Država dobila stotine miliona dolara od USAID-a: Šta je sve plaćala organizacija koju vlast sada naziva organizovanom kriminalnom grupom

Od svog dolaska u Srbiju 2001. godine, USAID je uložio više od milijardu američkih dolara kroz projekte iz različitih oblasti – uključujući privatni, ali i javni sektor. Iako se trenutno proverava samo poslovanje nevladinih organizacija koje su bile korisnici sredstava iz SAD, činjenica je da su mnogi projekti u kojima su učestvovale državne institucije, finansirane na isti način. Najviše ih je iz oblasti pravosuđa, ali je USAID novac izdvajao i za vrtiće u Srbiji, izradu sajta Skupštine, oporavak od kovida, pa čak i popravku grejanja u pančevačkoj bolnici.

Policija je u utorak izvršila upad u prostorije četiri nevladine organizacije u Beogradu – CRTE, Građanskih incijativa, Centra za praktičnu politiku i Trag fondacije. Operacija je izvršena u okviru istrage Višeg javnog tužilaštva o navodnoj zloupotrebi novca od Američke agencije za međunarodnu pomoć (USAID).

Ipak, iz izjave Nenada Stefanovića, glavnog tužioca VJT, može se zaključiti da Amerika nije tražila od Srbije započinjanje istrage o trošenju novca od USAID-a, već su srpski pravosudni organi to učinili na osnovu izjava zvaničnika iz SAD, koji inače u tom kontekstu uopšte nisu pominjali Srbiju.

USAID je, inače, u Srbiju od 2001. uložio više od milijardu dolara, pokazuju podaci sa sajta američkog Stejt departmenta o inostranoj pomoći, što je prošle godine potvrdila i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević. Najviše sredstava obezbeđeno je 2004. godine – gotovo 91,5 milion dolara. Samo tokom prošle, 2024. godine, USAID je u Srbiju uložio više od 40 miliona dolara.

Iako je činjenica da USAID jeste pružao finansijsku podršku privatnom sektoru i nevladninim organizacijama, velike količine novca ulagao je i u javni sektor. Bez obzira na to, državni zvaničnici i članovi vladajuće stranke, prethodnih nedelja govore o USAID-u kao o “organizovanoj kriminalnoj grupi”.

Više od 800 miliona za pravosuđe

Verovatno najpoznatiji i najznačajniji USAID projekti u Srbiji odnose se na sektor pravosuđa. Preciznije, USAID je rasporedio 882 miliona dolara u rad lokalnih jedinica, jačanje ekonomije i reformu pravosuđa, saopšteno je prilikom obeležavanja dve decenije rada ove agencije u Srbiji, 2021. godine. Primera radi, četvorogodišnji projekat vredan više od 8,5 miliona dolara, završen je 2022. godine, a za cilj je imao što efikasnije rešavanje predmeta u vezi sa korupcijom. Sredstva su bila namenjena Državnoj revizorskoj insituciji, Agenciji za borbu protiv korupcije i Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

U projektu su učestvovala i posebna sudska odeljenja i javna tužilaštva.

USAID je finansirao i projekat vladavine prava “Pravda za sve” sa oko 9,9 miliona dolara. Ovaj projekat takođe je trajao četiri godine, a bio je namenjen sudovima, javnim izvršiteljima i državnom pravobranilaštvu kako bi se unapredila efikasnost pravosuđa, transparentnost i pristup pravdi.

Između 2009. i 2014. godine, USAID je pomogao da se, u deset sudova, smanji broj starih predmeta za više od 50 odsto i unapredi efikasnost obrade predmeta.

Novac i za sajt Skupštine

Četvorogodišnji “Projekat za odgovornu vlast” sprovodio se od 2018. do 2022. Bio je vredan 8,5 miliona dolara, a za cilj je imao unapređenje odgovornosti vlasti na nacionalnom i lokalnom nivou. Projekat je, između ostalog, pomogao izradu petogodišnjeg strateškog plana Državne revizorske institucije i Agencije za borbu protiv korupcije.

USAID je pomagao i u izradi internet stranice Narodne skupštine, ali je njihov logo sa skupštinskog sajta nedavno uklonjen.

Ubrzanje evropskog puta

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević i američki ambasador Kristofer Hil potpisali su u julu 2024. godine amandmane na dva sporazuma o saradnji, koji predviđaju dodatnih 18 miliona dolara u okviru ukupnog paketa podrške USAID-a Srbiji. Taj paket podrške vredan je 115 miliona, a za cilj ima ubrzanje evropskog puta Srbije.

Radi se o amandmanu na sporazum o pomoći za bolje funkcionisanje javne uprave, kao i amandmanu koji se tiče konkurentnosti tržišne ekonomije.

Lokalni razvoj

USAID je učestovao i u formiranju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u čijem je Upravnom odboru bila Ana Brnabić, aktuelna predsednica Skupštine i nekadašnja premijerka. Primera radi, kako se navodi na zvaničnom sajtu NALED-a, uz podršku USAID-a, uspešno su realizovani projekti poput ukidanja parafiskalnih dažbina.

Kako se navodi u jednoj od brošura dostupnih na zvaničnom sajtu USAID-a, ova organizacija sarađivala je sa opštinama širom Srbije na privlačenju stranih investicija i stvaranju novih radnih mesta.

“USAID je uspostavio 32 kancelarije za lokalni ekonomski razvoj koje rade na razvojnim aktivnostima kao i devet zona unapređenog poslovanja koje su unapredile obim poslovanja u centralnim pešačkim zonama u nekim od najvećih gradova u Srbiji”, dodaje se.

Ulaganje u privredu

Jedan od vrednih projekata USAID-a u Srbiji je i Projekat za konkurentnu privredu koji je trajao četiri godine – od aprila 2017. do aprila 2021, a koji su sprovodili Ministarstvo poljoprivrede, Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije. Ova inicijativa bila je usmerena na jačanje konkurentnosti srpske industrije prerade hrane, posebno sektora voća i povrća.

Za cilj je imala povećanje prodaje srpskih prehrambenih proizvoda na domaćem i međunarodnom tržištu.

Energetska efikasnost

Ministarstvo rudarstva i energetike na čelu sa ministarkom Dubravkom Đedović Handanović i USAID potpisali su, pre oko dve godine, memorandum o razumevanju o zajedničkom radu na unapređenju energetske efikasnosti u Srbiji.

Inače, USAID-ov program Bolja energija je fokusiran na pomoć u poboljšanju energetske efikasnosti na opštinskom nivou i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije.

Program je vredan 10 miliona dolara. Pokrenut je krajem 2021, a sprovodi se u Nišu, Somboru, Valjevu, Knjaževcu i Pančevu.

Sredstva za narodnu kuhinju, vrtiće, oporavak od poplava…

U prvim godinama pružanja pomoći, od 2001. do 2007. godine, USAID je finansirao više od 5.000 projekata širom Srbije kojima je unapređena infrastruktura, renovirane škole, bolnice i mesne zajednice…

Potom, USAID je novac dao i nakon poplava u Obrenovcu, 2014. godine. Iznos sredstava dostigao je oko dva miliona dolara. USAID je takođe pomogao da 62 opštine dobiju sertifikate o unapređenoj pripravnosti za reagovanje u vanrednim situacijama i podržao usvajanje novog Zakona o vanrednim situacijama.

Bosilegrad, jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji, dobila je Centar za hitnu pomoć zahvaljujući USAID-u, a u Kikindi je otvorena narodna kuhinja.

Od 2021, USAID i Rotari klubovi Srbije obezbedili su nameštaj i opremu za 50 vrtića širom Srbije.

USAID je sa 1,2 miliona dolara učestvovao i u renoviranju Doma omladine Beograda.

Iako nije državna institucija, Centar za nestalu i zlostavljanu decu pokrenuo je 25. oktobra 2023. sistem „Pronađi me“ za hitno obaveštavanje javnosti u slučaju nestanka dece. Značajan deo sredstava, mada nije precizirano koliki, obezbedio je USAID.

Ulaganja u zdravstvo

Tokom pandemije korona virusa, Srbija je od USAID-a dobila oko devet miliona dolara pomoći. Zahvaljujući tim donacijama, renovinane su prostorije Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, a domovi zdravlja u Smederevu, Požarevcu i Petrovcu na Mlavi dobili su nova ambulantna vozila.

USAID je, takođe, od 2021. godine pružio podršku digitаlizaciji zdravstvеnоg sisema Srbije, a iste godine donirao je 11 vozila hitne pomoći domovima zdravlja.

Ova američka agencija čak je učestvovala i u renoviranju sistema za grejanje i toplu vodu u pančevačkoj Opštoj bolnici, koji je od novembra 2020. u potpunosti funkcionalan. Renoviranje je koštalo 230.000 dolara.

Policija upala u nevladine organizacije, odbila da pokaže nalog za pretres: Kao razlog navedene Trampove izjave o USAID-u