Frilenseri nezadovoljni predlogom države: Plaćaš porez, nemaš prava

Frilenseri koji rade na internetu nisu zadovoljni najnovijim predlogom države za rešavanje njihovog statusa, jer im se sada traže veliki iznosi za porez koji treba da plate, dok im osnovna prava koja imaju svi zaposleni i dalje nisu zagarantovana. Ako predlog ne bude izmenjen, najavljuju i nove proteste.

„Glavni problemi su nerešeni i nejasan status [koji se tiče] poreskog tretmana. On je trenutno zadovoljavajući [jer je] 530 evra neoporezivo. Ko zarađuje oko 1.000 evra treba da plati državi oko 12 odsto prihoda“, kaže za Novu ekonomiju Miran Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu (URI). 

Iznos, koji je poreza koji frilenseri plaćaju i 2022. godine se progresivno uvećava shodno veličini primanja, ali prava ove vrste radnika i dalje suštinski nisu definisana. 

„Vi nemate nijedno pravo koje inače ostvarujete iz radnog odnosa. Imate zdravstvo i ide vam staž, ali ostala prava poput bolovanja, trudničkog, [osiguranje u slučaju nezaposlenosti], nemate nijedno od njih“, kaže sagovornik našeg portala.

Radna grupa koja je formirana za rešavanje problema frilensera se sastaje u petak, a u svom novom predlogu, od digitalnih radnika traži stope poreza i doprinosa veće nego što poslodavci plaćaju za „obične“ zaposleni. Pri tome, frilenseri i dalje neće imati nijedno pravo koje inače uživaju regularno zaposleni.

Pogačar je podsetio da frilenseri mogu da dobiju otkaz svaki dan, kao i da se nekima od njih dešava da se ne plati ono što je urađeno.Glavni problem u takvim situacijama je što međunarodne poslodavce niko ne može da goni, jer se radi preko interneta i „sve se često zasniva na poverenju“.

„Država nema nikakvog načina da nas zaštiti, a pri tome ono što traže od nas su drakonski porezi, jer većina nas zarađuje oko 700 evra [mesečno]. Ako bi država uzimala ono što je sada predložila, ljudi bi ili spali na minimalac ili ispod minimalca, što je za nas neprihvatljivo“, dodaje Pogačar.

On kaže da bi prema najnovijem predlogu za zarađenih 120.000 dinara državi trebalo da se plati čak 50.000 dinara, kao i da bi taj iznos bio veći za veće zarade.

Prema Pogačarevim rečima, „frilenseri neće ćutati“ ako država usvoji i sprovede taj predlog, koji se trenutno nalazi pred radnom grupom, jer je „jasno da će to biti apsolutno nesprovodivo“.

„Ja ću lično doći na sastanak, nisam učestvovao na radnoj grupi, dolazim ne samo da iznesemo predlog nego da razgovaramo. Očigledno sva argumentacija i objašnjavanja nisu urodila plodom već godinu i po dana“, naglašava sagovornik Nove ekonomije.

On smatra da država, barem u ovom trenutku nema nameru da donosi novi zakon za fleksibilne oblike rada, iako je sve vreme zapravo bilo najavljivala da će to učiniti.

Pogačar ocenjuje i da je novi predlog je znatno lošiji od onog koji je bio aktuelan 2020. godine, da „taj katastrofalni predlog neće proći“ i da država treba dobro da se pripremi za sledeći sastanak radne grupe.

„Ljudi su generalno i ogorčeni i spremni da svoje nezadovoljstvo iskažu i na ulici, ako bude bilo potrebno„, ocenjuje Pogačar.

Frilenseri u Srbiji su krajem 2020. godine počeli sa protestima, jer su bili nezadovoljni i tadašnjim predlogom za rešavanje njihovog statusa. Država je kasnije popustila, a krajem prošle godine formirala je i radnu grupu koja bi trebalo da uredi status frilensera.

Vlada Srbije tada je prihvatila da se oporezivanje frilensera ne menja do donošenja zakona koji će definisati njihov status, kao i da 2022. godine važe isti uslovi oporezivanja kao i prethodne.

Čedomir Savković