Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Ilon Mask sarađuje sa vojskom SAD

Američka vojna uprava u Pentagonu potpisala je sporazum sa kompanijom američkog milijardera Ilona Maska Space X, koji joj omogućava korišćenje polovnih bustera za lansiranje raketa Falcon 9, prenosi CNBC. Prva takva misija je planirana za ovu nedelju kada je planirano Falcon 9 trebalo da lansira vojni GPS satelit.Novoosnovana jedinica američke vojske Space Force, koja bi uskoro trebalo da preraste u novi rod vojske, pristala je da za lansiranje GPS III satelita koristi polovnu raketu, nakon što su njeni stručnjaci sarađivali sa Space X-om.Stručnjaci armije SAD prvo su želeli da provere procese obnove raketnih boostera i uspeli su da se uvere u njihovu pouzdanost, iako su već korišćeni.Space X je već sklopio ugovor s Pentagonom vredan 470 miliona dolara za lansiranje pet od 6 GPS satelita, ali u njemu nije pisalo da će se koristiti već korišćene rakete.Nakon što je vojska promenila ugovor unošenjem tačke o polovnjacima, to će joj doneti uštedu od oko 64 miliona dolara.Space Force američke vojske je saopštio da predstojeće lansiranje satelita neće biti jedino za koje će se koristiti već korišćeni boosteri.Ipak, za sada ne otkrivaju da li postoji mogućnost da se polovne Falcon 9 rakete u budućnosti koriste i za nekakva borbena dejstva na Zemlji i u svemiru.Tesla: Prošle godine prodato pola miliona električnih automobila

Svet

Ove nedelje dijalog o postepenom ukidanju uglja na Zapadnom Balkanu

Inicijativa za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini organizovaće 23. i 24 juna godišnji sastanak sa ciljem da se podrži otvoren dijalog više zainteresovanih strana o postepenom ukidanju uglja i pravednoj tranziciji na održive izvore energije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini.  Svrha Inicijative je zajedničko istraživanje puteva do pravedne tranzicije u regijama uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te postizanje "Green Deal-a". Inicijativa je pozvala sve zainteresovane strane da se pridruže dijalogu. Među predviđenim grupama zainteresovanih strana nalaze se predstavnici javne vlasti, energetskog sektora, nevladinih organizacija, istraživači, privredni subjekti, mediji, međunarodne organizacije, političke stranke, organizacije mladih. Inicijativu predvodi Evropska komisija u saradnji sa šest međunarodnih partnera:  Svetska banka, Sekretarijat Energetske zajednice, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB), poljski Nacionalni fond za zaštitu životne sredine i upravljanje vodama (NFOSiGW) i Evropski koledž iz grada Natolin.Osmišljena je u nameri da neguje dijalog između regiona i zainteresovanih strana, razmenom znanja, jačanjem kapaciteta i razmenama između regiona uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te EU.Zemlje u njenom fokusu su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo*, Severna Makedonija, Srbija i Ukrajina. Prvobitnim pregledom situacije identifikovano je najmanje 17 regiona u ovim zemljama sa značajnim rudarskim i aktivnostima proizvodnje energije iz uglja, koje su pozvane da učestvuju u ovoj Inicijativi. Događaj će biti održan onlajn, a trajaće od 14 do 17 časova oba dana. 

Svet

Windows 10 ide u penziju, ko će ga naslediti?

Microsoft je povukao još jedan zanimljiv potez koji se tiče budućnosti njihovih "zadnjih" Windowsa. Na službenim su stranicama objavili datum koji označava potpuni kraj podrške za Windows 10 Home i Pro.Što god da se dogodilo 24. lipnja na najavljenom Microsoftovom događaju vezanome za budućnost Windowsa, sada je jedno jasno Windowsi 10 neće biti "posljednji Windowsi", neće ih se zauvijek nadograđivati i ažurirati, a vrlo će brzo svijet dobiti i njihovog nasljednika, piše BUG.hr Microsoft je, naime, na svojim službenim stranicama, u sekciji životnog ciklusa, ažurirao datume i vrlo jasno dao do znanja da se Windowsima 10 bliži kraj. Windows 10 Home i Pro, za koje je podrška započela 29. srpnja 2015. godine, u službenu će mirovinu 14. listopada 2025. godine.Ovo bi moglo značiti da će ovoga mjeseca zaista biti predstavljen Windowsi 11, ili neka druga verzija, a gotovo je sigurno da desetka neće poživjeti vječno, kako je bilo najavljivano u vrijeme predstavljanja.Microsoft na istom mjestu napominje i da će nakon datuma umirovljenja Windowsa 10 nastaviti pružati podršku i isporučivati polugodišnje nadogradnje za barem jednu verziju Windowsa 10, što je i do sada bio običaj s ranijim verzijama, obično namijenjenima velikim poslovnim korisnicima.Već smo pisali o najavljenom događaju koji je na nekoliko načina vezan uz broj 11, pa se sve više smatra da će upravo 11 biti brojčana oznaka sljedećih Windowsa. Za slučaj da niste pratili ove objave – 24. lipnja se u 11 sati po lokalnom istočno američkom vremenu održava online događaj u kojem će kompanija prikazati "šta je sledeće za Windowse".Događaj je najavljen logotipom Windowsa koji se u sjeni pretvara u dvije paralelne linije, te videom sumnjivo dugim baš 11 minuta – pa je mnogima to dovoljno da zaključe kako će se novi Microsoftov OS zvati.

Svet

„Trojanac“ ukrao 1,2 terabajta privatnih podataka

Hakeri koji su koristili zlonamerni program trojanskog tipa ukrali su blizu 26 miliona podataka za privljivanje  - uključujući username, imejlove i šifre, sa skoro milion veb sajtova u toku dve godine.Podaci su kradeni i sa sajtova kao što su Amazon, Fejsbuk i Tviter. Zlonamareni program bio je inflitriran u preko tri miliona računara baziranih na Windows operativnom sistemu, između 2018.i 2020. godine, a uljezi su odneli oko 1, 2 terabajta ličnih informacija, pokazala je studija slučaja koji je objavio NordLocekr. Pored podataka za prijavljivanje, ukradeni podaci uključuju 1,1 milion jedinstvenih imejl adresa, preko dve milijarde kolačića, i preko 6,6 miliona fajlova koje su korisnici skladištili na svojim deskopovima i folderima za preuzimanje. Ukradeni kolačići, koji u nekim slučajevima mogu da daju pristup nalozima žrtve na mreži, razvrstani su u pet grupa: internet tržište, onlajn igrice, sajt za razmenu fajlova, društvene mreže i servisi za strimovanja video zapisa.Milijarde ukradenih kolačića povezane su sa veb lokacijama kao što su Jutjub (17,1 milion), Fejsbuk (8,1 milion), Tviter (5,2 miliona), Amazon (3,5 miliona), MediaFire (3,2 miliona) i Ibej (2 miliona).Zlonamerni program uglavnom je bio usmeren na krađu podataka sa internet pretraživača, a top tri izvora za ukradene mejlove i šifre su bili su Gugl Hrom ( 19,4 miliona), Mozila (3,3 miliona), Opera (dva miliona). Osim krađe fajova, program je takođe pravio skrinšotove i fotografije koristeći veb kameru.Zlonamerni program se prenosio preko imejla  i piratskih programa, uključujući ilegalne verzije Adobe fotošopa. Zvaničnici američke administracija od nedavno su krenuli sa upozorenjima da su sajber napadi različitih vrsta u porastu.Američka sekretarka za trgovinu Đina Rajmondo rekla je da će sajber napadi u budućnosti samo rasti, i pozvala poslodoavce da ojačaju sisteme za sajber bezbednost. "Trebalo bi da pretpostavimo, i mi i biznisi, da su ovi napadi tu da ostanu,  ako ništa biće intenziviniji", rekla je ona. 

Svet

Rojters: Crna Gora se zadužuje i prodaje imovinu zbog duga Kinezima

Crna Gora, koja ima veliki dug prema Kini počela je da pregovara o stotina miliona evra jeftinog kredita koji bi uzela od Evropske unije (EU), a zbog toga priprema i prodaju državne imovine, prenosi agencija Rojters, pozivajući se na visoke evropske zvaničnike. Crna Gora je od Kine uzela kredit za novi auto-put od Bara do Boljara,koji se još nalazi u fazi izgradnje.Crnogorski dug prema Kini za izgradnju auto-puta Bar-Boljare u fokusu je rasprave o kineskom uticaju u Evropi i mogao bi zakomplikovati širenje EU na Balkan, rekli su agenciji Rojters zvaničnici EU koji su tražili da ostanu anonimni.Crna Gora je, prema pisanju Rojtersa, kandidat za pridruživanje EU, što zahteva ispunjavanje fiskalnih standarda, prenosi RTCG.Brisel se, prema saznanju Rojtersa, obratio Nemačkoj kreditnoj banci za obnovu (KfV) i Francuskoj razvojnoj agenciji (AFD) – obe su državne razvojne banke – kao i italijanskom državnom zajmodavcu CDP da predvode finansijsku pomoć."Plan je da od njih troje dobijemo ponude, a zatim ih spojimo. Nadamo se da bi ponuda mogla biti spremna u narednim nedeljama, pre leta", rekao je zvaničnik EU Rojtersu.Ni nemačka banka, ni francuska razvojna agencija nisu želele da komentarišu saznanja Rojtersa.Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je da je auto-put važan za društveno-ekonomski razvoj Crne Gore i da Peking pridaje veliki značaj razvoju veza sa Crnom Gorom.Kineska državna banka za uvoz, koja je odobrila 20-godišnji zajam, nije odgovorila na zahtev Rojtersa za komentar.Potpredsednik Vlade Dritan Abazović je u martu pred evropskim poslanicima rekao da EU treba da pomogne u refinansiranju zajma kako bi sprečila da zemlja bude zavisna od Kine.Crnogorski ministar finansija Milojko Spajić takođe se pridružio tim javnim naporima, rekavši za Fajnenšl tajms 11. aprila da bi pomoć EU zemlji s kineskim zajmom bila “laka pobeda” za Uniju.

Svet

Takse na ugljen-dioksid će povećati račune za struju

Direktor Sekretarijata Enegretske zajednice Janez Kopač izjavio je u intervjuu za Euractiv da zemlje Zapadnog Balkana odlažu uspostavljanje cena na emisije ugljenika što duže moguće, jer su u strahu od socijalnog nezadovoljsta do kojeg bi došlo zbog rasta cene struje.Evropska unija bi, kako navodi, trebalo da izvrši pritisak tako što će tražiti zemljama da se pridruže Sistemu trgovine emisijama EU, dok bi sa druge strane obezbedila finansijske podsticaje za upravljanje socijalnim posledicama postepenog ukidanja ugljenika."Proizvodnja struje u zemljama Zapadnog Balkana dosta je jeftinija nego u Evropskoj uniji", rekao je on i dodao će se time pozabaviti Mehanizam za granično prilagođavanje ugljenika. Na pitanje da li očekuje da se takse na emisije ugljenika primene na zemlje jugoistoče Evrope koje su članice Energetske zajednice, Kopač se nada da će te zemlje imati poseban status."Nadam se da će imati poseban status, jer su učesnici jedinstvenog tržišta EU. A ako se sa njima postupa kao sa trećim zemljama na isti način kao sa Rusijom, Turskom ili Marokom, to bi moglo ugroziti čitav proces evropskih integracija koji se odvijao u poslednjih 15 godina", rekao je on.Na pitanje zašto ove zemlje nisu deo ETS-a, iako su potpisnice Pariskog sporazuma, kaže da one to odlažu što je duže moguće. On je dodao da je Crna Gora jedina koja je uvela cenu za emisije ugljenika, ali da je to mala zemlja koja nema više od pet učesnika na tom tržištu."Primena cena ugljenika definitivno će značiti rast cena električne energije i to je nešto čega se političari plaše", rekao je Kopač. On je kazao da su cene električne energije za domaćinstva u svim ovim postavljene znatno ispod proseka EU.Kopač je naveo da 16 termoelektrana u zemljama Zapadnog Balakna, koje su zastarele, proizvode više štetnih materija nego 250 termolektrana na ugalj koje se nalaze na prostoru Evropske unijeIpak, rekao je, te elektrane proizvode jeftinu električnu energiju koja obezbeđuje prihode vladi, rudarima i lokalnom stanovništvu zbog složenog sistema subvencija. Kada je u pitanju ugalj, Kopač je naveo da su zemlje sa najvećim problemom Srbija, Kosovo i Bosna i Hercegovina."I Srbija i Bosna 70 odsto se oslanjaju na ugalj, a Kosovo je 95 odsto zavisno. Sada su svi potpisali Sofijsku deklaraciju, što znači da su se obavezali na postupno ukidanje uglja do 2050. godine", rekao je Kopač.Kopač je rekao i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja svoju budućnost gradi na uglju  -  gradi jednu novu elektranu na ugalj, a obnavlja još dve.  

Svet

Kineska kompanija gradi fabriku u Derventi

Jedan od najvećih proizvođača asortimana od memorijske pene, kineska kompanija Healthcare Europe, saopštila je da želi da otvori svoj pogon u Bosni i Hercegovini. Zbog povoljnih uslova poslovanja fabrika bi se nalazila u gradu Derventi, prenosi Derventski list."Želimo da otvorimo kompaniju koja bi proizvodila madrace, nadmadrace i jastuke od memorijske pene, a koji bi bili namijenjeni inostranom tržištu. Vrednost izvoza na mesečnom nivou bila bi od tri do četiri milina evra, a u pogonu bi, za početak, bilo zaposleno oko stotinu radnika", rekao je predstavnik te kompanije Čang Cijao Đun (Chang Xiao Jun).On je dodavši da je ova kompanija zastupljena i u drugim zemljama regiona.Healthcare Europe ima tri kompanije u Sjedinjenim američkim Državama, po dve proizvodne fabrike u Španiji, Kini i na Tajlandu i po jednu u Sloveniji i Srbiji. Takođe, ima i maloprodajne objekte širom Evrope, a plan je da poslije dvije ili tri godine,i u BiH otvori maloprodajne objekte.Gradonačelnik Dervente Milorad Simić rekao je da bi realizacija te investicije otvorila vrata za nova zapošljavanja, ne samo stanovnika tog grada, već i okolnih opština.Derventa. koja pripada Republici Srpskoj ima izvoz vredan 333,5 miliona konvertibilnih maraka (oko 170,5 miliona evra), oko 7.000 zaposlenih građana i najmanju stopu nezaposlenosti.u bih najavljeno ukidanje šalterskog plaćanja struje

Svet

Air Montenegro počeo da leti

Nova crnogorska avio-kompanija Air Montenegro počela je sa letovima na liniji između Beograda i Podgorice, piše portal Exyuaviation. Komapnija će saobraćati i od glavnog grada Srbije do Tivta.Air Montenegro planira da uskoro svojoj floti doda drugi avion, mlaznjak Embraer E190, koji je iznajmljen od German Airvais-a. Avion će biti u kratkoročnom zakupu, sve dok se za saobraćaj ne osposobi drugi avion E195 koji je koristila bivša državna avio-kompanija u Crnoj Gori, Montenegro Airlines.Kašnjenje u pripremi aviona za servis dolazi jer upravo Montenegro Airlines nije u mogućnosti da izvrši bilo kakav servis na avionu. Za sada će avione održavati Consolidated Aerospace Industries i Austrian Airlines Technik Bratislava.Air Montenegro je i sa kompanijom Lufthansa Sistems potpisao ugovor o operativnim i konsultantskim poslovima.  Za sada nema konkretnijih podataka o široj saradnji Air Serbia i Montenegro Airlines-a, ali su se njihovi predstavnici već hvalili partnerstvom.Air Montenegro je već dobio svoj pozivni kod - Mount Eagle (planinski orao), a trenutno je u procesu dobijanja IATA koda (IATA airline designators) za aerodrome, koji će biti gotov do kraja letnje sezone. Kompanija za sada koristi privremeni IATA kod V2 dok ne dobije svoj.Crna Gora je ranije odlučila da ugasi Montenegro Airlines koji je bio u dugovima. Pri tome nije postojala nijedna zakonska mogućnost da se finansijski posrnuloj kompaniji dodeli pomoć.Više informacija o Air Montenegro može da se pronađe na sledećem LINKU.CRNA GORA GASI MONTENEGRO AIRLINES, OSNIVA NOVU FIRMU

Svet

Vašington menja propise o zabrani TikToka

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden potpisao je u izvršnu naredbu o osiguravanju bezbednosti podataka američkih korisnika na digitalnim platformama u stranom vlasništvu, kao &...

Svet

Severna Makedonija želi da poništi sve koncesije za MHE

Predsednik Vlade Severne Makedonije Zoran Zaev izjavio je da će većina koncesionih ugovora za mini-hidroelektrane (MHE) u toj zemlji biti poništena, bez obzira na eventualne tužbe koje zbog te odluke mogu da se podignu, preneo je Balkan Green Energy News.Zbog reakcija i argumentovanih žalbi ekologa i građana i u skladu sa zakonom kojim će se deo Šar Planine proglasiti nacionalnim parkom, Vlada Severne Makedonije će poništiti većinu koncesija za male hidroelektrane, objasnio je Zaev.Neki od ugovora će završiti na sudu i država će morati da plati veliku odštetu, ali prema njegovim rečima, oko te odluke "nema dileme"."Možemo da kažemo da je kod nas reakcija (protiv MHE) bila opravdana, jer se izgradnja nije uvek izvodila po propisima. Priroda nije vraćena u prvobitno stanje, neke od MHE nemaju prolaz za ribe. Prateći evropske propise u potpunosti, ono što treba da se poništi, biće poništeno", naglasio je Zaev.OGLAŠEN JAVNI UVID ZA TRI NOVE MHE U DOLJEVCU U nekim slučajevima postupci za obustavu koncesija za MHE su već pokrenuti, zbog zakona kojim će Šar planina i vrh Popova Šapka biti proglašeni nacionalnim parkom, dodao je severnomakedonski premijer.Zaev je ipak ostao pri stavu da MHE nisu pretnja za životnu sredinu, ukoliko se grade po propisima. On je u februaru obećao da će koncesioni ugovor za MHE u Lešnici na Šar Planini biti poništen jer ugrožava vodosnabdevanje sela Žirovnica.Istovremeno je izneo tvrdnju da su MHE "ako ne najekološkiji, onda jedan od najekološkijih izvora energije", što je izazvalo oštre kritike zaštitnika životne sredine, koji su upozorili na štetan uticaj i preporuku Sekretarijata Energetske zajednice da se takva postrojenja ne subvencionišu.

Svet

Potražnja za kreditima u regionu raste, uslovi zaduživanja sve oštriji

Tražnja za finansijskim sredstvima i zajmovima raste za sve kategorije klijenata u jugoistočnoj Evropi, iako je došlo do pooštravanja uslova kreditiranja malih i srednjih kompanija. U Srbiji su kriterijumi za dobijanje kredita u proseku još stroži nego u ostatku regiona, osim u slučaju stambenih kredita, navodi se u prolećnom izdanju istraživanja o trendovima u kreditiranju koje je sprovela Evropska investiciona banka (EIB).Tražnja za finansijskim sredstvima i zajmovima raste za sve kategorije klijenata u regionu.Analiza je takođe ustanovila da postoji visoka posvećenost međunarodnih bankarskih grupacija koje posluju u regionu, kao i spremnost da nastave operacije u istom ili većem obimu.Kompletno istraživanje za pojedinačne zemlja Zapadnog Balkana i analize pročitajte ovde here .“Naše najnovije istraživanje pokazuje da je regulatorna pomoć za borbu protiv covida-19 bila ključna za ublažavanje najkritičnijih posledica za bankarski sektor u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi tokom 2020. i na početku 2021. godine,” izjavio je potpredsednik EIB-a Ricardo Mourinho Félix zadužen za ekonomska istraživanja. “Kako bi se izborio sa pooštrenim uslovima za kreditiranje malih biznisa i preduzeća, i sa ukidanjem moratorijuma na kredite, Region može da računa na svoje međunarodne partnere. Grupacija EIB će nastaviti da pruža podršku, pogotovo kroz panevropski garancijski fond, kao  i svoje regularne investicione i savetodavne aktivnosti, težeći da oživi investicije potrebne za ekonomski oporavak regiona na putu ka zelenoj, digitalnoj tranziciji i većoj konkurentnosti,” dodao je.  “Finansijski sistem u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi pokazuje izuzetnu otpornost prema najvećem ekonomskom udaru koji je doživeo. Međunarodne banke nastavljaju da podržavaju region. Međutim, naše istraživanjem pokazuje slabu investicionu potražnju i još uvek stroge uslove kreditiranja malih biznisa i preduzeća. Da bi se pojačale investicione aktivnosti, potreban je kontinuirani zajednički napor javnog i privatnog sektora kako bi se region oporavio i nastavio da napreduje u pravcu zelene i digitalne tranzicije,” rekla je glavni ekonomista EIB-a Debora Revoltella.Istraživanje tržišta kredita za centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu deo je redovnih aktivnosti EIB-a, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetske banke u okviru “Bečke inicijative”,  okvira za čuvanje finansijske stabilnosti evropskih zemalja u razvoju. Kako se razvija ponuda i potražnja zajmova?U proteklih šest meseci, banke su zabeležile manje zahteva za investicijama, dok su potrebe za obrtnim sredstvima nastavile da pozitivno utiču na ukupnu potražnju za zajmovima.  Kretanja na tržištu nekretnina značajno su doprinela rastu potražnje, sa kojom je porasla i ukupna tražnja za hipotekama. U poslednjih šest meseci, izgledi lokalnog tržišta i porast nenaplaćenih zajmova bili su glavni ograničavajući faktori za ponudu novih zajmova. U narednom periodu očekuje se da će se uslovi kreditiranja dalje pooštravati samo za korporacije, kao i mala i srednja preduzeća.Za više informacija pročitajte kompletno istraživanje i analizu ovde .

Svet

Hrvatska ekološka vozila subvencioniše sa 14 miliona evra

Hrvarska je ove godine izdvojila 105 miliona kuna (oko 14 miliona evra) za subvencije namenjene kupovini električnih, hibridnih, kao i vozila sa pogonom na vodonik. Subvencije koje se kreću i do 40% njihove vrednosti dodeljuje Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost.U odnosu na prethodne godine ponuda ekoloških vozila u Hrvatskoj je znatno veća, pa može da se bira između 114 modela automobila, 102 modela električnih bicikala i skutera, kao i 43 modela dostavnih vozila. Zbog subvencija i velike ponude očekuje se i velika tražnja za takvim vozilima.Za električna vozila M1 i N1 kategorije (standardni automobili i dostavna vozila) u Hrvatskoj se može dobiti podsticaj od 70.000 kuna ili do 40% njihove vrednosti, kao i dodatni popust preko udruženja Strujni krug.Za one koje zanimaju manja gradska vozila, na raspolaganju su potpuno električni Renault Twingo koji sa subvencijama košta 89.900 kuna, Renault Zoe 148.900 kuna, a Peugeot e-208 164.000 kuna.U tom segmentu se još nude brojni modeli poput Opela, Fiata 500e, BMW-a, Dačije Spring, Honde i Mini Coopera SE.SUBVENCIJE ZA EKOLOŠKA VOZILA U HRVATSKOJ PLANULE ZA PET MINUTADESETINE HILJADA GRAĐANA PROTIV SUBVENCIJA ZA ELEKTRIČNA I HIBRIDNA VOZILA Tesla je prošle godine konačno otvorio vrata i u Hrvatskoj te ponudio Model 3 koji cenom već i bez subvencija konkuriše ostalim limuzinama i dostupan je za 260 hiljada kuna (27.462 evra).Električa dostavna vozila sa subvencijama u Hrvatskoj koštaju od 140 (18.600 evra) do 171 hiljada kuna (oko 23.000 evra).Subvencije mogu da se dobiju i za veoma skupa vozila, poput Poršea Taycana, Audija e-trona i Audija RS e-trona GT.Hrvatska je ove godine promenila model dodele subvencija za kupovinu električnih vozila, jer je za tu namenu obezbeđenoskoro tri puta više sredstava nego 2020. godine.Za kupovinu električnih vozila Hrvatska je pršle godine izdvojila više od 5,8 miliona evra.Vlada Srbije je ove godine najavlia da će za subvencije namenjene kupovini električhih i hibridnih vozilaizdvojiti 1,2 miliona evra, što je oko 10 puta manje nego u Hrvatskoj.

Svet

I Barbika će uskoro na reciklažu

Poznati proizvođač igračaka Mattel saopštio je da je pokrenuo je pilot program za recikliranje starih igračaka poput lutaka Barbika (Barbie)  i Matchbox autića. Cilj je da se spreči da one završe na otpadu, kao i da s eomogući njihovo korišćenje za proizvodnju novih igračakaOvaj pilot program deo je nove ekološke strategije kompanije Mattel, koja se obvezala da će do 2030. godine u svim svojim proizvodima i ambalaži koristiti 100% recikliranu plastiku ili plastične materijale na biološkoj osnovi.Svi potrošači koji žele da učestvuju u programu Mattel PlayBack na internet stranici kompanije mogu da naruče nalepnicu i da besplatno dostave svoje stare igračke na recikliranje.Igračke će se potom razvrstati i odvojiti po vrstama materijala i reciklirati, dok će se svi materijali koji se ne mogu reciklirati iskoristiti za proizvodnju drugih plastičnih proizvoda ili spaliti u spalionicama za energiju iz otpada, navode u kompaniji Mattel.RECIKLAŽA TEKSTILA: (NE)DOSTIŽAN BIZNIS U SRBIJICELA EU RECIKLIRA PLASTIČNU AMBALAŽU, IZUZETAK HRVATSKA

Svet

Rusija predstavila COVID-19 vakcine namenjene životinjama

Ruska Savezna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor Rosselkhoznadzor u Mađarsku i Tajland je poslala dokumente za registraciju ruske vakcineza životinje protiv Covida 19, prenosi agencija Tass. Dodaje se da su u toku pregovori o registraciji te vakcine sa 17 zemalja."Već smo formirali i poslali registracijski dosije u Mađarsku i Tajland. Mađarska, na primer, razmatra mogućnost registracije vakcine za pse", rekao je šef Rosselkhoznadzor-a Sergej Dankvert.Prema njegovom mišljenju, vakcina će biti tražena u zemljama jugoistočne Azije, jer tamo ima mnogo farmi na kojima ljudi žele da zaštite svoje životinje.On dodaje i da interesovanje za tu vakcinu pokazuju i druge evropske zemlje i napominje da Rusija ne želi da diže njenu cenu, pa će ih smanjiti na minimum.Objasnio je da cene zavise od uslova isporuke i prevoza.

Svet

U Albaniji izgrađena plutajuća solarna elektrana

Obnovljivi izvori energije u Albaniji pojačani su novom plutajućom solarnom elektranom koja se nalazi na veštačkom jezeru Banja. Investitori su norveške kompanije Statkraft i Ocean Sun, prenosi Balkan Green energy News.Na jezeru Banja Statkraft već upravlja svojom istoimenom hidroelektranom od 72 megavata.  Nakon uspešnog završetka prve plutajuće solarne jedinice i priključka na mrežu, elektrana sada proizvodi obnovljivu energiju i ubrizgava energiju u albansku nacionalnu električnu mrežu.Plutajuća solarna energija uključuje postavljanje solarnih panela na plutajuće strukture na vodenom telu, poput jezera, fjorda ili okeana, ili na hidroelektrani.Svaka se jedinica sastoji od plutajućeg prstena i tanke membrane. U kombinaciji sa hlađenjem ploča ispod vode, upravo ta membrana i njena velika površina čine taj koncept jedinstvenim.Membrana panela je debela samo nekoliko milimetara, ali lako može da izdrži težinu solarnih panela i osoblja koje obavlja zadatke ugradnje ili održavanja.Prva jedinica, koja se sastoji od 1536 solarnih panela, ima kapacitet od 0,5 MWp (Mega Watt peak, jedinica za merenje solarne energije, prebačeno u standardnu mernu jedinicu, snaga panela iznosi 500 kW) i površina joj je 4.000 kvadrata. pločama.ALBANIJA: OBUSTAVITI IZGRADNJU BRANE I HIDROELEKTRANE NA RECI VJOSI Očekuje se da će se sa drugom fazom projekta nastaviti tokom druge polovine godine, pri čemu će biti postavljene dodatne tri plutajuće jedinice solarne elektrane, sa kombinovanim dodatnim kapacitetom od 1,5 MWp.Pored HE Banja, Statkraft upravlja još jednom hidroelektranom - Moglice, instalirane snage 197 MV, otvorenom prošle godine.Albanija se smatra zemljom koja je pogodna za solarne projekte, zbog velikog broja sunčanih sati, a nedavno je zemlja završila treću aukciju za izgradnju solarnih elektrana. Albanska elektroenergetska kompanija KESH takođe razvija svoja plutajuća solarna postrojenja za proizvodnju struje.Albanija veliki deo električne energije dobija iz hidroelektrana Moglice, na reci Devol, koju je izgradila norveška kompanija Statkraft i ona proizvodi oko 13 odsto električne energije u Albaniji.U kampanju zaštite reke Vjose u Albaniji od izgradnje veštačkog jezera prošle godine uključio se i poznati američki glumac Leonardo Di Kaprio.

Svet

Kina smanjuje emisije CO2 preko javnih ustanova

Kina namerava da ograniči ukupnu emisiju ugljen-dioksida koji emituju njene javne ustanove na 400 miliona tona do 2025. godine, saopštila je vlada te zemlje, prenosi Chinadaily.U 2020. godini oko 1,6 milijardi kineskih javnih ustavova širom zemlje predstavilo je svoje planove na polju uštede energije u okviru 14. petogodišnjeg razvojnog plana koji će se sprovoditi od ove do 2025. godine.Do 2025. godine ukupna potrošnja energije u javnim institucijama u Kini ne bi trebalo da bude veća od 189 miliona tona standardnog uglja.Kako se navodi, u okviru tog plana predviđeno je da ukupna potrošnja vode u tim institucijama ne bude veća 12,4 milijarde kubnika.Dok raste zabrinutost u vezi sa klimatskim promenama, kompanije i vlade počele su više da finansiraju takozvano "izdvajanje ugljenika", tehnologiju koja služi za skladištenje izduvnih i drugih gasova koje stvaraju efekat staklene bašte.Narodna Republika Kina često se pominje kao jedan od najvećih zagađivača, ali i najvećih žrtava zagađenja u svetu.KOMERCIJALIZUJE SE IZDVAJANJE UGLJENIKA, KAO JEDINO REŠENJE ZA SPAS PLANETE

Svet

Cene hrane u svetu skočile za 40 odsto za godinu dana

Cene hrane porasle su tokom maja za iznos koji predstavlja najvišu mesečnu stopu u poslednjih 10 godina, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Poskupljenje ne ometa ni činjenica da je svetska proizvodnja žitarica na putu da dostigne novi rekord.Indeks cena hrane, koji izračunava FAO, porastao je u maju za 4,8% u odnosu na april i za 39,7% u odnosu na maj prošle godine, na prosečnih 127,1 poena. To je najviši nivo od septembra 2011. i samo 7,6 procentnih poena ispod istorijskog rekorda u nominalnom smislu.Na rast vrednosti indeksa, koji prati mesečno kretanje međunarodnih potrošačkih korpi hrane, najviše je uticalo poskupljenje biljnih ulja, šećera i žitarica, navodi se u saopštenju.Cene žitarica su porasle u maju 6% u odnosu na april, predvođene kotacijama kukuruza, koje su u proseku za 89,9% iznad vrednosti zabeleženih u maju 2020.Krajem maja cene kukuruza su počele da se padaju, uglavnom zbog poboljšanih prognoza u Sjedinjenim državama. Međunarodne cene pšenice su takođe pale krajem prošlog meseca, ali su u proseku bile više za 6,8% nego u aprilu, dok su cene pirinča ostale stabilne.GLOBALNE CENE HRANE PADAJU TREĆI MESEC ZAREDOM ZBOG PANDEMIJE Biljna ulja su poskupela u maju za 7,8%, uglavnom zbog rasta cena palminog i sojinog ulja i uljane repice. Veće cene palminog ulja su posledica sporog rasta proizvodnje u zemljama jugoistočne Azije, dok je cene sojinog ulja podstakla snažna globalna potražnja naročito iz sektora biodizela.Šećer je zabeležio rast 6,8% od aprila, zbog kašnjenja žetve i zabrinutosti zbog nižih prinosa u Brazilu, najvećem svetskom izvozniku šećera.Meso je u maju trgovano po ceni za 2,2% višoj nego u aprilu usled ubrzanja tempa kineskog uvoza, kao i rasta unutrašnje potražnje za živinskim i svinjskim mesom u glavnim proizvodnim regionima.Što se tiče cena mlečnih proizvoda, one su u maju porasle za 1,8% na mesečnom nivou, dok u odnosu na uporedni lanjski mesec beleže rast od 28%.FAO predviđa ovogodišnji rod žitarica od skoro 2.821 miliona tona, što je novi rekord i porast od 1,9% u odnosu na 2020, pri čemu će proizvodnje kukuruza biti veća za 3,7% nego lane.Agencija UN sa sedištem u Rimu, prognozira i veću potrošnju žitarica u 2021/22. godini za 1,7%, odnosno na 2.826 miliona tona.

Svet

Crna Gora ukida tajnost informacije o izgradnji autoputa

Predstavnici Nacionalnog saveta za borbu protiv korupcije na visokom nivou i Ministarstva kapitalnih investicija Crne Gore, saglasni su da se počne sa skidanjem oznaka tajnosti i objavljivanjem dokumenata o izgradnji deonice autoputa Smokovac-Mateševo.Kako prenosi portal Bankar.me, to je za list Dan potvrdila predstavnica toga saveta Vanja Ćalović Marković. Prema njenim rečima, u pitanju su dokumenta koja su bila proglašena tajnim, čije je prezentovanje javnosti u skladu sa preporukom Evropskog parlamenta, koji je rekao da treba sprovesti detaljnu istragu izgradnje tog autoputa.Ona navodi da u ovom trenutku ne može precizirati šta će prvo biti objavljeno, ali da će sigurno jedna od najvažnijih i prvih informacija koja će biti publikovana biti ona koja se odnosi na životnu sredinu, pre svega reku Taru."To su podaci o uticaju izgradnje autoputa na (reku) Taru, jer ti podaci ne smeju biti tajna, s obzirom na to da je Crna Gora ratifikovala međunarodne konvencije koje kažu da takve informacije moraju biti javne. Takođe, biće objavljeni podaci vezani za finansije", navodi Ćalović Marković.Ona ističe da će se pre svega saznati ko je odgovoran za kršenja zakona, kao i na koji način je planirana i kako je realizovana ta investicija.SUD U KINI NADLEŽAN ZA AUTO-PUT U CRNOJ GORI "Cilj je da se otkrije korupcija i da se ona spreči. Videćemo šta je to što se nalazi u tim dokumentima i koliko ćemo moći suštinski da pomognemo državnim organima, policiji i tužilaštvu da otkriju slučajeve korupcije i drugih krivičnih dela", naglasila je Ćalović Marković.Ona je dodala da je bivše rukovodstvo Ministarstva saobraćaja i pomorstva, ali i rukovodstvo bivših vlada, sa dobrim razlozima dokumentaciju o autoputu proglasilo tajnom.Gradnja auto puta Bar-Boljare, na kojoj se i nalazi deonica Smokovac-Mateševo od samog početka izaziva kritike dela crnogorske javnosti zbog netransparentnosti tog projekta, kao i zvog nedostatka mehanizma finansijske.Projekat se finansira iz kineskog kredita, a za sve sporove ugovorima je određena nadležnost kineskih sudova. Iz nevladinog sektora su takođe u više navrata optuživali kineskog izvođača da je gradeći autoput devastirao korito reke Tare, koja se nalazi pod zaštitom organizacije UNESCO.

Svet

Kanada: Dan rođenja Nikole Tesle proglašen za praznik

Dan rođenja srpskog naučnika Nikole Tesle, 10. jul postao je praznik u kanadskoj provinciji Ontario, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, a preneo N1. Zakon o proglašenju potpisalo su predstavnica kraljice Elizabete i zamenica kanadskog guvernera za provinciju Ontario Elizabet Doudsvel. Kako se dalje stoji u saopštenju, najzaslužniji za ovaj izuzetno značajan događaj je član provincijskog Parlamenta Ontarija iz redova Nove demokratske partije Tom Rakočević, na čiju je inicijativu zakon izglasan.U zakonu kojim je rođendan Nikole Tesle postao praznik u Ontariju eksplicitno se navodi da je Tesla srpsko-američki pronalazač i inženjer.Podseća se da su Teslini patenti bili osnov za gradnju prve svetske hidroelektrane na reci Nijagari, te da su nakon samo 25 godina sva naseljena mesta u Južnom Ontariju imala pristup električnoj energiji.IVONA JEVTIĆ NA KONKURSU IZABRANA ZA DIREKTORKU MUZEJA NIKOLE TESLE U saopštenju se dodaje i da je proglašenje Dana Nikole Tesle u Ontariju je veliki uspeh za srpsku dijasporu u Kanadi, koja je najbrojnija upravo u toj provinciji, jer se na ovaj način podiže ugled srpske zajednice na tom prostoru.Generalni konzul Republike Srbije u Torontu Vasilije Petković zahvalio je poslaniku u ontarijskom Parlamentu Tomu Rakočeviću na inicijativi, kao i provincijskom Parlamentu Ontarija na brzo sprovednom postupku usvajanja zakonskog predloga.Generalni konzulat Republike Srbije u Torontu je, kako se navodi, svojim aktivnostima pomogao u realizaciji projekta proglašenja Dana Nikole Tesle na nivou Ontarija.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.