Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Za uspeh Mini Šengena potrebna sinhronizacija politika SAD i EU

U regionu postoji spremnost da se oživi inicijativa Mini Šengen, a za njeno sprovođenje potrebna je sinhronizacija delovanja EU i SAD, ocenjeno je 28. septembra na onlajn debati koju su organizovali Centar za spoljnu politiku i Predstavništvo Hans Zajdel fondacije za Srbiju i za Crnu Goru, piše portal Euractiv.Za upešnu realizaciju te incijative neophodni su politička volja, poverenje, rešavanje bilateralnih pitanja i jasne mere i mehanizmi monitoringa, rekli su učesnici diskusije.Na konferenciji "Mini Šengen - novo oživljavanje inicijative", predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Djukanović je ocenio da, nakon krize koju je inicijativa Mini Šengena doživela zbog pandemije korona virusa, sada postoji spremnost da ona ponovo oživi.Djukanović je rekao da EU, mada podržava produbljivanje ekonomske integracije Zapadnog Balkana, ima određenu količinu suzdržanosti prema Mini Šengenu, pre svega Nemačka.SAD, dodao je, nedvosmisleno podržavaju ovaj koncept, što je pokazano i dokumentima koji su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti potpisali u Vašingotnu 4. septembra. Tim sporazumom Kosovo je pristalo da se pridruži Mini Šengenu.Regionalni direktor Fondacije Hans Zajdel za Jugoistočnu Evropu Klaus Fizinger izjavio je da je je iz vašingtonskog sporazuma jasno da SAD pritiskaju Kosovo da se uključi u Mini Šengen.Ta inicijativa je sada još više u fokusu SAD jer, prema njegovoj oceni, američki predsednik Donald Tramp na početku izborne kampanje želi da postigne neki uspeh u spoljnoj politici.Fizinger je rekao da, ako Mini Šengen zaista donosi nešto novo u odnosu na ranije regionalne inicijative, kao što su Berlinski proces i CEFTA, onda treba ispitati koje su njegove prednosti, ciljevi i da li može da stvori animozitet između regiona i između EU i SAD."Nije najbitnije ko će ovde igrati dominantnu ulogu, EU ili SAD, najbitnije je da ceo region ostaje posvećen evropskoj perspektivi i da se sve radi u tom pravcu", rekla je saradnica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić.Imajući u vidu da se koristi samo oko 40 odsto izvoznog potencijala regiona, a da je tokom 2019. godine 220.000 ljudi napustilo zemlje regiona, Grubješić je rekla da je to dovoljno da se vide prednosti regionalnog povezivanja i stvaranja jedinstvenog regionalnog tržišta i da "niko nema šta da izgubi".

Svet

Više od 700.000 radnih mesta ugroženo ako se ne reši pitanje Bregzita

Više od 700.000 radnih mesta bilo bi ugroženo za kompanije iz EU koje izvoze u Britaniju ako se Velika Britanija i Brisel ove godine ne dogovore o trgovinskom sporazumu, prema vodećem nemačkom institutu za ekonomska istraživanja, piše Fajnenšal Tajms.Ukupno, uključujući kompanije van EU koje izvoze u Veliku Britaniju, ukoliko pitanje Bregzita ne bude rešeno, moglo bi doći do milion potencijalnih gubitaka poslova, prema neobjavljenom izveštaju Instituta za ekonomska istraživanja Hale.Broj gubitka radnih mesta pokazuje koliki je ulog obe strane u pregovorima između Londona i Brisela, koji pokazuje malo napretka za potpisivanje trgovinskog sporazuma.Iako je Velika Britanija napustila EU krajem januara 2020. godine, ona ostaje u carinskoj uniji i jedinstvenom tržištu Unije do kraja ove godine.Ukoliko se ne dogovori trgovinski sporazum, očekuje se uvođenje carinskih provera i carina za trgovinu između EU i Velike Britanije sledeće godine.Nemačka bi pretrpela najveći gubitak, navodi se u istraživanju, predviđajući da će u slučaju da se pitanje Bregzita ne reši, najveća evropska ekonomija imati više od 176.000 potencijalnih gubitaka radnih mesta u kompanijama koje izvoze u Veliku Britaniju i njihovim dobavljačima. Francuska bi mogla izgubiti preko 80.000 radnih mesta, Poljska 78.000, a Italija 72.000.Izvan EU, Kina bi bila pogođena sa gotovo 91.000 radnih mesta.Manje zemlje bi pretrpele veći udarac u odnosu na veličinu svog tržišta rada, pa tako Irska predviđa da će izgubiti preko 35.000 radnih mesta što je skoro 2 odsto radne snage.Slovačka, Češka, Belgija i Malta mogle bi izgubiti između 0,5 i 3,4 procenta ukupnog broja radnih mesta.Velika Britanija je prošle godine iz EU uvezla 319 milijardi evra robe i usluga.Institut Hale pretpostavio je da će trgovina između Velike Britanije i EU slediti pravila Svetske trgovinske organizacije nakon Bregzita.To znači da bi uvoz automobila i delova iz EU imao carinu od 10 odsto, dok bi poljoprivredne carine bile veće, a necarinski troškovi, poput carinskih kašnjenja i papirologije, takođe bi naglo porasli za kompanije koje uvoze u Veliku Britaniju.Priliv robe i usluga iz EU u Britaniju pao bi za 41 odsto ukoliko se ne postigne dogovor.Istraživanje predviđa da će automobilska industrija biti najviše pogođena, što će posebno pogoditi izvoznike u Nemačkoj, Španiji, Češkoj, Belgiji i Slovačkoj. Ali i poljoprivredni izvoznici u Bugarskoj takođe bi bili poremećeni, kao i francuski i holandski izvoznici na veliko.

Svet

Uber dobio pravnu bitku za nastavak poslovanja u Londonu

Uber je u ponedeljak dobio pravnu bitku u Londonu nakon što je sud presudio da kompanija za prevoz može nastaviti da sa poslovanjem u tom gradu, piše Politico.London predstavlja jedno od ključnih tržišta za Uber i ova presuda je veliki udarac za gradonačelnika Londona Sadika Kana u njegovoj dugogodišnjoj borbi protiv kompanije.Kan je prvi put opozvao licencu za poslovanje Uberu 2017. godine jer kako je tada rekao kompanija nije bila „sposobna i ispravna“ za poslovanje u glavnom gradu - potez koji je Uber osporio.Prevozna uprava Transport za London (TfL) oduzela je licencu Uberu zbog 14.000 „prevarantskih putovanja“ sa vozačima bez dozvole koji se preuzeli postojeće naloge, izlažući putnike riziku. Uber je tvrdio da je to bila greška u aplikaciji koju je zloupotrebila "banda kriminalaca", a ne rašireni bezbednosni problem.U ponedeljak je Vestminsterski prekršajni sud presudio da je Uber dovoljno poboljšao svoje sisteme, kao i nadzor i komunikaciju.„Uprkos njihovim propustima, smatram da su oni sada sposobna kompanija koja zaslužuje licencu“ rekao je Tanvir Ikram zamenik glavnog magistrata u svojoj odluci.Prevozna uprava Londona saopštila je da će „pažljivo nadgledati Uberovo pridržavanje propisa i brzo preduzeti mere ako ne ispune tražene standarde“.Britanski vrhovni sud raspravljao o još jednom slučaju koji bi mogao imati ogroman uticaj na kompaniju, sud treba da odluči da li su vozači Ubera zaposleni ili nezavisni izvođači posla što u velikoj meri može uticati na poslovanje ove kompanije.Nejasno je kada će sud doneti presudu.

Svet

Google Meet od oktobra ograničava sastanke na 60 minuta

Gugl je najavio da će besplatne verzije njihove platforme za video konferencije Gugl Mit (Google Meet) nakon 30. septembra biti ograničene na sastanke koji nisu duži od 60 minuta, piše portal The Verge.Do sada je svako sa Gugl nalogom mogao da kreira besplatne sastanke sa do 100 ljudi i bez vremenskog ograničenja.„Nemamo šta da dodamo u vezi sa promenama promocije i naprednih funkcija koje ističu. Ukoliko se nešto promeni, obavestićemo vas“, rekao je portparol Gugla.The Verge javlja da je rok do 30. septembra primenljiv i na druge funkcije poput pristupa naprednim funkcijama G Suite i G Suite for Education, uključujući omogućavanje sastanaka do 250 učesnika, lajvstriming do 100.000 ljudi u okviru jednog domena i mogućnost čuvanja snimaka sastanka na Guglovom oblaku.Te funkcije su obično dostupne uz mesečnu pretplatu od 25 dolara po korisniku.Tokom pandemije korona virusa, Gugl Mit i druge platforme za video konferencije jurile su meteorski uspon Zuma (Zoom), a Mit je u aprilu premašio 100 miliona dnevnih korisnika.

Svet

Albanija: Obustaviti izgradnju brane i hidroelektrane na reci Vjosi

Albanski predsednik i premijer složili su se da je umesto izgradnje brane Kalivac na reci Vjosi, daleko bolje rešenje da ona postane Nacionalni park, prenosi portal Riverwatch. „Slažem se sa Ilirom Metom (predsednik Albanije) da budućnost nije uništavanje. Naša vlada je Gornju Vjosu proglasila nacionalnim parkom. Naše Ministarstvo životne sredine zvanično je odbilo da dodeli dozvolu za projekte hidroelektrana u donjem delu reke Vjosa,“ naveo je predsednik Albanije Edi Rama.Izjavu albanskog premijera prokomentariasali su i čelni ljudi nekih organizacija za zaštitu životne sredine.„Pozdravljamo današnju izjavu albanskog premijera Edija Ramasa da će reka Vjosa biti spašena. Pravo je vreme da počnemo dijalog sa naučnicima, vlastima i civilnim društvom o budućnosti te reke i proglašenju nacionalnog parka“, rekao je izvršni direktor organizacije Riverwatch Ulrih Ehelman.„Osnivanje nacionalnog parka na celoj reci Vjosi i zaustavljanje izgradnje hidrocentrala je pravi korak. Ali u Albaniji postoje i drugi destruktivni projekti poput nacionalnog parka Valbona, pa apelujemo da se i oni odmah zaustave“, kaže Gabriel Švaderer, izvršni direktor fondacije EuroNatur.Reka Vjosa ili Vojuša je dugačka 272 kilometara i teče kroz južnu Albaniju i severozapadnu Grčku, a poznata je i po mostu sa najvećim lukom od kamena na Balkanu.REKE GLAVNI IZVOR STRUJE U ALBANIJIVeć nekoliko godina građani Albanije protive se izgradnji velikih brana i hidroelektrana na rekama Vjosi, Osumi i Valboni.Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) pre dve godine upozorila je da nije obavljena kumulativna procena uticaja hidrocentrala u toj zemlji, posebno u zaštićenim područjima.Inače, Albanija veliki deo električne energije dobija iz hidroelektrana Moglice, na reci Devol, koju je izgradila norveška kompanija Statkraft i ona proizvodi oko 13 odsto električne energije u Albaniji, preneo je ranije portal Balkan Green Energy Ways.OPŠTINA VLASOTINCE: ODLOŽENA JAVNA RASPRAVA O MHE ZAKAZANA ZA SREDU

Svet

Čovečanstvo je za samo 13 godina uništilo ekosistem veličine Meksika

Između 2000. i 2013. godine izgubljeno je 1,9 miliona kvadratnih kilometara neometanih ekosistema što je otprilike veličina Meksika, prema novom istraživanju objavljenom u časopisu One Earth, piše Svetski ekonomski forum.Istraživači kažu da ovo ima „duboke implikacije“ na globalni biodiverzitet i na ljude koji se oslanjaju na prirodne resurse."Očekivali smo da će biti visokog nivoa netaknutog ekosistema i gubitka divljine, ali rezultati su bili šokantni", rekla je vodeća istraživačica Bruk Vilijams sa Univerziteta u Kvinslendu."Otkrili smo da je znatna površina netaknutih ekosistema izgubljena za samo 13 godina - skoro dva miliona kvadratnih kilometara - o čemu je zastrašujuće razmišljati. Naši nalazi pokazuju da se ljudski pritisak sve više širi i u poslednja ekološki netaknuta i divlja područja“, dodala je ona.Takođe su otkrili da je 58,4 procenta kopnenih ekosistema Zemlje bilo pod „umerenim ili intenzivnim“ pritiskom čovekove aktivnosti, dok je samo 41,6 procenata ekosistema bilo netaknuto, a samo 25 procenata je još uvek prava divljina.Izgubljenih 1,9 miliona kvadratnih kilometara uglavnom su bili tropski i suptropski travnjaci u Aziji, Južnoj Americi i Africi, prema Društvu za zaštitu divljih životinja (VCS), koje je učestvovalo u istraživanju. Kišne šume jugoistočne Azije takođe su pretrpele značajna ljudska zadiranja.Međunarodni tim od 17 naučnika iz šest zemalja koristio je satelitske snimke za procenu ljudskog otiska na kopnenim ekosistemima i kako se on promenio između 2000. i 2013. godine.„Podaci ne lažu. Čovečanstvo nastavlja da smanjuje količinu zemlje koja je potrebna drugim vrstama da bi preživele. Moramo zaštititi preostale ekosisteme, kako bismo sprečili klimatske promene“, rekao je Džejms Vatson, istraživač sa Univerziteta u Kvinslendu.Studija UN-a objavljena prošle nedelje otkrila je da svetske vlade nisu postigle nijedan od 20 ciljeva koje su postavile za očuvanje biodiverziteta do 2020. Drugo istraživanje objavljeno ovog meseca pokazalo je da je populacija divljih životinja u poslednjih 50 godina u proseku opala za 68 odsto.

tik tok

Svet

Vašington: Sudija privremeno obustavio zabranu TikTok-a

Američki okružni sudija iz Vašingtona privremeneo blokirao Trampovu naredbu o zabrani preuzimanja kineske aplikacije Tik Tok i odobrio zahteve njenog vlasnika, prenosi londonski Gardijan.Kako se navodi sudija Karl Nikols je odobrio zahteve vlasnika aplikacije za razmenu video snimaka, kompanije BiteDance, da Tik Tok ostane dostupan u onlajn prodavnicama Epla i Gugla na američkom tržištu, pa je izostala Trampova administrativna naredba, koja je trebalo da stupi na snagu u nedelju.Međutim izostale su odluke u vezi sa dodatnim ograničenjima Tik Toka u SAD koja bi trebalo da stupe na snagu 12. novembra, a ne zna se ni da li će uslediti žalba vlade SAD.Vlasnici Tik Toka sa druge strane saopštavaju da su zadovoljni odlukom, a ranije su ocenili da je sama zabrana „proizvoljna i hirovita“.Donald Tramp je čitavu priču o zabrani Tik Toka pokrenuo, navodno iz bezbednosnih razloga, jer, kako često naglašava, nema poverenja u kinesku tehnologiju.Procenjuje se da TikTok ima 100 miliona korisnika u SAD-u i 700 miliona širom sveta, što ga čini jednim od najvećih operatera u prostoru društvenih mreža.SAD ZABRANJUJE TIK TOK I WECHAT OD 20. SEPTEMBRA

Svet

Britanski supermarketi ograničavaju prodaju tolet papira i sredstva za dezinfekciju

Britanski lanci supermarketa Tesco i Morisons počeli su da ograničavaju prodaju nekih osnovnih potrepština, kao što je tolet papir, zbog straha da će strože mere zaključavanja dovesti kupce ponovo u paniku, piše Biznis Insajder.Nakon što je premijer Boris Džonson najavio strože mere protiv širenja korona virusa, neki kupci ponovo su počeli da prave zalihe nekih osnovih potrepština.Supermarketi su ograničili prodaju određene robe ranije tokom pandemije, a Morison je postao prva velika prodavnica koja je ponovo uvela ove mere kada je u četvrtak ograničila prodaju određenih artikala na tri proizvoda po kupcu. To je uključivalo testenine, supu, sredstvo za pranje ruku i sredstvo za dezinfekciju ruku, kao i tolet papir i kuhinjski ubrus.„Naše zalihe ovih proizvoda su dobre, ali želimo da osiguramo da budu dostupne svima“, rekao je portparol Morisonsa za Biznis Insajder.Supermarketi i prodavnice su u martu videli talas panike dok su se kupci suočavali sa realnošću karantina. Većina velikih supermarketa ograničila je prodaju osnovnih proizvoda, uključujući mleko, hleb, supu, brašno i proizvode za čišćenje.

Svet

Arhitektonske megastrukture u Njujorku: Mandragora za Ruzvelta

Predstavljen projekat megalomanskog objekta za njujorško ostrvo koji nosi naziv The Mandragore, biće visok 737 metra, a oblik zgrade inspirisan je i ljudskim obličjem, prenosi portal Gradnja.rs.Sa rešenjem je izašao pariski arhitektonski studio Rescubika, a zamisao je da se kreira veza između čovečanstva i prirode i podseti na značaj očuvanja životne sredine, jer čovečanstvo mora da živi u simbiozi sa prirodom.Ovaj projekat predstavlja odgovor na ideju o „gradu budućnosti“ koji će ozbiljno razmotriti emisiju ugljenika i postići karbonsku neutralnost do 2050. godine, piše Designboom. SMANJENJE EMISIJE C02Kako bi se postigao ovaj ambiciozni cilj, studio Rescubika predstavio je rešenje ekološkog stambenog tornja, koji u svojoj unutrašnjosti sadrži rezervoar koji apsorbuje više ugljendioksida nego što ga stvara.Ako bi se ovaj projekat realizovao, The Mandragore bi bila najviša zgrada na svetu koja troši više CO2 nego što proizvodi.Iako još uvek nije poznata detaljan struktura objekta The Mandragore, arhitekte su predložile upotrebu materijala zasnovanih na drvetu kao i primenu raznovrsnih mera za dekarbonizaciju vazduha. Takođe, predviđena je i upotreba obnovljivih izvora energije, poput toplotnih pumpi na principu funkcionisanja vazduh-zemlja.Kroz projekat se razmatra i koncept nazvan „energetska trezvenost“ kojim se promovišu promene u načinu života građana i raznovrsnim gradskim transformacijama radi postizanja karbonske neutralnosti.Imajući ovaj cilj na umu svaki stan objekta će imati radnu sobu, kako bi što više ljudi moglo da radi od kuće i kako bi se smanjila gužva u saobraćaju.Prema predstavljenom projektu The Mandragore će imati preko 160 spratova, a čitav kompleks bi sadržao 36 vetrogeneratora, 1.600 stabala, 24.500 kvadrata zelenih zidova, kao i 7.000 kvadrata fotonaponskih fasadnih panela.Ipak, teško je reći hoće li takva zgrada ikada ugledati svetlost dana, ali je, kako se naglašava jedino sigurno da takve ideje podstiču ljude da više razmišljaju u kakvim uslovima živimo i hoćemo li sačuvati planetu za buduća pokolenja.

Svet

EU supervizori: Oporavak od pandemije nije počeo, ne zna se koliko će trajati

Prvi put od izbijanja pandemije tri evropska supervizora objavljuju prvu procenu rizika u finansijskom sektoru i izražavaju pojačanu zabrinutost, jer je neizvesno kada će ekonomski oporavak početi i koliko će trajati, saopštilo je Evropsko telo za bankarstvo (EBA). U izveštaju Evropskog tela za bankarstvo, Evropskog nadzornog organa za hartije od vrednosti i tržišta, Evropskog tela za osiguranje i profesionalne penzije naglašava se da je pandemija pojačala zabrinutost za profitabilnost i povećala izazove likvidnosti u segmentima investicionih fondova. To posebno ukazuje na ekonomsku i tržišnu neizvesnost, kao ključne izazove za predstojeći period dok će jedna od ključnih briga je uticaj krize na kvalitet aktive banaka u EU.Rizik, kako se navodi postoji i od razdvajanja finansijskog tržišta i osnovnih ekonomskih aktivnosti, kao i od stvaranja okruženja koje će se dugoročno odraziti nižu vrednost kamatnih stopa i to će se odraziti na likvidnost i solventnost finansijskih institucija, a uticaće i na procene rizika. Neposredno nakon izbijanja COVID-19 u Evropi, obezbeđena je regulatorna fleksibilnost, podstaknuta operativna otpornost i naglašena je važnost zaštite potrošača.PREPORUČENE POLITIKE KONTOLE Neophodno je nadgledanje rizika i testiranje otpornosti, rizici za procenu vrednosti, likvidnost, kreditnu sposobnost i solventnost povećali su se u finansijskim sektorima. Važno je nadgledati upotrebu i primenjivost rešenja za upravljanje likvidnošću u sektoru investicionih fondova treba kontinuirano nadgledati.Treba podsticati fleksibilnost tamo gde je to neophodo, a supervizori i banke se podstiču da je koriste u postojećem regulatornom okviru, uključujući upotrebu rezervnog kapitala i likvidnosti za pokrivanje gubitaka.Važna je podrška realnoj ekonomiji, kapitalna olakšica treba da se koristi kao podrška njenom kontinuiranom kreditiranju jer je taj sektor u padu.Finansijske institucije EU moraju da budu dobro pripremljene za bilo kakve poremećaje sa kojima oni i njihovi klijenti mogu da se suoče okončanjem Bregzita.Treba da se prati digitalna transformacija, jer je za finansijske institucije i pružaoce njihovih usluga ključno da pažljivo upravljaju svojim informaciono-komunikacioinim i bezbednosnim rizicima.

Svet

Zbog epidemije znatno manje zahteva za azil u EU

U drugom kvartalu 2020. u članicama EU 46.500 tražilaca azila prijavilo se prvi put za međunarodnu zaštitu, što je za 69 odsto manje nego u prva tri meseca godine i za 68 odsto manje nego u drugom tromesečju 2019, saopštila je Evropska statistička služba, prenosi portal Euractiv.Znatan pad broja zahteva za azil u posmatrana tri meseca rezultat je mera za suzbijanje širenja epidemije korona virusa koje su članice EU počele da uvode od marta.Sirijci su sa 7.700 zahteva između aprila i juna 2020. najveća grupa koja je tražila međunarodnu zaštitu u članicama EU. Slede Avganistanci sa 4.200 zahteva podnetih prvi put i Venecuelanci sa 3.000.Državljani te tri zemlje čine gotovo trećinu svih podnosilaca zahteva za azil u drugom tromesečju 2020, naveo je Eurostat.U posmatranom periodu najveći broj zahteva za azil podnetih prvi put registrovan je u Nemačkoj i to 31 odsto svih zahteva u EU, a slede Francuska sa 19 odsto i Španija sa 15 odsto.Na te zemlje odlaze gotovo dve trećine svih zahteva za azil podnetih prvi put u drugom kvartalu.Gledano prema populaciji, najviše zahteva za azil podnetih prvi put zabeleženo je na Kipru - 989 na milion stanovnika, u Sloveniji 441 i Grčkoj 376.S druge strane, najmanje zahteva registrovano je u Mađarskoj i Poljskoj - po dva na milion stanovnika, i Estoniji, tri na milion.U EU kao celini u drugom kvartalu je bilo 104 zahteva za azil podnetih prvi put na milion stanovnika.Istovremeno je u drugom kvartalu u EU bilo manje i zahteva za međunarodnu zaštitu na čekanju, odnosno onih koje još razmatraju relevantne nacionalne vlasti.Na kraju juna na razmatranju kod nacionalnih vlasti u članicama bilo je 841.600 zahteva za azil, za 9 odsto manje nego na kraju marta 2020. i za isto toliko manje nego na kraju juna 2019.Najviše zahteva na razmatranju bilo je u Nemačkoj 34 odsto, Francuskoj 19 odsto i Španiji 14 odsto i te tri zemlje na kraju juna zajedno su pokrivale 67 odsto ukupnog broja zahteva na čekanju u EU, pokazuju podaci Eurostata.

Svet

Aplikacije za praćenje COVID-19 „izneverile očekivanja“

Nakon što je Velika Britanija lansirala aplikacije za praćenje izloženosti korona virusu, došlo je krajnje vreme da se utvrdi koliko su one primenljive u praksi, piše Politico, naglašavajući da vlade mnogih država u borbi protiv pandemije polažu velike nade u digitalnu tehnologiju.Engleska i Vels su u četvrtak među poslednjima u Velikoj Britaniji uvele aplikaciju za praćenje korona virusa i kako se dodaje, stiče se utisak da njena dosadašnja uloga u Evropi i svetu u najboljem slučaju neujednačena.U najgorem slučaju, skreće pažnju sa nekih drugih aktivnosti u sprečavanju pandemije koja je širom sveta odnela skoro milion života.Aplikacije za praćenje podržane su, gotovo isključivo, tehnologijom Google-a i Apple-a i omogućavaju ljudima da prate koga su kontaktirali i da budu obavešteni ako je bilo rizičnih susreta.U većini zemalja podaci se čuvaju samo na telefonima vlasnika, u cilju da se  izbegnu zloupotrebe podataka.Sada, kada se slučajevi COVID-19 u porastu, a zemlje poput Britanije i Španije razmatraju nove restriktivne mere, neuspesi aplikacija su očigledniji nego ikad, a u srcu samog problema leži nepoverenje ljudi.Da bi ovi digitalni alati bili uspešni, procenjuje se da skoro dve trećine stanovništva neke zemlje mora da preuzme, dok drugi sugerišu da je potrebno da učestvuje samo 15 procenata. Među zemljama gde se beleži veća popularnost tih aplikacija su Island i Finska, gde je ih je preuzelo između 30 i 40 odsto stanovnika, a u zemlajama gde tradicionalno vlada nepoverenje u vlast, one su manje popularne.U Nemačkoj je poseduje pet odsto stanovnika, dok je u Francuskoj, zemlji koja koristi spostveno rešenje za aplikaciju taj procenat manji od osam.POUZDANOSTInače, u svim zemljama aplikacije i dalje šalju nekoliko upozorenja i postavljaju pitanja da li su ljudi zaista iskreni u vezi sa svojim zdravstvenim stanjem.Sledeća slepa ulica su podaci građana i ko sve ima pristup njima, nakon što su Google i Apple lansirali svoj „decentralizoivani pristup“ u obradi podataka.To je stvorilo problem zdravstvenim vlastima, koje su manje u situaciji da prikupe podatke o slučajevima zaraze korona virusom, jer su podaci o tome „zaključani“ na telefonima.Problem je za sada jedino rešila Irska, koja je prilikom instalacije aplikacije uvela pitanje o tome da li se građani slažu da svoje informacije podele sa zdravstvenom službom i polovina korisnika se sa tim složila.U Evropskoj uniji inače postoji problem sa umrežavanjem aplikacija nekoliko zemalja, zastoj je bio u vezi sa umrežavanjem francuske aplikacije, koja nije bila kompatibilna sa drugim aplikacijama iz drugih država.NADLEŽNI RAZMATRAJU UVOĐENJE KOVID APLIKACIJE U SRBIJI

Svet

Nemačka katolička crkva platiće žrtvama zlostavljanja do 50.000 evra

Nemački biskupi složili su se u četvrtak oko uspostavljanja novog sistem za obeštećenje žrtava seksualnog zlostavljanja od strane sveštenstva koji će obezbediti isplate do oko 50.000 evra, piše nemački portal The Local.Govoreći nakon jesenje skupštine Nemačke biskupske konferencije, predsednik Georg Becing rekao je da će biti uspostavljen nezavisni odbor koji će ispitivati žalbe i odlučivati o isplatama od 1. januara 2021. Takođe će biti pokriveni i troškovi terapije žrtava.Nekim žrtvama jednokratna suma do 50.000 evra je „nezadovoljavajuća“, priznao je biskup Becing. „Ali ja to vidim kao korak napred“, rekao je on na konferenciji za novinare u centralnom gradu Fuldi.Grupa žrtava brzo je kritikovala najavu pozivajući na iznose od 400.000 evra po preživelom kako bi se uzela u obzir trauma koja je trajala "decenijama dugo zbog sistematskog prikrivanja zločina nad decom i adolescentima od strane Crkve“.Izveštaj koji je naručila crkva iz 2018. godine zaključio je da je sveštenstvo u Nemačkoj izmedju 1946. i 2014. godine zloupotrebilo najmanje 3.677 ljudi, a više od polovine žrtava bilo je mlađe od 13 godina, dok su skoro trećina njih bili dečaci, sveštenikovi pomoćnici. Episkop se izvinio zbog zlostavljanja.Prema prethodnom sistemu, zlostavljani su za pretrpljenu patnju dobijali oko 5.000 evra.

Svet

Studija: Kineska ekonomska politika direktno šteti američkoj industriji

Kinesko ekonomsko planiranje i ciljane subvencije povećali su konkurentnost kineskih firmi u globalnoj ekonomiji na direktnu štetu američke industrije, pokazalo je akademsko istraživanje istraživača sa Univerziteta Kolumbija i Bostonskog koledža, piše Axios.Istraživači sa Univerziteta Kolumbija i Bostonskog koledža otkrili su da je „visoka stopa nataliteta“ kineskih firmi, što znači otvaranje novih fabrika i kompanija, negativno uticala na zapošljavanje u SAD-u, u njihovoj SSRN studiji iz aprila 2020. godine.Kada je reč o američkoj industriji i radnicima, uspon kineske industrijske politike nije im bio od neke koristi, istraživači su utvrdili za svakih 100 fabrika otvorenih u Kini, 12,5 američkih fabrika u istoj industriji je zatvoreno.„Ključni nalazi potkrepljuju zabrinutost zbog toga što su američke firme raseljene kineskom proizvodnjom, ne samo u industrijama iz kojih su se SAD rado povukle, već i u industrijama kojima obe države žele da predvode, u trci koju je je značajno oblikovala kineska vlada“, piše u studiji.Kineski kapitalizam vođen državom sve se više pokazuje kao glavni izazov za liberalni globalni trgovinski poredak zasnovan na trgovinskim partnerima koji slede niz zajedničkih principa.

Svet

Proizvođači automobila tuže američku vladu zbog carina na uvoz iz Kine

Veliki proizvođači automobila tuže američku vladu zbog poreza na uvoz koji je uvela na kineske delove, piše BBC.Tesla je najnovija kompanija u nizu koja se pridružila ostalim proizvođačima automobila koji se protive carinama koje je uvela Trampova administracija i zahteva povraćaj novca.SAD i Kina međusobno su nametnule porez na robu i usluge kao deo trgovinskog rata.Napetosti između Vašingtona i Pekinga ubrzano su eskalirale poslednjih nedelja, uglavnom u vezi sa tehnološkim firmama.Proizvođači automobila podneli su brojne tužbe Sudu za međunarodnu trgovinu sa sedištem u Njujorku.Mercedes-Benz je u svojoj prijavi optužio Vašington za "krivično gonjenje neviđenog i neograničenog trgovinskog rata koji je uticao na preko 500 milijardi dolara uvoza iz Narodne Republike Kine".Tesla je u svojoj prijavi tarife nazvao „proizvoljnim, hirovitim i zloupotrebom diskrecije“.Osnivač Ilon Mask želi da se carine ponište zajedno sa "povratom novca, uz kamate" na plaćene poreze na uvoz, navodi se u prijavi.Trgovinski rat započeo je 2018. godine između dve najveće svetske ekonomije.Američki predsednik Donald Tramp već dugo optužuje Kinu za nelojalnu trgovinsku praksu i krađu intelektualne svojine.U Kini postoji percepcija da Amerika pokušava da zaustavi uspon Kine kao globalne ekonomske sile.Početkom ove godine dve nacije potpisale su sporazum "faze jedan" kojim je delimično okončan spor. Vašington je odustao od carina na kineske proizvode od 160 milijardi dolara, posebno potrošačke elektronike.Međutim, tenzije između dve nacije su od tada masovno porasle.

Svet

Fejsbuk, Jutjub sa oglašivačima dogovorili suzbijanje štetnog sadržaja

Tehnološke kompanije Fejsbuk, Jutjub i Tviter sklopile su dogovor sa velikim oglašivačima oko uklanjanja štetnog sadržaja na svojim platformama, nakon bojkota oglašivača sprovednog u julu, piše Fajnenšel Tajms (Financial Times).Sklopljen kroz Svetsku federaciju oglašivača, dogovor po prvi put utvrđuje zajednička merila za sadržaj poput govora mržnje, uspostavlja standarde za prijavu prekršaja nam svim platformama, a takođe određuje i spoljne revizore za nadgledanje sistema, koji će sa radom početi u drugoj polovini 2021. godine.Oglašivači kao Unilever i Mars navode da im je dogovor, koji obuhvata razvoj novih načina za pozicioniranje reklama, vratio poverenje da se ponovo oglašavaju na najvećim digitalnim platformama.Džejn Vejkli, šef marketinga za Mars, rekla je za FT da industrija "ne proglašava pobedu" sve dok rešenja ne budu implementirana.Nakon više godina sve većih briga sa Fejsbukom, Guglom i Tviterom, oglašivači su 2019. godine pokrenuli Globalnu alijansu za odgovorne medije, kako bi primorali Silicijumsku dolinu na pregovore.Pregovori su intenzivirani ovog leta, nakon što je više od hiljadu kompanija povuklo reklame, uglavnom sa Fejsbuka i Instagrama.Od kada su pregovori počeli, jedna od glavnih tački sporenja bila je definisanje nepoželjnog ili štetnog sadržaja.Dogovor navodi 11 kategorija štetnog sadržaja, od pornografije do ilegalnih narkotika, koji treba ukloniti sa platforme nakon prijave.Poređane po riziku, kategorije takođe porkivaju načine da se oceni materijal "na granici štetnosti", poput oružja i municije, koji jeste dozvoljen ali bi bio problematičan za neke kompanije.

Svet

Ministarstvo pravde SAD-a sužava postupak protiv Gugla samo na dominaciju u pretrazi

Američko ministarstvo pravde ponovo priprema antitrustovsku tužbu protiv Gugla i fokusiraće se prvenstveno na antikonkurentsko ponašanje vezano za pretragu interneta, prenosi Biznis Insajder.Odluka da se usredsredi samo na pretragu odražavala je politička neslaganja, a sada grupa državnih tužilaca razmatra dodatne tužbe usredsređene na antikonkurentsko ponašanje ovog tehnološkog giganta.Generalni državni tužilac Vilijam Bar pogurao je da tuži Gugl pre izbora, nadglasavši advokate Ministarstva pravde koji su rekli da im treba više vremena da izgrade svoj slučaj.Usredsređenost tužbe na Guglovu dominaciju u pretrazi je uža od onoga što je želela određena grupa državnih tužilaca i advokata, s tim što neke države žele da pokrenu svoje, zasebne tužbe usredsređene na Guglovo poslovanje sa digitalnim oglasima i druge načine na koje koristi pretragu da bi favorizovao svoje proizvode.Tramp se navodno priprema da podstakne republičke državne tužioce da istraže njegove navode da su kompanije društvenih medija pristrasne anti-konzervativnim ideologijama.Pored istraga Ministarstva pravde i državnih tužilaca, Gugl se takođe suočava sa višestrukim upitima Kongresa i Evropske unije, a Sundar Pičai, izvršni direktor Alfabeta, suočio se sa ispitivanjem poslanika tokom antitrustovskog saslušanja ranije ovog leta.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.