Gas se od oktobra meri kilovat-satima, da li će nam računi biti jasniji?

Javno preduzeće Srbijagas najavilo je da će utrošak prirodnog gasa svojim potrošačima od oktobra računati u kilovat-časovima, umesto u kubnim metrima. Računi za gas će biti transparentniji samo ako na računima budu ispunjena tri uslova, kažu u Udruženju za zaštitu potrošača Prosperitet.

Kako za Novu ekonomiju podseća osnivač Udruženja za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada, Radomir Ćirilović Srbijagas je najavio da nova metoda neće dovesti do štete na račun potrošača.

„Ne bi ni smelo da bude tako. Na svakom računu bi trebalo da stoji koliko je utrošeno kubika gasa i uz to kolika je kalorična vrednost gasa u kilovatima po metru kubnom kao i konačan iznos u kilovat satima“, smatra Ćirilović.

Prema njegovom mišljenju, to su elementi koji se moraju naći na tim novim računima kako bi sve bilo transparentno.

„Sa gasomera će se citati kubici utrošenog gasa. Ne sme da se krije kalorična vrednost gasa  Plaćanje po kilovat čas su bi trebalo da bude poštenje nego plaćanje po metru kubnom, samo u slučaju da ti računi budu transparentni na ovaj način“, napominje predstavnik Prosperoteta.

Kako dodaje, ispravan način fakturisanja potrošnje gasa da se očitana količina utrošenog gasa množi sa jediničnom cenom, kao i uračunatim PDV-om (porezom na dodatu vrednost).

„Onda ja tačno znam koliko treba da platim zajedno sa PDV-om. Prema našem mišljenju svaki distributer je dužan da istakne u deklaraciji kvalitet toplotnu moć (u kilo-džulima ili kilovat satima) kako bi potrošač znao šta kupuje i po kojoj ceni,“ smatra naš sagovornik.

On podseća da je to praksa i kod ostalih roba i podseća da se da naplaćivanje naknade za obnovljive izvore energije i naknade za merno mesto se mora nalaziti u iznosu prodajne cene, a ne da se izdvajaju.

KAKO SE ODREĐUJE CENA GASA?

Ćirilović Podseća dodaje da u obračunu utrošenog gasa u Srbiji postoje tri tarifna stava koji su utvrđeni tarifnim sistemom Republička agencija za energetiku: kalorična vrednost gasa, temperatura i pritisak gasa.

Kako objašnjava, oni čine koeficijent sa kojim se uvećava očitana potrošnja gasa.

„Taj koeficijent leti pada a zimi raste. U zimskom periodu kada se najviše troši gas onda, raste taj koeficijent i to se zove preračunavanje prevođenja radnog na standardno stanje“, kaže Ćirilović.

Kako objašnjava, ako je neki potrošač potrošio 500 kubika nekog određenog meseca tokom zime, to je radno stanje, a standardno stanje je ono što treba da se plati.

„Standardno stanje se dobija kada se 500 kubika potrošenog gasa množi koeficijentom 1,09. Tako ćete (na računu) dobiti da ste potrošili 545 kubika. Ono što treba da platite uvećava se za 45 kubika. Znači zimi koeficijent nikad nije manji od 1,09 za 1,08. Leti on iznosi 1,04 ili 1,03″, objašnjava sagovornik našeg portala. 

Ćirilović napominje da najveći procenat tog koeficijenta vuče kalorična vrednost gasa koji je isporučen korisniku, kao i da je donja toplotna vrednost gasa 33.340 kilo-džula (kJ) po metru kubnom, a standardna vrednost gasa je ono što nam računaju iz Srbijagasa, 34.650 kilo-džula po metru kubnom:

„Od toga zavisi kvalitet gasa. Čim je već je kalorična vrednost uvećava vam se koeficijent preračunavanja, odnosno procenat dodavanja kubika gasa koji nisu potrošeni.“

Kako dodaje, onda se potrošači čude, kažu da su očitali na gasomeru 500 kubika koliko sam očitao na gasomeru, oni su meni računali 540. 

„Taj koeficijent preračunavanje prevođenja radnog na standardno stanje koje je utvrdila metodologijom Republička agencija za energetiku“, kaže naš sagovornik i napominje da prosečan potrošač ne zna kakav je kvalitet isporučenog gasa.

Ćirilović ističe da se u drugim zemljama tačno zna šta čini kilovat-sat potrošenog gasa, odnosno šta je koeficijent koji se koristi za preračunavanje, od čega zavisi kvalitet gasa, koji, inače, „vuče“ najviše u isnosu računa.

„Bitno je znati da prirodni gas ima gorive i negorive materije. Sadrži metan, etan, propan, butan, ugljen-dioksid, azot. Da bi bila dobra kalorična vrednost prirodnog gasa, potrebno je da u njemu bude 96 odsto metana, ostalo su negorive materije“. 

Kako dalje objašnjava predstavnik Prosperiteta, ako je metana pao ispod 96 odsto smanjuje se kalorična vrednost gasa jer mu je porastao udeo negorivih materija:

„Onda domaćice kažu gas mi je nešto crven, nije onako plavičasti plamen, oštar. Ili primetio sam da mi individualnog grejanja kotao više potroši u odnosu na prethodni mesec i ako su isti hidrometeorološki uslovi“.

Sve to kako napominje zavisi od obične vrednosti odnosno kvaliteta gasa koju je isporučio Srbijagas. Naš sagovornik napominje da se gas ne meša sa vazduhom, kako misle neki potrošači, jer da se to radi, došlo bi do eksplozije.

Prema njegovom mišljenju, problem je što se meša ruski uvozni i domaći gas koji se u Srbiji uglavnom eksploatiše u Banatu.

Uvozni ruski gas njegova toplotna vrednost i 34.000 i nešto kilo-džula po metru kubnom, a domaći gas je slabiji. Kako nam je Ćirilović objasnio i jedan i drugi gas se računaju po istoj ceni iako se za domaći ne plaća transport kroz Mađarsku, ali se računa u konačnoj ceni:

„Što se tiče uvoznog gasa mi tu imamo i posrednika u prodaji a to je firma Jugorozgas. On posreduje između (ruskog) Gasproma i Srbijagasa. To je rusko srpska firma, monopolska kompanija posrednik. Šta će nama posrednik? A ta firma i napravljena još u vreme Slobodana Miloševića.“

Prema rečima našeg sagovornika ta firma naplaćuje šest odsto od ukupne količine gasa koji se uvozi u Srbiju.

Ćirilović kaže i da nas gas ima povećanu količinu negorivih materija u odnosu na metan. Prema njegovim rečima u nekim delovima Srbije kalorična vrednost gasa je 28.000 kilo-džula.

Kako napominje mnogi problemi na tržištu gasa proizlaze iz monopolskog položaja Srbijagasa na domaćem tržištu.

Ćirilović je podsetio da se od prvog avgusta 2019. godine naplaćuje naknada za unapređenje energetske efikasnosti kao i da je plaćaju potrošači struje, gasa i goriva koje se toči na pumpama.

Podseća da se isznos te naknade usklađuje jednom godišnje takođe podseća i dodaje da bi taj novac trebalo da se koristi za zamenu vrata, prozora, izolacije i kotlova, u zgradama i kućama.

„Ne bi trebalo da ide na račun Elektro-privrede Srbije (EPS), Srbijagasa ili naftnih kompanija, već direktno u državni budžet“, dodaje Ćirilović.

Čedomir Savković