img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Fajzer očekuje 36 milijardi dolara prihoda od vakcine

Kompanija Fajzer očekuje da će prodaja od vakacine protiv koronavirusa dostići 36 biliona dolara u ovoj godini, piše Financial times. Za 2022. godinu Fajzer prognozira 29 biliona dolara od prodaje vakcine. Kompanija je u saopštenju naglasila kako vakcina koju su proizveli sa nemačkim partnerom a "BioNTech" dominira svetskim tržištem i transfomiše finansije kompanije. Fajzer je u odnosu na februrar više nego udvostručio prognozu prodaje vakcine protiv koronavirusa za 2021. godinu. Fajzer: Verovatno će trebati i treća doza vakcineFajzer vakcina dobila potpuno odobrenje u SAD, korak bliže uslovnoj vakcinacijiFajzer koji profit od prodaje vakcina deli sa nemačkim partnerom, prikupio je 13 biliona dolara od direktne prodaje u trećem kvartalu.Analitičari su predviđali da će prihodi od vakcina protiv koronavirusa biti nešto ispod 11 biliona dolara u proseku, prema anketi Refinitiva.

Svet

Ajfon telefoni će uskoro sami zvati Hitnu nakon saobraćajnih nesreća

Poslednja funkcija koju Apple želi da ponudi svojim korisnicima je mogućnost da njihov Ajfon detektuje kada je su u saobraćajnoj nesreći i automatski pozove hitnu pomoć. Funkcija će se zvadi "Crash detection" (Detekcija sudara) i biće dostupna na Ajfon i Apple Watch uređajima, navodi Wall Street Journal.Softver za detektovanje saobraćajnih nesreća će primenjivati podatke sa već postojećih senzora na ovim urđajima i merenjem gravitacijske sile udarca će otkrivati saobraćajne nesreće. Ta funkcija je bila podvrgnuta testiranjima tokom prišle godine, koristivši podatke koje anonimno dele korisnici Ajfona i Apple satova. U izveštaju testiranja je navedeno da su ovi Apple uređaji detektovali preko 10 miliona potencijalnih sudara vozila.Ova kompanija pravi algoritam tačnosti na osnovu podataka 911, koji pružaju Apple-ovom softveru pouzdanost da je korisnik bio u saobraćajnoj nesreći i da mu je potrebna hitna pomoć.Apple je već ugradio bezbednosne mere kao što su detekcia pada i stabilnosti hodanja u svoj iPhone OS.Ovo ne bi bila prva kompanija koja je predstavila takvu funkciju: Google je dodao detekciju pada na svoj Pixel pametni telefon 2019. godine, a dodatne aplikacije u Apple-ovoj prodavnici aplikacija nude slične funkcije.Čak i zastareli automatski softver kao što je GM-ov OnStar pruža "automatski odgovor na sudar" od 1996. godine.Apple je odbio da komentariše potencijalnu funkciju, a njeno objavljivanje je još uvek neizvesno, rekli su izvori za Wall Street Journal.

Svet

Preko pet miliona preminulih od koronavirusa širom sveta

Zvaničan broj smrtnih slučajeva od posledica koronavirusa, danas je prešao 5 miliona, prema podacima Centra za sistemske nauke i inženjerstvo Univerziteta Džon Hopkins.Eksperti tvrde da je zvaničan broj preminulih manji od realnog broja uzevši u obzir da mnoge države nisu u mogućnosti da tačno vode zapise o broju umrlih od kovida jer globalno postoje mnoge lokalne tragedije koje neće biti prijavljene.Čini se da je tempo potvrđenih smrtnih slučajeva blago usporen otkako je svet dostigao četiri miliona umrlih početkom jula, uprkos brzom širenju Delta varijente od tada, što je znak da bi širenje vakcina moglo imati uticaja, barem u nekim delovima sveta.Sjedinjene Države prednjače u svim ostalim zemljama, sa više od 745.000 potvrđenih smrtnih slučajeva. Zemlje sa najvećim prijavljenim brojem smrtnih slučajeva posle Sjedinjenih Država su Brazil, Indija, Meksiko i Rusija. U Srbiji je u oktobru zabeleženo 1721 smrtnih slučajeva od posledica koronavirusa što je ujedno i  najveći broj preminulih, kod nas na mesečnom nivou, od početka pandemije. Prosečan dnevni broj preminulih u oktobru iznosio je preko 55, a ukupan broj umrlih od posledica ovog virusa je 9.955 osoba.

mikrocipovi

Svet

GlobalFoundries izašao na berzu, prodao sve čipove do 2023. godine

Proizvođač poluprovodnika GlobalFoundries debitovao je na Nasdaq-u ove nedelje, u vrednosti od preko 25 milijardi dolara, pošto je postajalo sve očiglednije da bi globalna nestašica čipova mogla da potraje do 2023. godine ili kasnije.GlobalFoundries treba da ubedi investitore na javnom tržištu da je potražnja za svim vrstama mikročipova povećana, i da neće nestati nakon što problemi sa snabdevanjem izazvani pandemijom nestanu.„Mislim da ćemo veći deo narednih pet do deset godina juriti za ponudom, a ne za potražnjom“, rekao je izvršni direktor GlobalFoundries Tom Kolfild u intervjuu za CNBC. Automobilske kompanije i proizvođači kućnih aparata mesecima se bore da nabave dovoljno čipova za građevinske proizvode, a sada se problem širi na proizvođače elektronike i njihove dobavljače. Apple je, na primer, rekao da će propustiti više od 6 milijardi dolara prodaje ove prodajne sezone zbog nedostatka čipova. Kompanija Intel je takođe okrivila svoju smanjenu prodaju procesora nedostatkom napajanja i mrežnih čipova. Ova nestašica nije nestašica najnaprednijih čipova koji koriste najnovije proizvodne metode. Umesto toga, nestašica je onoga se često naziva “legacy nodes” ili poluprovodnici koji koriste stariju tehnologiju za obavljanje funkcija kao što su upravljanje napajanjem, povezivanje sa ekranima ili omogućavanje bežičnih veza. GlobalFoundries doneo stratešku odluku 2018. godine da prestane sa razvojem najsavremenijih tehnologija za proizvodnju čipova u koje ulažu livnice poput TSMC-a i Samsunga, i da se umesto toga fokusira na manje napredne, ali još uvek neophodne poluprovodnike za svoje klijente. Kofild je objasnio da su to vrste čipova koje GlobalFoundries specijalno proizvodi za klijente u nezavisnoj livnici silicijumskih pločica. Kofild je naglasio da je u tom sektoru veći deo nestašice jer u njega nije doviljno ulagano i da su u GlobalFoundries-u srećni da prepuste većim kompanijama da „opslužuju to jednocifreno tržište nanometara“, dok će oni biti najbolji u njihovoj diferenciranoj tehnologiji.„Od avgusta 2020. ne možemo da napravimo dovoljno. Svaki dan se trudimo da istisnemo što više možemo. Rekao bih da smo preko 100 odsto“, rekao je Kolfild, dodajući da je kapacitet kompanije rasprodat do kraja 2023. Od 2,6 milijardi dolara GlobalFoundries prikupljenih na javnim tržištima, 1,5 milijardi dolara će biti potrošeno na kapitalne izdatke kako bi se povećao kapacitet za ispunjavanje potražnje, rekao je Kolfild. GlobalFoundries akcije su se u četvrtak zatvorile 1,3% ispod svoje prve cene od 47 dolara, pre nego što su u petak porasle za preko 5% i zatvorile se na 48,74 dolara. Kompanija je i dalje preko 85% u vlasništvu Mubadala, državnog investicionog fonda Ujedinjenih Arapskih Emirata. Mubadala je preuzeo kontrolu nad kompanijom kada je AMD odvojio svoju proizvodnu granu, koja je postala GlobalFoundries, i fokusirala se na dizajn čipova 2008. Kolfild je rekao da će Mubadala smanjiti svoj vlasnički udeo u GlobalFoundries u narednim godinama, ali će i dalje nastaviti da podržava proizvođača. 

Svet

Trećina čovečanstva biće pogođena vrućinama kao iz Sahare

Prema istraživanju naučnika iz Kine, SAD i Evrope3 od 9 milijardi ljudi bi moglo biti pogođeno ekstremnim temperaturama kao što su u najtoplijim delovima Sahare do 2070. godine, prenosi Financial Times. „Dobra vest je da se ovi uticaji mogu znatno smanjiti ako čovečanstvo uspe da obuzda globalno zagrevanje“, rekao je koautor studije Tim Lenton, specijalista za klimu i direktor Globalnog instituta za sisteme na Univerzitetu Ekseter.Prema ovom izveštaju većina ljudi živi u mestima gde je temperaturni opseg od 11 do 15 stepeni Celzijusa.Uprkos svim inovacijama i migracijama, ljudi su hiljadama godina uglavnom živeli u ovim klimatskim uslovima. U odnosu na predindustrijsko vreme, globalno zagrevanje je dovelo do porasta temperature za 1,1 stepen, a očekuje se da će u nardnih 20 godina doći do povećanja za 1,5 stepen Celzijusa.„Svaki stepen zagrevanja iznad sadašnjih nivoa odgovara otprilike milijardu ljudi koji su izvan klimatske niše“, primetio je Lenton.Trenutno samo 0,8 odsto kopnenog dela zemlje ima godišnje temperature veće od 29 stepeni, ako emisije nastave da rastu, ovaj broj mogao se popeti na 19 odsto do 2070. godine, prema najgorem scenariju koji je postavio Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC), naučno telo UN.IPCC je naveo tri različita klimatska scenarija i tri projekcije stanovništva u svom značajnom izveštaju o proceni klimatskih promena.Prema najekstremnijem scenariju, Centralna Amerika bi snosila najveći teret povišenih temperatura. Život u velikim oblastim amazonske prašume u Brazilu, kao i u okolnim zemljama kao što su Peru, Kolumbijom i Venecuela bile bi praktično nemoguć zbog ekstremne vrućine do 2070. Oko 59 miliona ljudi bi bilo pogođeno ovim uslovima ili oko 12 odsto projektovane populacije na kontinentu.Predviđa se da će Evropa biti jedini kontinent koji će izbeći srednje godišnje temperature iznad 29 stepeni. Međutim, velika područja Skandinavije, istočne Rusije i zemalja koje se graniče sa Mediteranom i dalje bi mogle očekivati povećanje temperature za do 5 stepeni do 2070. prema ovom scenariju.Populacija Afrike će se udvosrtučiti sa 1,2 milijarde na skoro 2,4 milijarde ljudi. Nigerija će verovatno postati treća najmnogoljudnija zemlja na svetu do sredine ovog veka, nadmašivši SAD. Dok će broj ljudi koji naseljavaju Aziju  porasti na više od 5 milijardi do 2070. godine, a veliki broj zemalja će iskusiti srednje godišnje temperature veće od 29 stepeni Celzijusa. Najgore bi bila pogođena Indija, sa populacijom koja bi mogla dostići 1,6 milijardi, od kojih bi više od polovine iskusilo ovu ekstremnu vrućinu.Skoro svi Ujedinjeni Arapski Emirati i Kambodža postali bi gotovo nemogući za život, uključujući i gusto naseljena područja južnog Vijetnama i istočnog Pakistana.

Svet

Ugrožen lanac snabdevanja smanjio prodaju pametnih telefona

Dvocifren rast tržišta pametnih telefona u ranim kvartalima 2021. se završio u trećem kvartalu ove godine, kako su isporuke širom sveta opale za 6,7 odsto na godišnjem nivou. Prodavci pametnih telefona isporučili su ukupno 331,2 miliona jedinica tokom ovog kvartala. Iako se očekivao blagi pad u sezonski niskom trećem kvartalu, stvarni pad je bio duplo veći od predviđanja od 2,9 odsto, prema preliminarnim podacima Međunarodne korporacije za podatke (IDC)."Tržište pametnih telefona nikada nije bilo u potpunosti imuno na nestašice, ali do nedavno nestašice nisu bile dovoljno ozbiljne da izazovu pad pošiljki i jednostavno su samo ograničavale stopu rasta. Međutim, problemi su se sada pogoršali, a nestašice utiču na sve prodavce podjednako". rekla je, direktorka istraživanja IDC-a Nabila Popal i dodala: "Pored nestašice komponenti, industrija  takođe suočena sa izazovima u proizvodnji i logistici. Stroža politika testiranja i karantina odlažu transport, a ograničenja u snabdevanju električnom energijom u Kini ograničavaju proizvodnju ključnih komponenti".Dok su skoro svi regioni zabeležili pad pošiljki tokom trećeg kvartala 2021. godine, on je varirao između regiona. Centralna i istočna Evropa i Azija i Pacifik (bez Japana i Kine) pretrpeli su najveći pad od 23,2 i 11,6 odsto na godišnjem nivou. Međutim, u regionima kao što su SAD, Zapadna Evropa i Kina, padovi su bili manji i iznosili su 0,2, 4,6 i 4,4 odsto u odnosu na prošlu godinu.Proizvođač pametnih telefona, Samsung, je kvartal završio na najvišoj poziciji sa 69 miliona isporučenih jedinica i 20,8 procenata tržišnog udela. Ovo je bio pad od 14,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom zbog ograničenja ponude. Apple je povratio drugu poziciju sa 50,4 miliona isporučenih jedinica za 15,2 procenata tržišnog udela i neverovatnih 20,8 odsto rasta u odnosu na prethodnu godinu. Xiaomi je registrovao pad od 4,6 odsto u trećem kvartalu ove godine nakon visokog dvocifrenog rasta u prethodna četiri kvartala. Xiaomi je i dalje zauzeo treću poziciju sa 13,4 procenata udela i isporukama od 44,3 miliona jedinica. Na četvrtom mestu su izjednačeni Vivo i OPPO sa isporukama od 33,3 i 33,2 miliona jedinica i tržišnim udelom od 10,1 i 10,0 procenata. Vivo je zabeležio rast isporuke od 5,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je OPPO završio kvartal sa rastom od 8,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. 

Svet

Zašto je samit lidera u Glazgovu važniji od prethodnih?

Lideri velikog broja država okupiće se u naredne dve nedelje u Glazgovu kako bi razgovarali o tome kako da svet zaustavi klimatsku krizu i izbegne potencijalne katastrofalne posledice koje sa sobom nosi nagli porast srednje globalne temperature, piše Kilma101. Samit u Glazgovu je važniji od prethodnih zato što označava trenutak kada bi prema dogovoru koji je napravljen u Parizu 2015. države trebalo da povećaju svoje ambicije i razgovaraju o svojim novim planovima za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.Kako taj Klima101, u fokusu će biti i neispunjeno obećanje bogatijeg dela sveta da zemljama u razvoju obezbedi finansije od najmanje 100 milijardi američkih dolara godišnje za sprovođenje mera u cilju ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja na nove klimatske uslove.Očekuje se i rad na konkretizaciji napora da se postave ambiciozniji ciljevi za napuštanje uglja kao energenta, kao i prikupljanje podrške za novu inicijativu koja je posebnu pažnju usmerila na smanjivanje emisija metana u narednih 10 godina. Ovo je 26. po redu Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) koja se održava sa godinu dana zakašnjenja zbog pandemije kovida-19. Po mišljenju mnogih ovo je jedan od najvažnijih COP-ova do sada i mogao bi da ima veliki uticaj na to kako će međunarodna politika u oblasti klimatskih promena izgledati u narednim godinama. Ono na šta po mišljenju poznatog klimatskog novinara Akšata Ratija iz Blumberga treba obratiti pažnju jesu pregovori o tome da se određene države koje se do sada nisu istakle u borbi protiv klimatskih obavežu na veće smanjivanje emisija ugljen-dioksida.Pored toga nastaviće se i pregovori o uspostavljanju globalnog tržišta emisija ugljenika što predstavlja kontroverznu temu za mnoge aktivističke grupe koje strahuju da bi loša implementacija ovog tržišta značila dozvolu za nastavak zagađenja za najbogatije.Mnoge države su u prethodnom periodu zvanično predstavile svoje nove planove i većina njih među kojima su planovi EU i SAD  jeste ambicioznija nego ranije.Kina je u prethodnom periodu najavila veliko povećanje ambicije, međutim još uvek se čeka da plan bude zvanično podnet Ujedinjenim nacijama. Sa druge strane među državama koje nisu značajno podigle svoje ambicije nalaze se Australija, Brazil, Meksiko i Rusija, dok se i dalje čeka da plan Indije.Srbija je takođe među državama na čiji plan se još čeka i ostaje da se vidi da li će se i naša zemlja naći u grupi država koje u poslednjem trenutku pred COP ipak ispunjavaju svoje obaveze. Svet je u ovom trenutku već topliji za oko 1,2 °C u odnosu na predindustrijski period, a prema stručnim procenata organizacije Climate Action Tracker, važeće politike i propisi doveli bi nas do zagrevanja od 2,9 °C do kraja ovog veka.

Svet

Spanać u Kini poskupeo 157 odsto

Cene povrća u Kini naglo su porasle poslednjih nedelja, a u nekim slučajevima su veće i od mesa.Karfiol i brokoli koštaju 50 odsto više, dok je cena spanaća porasla 157 odsto u periodu od četiri nedelje, prenosi South China Morning Post. Na pekinškoj Šinfadi pijaci vreća od pola kilograma zelene salate ili vodenog spanaća koštala je u sredu čak 8 juana (1,25 dolara).Sa druge strane ista količina svinjskog mese košta od 8 do 10,5 juana, dok je cene iste količine piletine od 7 do 10 juana. Veleprodajnce cene povrća porasle su 28 odsto u četiri nedelje, do 22. oktobra, što je najveći nivo od februara, pokazali su podaci Ministarstva trgovine.Obilne padavine u glavnim razvojim regionima oštetile su useve, a rastuće cene uglja dovele su do poskupljenja uzgoja u staklenicimaMinistartsvo poljoprivrede prošle nedelje je obećalo da će sprečiti gomilanje povrća i obezbediti stabilno snabdevanje."Zbog više različitih faktora, kao što su radno vreme i padavine, cene nekih jestivih poljoprivrednih proizvoda, pre svega povrća, ali i nekih sredstava za proizvodnju, nastavile su da rastu", rekla je portparolka ministrstva trgovine Šu Jating (Shu Yuting). Ona je rekla da ministarstvo prati svakodnevne promene na tržištima povrća, mesa, žitarica i ulja kako bi ojačala sistem "ranog upozorenja" i dodala da će se na vreme osloboditi državne rezerve kako bi se omogućila stabilnost cena i snabdevanja.Mnogi potrošači žalili su se na društvenim mrežama, navodeći da su šokirani cenama i da više ne mogu da priušte konzumaciju povrća.  Ekonomisti očekuju da će jačanje inflacije biti privremeno, mada će cene verovatno ostati visoke narednih nekoliko meseci do pada tražnje tokom kineske Nove godine u februaru.

Svet

Dinosaurus poziva čovečanstvo da ukine subvencije na fosilna goriva

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je u okviru programa „Ne biraj izumiranje“ objavio video dinosaurusa koji u svom govoru pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih naciija poziva svetske lidereda prestanu da podržavaju upotrebu fosilnih goriva, kako bi skrenuo pažnju na negativne efekte koje imaju subvencije za fosilna goriva na klimatske promene, a time i čitavo stanovništvo na planeti.Ova kampanja ima za cilj da pokaže koliko ove subvencije koče napredak u zaustavljanju klimatskih promena i ujedno produbljuju nejednakosti između bogatih i siromašnih.Smanjenjem subvencija na fosilna goriva bi se doprinelo manjoj emisiji ugljendioksida, a samim tim i boljem zdravlju i dobrobiti ljudi. To je prvi korak ka utvrđivanju prave cene energije, one koju plaćaju društvo i životna sredina.UNDP objavljuje Istraživanje koje pokazuje da se na godišnjem nivou u svetu potroši 423 milijarde dolara na subvencije za fosilna goriva, što je četiri puta više od iznosa koji treba siromašnim zemljama da bi krenule u borbu sa klimatskim promenama, a istovremeno predstavlja i trostruki iznos godišnjih sredstava koja se ulažu za globalno iskorenjivanje ekstremnog siromaštva.„Proces reformi nije lak i prelazak na čistiju energiju podrazumeva čitav niz izazova u velikom broju zemalja. Svaka zemlja mora da pronađe svoj put. Ali isto tako znamo da moramo da odustanemo od ovakvih izvora energije koji doprinose sve lošijoj situaciji na planeti“, poručuje administrator UNDP-a Akim Štajner.UNDP takođe skreće pažnju da ova tranzicija mora biti pravedna i sprovedena tako da ne ispaštaju najsiromašniji tako što bi ostali bez radnih mesta ili plaćali previsoku cenu za snabdevanje energijom.Nedavni Izveštaj UN o klimatskim promenama ukazuje da kako bi se globalno zagrevanje zadržalo ispod 2ºC do kraja veka, potrebno je da ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte, do 2050. godine ne budu veće od količina koje mogu da se apsorbuju iz atmosfere. To je ono što je potrebno uraditi kako bi se izbegla klimatska katastrofa.

Svet

Hrvatski javni dug 86,1 odsto BDP-a

Hrvatski javni dug prema podacima Hrvatske narodne banke (HNB) na kraju juna ove gedine iznosio je 340,8 milijardi kuna što iznosi nešto manje od 45,4 milijarde evra i čini 86,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavio je SEEbiz.U odnosu na podatke objavljenje krajem septembra, ukupan javni dug sada je nešto veći, dok je njegov udeo u BDP-u niži. Prema prethodnim podacima javni dug je na kraju juna iznosio 340,6 milijardi kuna (45,3 miliona evra), i činio je 87,4 procenata BDP-a.U poređenju sa prošlom godinom javni dug je veći za 11 milijardi kuna (1,5 miliona evra) ili za 3,4 odsto. Ovaj porast javnog duga uzrokovan je porastom domaćeg duga za 5,2 milijarde kuna, (629 miliona evra) ili 2,4 odsto i porastom stranog duga za 5,9 milijardi kuna (785 miliona evra) ili 5,2 odsto.Njegov udeo u BDP-u krajem juna 2020. godine iznosio je 82,6 posto, a sada je za 3,5 procentrnih bodova veći.Krajem drugog tromesečja ove godine je udeo duga u BDP-u je iznosio 90 odsto, a krajem juna taj udeo je bio za 3,9 procentnih bodova niži. U odnosu na prethodno tromjesečje, beleži se rast domaćeg duga od 2,7 milijardi kuna (359 miliona evra) ili 1,2 odsto, ali i pad stranog duga od 2,4 milijarde kuna (319 miliona evra) ili 2 posto, navodi se u novom statističkom saopštenju javnog duga za jun 2021. Hrvatske narodne banke.

Svet

Ekonomisti SZO pozivaju na preusmeravanje investicija ka zdravstvu

U susret Samitu G20 ekonomisti pozivaju na radikalno preusmerenje ekonomije ka zdravstvu kako bi se ostvarili ciljevi rezolucije „Zdravlje za sve“ (Health for All). Samit koji će se održati u Rimu od 29. do 31. oktobra, otvara mogućnost za radikalno preusmeravanje sa „zdravlja za ekonomiju na ekonomiju za Zdravlje za sve“.Pandemija koronavrusa stavlja u fokus nejednakosti širom sveta u pristupu zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenim proizvodima. Na svakih 100 ljudi u zemljama sa visokim prihodima primljene su 133 doze vakcine, dok su u zemljama sa nižim prihodima primljene svega 4 doze na 100 ljudi.Najveći zazov predstavlja povećanje obima finansijskih sredstava dostupnih za zdravstvo i upravljanje njima na efikasniji način. Savet za finansiranje „Zdravlja za sve“ Svetske zdravstvene organitacije (SZO) poziva sada, više nego ikada, na ciljeve za mobilizaciju i fokusiranje investicija prema zdravlju, uzimajući u obzir finansiranje zdravstva kao dugoročnu investiviju, a ne kratkoročni trošak. U savetu veruju da se mora slediti nova paradigma koja izbegava makroekonomske politike i pretpostavke koje nas udaljavaju od „Zdravlja za sve“. Ovo podrazumeva dizajniranje politika postizanja ciljeva ove rezolucije i bolje finansiranje koje je ključno za ostvarivanje zdravlja za sve, koje mora biti pravedno i mora osigurati održiv uticaj na živote ljudi.„Pandemija korona virusa je demonstrirala da finansiranje zdravstvenog sistema treba da se radikalno promeni da bi zaštitilo i promovisalo zdravlje svih ljudi“, rekao je generalni direktor SZO dr Tedros Adhanom Gebrejesus i dodaje da poslednji izveštaj Saveta za finansiranje „Zdravlja za sve“ daje ubedljiv argument da je neophodno usmeravanje održivog finansiranja na postizanje zdravlja za sve ljude i da se investicije shvate kao dugoročna dobit za nacionalni i globalni razvoj“.Ipak, do danas, svet nastavlja da sledi istu ekonomsku paradigmu koja ne menja osnovnu finansijsku strukturu i primenjuje zastarelo razmišljanje o ekonomskom razvoju, što stoji na putu „Zdravlju za sve“. Zato je osnovna misija Saveta za finansitanje „Zdravlja za sve“ da promisli o tome kako se vrednost zdravlja i blagostanja meri, proizvodi i distribuira u privredi. 

Svet

HTEC Grupa otvara tehnološki centar u Ljubljani

Američka kompanija iz Silicijumske doline, HTEC Group, otvoriće svoj visokotehnološki inženjerski centar u Ljubljani, prenosi SEEbiz. HTEC Grupa je tehnološka, konsultantska i razvojna kompanija, a pored mnogih zemalja posluje i u Srbiji."Razvojni centar u Ljubljani za nas je izuzetno važan jer se pokazalo da inženjere iz ove regije odlikuju ne samo visoke veštine, već i sposobnost timskog rada, komunikacije sa kupcima, pružanja inovativnih rešenja i dubokog staranja za njihov profesionalni razvoj", rekao je David Šoh, glavni operativni direktor HTEC Grupe.Kompanija kako se navodi već zapošljava inženjere, dizajnere, voditelje proizvoda i projekata kao i druge karijerne profile i bavi se razvojem softvera i hardvera. Njene kancelarije u Srbiji nalaze se u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Subotici.HTEC Grupa je specijalizovana za razvoj tehnologije u istraživanju i razvoju i nudi najsavremenije usluge inženjeringa i dizajna, proizvoda najviše klase u mnogim industrijama kao što su osnovni inženjering, maloprodaja, logistika, medicinska i financijska tehnologija.HTEC trenutno zapošljava oko 1000 stručnjaka u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji, Nizozemskoj, Švedskoj, Sloveniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji.Deseti Dan devojčica obeležen virtuelnoNijedna firma iz Srbije na listi 500 najbrže rastućih tehnoloških kompanija

Svet

Gugl smanjuje pretplate za plej prodavnicu

Gugl smanjuje provizije za sva preduzeća koja imaju pretplatu u Gugl Plej prodavnici, objavila je danas kompanija. Ranije je kompanija pratila potez kompanije Epl  smanjenjem provizija sa 30% na 15% na prvi milion dolara zarade programera.Sada će smanjiti naknade posebno za proizvođače aplikacija koji ostvaruju prihod kroz periodične pretplate. Umesto da im naplaćuje 30% u prvoj godini, što se smanjuje na 15% u drugoj godini i kasnije, iz Gugla poručuju da će programerima biti naplaćeno samo 15% od prvog dana.Kompanija kaže da će se 99% programera kvalifikovati za naknadu za uslugu od 15% ili manje, jer Gugl takođe dodatno smanjuje naknade za određene vertikalne aplikacije u programu Play Media Experience. Oni će biti prilagođeni na samo 10%.Program Play Media Experience obuhvata aplikacije kao što su e-knjige i usluge strimovanja muzike ili videa na zahtev, gde troškovi sadržaja čine većinu prodaje. Ovo su takođe firme koja se direktno takmiče sa Guglom, kao što je YouTube Music sa Spotifajem.Program je pokrenut ranije ove godine kako bi se podstakli programeri knjiga, video i audio zapisa da prave za Android, a nudio je naknade za usluge od čak 15%. Od programera se traži da popune obrazac kako bi izrazili interesovanje.Digitalne pretplate su postale jedan od najbrže rastućih modela za programere, ali znamo da se kompanije koje se bave pretplatom suočavaju sa specifičnim izazovima u akviziciji i zadržavanju kupaca“, rekao je u najavi Google-ov Sameer Samat, potpredsednik za upravljanje proizvodima, prenosi Techcrunch.Nove takse će početi da važe od 1. januara 2022. godine, najavili su iz Gugla.Smanjenjem naknada za aplikacije koje pružaju medijske sadržaje, Gugl veruje da bi to moglo omogućiti preduzećima da prenesu uštede na umetnike, muzičare, autore i druge stvaraoce na koje bi promene uticale.Iako smanjuje svoje provizije, iz Gugla naglašavaju da moraju nastaviti naplaćivanje naknade kako bi mogli da ulažu u Android, svoju komercijalnu platformu, Plej prodavnicu, bezbednost, sistem distribucije aplikacija i alate za programere. Predstavnici Gugla kažu da će podeliti više o svojim nadolazećim ažuriranjima alata, API-ja i drugih tehnologija tokom Samita za Android programere 27. i 28. oktobra.

Svet

Italija: Propali pregovori o prodaji najstarije banke na svetu

Italija je u nedelju završila pregovore sa UniCredit-om o prodaji Monte dei Paschi di Siena (MPS), što predstavlja veliki neuspeh  dugogodišnjih napora italijanske vlada da toskansku banku vratiti u privatne ruke.Neuspeh oko utvrđivanja vrednosti koja premašuje milijardu evra između obeju strana, onemogućava Italiju da završi restrukturiranje svog bankarskog sistema koje je započela pre šest godina.Rim će sada tražiti produženje rokova dogovorenih sa vlastima Evropske unije za ponovnu privatizaciju MPS-a, a zvaničnik minstarstva rekao je da ne očekuje da će razgovori biti teški, prenosi Rojters.Italija je počela da radi na ponovnoj privatizaciji MPS-a nedugo nakon što ga je spasila 2017. za 5,4 milijarde evra, što je bio prvi korak da se oslobodi većine svojih preostalih narušenih dugova. MPS se pokazao kao najugroženiji kreditor evrozone u ovoletnjoj zdravstvenoj kontroli sektora.Rim je smatrao da je spajanje sa jačom konkurencijom najbolji način za rešavanje najvećih bankarskih problema u zemlji i izdvojio je UniCredit nakon što je rivalska teška kategorija Intesa Sanpaolo (ISP.MI) gurnula svoj tržišni udeo do tržišnih  granica prošlogodišnjim preuzimanjem UBI.„Uprkos naporima sa obe strane... pregovori koji se odnose na potencijalnu akviziciju definisanog perimetra Banca Monte dei Paschi di Siena više se neće nastaviti“, navode UniCredit i Ministarstvo finansija u zajedničkom saopštenju.Rani razgovori o smanjenju državnog udela u MPS-u od 64% putem sporazuma sa UniCreditom počeli su pre više od godinu dana, ali ih je smenjivanje generalnog direktora Žan Pjera Mustijea dovelo do naglog zaustavljanja.Pristajući da u julu uđe u ekskluzivne razgovore sa Ministarstvom finansija, nova izvršna direktorka UniCredit -a Andrea Orcel zahtevala je da se sporazum odnosi samo na delove MPS -a, pored toga što je neutralan za kapital UniCredit -a i nudi povećanje prihoda od 10%.MInistarstvo je došlo do računice da imovina koju je odabrao UniCredit imala tržišnu vrednost između 3,6 milijardi i 4,8 milijardi evra s obzirom na 600 miliona evra godišnjeg neto prihoda, rekao je dobro obavešteni izvor.To je otvorilo veliki jaz sa UniCreditovom procenom iste imovine od 1,3 milijarde evra, dodao je izvor. UniCredit je odbio da komentariše.Ukoliko ne pronađe kupca, MPS planira da prikupi 2,5 milijardi evra kapitala, a zvaničnik ministarstva je rekao da je vlada spremna da učini svoj deo na osnovu "verodostojnog poslovnog plana".

Svet

Pejpal: Ne pokušavamo da kupimo Pinterest

Pejpal (PayPal) u ovom trenutku ne pokušava da kupi Pinterest, navela je u svom saopštenju ova platna kompanija, kao odgovor na glasine su u toku pregovori o kupovini ovog sajta. Prethodnih par dana u medijima se pojavila vest da je Pejpal ponudio kupovinu sajta Pinterest i da su pregovori u toku. Blumberg (Bloomberg) je prošle nedelje prvi izvestio da su ove dve kompanije razgovarale o potencijalnoj ceni od 45 milijardi dolara, što je kasnije potvrdio i Rojters (Reuters).Pejpal je ponudio iznos od oko 70 dolara po akciji, naveli si izvori ovih medija, kao i to da se Pejpal nada da će uspešno pregovarati i objaviti dogovor do 8. novembra. Objasnili su da nijedan dogovor nije siguran kao i da se uslovi mogu promeniti, zato su zahtevali da ostanu neidentifikovani.

Svet

Fejsbuk će francuskim medijima plaćati za objavljivanje vesti

Tehnološka kompanija Facebook (Fejsbuk) je potpisao preliminarni ugovor o autorskim pravima sa grupom francuskih medija, kojima će plaćati deljenje linkova, odnosno vesti koje ljudi "šeruju" na društvenim mrežama.Kompanija je objavila da je druga strana u pregovorima zastupala oko 300 francuskih izdavača, a da je cilj kbio povećanje kvaliteta informacija "za korisnike interneta i izdavače na Fejsbuku".Dogovor je rezultat pritiska nacionalnih vlada u Evropi, koje žele da primoraju Fejsbuk i druge društvene mreže da isplaćuju nadoknadu izdavačima za korišćenje njihovog sadržaja.Francuska je bila prva država u Evropskoj uniji koja je usvojila direktivu o autorskim pravima iz 2019. godine, a koja definiše načine na koji medijske kompanije mogu sklopiti ugovore o licenciranju sa onlajn platformama.Kompanija Gugl (Google) je početkom godine potpisala sličan ugovor sa istom grupom francuskih medija, ali su pregovori oko licenciranja sa pojedinačnim izdavačima zamrli, nakon čega je digitalni gigant kažnjen visokom novčanom kaznom.

Svet

Uzbunjivać prijavio poslodavca, dobio nagradu od 200 miliona dolara

Nezavisna agencija vlade SAD, The Commodity Futures Trading Commission (CFTC), nagradila je bivšeg radnika Dojče banke (Deutsche Bank) iznosom od skoro 200 miliona dolara što predstavlja najveću isplatu ikada u okviru američkih programa za uzbunjivanje.Uzbunjivač je izrazio zabrinutost zbog manipulacije LIBOR-a (Londonska međubankarska referentne kamatne stopa), navodi Fajnenšl tajms.Isplata od skoro 200 miliona dolara je najveća isplata u okviru programa uzbunjivača.Američka tela za regulaciju finansijskih derivata saopštili su da je uplata izvršena za blagovremene originalne informacije koje su značajno doprinele već otvorenoj istrazi što je dovelo do uspešnog izvršavanja akcije.CFTC nije identifikovala uzbunjivača, njegovog poslodavca ili povezane regulatorne mere. Oni koji su upoznati sa problemom, izneli su da se nagrada odnosi na nagodbu od dve i po milijarde dolara koje je Dojče banka platila nakon istrage o manipulaciji LIBOR-om.Barclays, Société Générale i Dojče banka su bile među onima koje su postigle nagodbu sa CFTC-om zbog ovog skandala.Advokatska kancelarija Kirby McInerney je u izveštaju idefinkovala uzbunjivača kao svog klijenta koji je pružio brojne dokaze, dokumente kao i informacije o trgovini u 2012. godini, koje su pokrenule istragu CFTC kao i američkih i stranih regulatora po pitanju manipulacije ključnim finansijskim merilima koje koriste globalne banke.Od izdavanja prve nagrade u 2014, CFTC je dodelio uzbunjivačima više od 300 miliona dolara, koji imaju pravo na 10 do 30 procenata naplaćenih novčanih kazni.Dojče banka je odbila da komentariše.

Svet

EU: Od sledeće godine za ulazak biće potrebna „instant viza“

Evropski sistem za odobravanje putovanja (ETIAS) trebalo bi da postane kompletno operativan tokom 2022. godine nakon čega će građani iz više od 60 zemalja, među kojima je i Srbija, morati da apliciraju za dozvolu za ulazak u Šengen zonu. Pored Srbije ova odluka će važiti i za Sjedinjene Američke Države, Кanadu, Japan i druge države.Da bi ušli na teritoriju neke od zemalja EU, grđani Srbije će prvo morati da popune online aplikaciju gde će ostaviti svoje lične podatke, podatke o pasošu, zemlju u koju prvo putuju, podatke o eventualnom kriminalnom dosijeu, boravku u ratnim područjima, kao i eventualnu zabranu posete određenim zemljama.Punoletni građani će ovu uslugu plaćati sedam evra, dok će za maloletne biti besplatna. Kada putnik jednom uđe u zemlju koju je naveo kao prvu destinaciju, moći će da putuje u bilo koju drugu zemlju članicu EU.Iz Ministarstva za evropske integracije za biznis.rs kažu da ova ideja postoji već pet godina, ali da će biti komplikovana za primenu. Cilj celog projekta este centralizacija podataka o ljudima koji posećuju zemlje Evropske unije kako bi se omogućila prevencija rizika.Oko 97 odsto prijava bude odobreno automatski u roku od 96 časova, dok će o ostalim prijavama odlučivati nacionalne jedinice ETIAS-a.„Ovakav način centralizovane obrade podataka biće povezan sa različitim bazama, koje će pružiti dodatne podatke o podnosiocima prijava, čime će se smanjiti potencijalni bezbednosni i zdravstveni rizici po samu Evropsku uniju, njene građane i one koji u njoj borave”, dodaju iz Ministarstva.

Svet

Škoda prekinula proizvodnju, poslala radnike kućama

Škoda je prekinula proizvodnju u sve svoje tri fabrike u Češkoj zbog nedostatka čipova, poluvodiča i ostalih automobilskih dijelova, prenosi HRT. Ostavlnjea je samo jedna proizvodna linija. Zaposlenici su poslati kući i primaće 80 odsto svojih prosečnih primanja.Prekid rada u Škodi predstavlja novi pokazatelj teškoća u kojima su se našli svetski trgovinski lanci.U kompaniji procjenjuju da će se proizvodnja normalizovati polovinom 2022. godine,Podsetimo, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je polovinom oktobra ove godine posetio Prag, kada je prilikom ove posete najavljeno da će „Škoda“ do kraja godine početi proizvodnju tramvaja u Kragujevcu.Zamenik gradonačelnika je takođe rekao de će Grad Beograd „u narednih pet godina kupiti 80 novih trolejbusa, kao i 120 tramvaja, tako da će uz kupovinu 500 autobusa na prirodni gas, od koji se prvih sto već nabavlja, značiti potpunu zamenu voznog parka gradskog prevoznika”, navedeno je na sajtu Grada.

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.