MMF: Privredni rast Srbije 2%, da se ne troši novac na ad hoc mere

Privredni rast Srbije će u ovoj godini pasti na 2% pošto stroža monetarna i fiskalna politika, još uvek visoka inflacija, slaba spoljna tražnja i pooštravanje globalnih finansijskih uslova utiču na privrednu aktivnost, ocenio je MMF u svom izveštaju nakon završene prve revizije stand-by aranžmana koji Srbija ima sa ovom finansijskom institucijom.

Očekuje se da će u srednjem roku provredni rast dostići 4 odsto.

MMF uočava da je inflacija od 15 procenata u maju i dalje znatno iznad cilja, a bazna inflacija ostaje dvocifrena.

Pod uslovom strože monetarne politike, koja verovatno zahteva dalje povećanje referentne kamatne stope, inflacija bi do kraja godine trebalo da se smanji na oko 8 procenata i predviđa se da će se 2024. godine vratiti u okvire ciljnog opsega Narodne banke Srbije.

Projektovani fiskalni deficit, za koji se ne očekuje da će premašiti 3% BDP-a 2023. godine, podržaće smanjenje inflacije i dalje smanjenje javnog duga.

MMF ističe da je Srbija postigla u prethodnoj decenije impresivan ekonomski rezultat koji je odraz snažnih ekonomskih politika. Ipak, posledice ruske invazije na Ukrajinu i domaći problemi, pre svega u energetskom sektoru, teško su pogodili ekonomiju.

Oštar porast međunarodnih cena energije, domaći problemi u proizvodnji električne energije i pooštravanje globalnih finansijskih uslova doveli su do povećanja potreba za fiskalnim i eksternim finansiranjem u 2022.

U okviru Stand-bi aranžmana (SBA) podržanog od strane fondova, makroekonomske neravnoteže su već počele da se smanjuju, a devizne rezerve su na vrhuncu svih vremena, navodi ova institucija.

Stroža monetarna politika je odgovarajuća za rešavanje izazovnog okruženja visoke inflacije, podršku dinarizaciji i dalje jačanje rezervi.

Vlasti su postigle snažan napredak u fiskalno-strukturnim reformama, uključujući u vezi sa investicijama i upravljanjem rizicima.

Ubuduće, biće važno pridržavati se novog fiskalnog pravila, izbegavati ad hoc mere potrošnje i obezbediti da se budući fiskalni učinak sačuva ili iskoristi za prioritetne investicije. Podsećamo,  pre mesec dana predsednik Vučić je najavio isplatu roditeljima od 10.000 po svakom detetu, povećanje plata prosvetarima i povećanje penzija. 

MMF navodi da je reforma energetskog sektora  i dalje neophodna. Tekuća povećanja tarifa za električnu energiju i gas pomogla su da se smanje fiskalne subvencije i biće od ključne važnosti za finansiranje osnovnih energetskih investicija u narednim godinama.

Podsećamo, ovim aranžmanom planirano je poskupljenje struje u nekoliko navrata. Struja je već  poskupela za 8% od januara ove godine,  8%  od 1. maja, a naredna poskupljenja planirana su 1. novembra i još 1. maja iduće godine.

Novi zakon o državnim preduzećima (SOE), koji je usklađen sa najboljim praksama OECD-a, pruža snažnu osnovu za reformu upravljanja u energetskom sektoru i šire, ocenjuje MMF.

Ovaj zakon je povučen iz skupštinske procedure pre nekoliko nedelje zbog znažnog pritiska javnosti, o čemu je Nova ekonomija pisala OVDE.

Paralelno, značajan napredak je postignut u poboljšanju strukture i upravljanja energetskim državnim preduzećima, ocenjuje MMF što se odnosi na nedavni prelazak EPS u zatvoreni AD i ulazak Norvežana u UO ove ključne domaće kompanije.

Podsećamo, ovo je deveti aranžman sa ovom međunarodnom institucijom od 2000. godine i prestavlja veliki zaokret u ekonomskoj politici Srbije u poslednjih nekoliko godina jer će sada uloga MMF u kreiranju ekonomske politike biti veća nego ranije.

Srpska inflacija u maju bila druga najveća u Evropi