina centar grada biti nekakvo gradilište, pa je puno šute i prašine", napominje.U Zagrebu se trenutno gradi gotovo na području cijeloga grada gdje god ima adekvatnih zemljišta, a cijena novogradnje ovisno o lokaciji se kreće od 3000 do čak 8000 eura po kvadratnom metru."Što se tiče same Hrvatske na tržište nekretnina su utjecali zadnjih godinu dana potresi i razvoj turizma. To su nekakve posebnosti koje ima hrvatsko tržište, a definitivno nam na rast cijena nekretnina utječu dva faktora: vanjski – hajdemo reći porast cijena gradnje, porast cijena materijala prilikom proizvodnje novosagrađenih nekretnina i drugo je što je još uvijek niska kamata, vrlo relativno jeftin novac i niska kamata na stambene kredite", ističe Ranilović.Unatoč visokim cenama traže se naselja koja su potresno sigurnija, imaju adekvatno izgrađenu infrastrukturu, dovoljno zelenih površina , ali i dovoljan broj parkirališnih mjesta."Zagreb je velika ekspanzija, više od 50.000 stanova nedostaje i automatski ljudi žele što više i više graditi što se može vidjeti, gdje je nekada bila zelena površina sada već niču zgrade uz cestu, tako da jednostavno potražnja je velika, ljudi traže stanove, a sad žele i sigurnost. Jednostavno ne žele više ići tamo gdje je nekada bio elitni kvart, to je moje osobno mišljenje jer se boje što će opet biti ako bude još jedan potres", kaže Filip Matija Čačić, stručnjak za nekretnine"Imate kriterij da će netko nešto investirati pa će staviti u promet u najam. Neko vrijeme je bio kriterij kupnje što bolje lokacije za turistički najam u gradu Zagrebu, što se zbog pandemije nije događalo. Životni kriteriji, nekakvi start up stanovi jer psihološka barijera je nekakvih sto do sto dvadeset tisuća eura. Najtraženiji su upravo stanovi od sto do sto dvadeset tisuća eura jednosobni i jedno i po sobni jer to naprosto određuje materijalni status", kaže Ranilović.No raste i cijena kvadratnih metara i u starogradnji, na što utjecaj imaju državne subvencije na stambene kredite. Vlasnici stanova uoči raspisivanja javnih natječaja APN-a dižu cijene nekretnina jer je potražnja sve veća."Najveći problemi subvencija su po nama bila dva. Jedan je što ste morali biti kreditno sposobni, a one kategorije koje smo mi hteli da subvencionišemo su bile kreditno nepodobne. Znači pitanje je bilo da li su kroz subvencije stanove kupovale osobe koje su ionako mislile kupovati stan. To je jedna stvar. Zatim, da olakšalo se, nekom mladom čovjeku je to bio mekši ulazak u kredit pa je tih pet godina manji kredit, međutim čim ste imali ročnost, a subvencije su imale rokove, vama se u nekom određenom roku zbog potražnje diže cijena nekretnina. To je neminovnost.To je način nekakve aktivne prodaje, ako postoji rok povećana je potražnja u kraćem periodu i diže se cijena nekretninama. I naravno da je to bio negativan aspekt subvencija i mi smo na to ukazivali i ja se nadam da će se, a ako će se ići u nekakve subvencije da će one biti u drugome obliku. Mi smo kao struka imali nekakve ideje, tu se mora ići točno usmjereno i vidjeti s posljedicama koje idu.Intervencije na tržištu često ne završe dobro za korisnike subvencije jer on na kraju možda je mekše ušao u nekretninu, ali ju je plate nešto skuplje”, napominje Ranilović.Cene nekretnina u budućnosti će zavisiti i od kvalitetnog sprovođenja obnove.

Svet

EU izdala manje boravišnih dozvola: Gde su lane odlazili Srbi?

U 2020. godini u Evropskoj uniji je izdato oko 2,2 miliona prvih boravišnih dozvola državljanima zemalja van EU bloka, što je pad za 24 odsto u odnosu na godinu pre.  Državljanima Srbije izdato je preko 40.000 dozvola za boravak u EU, a najviše u Nemačkoj. Broj izdatih prvih dozvola za boravak u EU je u 2020. opao za 706 hiljada, u poređenju sa 2019, što je prvi pad nakon kontinuiranog rasta između 2013. godine i 2020.  Pad je posledica pandemije koronavirusa i restrikcija povezanih sa putovanjima i birokratijom. Dozvole za boravak u EU izdaju se zbog posla, obrazovanja, porodice, ali i "drugih razloga". U odnosu na godinu pre, u 2020. godini je izdato 38 odsto manje (-153.000) boravišnih dozvola vezanih za obrazovanje, 25 odsto (-294.000) manje dozvola vezanih za posao,  kao i 23 odsto manje (-189.000) dozvola za spajanje porodice. Za 13 odsto je opao broj dozvola koje se izdaju iz "drugih razloga",  uključujući međunarodnu zaštitu (-72.000).Razlozi povezani sa zaposlenjem su glavni razlozi zbog kojih su ljudi dobijali boravišne dozvole u EU u 2020, i čine 40 odsto svih prvih boravišnih dozvola koje su izdate. Zbog spajanja porodice je izdato 20 odsto boravišnih dozvola u EU, obrazovanje je bilo razlog za izdavanje 11 odsto dozvola,  dok je zbog drugih razloga (uključujući međunarodnu zaštitu) Evropska unija izdala 11 odsto boravišnih dozovola u 2020. Poljska izdala najviše boravišnih dozvola Poljska je u 2020. godini izdala više od četvrtine svih boravišnih dozvola u EU, odnosno 598 hiljada, što je 26 odsto svih dozvola izdatih u Evropskoj uniji.Na drugom mestu je Nemačka sa izdatih 313 hiljada prvih dozvola za boravak ili 14 odsto, i Španija sa 312 hiljada boravišnih dozvola, ili 14 odsto.Jedini rast u odnosu na 2019. godinu zabeležen je u Litvaniji, koja je u 2020. izdala za pet odsto više boravišnih dozvola (sa 21.400 u 2019. na 22.500 u 2020.).Najveći pad u ukupnom broju izdatih dozvola u 2020. u odnosu na godinu pre zabeležen je u Češkoj koja je izdala 54 odsto manje dozvola (54.300) u odnosu na 2019. godinu (117.000).Pad od 53 odsto bio je u Grčkoj (sa 42.300 na 19.800). Malta je u 2020. godini dala 48 odsto manje dozvola u odnosu na 2019. godinu (sa 21.200 na 11.100).Najviše dozvola zbog posla u 2020.  izdala je Poljska (502.300),  a zbog obrazovanja Francuska (72.700).Najviše boravišnih dozvola zbog spajanja porodice su izdale Nemačka (130.700), Španija (119.500) i Francuska (80.200).Nemačka je na vrhu liste po broju izdatih dozvola iz "drugih razloga" (153 hiljade).Najviše boravišnih dozvola izdato državljanima Ukrajine, Maroka, IndijeNajviše dozvola za boravak u EU u 2020. dobili su Ukrajinci (601.200), od čega im je najviše dozvola dala Poljska (488.900).Na drugom mestu su državljani Maroka kojima je dato 123.400 dozvola za boravak u EU (56 odsto izdato u Španiji), zatim državljani Indije (79.270 dozvola od kojih je 14 odsto izdato u Nemačkoj.) Državljani ovih zemalja dobili su više od jedne trećine (36 odsto) svih prvih dozvola boravka izdatih u 2020.KOLIKO JE BORAVIŠNIH DOZVOLA IZDATO SRBIMA?Državljanima Srbije izdato je 40.872 prvih dozvola za boravak u zemljama Evropske unije.Najviše dozvola Srbima izdala je Nemačka (15.385),  Hrvatska (7.360), Austrija (3.276), Slovenija (2.497), Slovačka (2.300).Srbija je na drugom mestu u Austriju po broju državljana kojima je ta zemlja izdala dozvole.  Broj izdatih prvih dozvola za boravak u EU je u 2020. opao za 706 hiljada, u poređenju sa 2019, što je prvi pad nakon kontinuiranog rasta između 2013. godine i 2020.  Pad je posledica pandemije koronavirusa i restrikcija povezanih sa putovanjima i birokratijom. Dozvole za boravak u EU izdaju se zbog posla, obrazovanja, porodice, ali i "drugih razloga". U odnosu na godinu pre, u 2020. godini je izdato 38 odsto manje (-153.000) boravišnih dozvola vezanih za obrazovanje, 25 odsto (-294.000) manje dozvola vezanih za posao,  kao i 23 odsto manje (-189.000) dozvola za spajanje porodice. Za 13 odsto je opao broj dozvola koje se izdaju iz "drugih razloga",  uključujući međunarodnu zaštitu (-72.000).Razlozi povezani sa zaposlenjem su glavni razlozi zbog kojih su ljudi dobijali boravišne dozvole u EU u 2020, i čine 40 odsto svih prvih boravišnih dozvola koje su izdate. Zbog spajanja porodice je izdato 20 odsto boravišnih dozvola u EU, obrazovanje je bilo razlog za izdavanje 11 odsto dozvola,  dok je zbog drugih razloga (uključujući međunarodnu zaštitu) Evropska unija izdala 11 odsto boravišnih dozovola u 2020. Poljska izdala najviše boravišnih dozvola Poljska je u 2020. godini izdala više od četvrtine svih boravišnih dozvola u EU, odnosno 598 hiljada, što je 26 odsto svih dozvola izdatih u Evropskoj uniji.Na drugom mestu je Nemačka sa izdatih 313 hiljada prvih dozvola za boravak ili 14 odsto, i Španija sa 312 hiljada boravišnih dozvola, ili 14 odsto.Jedini rast u odnosu na 2019. godinu zabeležen je u Litvaniji, koja je u 2020. izdala za pet odsto više boravišnih dozvola (sa 21.400 u 2019. na 22.500 u 2020.).Najveći pad u ukupnom broju izdatih dozvola u 2020. u odnosu na godinu pre zabeležen je u Češkoj koja je izdala 54 odsto manje dozvola (54.300) u odnosu na 2019. godinu (117.000).Pad od 53 odsto bio je u Grčkoj (sa 42.300 na 19.800). Malta je u 2020. godini dala 48 odsto manje dozvola u odnosu na 2019. godinu (sa 21.200 na 11.100).Najviše dozvola zbog posla u 2020.  izdala je Poljska (502.300),  a zbog obrazovanja Francuska (72.700).Najviše boravišnih dozvola zbog spajanja porodice su izdale Nemačka (130.700), Španija (119.500) i Francuska (80.200).Nemačka je na vrhu liste po broju izdatih dozvola iz "drugih razloga" (153 hiljade).Najviše boravišnih dozvola izdato državljanima Ukrajine, Maroka, IndijeNajviše dozvola za boravak u EU u 2020. dobili su Ukrajinci (601.200), od čega im je najviše dozvola dala Poljska (488.900).Na drugom mestu su državljani Maroka kojima je dato 123.400 dozvola za boravak u EU (56 odsto izdato u Španiji), zatim državljani Indije (79.270 dozvola od kojih je 14 odsto izdato u Nemačkoj.) Državljani ovih zemalja dobili su više od jedne trećine (36 odsto) svih prvih dozvola boravka izdatih u 2020.KOLIKO JE BORAVIŠNIH DOZVOLA IZDATO SRBIMA?Državljanima Srbije izdato je 40.872 prvih dozvola za boravak u zemljama Evropske unije.Najviše dozvola Srbima izdala je Nemačka (15.385),  Hrvatska (7.360), Austrija (3.276), Slovenija (2.497), Slovačka (2.300).Srbija je na drugom mestu u Austriju po broju državljana kojima je ta zemlja izdala dozvole.  

Svet

Hrvatska ima skuplje gorivo od Srbije (FOTO)

U svim zemljama regiona gorivo je jeftinije nego u Hrvatskoj, pa ga njeni građani koji žive blizu granice uglavnom kupuju u nekoj susednoj zemlji, piše Novi list. Naši građani su tradicionalno navikli na visoke cene goriva pa im možda ne zvuči istinito da je benzin u Srbiji jeftiniji nego u Hrvatskoj.Rekordne cene goriva, kao i ostalih energenata, na prvom mestu prirodnog gasa u struje i električne energije, mogle bi, kako se napominje, da ugroze ekonomski oporavak Hrvatske, ali i drugih zemalja Europske unije, čija je privreda ionako već dobro ugrožena koronakrizom.Brojni problemi u proizvodnji i logistici samo doprinose sve izglednijim visokim stopama inflacije. Cena goriva takođe može da utiče na stopu inflacije, jer od nje praktično zavise cene svih dobara i usluga.Građani Hrvatske, posebno oni koji žive uz granicu sa Bosnom i Slovenijom, verovatno će sve češće odlaziti po gorivo preko granice. Gorivo je primera radi u Bosni u proseku jeftinije za dve i po kune (38 dinara) po litru.Foto: Nova ekonomija/ Cene goriva u Srbiji, slikano 08.10.2021. odozgo na dole: benzin 100 oktana, dizel D, benzin 95 oktana, evrodizel, autogas (TNG)Trenutne cene goriva u Srbiji su:benzin 100 oktana: 172,90 dinara za litar dizel D: 172,40 dinara za litar benzin 95 oktana: 162,90 dinara za litar evrodizel: 166,40 dinara za litar- autogas (TNG): 93,40 dinara za litarZEMLJE G7 VIŠE ULAŽU U FOSILNA GORIVA NEGO U ZELENU ENERGIJU U Sloveniji je benzin jeftiniji za jednu i po kunu (23 dinara) po litru, a dizel oko 70 lipa (11 dinara) po litru nego u Hrvatskoj. Ipak slovenačke plate su veće za 50% nego u Hrvatskoj gde su od 900 do 1.000 evra.Budući da minimalac u Srbiji, kao najzastupljenija zarada iznosi oko 300 evra jasno je i koliko su naši građani opterećeni cenama energenata.U Austriji benzin od 95 oktana trenutno je prosečno jeftiniji za oko 15 centi (15 dinara) nego u Hrvatskoj, iako je prosečna plata u toj zemlji tri puta veća od prosečne zarade u Hrvatskoj.Čak i u Srbiji benzin je jeftiniji za oko 75 lipa (12 dinara) po litru, dok je cena dizela otprilike ista kao u Hrvatskoj. Po benzin se isplati ići i u Mađarsku, jer je tamo gotovo kunu (oko 15 dinara) jeftiniji, ali je dizel nešto skuplji nego u Hrvatskoj.Rast cene dizela i benzina prisutan je u celoj Europskoj uniji, kao i cena gasa i struje.Cena goriva, kada se zaračuna ukupan trošak naftnih kompanija i maloprodaje, ne predstavlja ni polovinu maloprodajne cene naftnih derivata, pa njenih 60% čine razni državni nameti, pa vozači plaćaju porez na porez, kao da je reč o superluksuznim proizvodima.Novim cenama goriva nezadovoljni i vozači i poljoprivredniciPad prodaje goriva još uvek ne obara cenu

Svet

EU: Zemljama Zapadnog Balkana 30 milijardi evra

Zemlje Zapadnog Balkana dobiće devet milijardi evra bespovratnih sredstava i 20 milijardi evra investicija u okviru novog Ekonomskog i investicionog plana za region, potvrdila je EU na samitu za liderima zapadnobalkanskih država u Sloveniji, prenosi Balkan green energy. Gotovo godinu dana po potpisivanju Sofijske deklaracije, šefovi država i vlada sa Zapadnog Balkana postigli su dogovor s Evropskom unijom o sprovođenju Akcionog plana za Zelenu agendu, što im otvara put ka ostvarivanju Ekonomskog i investicionog plana za region vrednog 30 milijardi evra. U Akcionom planu za period do 2030. godine najvažniji segmenti su naplata emisija gasova s efektom staklene bašte, planovi za postepeni prestanak korišćenja uglja, regionalne integracije, kontrola zagađivanja i zaštita životne sredine.Utvrđena je i 2024. godina kao indikativni vremenski okvir za harmonizaciju sa Sistemom EU za trgovanje emisijama. EU je obećala da će pružiti tehničku i finansijsku pomoć za razvoj sistema naplate emisija ugljenika u kontekstu Prekograničnog mehanizma za prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji je u suštini porez na ugljen-dioksid za uvoznu robu i struju.Kako Srbija da dekarbonizuje svoj elektroenergetski sistem? Ekonomski i investicioni paket za region se sastoji od devet milijardi evra u grantovima i 20 milijardi evra ulaganja, koja će se sprovesti preko novog Mehanizma garancija za Zapadni Balkan (Western Balkans Guarantee Facility). EU je saopštila da će zajedno sa 600 miliona evra koje će Evropska komisija predložiti u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), do kraja godine dati na raspolaganje 1,1 milijardu evra. Energetska zajednica pokrenula postupak protiv Srbije zbog aero-zagađenja Zapadni Balkan ima zadatak da proglasi aspiracije na polju energetike i klime koje će odgovarati cilju EU da se emisije gasova s efektom staklene bašte do kraja decenije spuste 55 odsto, kao i drugim povezanim ciljevima, za šta je neophodna ogromna transformacija.Zemlje regiona treba da sprovedu ekonomske i socijalne reforme kao i da ojačaju vladavinu zakona, naveli su lideri i liderke EU i takođe ukazali na koristi za konkurentnost i digitalnu tranziciju.Države su se obavezale i da će u središte svih privrednih aktivnosti staviti održivi razvoj, štednju resursa, zaštitu prirode i klimatsku akciju i da se usklade s ciljevima EU.

Svet

Prva vakcina protiv malarije mogla bi da spasi desetine hiljade dečijih života

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je prvi put odobrila korišćenje vakcine protiv malarije kod dece u podsaharskoj Africi i u drugim regionima gde je malarija rasprostranjena.Preporuka se zasniva na rezultatima pilot programa u Gani, Keniji i Malaviju gde je više od 800.000 dece primilo ovu vakcinu od 2019. godine.Globalno poverenje u vakcine sve veće "Korišćenje ove vakcine bi, pored postojećih metoda za sprečavanje malarije, moglo da spasi desetine hiljada mladih života svake godine", rekao je generalni direktor SZO dr Tedros Adhanom Ghebreyesus.Malarija je glavni uzrok smrti kod dece u podsaharskoj Africi. Više od 260.000 dece u Africi je umrlo od malarije u toku 2019. godine.SAD odbijaju rad na zajedničkoj vakcini zbog sukoba sa SZO Sledeći koraci za vakcinu protiv malarije koju preporučuje SZO uključuje odlučivanje globalne zdravstvene zajednice o finansiranju šire primere i donošenje pojedinačnih odluka zemalja o tome da li će se vakcina usvojiti kao deo nacionalnih strategija za kontrolu malarije.Pilot programa u Gani, Keniji i Malaviju je finansiran od strane tri svetska tela za finansiranje zdravstva: Gavija - Saveza za vakcine, Globalnog fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije i Unitaida.

Svet

Objavljena nova lista „najmoćnijih pasoša“

Državljani Japana i Singapura imaju "najmoćnije pasoše" na svetu, mogu da putuju na 192 destinacije bez vize. Pasoš Srbije nalazi se na 39. mestu. Kompanija Henley & Partners objavila je listu država sa "najmoćnijim pasošima",  na osnovu broja destinacija na koje njihovi državljani mogu da putuju bez viza. Henley Passport Index zasniva se na podacima koje dobija od Međunarodne asocijacije za vazdušni prevoz, a od 2006. godine prati svetske pasoše sa kojima kojima se najlakše može putovati. Iz kompanije su naveli da su povećana ograničenja putovanja koja su uvedena u proteklih 18 meseci zbog kovid pandemije dovela do najvećeh jaza u mobilnosti u 16 godina dugoj istoriji Henley Passport Index-a.  Međutim, prilikom pravljena ovogodišnje liste, nisu uzete u obzir restrikcije putovanja koje se uvode zbog koronavirusa. Na drugom mestu liste nalaze se Nemačka i Južna Koreja (sa pasošima ove dve zemlje se može u 190 zemalja ući bez vize).Treće mesto dele Finska, Italija, Luksemburg, Španija čiji državljani mogu bez vize da idu u 189 zemalja.Četvrto mesto dele pasoši Austrije i Danaske (188). Na petom mestu su pasoši Fransuske, Irske, Holandije, Portugala i Švedske i sa njima se bez vize može ući u 187 zemalja.U prvih deset su i: 6. Belgija, Novi Zeland, Švajcarska (186)7. Češka, Grčka, Malta, Norveška, Ujedninjeno Kraljevstvo, SAD (185) 8. Australija, Kanada (184)9. Mađarska (183)10. Litvanija, Poljska, Slovačka (182)Srbija se nalazi na 39. mestu ove liste. Sa srpskim pasošem se bez vize može putovati u 135 zemalja.Kada se posmatraju pasoši ostalih država u regionu, Severna Makedonija je na 47. mestu, njeni građani bez vize mogu ići u 125 zemalja sveta. Pasoš Crne Gore je na 48. mestu (123), pasoš Bosne i Hercegovine na 54. mestu (116). Pasoš Hrvatske nalazi se na 18. mestu i sa njim se bez vize može ući u 172 zemlje sveta.

Svet

Njujork: Zdravstvena ustanova otpustila 1.400 ljudi jer su odbili vakcinaciju

Najveći kompanija u oblasti zdravstvene zaštite u američkoj državi Njujork "Northwell Health" otpustila je 1.400 zaposlenih koji su odbili da se vaknicništu protiv koronavirusa, naveo je portparol te kompanije Džo Kemp.Kao i u slučajevima drugih kompanija koje posluju u oblasti zdravstva, a koje su u prethodnom periodu otpuštale radnike koji su odbili vakciniaciju, i u ovoj kompaniji broj otpuštenih predstavlja mali deo od ukupno 76.000 zaposlenih. Uvođenje obavezne vakcinacije za zdravstvene radnike u Njujorku stupilo je na snagu prošle nedelje. Takve mere, donele su još neke države, uključujući Kaliforniju.Zvaničnici su poručili da su takve odluke dovele do povećanje stope vakcinacije, mada je jedan mali deo zaposlenih ipak odlučio da ostane bez posla, pre nego da primi vakcinu.Ujedinjeni protiv kovida predložili četvoronedeljno zatvaranjeJutjub će uklanjati video zapise kojima se šire dezinformacije o vakcinamaFabriku vakcina gradiće iste firme kao i sve tri kovid bolniceNorthwell je obaveznu vakcinaciju doneo u Avgusutu, nedeljama pre nego što je odluka doneta na nivou države. Obaveza se odnosi i na medicinsko i na nemedicinsko osoblje. "Naš cilj nije da otpustimo zaposlene, naš cilj je da se ljudi vakcinišu", rekao je Kemp. Kamp je rekao da odlazak radnika neće imati uticaj na negu pacijenata u 23 bolnice i ostalim objektima kojima upravlja Northwell."Northwell žali u ovakvim okolnostima gubi zaposlene", navela je kompanija u saoštenju. Northwell navodi da svom osoblju, zaposlenima, i zajednici kojoj služi duguje da vakcinacija u toj kompaniji bude sto odsto. 

Svet

Računi za struju u Italiji skočili 30 odsto za nedelju dana

Računi za električnu energiju u domaćinstvima u Italiji će se povećati za 29,8 odsto, za prosečnu porodicu,  dok će rast cena računa za gas ići do 14,4 odsto, potvrdilo je regulatorno telo za energiju Arera u saopštenju prošle nedelje.Domaćinstva i preduzeća u Italiji od petka plaćaju veću cenu za električnu energiju i gas, prenosi The Local.  Nove nacionalne tarigfe stupile su na snagu u petak, na početku četvrtog kvartala 2021. godine.Do povećanja je došlo usled rasta troškova energije u Evropi, ali i šire.Solarna energija sve isplativija, u Srbiji skupa zbog fid-in tarifa Rast cena koji se prelio na potrošače Italije, mogao je da dostigne i 45 odsto, da nije bilo intervencije Vlade.Italijanska Vlada prošle nedelje je najavila mere teške tri milijarde evra koje imaju za cilj da ograniče nagli rast cena energije za potrošače. Italija, koja troši ogromne količine gasa, visoko je zavisna od uvoza. Oko 40 odsto primarne energije koja se koristi u Italiji je gas, dok je u Francuskoj udeo gasa 15 odsto.  Obnovljivi izvori energije prošle godine postali dominantni u EU Evropska unija se suočava sa uzletom cena energije u trenutku kada se ekonomija oporavlja od pandemije koronavirusa, a zalihe prirodnog gasa su na zabrinjavajuće niskom nivou. Potrošači iz Italije plaćaju neke od najskupljih cena elektrilčne energije u Evropi, sa prosečnom cenom koja je već sada 145,3 evra za megavat po satu.

Svet

Loša žetva u Kini povećava ionako rekordne cene hrane

Cene hrane na globalnom nivou doživele su svoj decenijski maksimum, potpirujući zabrinutost zbog inflanatornih pritisaka. Jedan od rizika koji bi mogao da znatno utiče na povećanje cena hrane je loša sezona žetve u Kini. Jesenja berba počela je u najmanje 20 kineskih provincija, i pored ograničenja snage, što čini više od 66 odstvo BDP-a zemlje. Neki od ovih regiona su industrijska središta koja imaju ključne proizvodne pogone. Među najpogođenim su industrijska središta u severoistočnom delu Kine, poput Jilina, Liaoninga i Heilongjianga, gde se uzgaja većina kukuruza i soje u zemlji, prenosi ZeroHedge.Blumerg prenosi da kriza izaziva zabrinutost da moglo biti zatraženo da se smanji ili obustavi proizvodnja nekih biljaka zbog očuvanja električne energije.Nedostatak struje već je primorao prerađivače soje u severnim regionima da zatvore operacije. Postoji velika zabrinutost da bi nedostatak električne energije mogao smanjiti produktivnost prerađivača kukuruza koji proizvode proizvode poput skroba i sirupa, upozorila je kineska brokerska kuća Huatai Futures.Najveći uticaj nedostatka eletktrične energije osetiće se prema ponudi i potražnji poljporvirednih proizvoda, što predstavlja pitanje od javnog značaja za nacionalnu ekonomiju i naord, prenosi jedan kineski medij.Neke od zemalja sa najvećim uzgojem koji su potencijalni kandidati za izvoz hrane u Kinu, poput Brazila i Argentine, suočile su se sa ekstremnim vremenskim prilikama koje su oštetile useve. Kina je bila najveći uvoznik poljoprivrednih proizvoda tokom prošle godine zbog nestašice na domaćem tržištu, što je pomoglo da se povećaju globalni troškovi hrane.

Svet

Evropsko stanovništvo ubrzano stari, kakva je situacija u Srbiji?

Broj starijih ljudi (65 godina i više) koji više nisu radno aktivni u odnosu na radno aktivno stanovništvo (15 do 65 godina) u Evropskoj uniji se značajno povećao u poslednjih 20 godina. Koeficijent starosne zavisnosti 2001. godine u Evropskoj uniji iznosio je 25,9 odsto, što znači da je bilo nešto manje od četiri osobe u radnoj dobi (20-64) na svaku osobu koja ima 65 ili više godine.U januaru 2020. godine koeficijent je porastao na 34,8 odsto, što znači da je bilo nešto manje od tri osobe u radnoj dobi na svaku osobu koja ima 65 ili više godina. Koeficijent starosne zavisnosti predstavlja broj starijih osoba (65 godina i više) koji nisu radno aktivni u poređenju sa ljudima u radnoj dobi (15-64). Od 1. januara 2020. godine najveći koeficijent starosne zavisnosti je zabeležen u istočnoj Nemačkoj, Grčkoj, Španiji, Francuskoj, Italiji, Portugalu, Finskoj.  Većina ovih regija, u kojima je zabeležen visok koeficijent, bile su ruralne ili planinske, ili se radi o udaljenim mestima iz kojih mladi odlaze da bi studrali ili pronašli posao. Što se tiče različitih regiona Evropske unije, u planinskom delu centralne Grčke Evritaniji zaveležen je najveći koeefcijent starosne zavisnosti 78,3 odsto. Sledi severozapadni region u Beligiji Vern sa koeficijentom 64,6 odsto i nemački Zul sa  61,3 odsto. Najniži koeficijent starosne zavisnsti zabeležen je u francuskim prekomorskim teritorijama Majot 6,1 odsto i Gvajana 11,7 odsto, kao i na ostrvu Fuerteventura koje pripada Španiji. U naredne tri decenije se očekuje da koeficijenti starosne zavisnosti porastu u svih 1.169 regiona Evropkske unije, izuzev nemačkog Harca, najzapadnijeg dela Saksonije-Anhalt.Na nivou Evropske unije očekuje se da koeficijent dostigne 56,7 odsto do 1. januara 2050. godine, što bi značilo da će biti manje od dve radno aktivne osobe na svaku stariju osobu. Projekcije ukazuju da će koeficjent starosne zavisnosti dostići najmanje 50 odsto u velikoj većini regiona Evropske unije (974).Kolika je prosečna starost u Srbiji?Prema podacima iz 2020. godine Republičkog zavoda za statistiku, očekivano trajanje života za žene u Srbiji je 77,24 godine, a za muškarce 71,37 godina. Prosečna starost žena je 44,8 godina, a muškaraca 42 godine. Udeo žena koje imaju od 60-64 godine u celokupnom stanovništvu je 7,3 odsto, udeo onih koje imaju 65-69 odsto je 7,8 odsto. Žene koje imaju preko 85 godina učestvuju sa 2,4 odsto u celokupnom stanovništvu.Kada se posmatraju muškarci, udeo onih koji imaju 60-64 godine je 6,8 odsto, onih koji imaju 65-69 godina je 6,9 odsto. Muškarci koji imaju preko 85 godina učestvuju sa 1,5 odsto u celokupnom stanovništvu.  

Svet

Rusija zabranjuje Jutjub zbog ukidanja RT kanala

Kremlj je zapretio da će zabraniti Jutjub ako ne vrati dva kanala Raša Tudeja (RS). Kanali su izbrisani zbog kršenja smernica o dezinformacijama u vezi Kovida i to dan pre nego što je popularna platforma najavila da će sprovoditi sankcije koje su zadesile ruski medij. Predsenik Rusije Vladimir Putin je odmah po stupanju na vlast 2000. godine stavio pod kontrolu sve medije. Ali Jutjub je odolevao pritiscima i izuzetno je popularan među Rusima ispod 30 godina i Putinovim kritčarima, kaže moskovski novinar Andrej Lošak za Aksios.U sredu je potparol predsenika Rusije Dmitrij Peskov najavio je da će regulatorne agencije te zemlje ispitati moguće prekršaje za akciju platforme vezane za kanale RS, prenosi ruska novinaska agencija Tas.Prema pisanju Rojtersa moskovski sud zasebno izrekao novčanu  kaznu osnivač jutjuba u iznosu od 6,5 miliona rubalja (89 hiljada američkih dolara) jer je „izbrisao sadržaj koji Moskva ne smatra nezakonitim“.Potparol nemačke kancelarke Angele Merkel, Štefen Šajbert  rekao je da nemačka vlada nema veze sa Jutjuba i upozorio na potencijalne odmazde nemačkih medija u Rusiji.

Svet

Jutjub će uklanjati video zapise kojima se šire dezinformacije o vakcinama

Jutjub planira da ukloni sve video zapise kojima se šire dezinformacije o svim vakcinama, prenosi The Guardian. Od srede će Jutjub uklanjati sadžaj u kojem se tvrdi da je bilo koja odobrena vakcina opasna i da izaziva hronične zdravstvene probleme. Prošle godine Jutjub je uveo zabranu na video zapise kojima se šire dezinformacije o vakcinama protiv koronavirusa, što je dovelo do toga da 130.000 objava bude skinuto. Jutjub, koji je u vlasništvu Gugla, od početka pandemije je uklonio ukupno milion video zapisa zbog širenja neistina o kovidu 19.Torlak ulaže još 2,9 miliona evra u proizvodnju vakcine, očekuje i veće prihodeMet Halprin, rukovodilac sektora za poverenje i bezbednost u Jutjubu, rekao je da su dezinformacije o vakcinama globalni problem i da se pojavljuju u svim državama i svim kulturama.Halprin je dodao da su neistine o MMR vakcinama protiv malih boginja, zauški i rubeola, kojima se pogrešno pripisuje da izazivaju autizam, primer dezinformacija koje će Jutjub targetirati. "Još uvek postoji dosta izazova u vezi MMR vakcina i ljudi koji zagovaraju da ona izaziva autizam. Kao što znamo, nauka je čvrsta u stavu da vakcine ne izazivaju autizam", rekao je Halprin. Jedan od četiri videa na Jutjubu o korona virusu netačanOn je dodao da će se zabrana koju uvodi Jutjub odnositi  i na sadržaj kojim se tvrdi da vakcine izazivaju rak, nepolodnost, ili da sadrže mikročip. Halprin je, međutim, naveo da će nova pravila dozvoliti lična svedočenja o vakcinisanju, diskusije o politici vakcinacije, kao i  osvrte na istorijske neuspehe u programima vakcinacije, sve dok taj sadržaj ne uključuje širenje dezinformacija ili promoviše neodlučnost u vezi vakcine.

Svet

Kompanija za rudarenje bitkoina kupila elektranu u Pensilvaniji

Kompanija koja se bavi rudarenjem bitkoina kupila je nedavno elektranu u Pensilvaniji kako bi se snabdevala dovoljnom količinom električne energije, piše TechSpot. Holding kompanija iz Pensilvanije nedavno je je kupula finansijski ugroženu solarnu elektranu "Scrubgrass". Elektrana trenutno proizvodi dovoljno energije za 1800 rudara bitkoina, a planira povećanje proizvodnje koja bi podržala rad više od 20.000 rudara do 2022. godine. Kompanija Stronghold Digital Mining iz Kenerdela u Pensilvaniji pridružila se onima koji rešenje problema sa snabdevanjem električnom energijom pokušavaju da reše sami.Strnoghold sebe predsatvlja kao vertikalno integrisanog i ekolološki osvešćenog "rudara bitkoina". Budimpešta dobila spomenik posvećen tvorcu bitkoinaElektrana ima plan da u elektrani sagoreva jalovinu iz Pensilvanije i na licu mesta snabdeva hardver za rudarenje bitkoina koji će se nalaziti u transportnim kontejnerima pored elektrane.Jalovina je otpadna materija koja preostaje nakon eksploatacije uglja. Može biti naročito štetna za okolinu ako se iz nje u zemljište ili podzemne vode spiraju materijali kao aluminijum, gvožđe ili mangani.Stronghold ima u planu potraživanje i spaljivanje jalovine, a potom da obnovljeno zemljište koje je prethodno bilo zagađeno vrati državi putem Odseka za zaštitu životne sredine Pensilvanije.Kineska centralna banka: Sve aktivnosti vezane za kriptovalute su ilegalneRudarenje najpoznatijih kriptovaluta kao što su bitkoin i eterijum zahteva ogromne količine energije. Za jednu transakciju bitkoina, uključujući resurse koji su potrebni za rudarenje digitalnog novčiča i verifikaciju transakcije, može se ukupno potrošiti do 1.700 kilovat sati. Sve veća potreba za električnom energijom primorala je velike igrače u oblasti rudarenja kriptovaluta da iskoriste sva raspoloživa sredstva i sami proizvode svoju energiju po najmanjoj mogućoj ceni. U nekim slučajevima to dovodi da rudarskih operacija bukvalno preuzimaju proizvodnju energije na sebe.

Svet

TikTok prešao milijardu korisnika mesečno

Društvena mreža TikTok dostigla je milijardu aktivnih korisnika na mesečnom nivou. TikTok je do te brojke došao godinama pre nego što su to uspeli Instagram i Fejsbuk, što tu platofrmu za deljenje kratkih video sadržaja čini jednom od najbrže rastućih.Samo pre godinu dana budućnost TikToka bila je neizvesna zbog zabrane koju je uvela administarcija bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.TikToku je trebalo samo pet godina da dostigne milijardu korisnika na mesečnom nivou, što je brže od mnogih konkurentskih društvenih mreža.Fejsbuk, koji je ove godine saopštio da ima 2,8 milijardi aktivnih mesečnih korisnika, do jedne milijarde korisnika je došao 2012. godine. To je osam godina nakon što je ova društvena mreže osnovana. Instagram koji je u vlasništvu Fejsbuka, trenutno ima preko milijardu korisnika, prema podacima tog sajta. Milijardu korisnika na mesečnom nivou Instagram je dostigao 2018. godine, osam godina nakon što je lansiran. Jujtjub navodi da ima preko dve milijarde aktivnih korisnika, a da je brojku od jedne milijarde prešao u 2013. godini, nakon osam godina postojanja. Tviter koji je osnovan 2006. godine nikada nije dostigao milijardu aktivnih mesečnih korisnika.  

Svet

Berlinci glasali za prinudan otkup stanova od velikih stanodavaca

Građani Berlina većinski su glasali za opciju da grad otkupi stanove velikih rentijerskih kompanija kako bi se oni kasnije koristili kao deo javnog stambenog fonda, prenosi Dojče vele. To su pokazali preliminarni rezultati najnovijeg održanog zajedno sa republičkim i gradskim izborima u Nemačkoj.Eksproprijaciju stanova podržava više do 56% glasača koji su glasali na referendumu, dok je oko 39% bilo protiv.Referendum kako se napominje nije obavezujuć za vlast, ali joj daje osnov da razmotri taj predlog i po cenama koje su niže od tržišnih otkupi nekretnine rentijerskih kompanija koje poseduju preko 3.000 stambenih jedinica u Berlinu.Iza te ideje stoje udruženja koja se zalažu za dostupno stanovanja. Oni pre svega misle na kompaniju koja je najveći vlasnik nekretnina u Evropi, Dojče Vonen (Deutsche Wohnen SE) i koja u Berlinu ima preko 100.000 stanova.Ipak, Dojče Vonen nije jedini i ako bi se eksproprijacija sprovela, u javnom vlasništvu bi se našlo 226.000 novih stanova, a javni stambeni fond bi sa sadašnjih 16% skočio na četvrtinu ukupnog gradskog stambenog fonda.Povećanje javnog stambenog fonda bi omogućilo vlastima ne samo kontrolu cene stanarine, već i posrednu kontrolu njihovog rasta jer bi veliki rentijeri imali ozbiljnu jeftiniju konkurenciju.Berlin dobija prvu gradonačelnicuEvo koliko novca treba za život u NemačkojBolji pokazatelji nemačke ekonomije, ali i dalje ispod prošlogodišnjih VELIKI BROJ PODSTANARA PLAĆA VISOKE STANARINEOko 85% stanovnika Berlina živi u iznajmljenom smeštaju, od kog je čak 60% u rukama privatnih vlasnika, a troškovi stanovanja vrtoglavo rastu. Najamnine su se u poslednjih deset godina duplirale, dok su realni prihodi stagnirali.Prethodne godine gradske vlasti su pokušale da ograniče rast stanarine u prestonici fiksirajući ih na pet godina. Ustavni sud Nemačke je, međutim, u aprilu oborio tu odluku i mnoge Berlince od kojih su mnogi tokom pandemije ostali bez posla doveo u opasnost da moraju da vraćaju zaostale razlike u stanarinama.Ovaj zaplet je svakako doprineo i velikoj izlaznosti na referendum i velikoj podršci ideji za eksproprijaciju stambenog prostora. U Berlinu koji je glavni grad Nemačke živi oko 3,6 miliona ljudi.

Svet

Softveri Majkrosofta, Gugla i Epla bili najranjiviji 2020. godine

Prvih pet proizvođača softvera s najvećim ukupnim ranjivostima su Microsoft, Google, Oracle, Debian i Apple.Ranije "zloglasne" Adobe aplikacije prošle godine su doživele dramatičan pad ranjivosti, pa proizvođač nije ni među 30 najugroženijih prodavaca, saopštio je GFI Software, dobavljač sigurnosnih i upravljačkih rešenja za poslovne mreže.Kako navodi GFI Software, prema Nacionalnoj bazi podataka o ranjivosti (NVD), tokom 2020. godine pojavilo se 18.352 ranjivosti, što je povećanje od 6 odsto u odnosu na 2019. Među proizvođačima, Microsoft, Google, Oracle, Debian i Apple bili su najugroženiji 2020. godine. Android, razne verzije operativnog sistema Windows i Debian Linux pojavili su se u prvih pet najugroženijih sistema.Oni su napustili Gugl i osnovali ove društvene mreže Najosetljiviji desktop operativni sistemi u 2020. bili su Windows 10 (807 ranjivosti), Windows Server 2016 (794 ranjivosti) i Windows Server 2019 (743 ranjivosti). Sledi Debian Linux sa 533 ranjovosti Windows 7 (388 rannjivosti) i Apple Mac OS X 298 ranjivosti.Za mobilne operativne sisteme, 807 ranjivosti je pronađeno na Google Androidu, koji je, inače, bio najviše nadgledani softver, dok je iPhone OS imao 304.Među aplikacijama, najugroženiji je GitLab web-bazirani softver (237 ranjivosti), zatim web pregledači Google Chrome (228), Mozilla Firefox (141) i Apple Safari (76). Microsoft Office je prošle godine registrovao 71 ranjivost.Dominacija se nastavlja: Ova aplikacija najpopularnija je i u maju 2021. GFI Software upozorava na sve veći broj napada na zastareli softver, prisiljavajući proizvođače najpopularnijih operativnih sistema i aplikacija da objavljuju sve više zakrpa. 

Svet

Češka prodaje bunkere koji su ih štitili od nacista

Bunkeri koji su sagrađeni kako bi nekadašnja Čehoslovačka sprečila napad nacista 1938. oglašeni su na prodaju po cenama koje se kreću između hiljadu i nekoliko desetina hiljada evra jer im preti rušenje, piše Dojče vele. Mali bunker "ropik" koji se najviše nudi, na atraktivnim lokacijama poput vinogradskog Mikulova u Južnoj Moravskoj košta i do četiri puta više."Na našoj teritoriji registrovali smo 4.993 mala borbena bunkera iz predratnog perioda", rekao je Petr Sikora iz Ministarstva odbrane Češke.Neke od mogućnosti su da se oni predaju u ruke pokrajinama ili opštinama ili da se prodaju privatnim licima. S obzirom da ovi objekti više nemaju vojni značaj, skoro trećina bunkera je već promenila vlasnika.Od 2000. godine češka vojska, koja je pravni naslednik Čehoslovačke, pronalazi rešenje za objekte koji su krajem 30-ih godina prošlog veka izgrađeni kako bi se formirala masivna mreža utvrđenja duž granice sa tadašnjom Nemačkom.Vojska čuva samo nekoliko zgrada za svoje potrebe, poput skladišta gde uglavnom spadaju veća utvrđenja. Vojska želi da zadrži jedno od njih, jer se tu nalazi seizmička stanica za nadgledanje nuklearnih eksplozija.Bunkeri se prodaju na javnim aukcijama, a konačna cena može da bude veća. Trenutna ponuda uključuje 22 objekta koji su bili deo nekadašnjih graničnih utvrđenja.Neke od zgrada su već pretvorene u muzeje za koje vlada veliko interesovanje turista. Najposjećeniji objekat je artiljerijska tvrđava Hurka u severnom delu grada Kralikija u podnožju Sudetskih planina, blizu granice sa Poljskom.Predstavnici udruženja koja brinu o spomenicima u toj oblasti tvrde da oni ljudi koji žele kupe bunkere, treba pre svega kupe zemljište oko njih, jer će na taj način rešiti imovinsko-pravna pitanja.Evo zašto Česi ne žele zlato vredno 20 milijardi evraDuplo više gastarbajtera nego pre deceniju, najviše odlaze najobrazovanijiČeška: Staklena kuća na drvetu sagrađena za obnovu šume KRATAK ISTORIJATLinija odbrane nekadašnje Čehoslovačke u celini nije stavljena pod zaštitu kulturnog nasleđa.Nekadašnja čehoslovačka utvrđenja nisu potpuno završena do septembra 1938. godine, kada je nemački Vermaht zauzeo granuična utvrđenja Čehoslovačke, ali su zajedno sa planinskim masivima predstavljala  važnu prepreku od koje su nacisti strahovali.Iako je vlada u Pragu mobilisala 1,1 milion vojnika koji su bili spremni za borbu, tadašnji britanski premijer Nevil Čemberlen i njegov francuski kolega Eduard Daladije potpisali su takozvani Minhenski sporazum sa Adolfom Hitlerom 29. septembra 1938.Prema tom sporazumu je Čehoslovačka bila u obavezi da skoro celo granično područje sa Nemačkom, koje je u to vreme većinski bilo naseljeno Nemcima, ustupi Trećem rajhu.Tako su sva čehoslovačka granična utvrđenja pala u ruke nacista, pa je država ostala vojno nemoćna. To je nacistima u martu sledeće godine znatno olakšalo okupaciju ostatka zemlje.Utvrđenja su kasnije služila nemačkim okupatorima u proleće 1945. kao odbrana od vojske Sovjetskog Saveza. Okršaji koji su se odigrali na tim utvrđenjima znatno su usporili napredovanje Crvene armije i koštali su ih hiljade života.

Svet

Evropska unija: Manje azilanata nego pre pandemije

U drugom kvartalu 2021. godine, prema podacima Eurostata, bilo je 103.895 tražilaca azila koji su zahtev za međunarodnu zaštitu u nekim od zemljama Evropske unije podneli prvi put.U poređenju sa drugim kvartalom 2020. godine to je rast od 115 odsto, a u poređenju sa prvim kvartalom 2021. rast od devet odsto. Međutim Eurostat naglašava da je najnovija brojka ipak ispod prepandemiijskog nivoa. U odnosu na drugi kvartal 2019. godine broj onih koji su prvi put podneli zahtev za azil manji je za 28 odsto. U drugom kvartalu 2021. godine bilo je 13.805 naknadnih zahteva za azil (ljudi koji su ponovo podneli zahtev nakon što je doneta odluka po prethodnoj prijavi), što je u odnosu na prvi kvartal 2021. godine pad za 51 odsto.U Srbiji boravi 5.500 izbeglica, tražilaca azila i migranataDobili od EU novac za migrante, a troše ga na plate u Ministarstvu Azil najviše tražili Sirijci, Avganistanci i Pakistanci U drugom kvartalu 2021. godine, državljani Sirije su najviše tražili azil (20.640 prvih prijava). Slede Avganistanci sa 13.860 prvih zahetva za azil, pa Pakistanci (4.430 prvih zahteva).Broj prijava koje su podneli Sirijci i Avganistanci u drugom kvartalu je prevazišao i nivoe pre pandemije. U odnosu na drugi kvartal 2019. godine broj Sirijaca koji su zatražili azil je porastao za 28 odsto, a Avganistanaca za 38 odsto. Sa druge strane, broj Pakistanaca koji traže azil opao je za 17 odsto. Državljani ove tri zemlje čine više od trećine (37 odsto) svih prvih podnosilaca zahteva za azil u drugom kvartalu 2021. godine. Zbog epidemije znatno manje zahteva za azil u EUU drugom kvartalu 2021. godine azil je tražilo i 4.240 maloletnika bez pratnje roditelja, što je za ovu kategoriju rast za 19 odsto kada se posmatra prvi kvartal 2021. godine.Najveći broj maloletnika bez pratnje roditelja, njih 620, azil je tražilo u Belgiji, zatim u Austriji (615), Nemačkoj (610) i  Bugarskoj (555).Sa druge strane u Češkoj, Malti, Estoniji, Letoniji nije registrovan nijedan zahtev za azil od strane maloletnika bez roditeljske pratnje.  

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.