Subvencija od 10,7 miliona evra za firmu koja otvara pogon na lokaciji Geoksa
A firma Geoks je iz Srbije otišla nakon što su joj "istekle" milionske subvencije...
Srbija
Proglašen najbolji finansijski direktor u Jugoistočnoj Evropi
Nenad Mijailović, izvršni direktor za finansije farmaceutske kompanije Galenika i najbolji finansijski direktor u Srbiji za 2020. godinu, na konferenciji ,,Winning in a disruptive world’’ održanoj u Zagrebu, proglašen je za finansijskog direktora godine za region Jugoistočne Evrope* za 2020. godinu, na prvoj regionalnoj dodeli ove nagrade u organizaciji konsultantsko-revizorske kompanije Deloitte. Pobednik je ovu nagradu dobio u konkurenciji najboljih finansijskih direktora iz zemalja regiona – Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine.“Nakon nagrade za najboljeg finansijskog direktora Srbije u 2020. godini u organizaciji kompanije Deloitte i Udruženja finansijskih direktora Srbije, regionalna nagrada predstavlja dodatno priznanje rezultata koji je tim Galenike ostvario u poslednje četiri godine, ali i veliki podstrek za mene. Osećam obavezu i dodatnu motivaciju da ovo priznanje opravdam daljim ličnim i profesionalnim razvojem kao i daljim uspešnim poslovanjem kompanije u kojoj radim. Zahvaljujem se organizatorima i nadam se da će ovogodišnji, prvi izbor najboljeg finansijskog direktora za region Jugoistočne Evrope prerasti u tradicionalni događaj promovisanja transparentnog korporativnog upravljanja,” rekao je Nenad Mijailović, izvršni direktor za finansije u kompaniji Galenika.Prepoznajući sve veću ulogu finansijskih direktora, Deloitte je 2016. godine pokrenuo izbor najboljeg finansijskog direktora u Hrvatskoj, dok je u Srbiji, Sloveniji i Bosni i Hercegovini izbor pokrenut prošle godine i tako dobio regionalni karakter. Za najboljeg regionalnog finansijskog direktora, pored Nenada Mijailovića, takmičili su se i najbolji finansijski direktori iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije: Ružica Petričec Fabijanec (RASCO), Maid Jabandžić (Madi) i Sabina Župec Kranjc (Nova KBM). „Izuzetno mi je drago što je titulu najboljeg regionalnog finansijskog direktora poneo Nenad Mijailović, izvršni direktor za finansije Galenike, posebno što je ovo prvi izbor koji je Deloitte organizovao na regionalnom nivou. Smatram da je potrebno da nastavimo da radimo na podizanju svesti o značaju kvalitetnog i transparentnog upravljanja korporativnim finansijama jer prisustvo dobre prakse korporativnog upravljanja značajno doprinosi ekonomskoj snazi kompanije i njenog okruženja,“ istakla je Olivera Andrijašević, partner i lider CFO programa u Deloitte-u Srbija.Nagrada ,,CFO godine” dodeljuje se za uspeh i projekte koje finansijski direktor vodi u okviru funkcije finansija i meri se rezultatima koje privredno društvo u kome je zaposlen ostvaruje na osnovu tih aktivnosti. Ova inicijativa promoviše transparentno korporativno upravljanje i jedan je od načina za poboljšanje ekonomskih performansi u celini, podsticanje investicione klime i jačanje ekonomije. Žiri za izbor najboljeg finansijskog direktora regiona Jugoistočne Evrope činili su: prof. dr sc. Boris Tušek s Ekonomskog fakulteta Zagreb, Violeta Kovačević, CEO kompanije Mercator-S u Srbiji, prof. dr Jelena Poljašević, Ekonomski fakultet Univerziteta u Banjaluci, prof. dr Aljoša Valentinčić, Ekonomski fakultet Univerziteta u Ljubljani, i Marina Tonžetić, partner u Deloitte-u Hrvatska.Nagrada je dodeljena na svečanosti u Hrvatskoj udruzi poslodavaca u Zagrebu, i uručio ju je prof. dr sc. Boris Tušek s Ekonomskog fakulteta Zagreb koji je ujedno i predsednik nezavisnog žirija koji je odabrao regionalnog finansijskog direktora godine.
Poljoprivrednici traže hitno smanjenje akcize na gorivo
Udruženje poljoprivrednika Klub 100P plus saopštilo je da je izuzetno zabrinuto stanjem u domaćoj poljoprivredi, pa je Vladi Srbije predložilo da "pod hitno" smanji akcizu na gorivo. Udruženje smatra da najnovije mere Vlade Srbije koje su usvojene kao pomoć poljoprivrednicima, neće dati dugoročne rezultate.Akcize za gorivo, kako se dodaje, treba da uradi vlada koja je u tehničkom mandatu, a obavezno "kada se izabere nova vlada", a među ostalim merama, Klub 100P plus predlaže:- da svi poljoprivrednici dobiju mogućnost da nabave gorivo za sve poljoprivredne površine upisane u Registar poljoprivrednih proizvođača po tako smanjenoj ceni;- da se podele poljoprivredna gazdinstava (PG) na profesionalna i ostala;- da se omogući da profesionalna gazdinstva dobiju veće subvencije, naročito za investicije;- sprovede reforma penzionog sistema za poljoprivrednike;- da se pronađe rešenje za pomoć stočarima koji su u nezavidnoj situaciji;- da se sačini model za povećano oporezivanje prilikom kupovine poljoprivrednog zemljišta za one koji se ne bave poljoprivredom (neprofesionalna gazdinstva).Manji prinosi domaćeg agrara doneće novo poskupljenje hraneBaštenske zajednice, novi vid urbane poljoprivrede "Smatramo da mere koje je preduzela vlada, kako bi bar delimično zaštitila građane od poskupljenja, odnosno ograničila cene osnovnih namirnica, a pre desetak dana zamrzla i cene goriva, dugoročno neće doneti boljitak", dodaje se u saopštenju.Udruženje podseća da cene mineralnih đubriva i goriva u strukturi proizvodnje ratarskih kultura čine i do 35 odsto ukupnih troškova.Kako se ocenjuje, promene koje se trenutno dešavaju na globalnom tržištu se sa dalekosežnim posledicama preslikavaju i na Srbiju, a cene osnovnih troškova proizvodnje u agraru brzo rastu i slobodno može da se kaže kako su dostigle istorijski maksimum."Tu prvenstveno mislimo na cenu energenata i mineralnih đubriva. Povećanje cene gasa, koje ima veliku ulogu u strukturi proizvodnje mineralnih đubriva, će neminovno dovesti do smanjenja njihove upotrebe", dodaje se u saopštenju.Zašto država ne pomaže poljoprivrednicima? Situaciju na tržištu poljoprivrednih proizvoda, kako se ocenjuje, neće umiriti ni trenutno visoke cene poljoprivrednih proizvoda (pšenice, kukuruza, soje, suncokreta), jer 85 odsto poljoprivrednika svoje proizvode prodalo tokom jeseni."Do prve žetve i realizacije proizvoda je još pet meseci i taj period treba premostiti. Poremećaji koji će se desiti na tržištu imaće značajnu socijalnu notu i najviše će pogoditi manje imućne slojeve društva", naglašava se u saopštenju.Podseća se i da je prepreka intenzivnijoj poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji usitnjenost farmerskih poseda, takvim proizvođačima ulaganje u veću poljoprivrednu proizvodnju nije isplativo, a stabilno tržište, kako se dodaje, obezbeđuju veliki proizvođači.Rešenje za poljoprivredne penzije do kraja godine
Subvencije za nove fiskalne kase, prijave produžene do 5. aprila
Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je novi rok za subvencije države koje su namenjene obveznicima fiskalizacije da pređu na novi model fiskalizacije, koji će trajati od 15. marta do 5. aprila, kako bi svi koji se ranije nisu prijavili mogli da dobiju pomoć države, prenosi eKapija."Pozivam sve se nisu prijavili za subvencije da sada to učine", rekao je Mali i dodao da ima novca u budžetu za subvencije, da je sve isplaćeno na vreme i u dinar, te da će tako biti i sa onima koji se budu prijavljivali u narednom periodu.On je podsetio da važi pravilo od 1. maja za sve koji treba da budu obveznici novog sistema da moraju da imaju nove fiskalne kase i uređaje i da potpuno rade po novom sistemu, kao i da svi obveznici mogu da biraju između 200 softverskih i hardverskih rešenja.PREUZIMANJE BEZBEDNOSNIH ELEMENATA NA OBELEŽENIM ŠALTERIMA eFISKALIZACIJAPrethodni rok do kada su obveznici mogli da se prijave za subencije za novu fiskalizaciju bio je 31. januar ove godine.NOVE FISKALNE KASE DOLAZE U NEZGODNO VREME
Rudarsko-geološki fakultet kontrolisaće izradu elaborata za metro
Rudarsko-geološki fakultet radiće tehničku kontrolu izrade geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa. Naručilac usluge bilo je preduzeće "Beogradski metro i voz", a vrednost ugovora koji je dodeljen fakultetu je 10 miliona dinara. Poznat izgled beogradskih metro stanica (FOTO)Tehnička kontrola obuhvata proveru usklađenosti elaborata sa projektnim zadatkom, projektom detaljnih inženjersko-geoloških istraživanja za potrebe izrade Elaborata o inženjerskogeološkim-geotehničkim uslovima izgradnje prve linije, zakonom i drugim propisima. Zadatak je i da se proveri i usklđenost elaborata sa tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta, provera ispravnosti i tačnosti dobijenih i prikazanih rezultata inženjerskogeoloških-geotehničkih istraživanja i na osnovu njih datih uslova izgradnje druge faze Linije 1 i Linije 2 metroa. "BG metro i voz" traži kontrolora usklađenosti projekta prvih linijaKo sve dobija posao za izgradnju Beogradskog metroa?Posao izrade geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa dobila grupa je ponuđača koju čine Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, Geomag, Geoing, Hidrozavod DTD Novi Sad i Ri DOO Beograd. Vrednost ugovora iznosila je 239,6 miliona dinara (sa PDV-om). Geotehnička dokumentacija treba da definiše sve inženjersko-geološke i geotehničke uslove za potrebe izrade Idejnog projekta za izgradnju druge faze Linije 1 i Linije 2 metroa, piše u projektnom zadatku. Namena dokumentacije je definisanje stanja i svojstava terena i stenskih masa, kao i stvorenih uslova u terenu koji će se ostvariti pri realizaciji metro sistema.Na osnovu njih će se definisati geotehnički uslovi i preporuke za izgradnju buduće metro linije za nivo Idejnog projekta.Koga će sve metro zaobići?
Nagrade opštinama: Krupanj najefikasniji, Vrnjačka Banja najtransparentnija
Opštine Krupanj, Vrnjačka Banja, Veliko Gradište i Ćuprija su dobile nagrade u vidu bespovratnih sredstava, kao najbolje lokalne samouprave u četiri oblasti, piše u odluci ministarke državne uprave i lokalne samouprave Marije Obradović.Svaka opština dobiće po 2,3 miliona dinara, što je ukupno 9,2 miliona.Da li će privrednici "bežati" u opštine s manjim nametima? Prva nagrada u oblasti "Efikasnost i odgovornost" je dodeljena opštini Krupanj za uvođenje šest elektronskih usluga, koje su postavljenje na portalu eUprave. Krupanj je razvio elektronske usluge naknade zarada za vreme porodiljskog odustustva, podnošenje predstavki komunalnoj miliciji, saobraćajnoj inspekciji i primedbi na odluku o izradi planskog dokumenta u toku ranog uvida i premedbi na nacrt planskog dokumenta u toku javnog uvida i prijave komunalnog problema. Vrnjačka Banja je dobila nagradu kao najtransparentnija opština zbog uključivanja građana u izradu Odluke o budžetu i organizovanja javne rasprave.U oblasti "Odgovornost i vladavina prava" prvu nagradu je dobila opština Veliko Gradište zbog donošenja lokalnog antikorupcijskog plana.Bespovratna sredstva za inovacije u lokalnim samoupravama Ćuprija je dobila prvu nagradu u oblasti "Ravnopravnost i anti-diskriminacija" zbog organizovanja besplatnih terapijskih tretmana logopeda i senzorne integracije za osobe sa invaliditetom i kreativnih radionica tokom koji su učesnici pravili predmete koje su nakon toga prodavali svojim sugrađanima tokom novogodišnjig praznika.MDULS je dodelio i posbena priznanja Zrenjaninu i Pirotu u oblasti efikasnosti i delotvornosti, Somoboru i Arilju za transparentnost i Dimitrovgradu, Rumi i Loznici za ravnopravnost i anti-diskriminaciju.Pola milijardi dinara opštinama za razvoj, od sanacije klizišta do e-skupštine
Pola milijardi dinara opštinama za razvoj, od sanacije klizišta do e-skupštine
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) je donelo odluku o raspodeli 450,8 miliona dinara lokalnim samoupravama za realizaciju novih ili započetih projekata, uvođenja e-uprave, organizaciju događaja, kao i za podršku projektima u vezi sa sprečavanjem klimatskih promena.Za podršku novim ili započetim projektima koji se finansiraju iz budžeta lokalne samouprave MDULS je za 17 opština dodelio ukupno 256,5 miliona dinara.Objavljeni strateški partneri za novu obilaznicu oko Kragujevca Najviše novca, 28 miliona dinara, dobila je opština Topola, za rekonstrukciju sportske sale u Srednjoj školi "Kralj Petar I".Podržani su i projekti uvođenja sistema video nadzora u Beloj Palanci sa 26,5 miliona dinara, infrastrukturno opremanje sportskog kompleksa u Bečeju sa 25 miliona dinara, kao i zamena fasadne stolatije na gradi Gradske uprave u Prokuplju.Uvođenje e-uprave i savremenih informacionih tehnologija u rad organa lokalnih samouprava je podržano sa 136,3 miliona dinara, a novac je dodeljen za 17 opština.Najviše novca MDULS je dao za razvoj sistema za "bekap" podataka u Subotici, 17 miliona dinara, za unapređenje i kontrolu sisteme naplate i evidencije pijačnina elektronskim putem u Novom Sadu 15 miliona dinara. Novac je dodeljen i a uvođenje e-skupštinskog sistema u Petrovcu na Mlavi (11,8 miliona dinara), Velikom Gradištu (8 miliona dinara) i Zaječaru (6,6 miliona dinara).U oblasti organizovanaj događaja, Novi Kneževac je dobio milion dinara za organizovanja događaja "Deca su ukras sveta - eko bajka".MDULS je dodelio ukupno 57 miliona dinara za projekte koji doprinose preventivnom delovanju na smanjenju rizika od klimatskih promena, kao i elementarnih i drugih nepogoda. Novi Pazar je dobio 26 miliona dinara za sanaciju klizišta, a Požarevac za 12,5 miliona dinara za tretman distibutivne vodovodne mreže.
Neformalno obrazovanje za 110 polaznika iz cele Srbije
Program obuke iz neformalnog obrazovanja i stručnog osposobljavanja u različitim zanimanjima za građanstvo u proteklom periodu pohađalo je 110 polaznika iz cele Srbije. Ovo je jedna od mera podrške ekonomskog jačanja povratnika i lokalnog stanovništva koje finansira Vlada Nemačke, zahvaljujući kome je 51 povratnik iz inostranstva po bilo kom osnovu, besplatno unapredilo svoje kvalifikacije za domaće tržište rada. Obuke je održana u okviru programa Nemačke razvojne saradnje "Migracije za razvoj" koji u Srbiji sprovodi GIZ, realizovao ju je Zanatsko obrazovni centar "Adžija" u saradnji sa Nemačkim informativnim centrom za migracije, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK). Obuke su se realizovale u 4 različite oblasti: informacionih tehnologija (IT), administraciji, nezi lepote i zanatima, iz preko 30 različitih zanimanja. Kursevi iz oblasti IT i administracije su bili održavani onlajn, pružajući mogućnost polaznicima iz cele Srbije da iz svojih domova prisustvuju nastavi, što se pokazalo kao odličan modalitet za vreme pandemije Kovid-19. Obuke je završilo 63 žene i 47 muškaraca, od kojih su se neki svesno odlučili za deficitarna zanimanja kao što su krojačko, zavarivanje, upravljanje građevinskim mašinama ili krojačko zanimanje, dok je kurs grafičkog dizajna pobudio jednako interesovanje među oba pola."Pored podrške u edukaciji i zapošljavanju, program je obezbedio i savetovanje polaznika kurseva, kako o uspešnijem korišćenju ostalih mera podrške za socijalnu i ekonomsku (re)integraciju koje nude nacionalne institucije, međunarodne i nevladine organizacije, tako i o drugim mehanizmima pomoći koje obezbeđuje Nemačka razvojna saradnja, posebno kroz DIMAK", navedeno je u saopštenju. Promocija zapošljavanja jedan je od strateških ciljeva DIMAK centra i podrazumeva individualno savetovanje i informisanje o mogućnostima stručnog obrazovanja, zapošljavanja i reintegracije, kao i obukama za pripremu radne biografije i prijavljivanje za posao. Partneri DIMAK-a su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalna služba za zapošljavanje i Komesarijat za izbeglice i migracije.
Uskoro isplata subvencija za biljnu proizvodnju
U narednih sedam do deset dana poljoprivrednicima će biti isplaćeno 8.000 dinara podsticaja po hektaru, najavio je direktor Uprave za agrarna plaćanja, Marko Kesić. Na prethodno održanim protestima poljoprivrednici su tražili da im se isplate subvencije od 200 evra po hektaru."U narednih sedam do deset dana poljoprivrednicima će biti isplaćeno 8.000 dinara podsticaja po hektaru, zapravo radi se o podsticajima 6.000 dinara po hektaru i 2.000 dinara kao pomoć za situaciju koju danas imamo, sa opštim rastom cena energenata, semena, đubriva, goriva", izjavio je Kesić.Kako se napominje, sredstva će biti isplaćena svim poljoprivrednicima koji su protekle godine ostvarili pravo na taj podsticaj, iako taj zahtev nisu podnosili za 2022. godinu.Još nema rešenja za poljoprivredne penzionerePoljoprivrednici će nastaviti proteste ukoliko im se ne usvoje zahtevi Poljoprivredni proizvođači koji su registrovali svoje gazdinstvo u periodu od 30.09.2020 do 30.09.2021 godine, ili pre tog perioda, a koji prošle godine nisu ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji, zahteve će podnositi Upravi za agrarna plaćanja putem mejl adrese podsticaji.pohektaru@minpolj.gov.rs do 30. aprila 2022. godine.Podnosilac zahteva treba da dostavi sledeće podatke:- ime i prezime;- matični broj (JMBG) i- broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG).Kako se navodi, korisnicima koji nisu tehnički u mogućnosti da upute mejl biće dostupne filijale Uprave za Trezor.Poljoprivrednici su krajem februara protestovali, tražili ukidanje akciza na evro dizel za registrovana poljoprivredna gazdinstva, subvencije od 200 evra po hektaru, redovnu i brzu isplatu subvencija, regulisanje uvoza smrznutog mesa i regulisanje nekontrolisanog uvoza mleka u prahu.
Tender od 50 miliona za prostorni plan Nacionalnog fudbalskog stadiona
Ministarstvo građevinarstva, soobraćaja i infrastrukture izdvojilo je 50,4 miliona dinara (oko 428 hiljada evra) za drugu fazu izrade prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Ministarstvo je objavilo obaveštenje o sprovođenju pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva. U obrazloženju se navodi da se obuhvat prostornog plana u potpunosti nalazi na teritoriji Beograd, a nosilac isključivog prava obavljanja delatnosti urbanističkog i prostornog planiranja gradova, naselja i prostora je Urbanistički zavod Beograda. Ministarstvo, takođe, ima zaključen ugovor sa Urbanističkim zavodom Beograd i za prvu fazu izrade prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Objavljen plan za Nacionalni fudbalski stadion, javni uvid do 30. oktobraNišta od obećane studije za nacionalni stadionNacionalni fudbalski stadion planiran je na građevinskoj parceli u delu Surčinskog polja na površini oko 32 hektara, sa planiranim kapacitetom do 60.000 gledalaca. Sadion je planiran kao multifunkcionalni sportski objekat namenjen za međunarodna takmičenja od najvećeg značaja, a predviđena je mogućnost i da se koristi za kulturne i druge manifestacije (koncerti, izložbe..).Planirani kapacitet stadiona je 52.000 stalnih mesta, uz mogućnost dodavanja 8.000 privremenih mesta za značajne događaje.Šta će nama nacionalni stadion
Nove fiskalne kase dolaze u nezgodno vreme
Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika ocenjuje da je zbog neizvesnosti na tržištu izazvane ratom u Ukrajini neophodno da se održi stabilno poslovanje privrede bez novih administrativnih i fiskalnih opretećivanja usred krize i da se odloži primena Zakona o fiskalizaciji. "Naš predlog je i dalje da se odloži primena, redefiniše zakon i bolje razmotre potencijalni efekti na sivu ekonomiju. Nova opterećenja u lošem momentu doprineće povećanju sive ekonomije i crnog tržišta", kaže Milena Amon iz Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika.Ministar finansija Siniša Mali podsetio je nedavno privrednike da što pre pređu na novi model i da ne čekaju krajnji rok, odnosno 30. april ove godine.“Mi u ovom trenutku imamo više od 130.000 prijavljenih za proces e-fiskalizacije. Za više od 125.000 poreskih obveznika smo isplatili subvencije, a više od 10.000 njih već posluje u novom sistemu. Do 30. aprila traje tranzicioni i prelazni period, a od 1. maja svi koji su po Zakonu o fiskalizaciji u obavezi da pređu na novi sistem, to moraju i da urade”, rekao je Mali.Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i Udruženje Računovodstvena komora Srbije krajem prošle godine podneli su zahtev Ministartsvu finansija da se odloži primena Zakona o fiskalizaciji i Zakona o elektronskim fakturama zbog neusklađenosti tog propisa sa Zaknom o PDV-u i računovodstvu i još nisu dobili odgovor."Iako u Ministarstvu finansija tvrde da je odgovor pripremljen još nam nije stigao. Problemi su i dalje isti, nije dobro vreme za uvođenje novih fisklanih kasa, pandemija se još nije završila a sad imamo nove neizvesnosti koje se odnose na energetsku krizu i najavljene zabrane izvoza žitarica i ulja, što se sve odražava i na domaću privredu", kaže Amon. MUKE MALIH PRIVREDNIKA: KOJU FISKLANU KASU KUPITI?
-615x345.jpg.webp)
HIP Petrohemija više neće biti akcionarsko društvo
"HIP-Petrohemija" iz Pančeva menja pravnu formu i postaje društvo sa organičenom odgovornošću (d.o.o), piše u odluci koju je donela Skupština akcionara.Pančevačko preduzeće do sada je poslovalo kao akcionarsko društvo u većinskom državnom vlasništvu.NIS postao većinski vlasnik Petrohemije Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti (CRHOV), Srbija je i dalje vlasnik 75 odsto akcija preduzeća, NIS 20 odsto, a Lukoil Srbija tri odsto akcija.Međutim, Ministarstvo privrede, NIS i HIP Petrohemija potpisali su u decembru prošle godine Ugovor o strateškom partnerstvu. Ovim ugovorom vlasnički udeo NIS-a u Petrohemiji se povećao sa 20 na 90 odsto akcija uz dokapitalizacije od 150 miliona evra i izgradnje postrojenja za proizvodnju polipropilena kapaciteta od najmanje 140.000 tona godišnje u roku od šest godina. Promenom pravne forme, svi akcionari postaju članovi društva, odnosno sve akcije se pretvaraju u udele u vlasništvu.BIP će se umesto pivom baviti lizingom prava Ukupna visina osnovnog kapitala HIP Petrohemije je 55,5 milijardi dinara (oko 472 miliona evra).Petrohemija zadržava sva prava i obaveze koja je imala i pre promene pravne forme i "za preuzete obaveze odgovara celokupnom imovinom, piše u tekstu odluke.Delatnost Petrohemije ostaje ista, proizvodnja plastičnih masa u primarnim oblicima.
Srbija beležila pad industrije u januaru
Ukupna industrijska proizvodnja u januaru 2022. međugodišnje je pala za 2,6 odsto, a desezonirani pad u tom mesecu izneo je 3,2 odsto, navodi se u novom biltenu Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Promet robe u trgovini na malo je u januaru još uvek imao visok međugodišnji porast, ali je veći deo tog porasta pojela inflacija tako da je realni porast izneo manje od polovine onoga sa kraja prošle godine. Trenutni događaji u vezi sa Ukrajinom ne ulivaju očekivanja da će se tendencije i u svetu i kod nas popraviti, naprotiv, veliki je rizik od pogoršanja, navodi se u biltenu. "Poremećena je međunarodna razmena i transport, cene energije i hrane (pšenica) vrtoglavo rastu, inflacija bi mogla da se dalje povećava", navodi se u analizi. Presudna komponenta izrazitog pada ukupne industrjske proizvodnje je sektor proizvodnja za snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija.Ta proizvodnja je izrazito opadala tokom većeg dela 2021. godine, a porast u celoj godini u odnosu na 2020. godinu izneo je samo 0,7 odsto.Međugodišnji pad tokom četvrtog tromesečja prošle godine izneo je oko 9,5 odsto, ali je u januaru ove godine produbljen na 19 odsto, dok je desezonirani pad u januaru bio 5,6 odsto.Na drugoj strani, u sektoru rudastva zadržan je vrlo visok rast, u januaru međugodišnje 30,6 odsto, zahvaljujući porastu eksploatacije ruda metala koja je više nego utrostručena (porast za 230 odsto).Prerađivačka industrija je u januaru 2022. zabeležila međugodišnji pad za 0,8 odsto i on je zabeležen u 11 oblasti.Desezonirani pad u celoj prerađivačkoj industriji u januaru izneo je 2,5 odsto, a dogodio se u većini oblasti, u njih 16.Najveći međugodišnji pad proizvodnje u januaru su imali prerada drveta, proizvodnja tekstila, proizvodnja nameštaja i proizvodnja koksa i derivata nafte.I proizvodnja električne opreme u januaru ove godine se uvrstila među oblasti sa najvećim negativnim doprinosom proizvodnji prerađivačke industrije.Međugodišnje je najviše pala proizvodnja baterija i akumulatora (za 36 odsto), sledi proizvodnja elektromotora, generatora, transformatora i opreme za distribuciju električne energije (pad za 17 odsto), bitno je pala i proizvodnja aparata za domaćinstvo (7 odsto), proizvodnja žičane i kablovske opreme (pad za 3 odsto). Na drugoj strani, proizvodnja opreme za osvetljenje je povećana za dve trećine. MAT napominje da su u celoj prošloj godini povećane ne samo proizvodnja cele oblasti nego i svih navedenih grana - od 9 odsto u slučaju baterija i akumulatora do 57 odsto u proizvodnji opreme za osvetljenje.Rast kod osnovnih metala Pri međugodišnjem upoređivanju, proizvodnja osnovnih metala je u celoj 2021. godini povećana za 9,2 odsto, a u januaru 2022. za 7,1 odsto. Porast se zasniva na porastu proizvodnje sirovog gvožđa, čelika i ferolegura za 16 odsto u januaru 2022. godine i za 17 odsto u celoj 2021.godini (u kojoj je povećana i proizvodnja ostalih proizvoda primarne prerade čelika za 37 odsto).Oporavak proizvodnje čelika može se povezati i sa izuzetnim porastom izvoza u Kinu (sa 326 miliona evra u na 822 miliona u ovoj godini).Prehrambena industrija u prerađivačkoj industriji učestvuje sa 19,8 odsto, više nego dvostruko od učešća druge po veličini oblasti - proizvodnje koksa i derivata nafte (9,3 odsto).U januaru ove godine je kod prehrambene industrije usledio pad, uprkos tome što je u decembru prošle godine bio najavljen zaokret ka rastu (međugodišnji porast u tom mesecu, desezonirani porast u tom mesecu, i prelazak trenda u rastući smer).Međutim, u januaru ove godine takvi pokazatelji nisu ponovljeni, usledio je međugodišnji pad proizvodnje u ovoj oblasti za 0,5 odsto, desezonirani pad u odnosu na prethodni mesec za 2,9 odsto i pad vrednosti trenda za 0,2 odsto. Ono što bi moglo delovati ohrabrujuće je međugodišnji porast proizvodnje mesne industrije u januaru za 3 odsto. U ovom trenutku, kako se navodi u analizi, nije moguće iole precizno prognozirati dinamiku privredne aktivnosti u predstojećem periodu."Sankcije Rusiji, sa povratnim dejstvom i na EU, delovaće na tokove snabdevanja sirovinama i proizvodnim komponentama, na mogućnosti izvoza, cene i mogućnosti nabavke energenata, cene hrane".
JKP „Javno osvetljenje“ mora da plati 120.000 dinara Kip lajtu
Beogradsko Javno komunalno preduzeće "Javno osvetljenje" mora da plati 120.000 dinara firmi "Kip lajt" (Keep Lght), koja se bavi projektovanjem i izgradnjom dekorativnih i novogodišnjih osvetljenja, pošto je krajem prošle godine pogrešno formulisalo uslove i nije dovoljno dobro definisalo boje ukrasnih lančanica.Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je krajem januara, po zahtevu Kip Lajta, donela odluku jer je Javno osvetljenje prošlogodišnju ponudu za novogodušnju rasvetu ovog preduzeća ocenilo neprihvatljivom, saznaje Pištaljka.Javno osvetljenje je obustavilo nabavku vrednu 45 miliona dinara pošto nijedna od četiri ponude nije bila prihvatljiva, a ponuda firme Kip Lajt odbijena je jer su dostavili uzorke lančanica u "bledoj, nedefinisanoj boji", umesto u crvenoj koja odgovara onoj sa zastave Srbije, kako su nam tada objasnili iz ovog preduzeća.U konkursnoj dokumentaciji nije precizirano da boja lančanica treba da odgovara bojama srpske zastave kao i to da uzorci koji su dostavljeni uz ponudu uopšte nisu crvene boje.Kako ocenjuje Republička komisije, u postupku ove javne nabavke nije bilo moguće pravilno proceniti ponude zbog nedostatka preciznih kriterijuma, te je komisija usvojila zahtev da Javno osvetljenje uplati firmi Kip Lajt 120.000 dinara na ime troškova zahteva za zaštitu prava kada je i poništila javnu nabavku opreme za dekorativno osvetljenje.Takođe iz ove institucije navde i da ni u jednom delu nije bio opredeljen zahtev za lančanicama u bojama srpske zastave, niti je određeno na koji način će se ocenjivati uzorci ponuđenih dobara, te u ovom slučaju konkursna dokumentacija nije sačinjena na jasan i precizan način koji bi ponuđačima pod jednakim i unapred definisanim zahtevima omogućio podnošenje ponuda, a naručiocu sprovođenje pravilne stručne ocene.Međutim, ovakva revnost komisije čudi kada se uzme u obzir slučaj u kojem se ukazivalo na nepravilnosti koje su išle u korist Kip Lajta.Tako, na primer, kada je 2017. godine Javno osvetljenje u tenderskoj dokumentaciji koristilo slike iz kataloga grčke firme "Fotodiastasi", čiji je jedini distributer u Srbiji Kip lajt, Republička komisija nije videla ništa sporno. Tada je firma "Stars LTD" (Stars LTD) podnela zahtev za zaštitu prava, ali je bila odbijena za šta razlog komisije bio da je firma Stars LTD mogla da podnese zahtev za zaštitu prava pre otvaranja ponuda, što nije učinila pa je Kip lajt i na ovom konkursu, kao i na prethodnim i narednim tenderima za praznično osvetljenje, dobio posao praktično bez konkurencije.Iz Stars LTD su ukazivali na nezakonitost korišćenja slika iz kataloga firme Fotodiastasi ne samo zbog rušenja konkurencije na tenderu, već i zbog toga što je dizajn ove grčke firme zaštićen i njegovo korišćenje bi značilo kršenje zakona.Prošle godine prekinuta je praksa učestvovanja samo jednog ponuđača na tenderima za kupovinu novogodišnjih lampica, a ponude su podneče čak četiri firme. Iako na tenderu nisu tražene specifične figure i ukrasi već obične lančanice i svetleće zavese u crvenoj, plavoj i beloj boji, nijedna firma nije ispunila tražene zahteve.Firma Kip lajt nije jedina koja je za prošlogodišnju nabavku novogodišnje rasvete podnela Republičkoj komisiji zahtev za zaštitu prava, isto je uradila i firma "Mak trejd" (Mak Trade) koja je dostavila identične uzorke kao Kip lajt. Naime njihov razlog za podnošenje zahteva nije bio isti, on je podnet pre isteka roka za podnošenje ponuda, u oktobru prošle godine, iz razloga što je Javno osvetljenje nakon davanja odgovora na postavljena pitanja ponuđača izvršilo "bitne izmene konkursne dokumentacije", a nije ostavilo dodatni rok za podnošenje ponuda, što je bilo dužno po zakonu.Republička komisija je rešenjem donetim krajem oktobra prošle godine delimično poništila ovu javnu nabavku i naložila beogradskom preduzeću da Mak trejdu nadoknadi troškove postupka zaštite prava u iznosu od 120.000 dinara.
BOŠ: Otvorene prijave za prvu Akademiju novinarstva
Beogradska otvorena škola (BOŠ) pozvala je novinare i novinarke da se prijave za prvu Akademiju novinarstva "Mladi i mediji".Na predavanjima će biti obrađene teme korišćenja naprednih tehnika i alata u novinarstvu, istraživačkog novinarstva, multimedije u novinarstvu, novinarske forenzike, ali i upotreba novih formi - podkasta, "mobilnog novinarstva".Program počinje 31. marta 2022. godine i trajaće šest nedelja i kombinuje predavanja i događaje uživo i onlajn.Program predavanja će se održati u onlajn sferi, izvan radnog vremena, dok će trodnevni početni i završni događaji biti održani uživo. Na predavanjima će polaznici i polaznice imati priliku da uče od profesionalaca iz priznatih srpskih redakcija- KRIK-a, CINS-a, N1, BBC-ja na sprskom, RTV-a, Insajdera. Cilj programa je poboljšanje praktičnih veština izveštavanja, upoznavanje sa istraživačkim novinarstvom, uvođenje novih tehnika u rad mladih novinara i novinarki, ali i podsticanje međusobnog umrežavanja i saradnje.Uslovi za prijavu je da su svi kandidati i kandidatkinje već angažovani u medijima, kao i da imaju najviše 35 godina.Prijave su otvorene do 17. marta do 15 časova. Priliku da unaprede znanja, veštine i alate za bavljenje novinarstvom dobiće 15 novinara i novinarki.
-270x152.jpg)
Države treba da se uključe u rešavanje rizika pandemije
„Pandemija korona virusa do sada je koštala svetske osiguravače i reosiguravače oko 45 milijardi dolara, a prognozira se da će ukupni gubici dostići 100 milijardi dolara. Ovaj podatak, rizik korone čini trećim najskupljim katastrofalnim događajem za industriju osiguranja, iza uragana Katrina i terorističkog napada 11. septembra. Ceo teret ovakvih sistemskih rizika industrija osiguranja ne može sama da podnese, već je neophodno da se uključe države i institucije“, rekao je Bojan Mijailović, predsednik Izvršnog odbora Sava osiguranja na Kopaonik Biznis Forumu 2022, govoreći na panelu posvećenom osiguranju „Pandemija: da li smo spremni za nove izazove“. Ukazujući na to da se u svetu sve više predlažu posebni zakoni koji bi regulisali ovu oblast, on je naveo primer Zakona o osiguranju od pandemijskog rizika koji je u SAD donet 2021. godine, radi uspostavljanja transparentnog sistema naknade za gubitke usled prekida poslovanja zbog pandemije ili izbijanja zarazne bolesti.„Slično ovome, Evropska federacija za upravljanje rizicima predložila je javno-privatno partnerstvo za osiguravajuća društva u Evropskoj uniji, primenjujući program koji bi bio uspostavljen za rešavanje prekida poslovanja u vezi sa pandemijom, kada dolazi do gubitka prihoda usled nepružanja usluge“, rekao je Bojan Mijailović i dodao da se i u Kini organizuju konzorcijumi osiguravača koji prodaju slične polise, pri čemu lokalna vlada subvencioniše 50 do 70 odsto premije.Pandemija je otkrila i nova polja koja nisu dovoljno, ili uopšte nisu pokrivena osiguranjem: povećani kreditni rizici, rizici od inflacije i rizici koji se odnose na tržište nekretnina, ali i sajber rizici koji su doživeli skok upravo sa jačanjem digitalne transformacije koja je ubrzana tokom pandemije.„Za razliku od tržišnih rizika, sajber je nova teritorija na kojoj su modeli za procenu rizika i dostupni podaci još prilično oskudni, ali se ta oblast može smatrati prilikom za osiguravače – globalno tržište sajber osiguranja već ima godišnji rast od oko 20-25 odsto, prvenstveno zbog visokih kazni kompanijama koje trpe povrede podataka. Očekuje se da će početni fokus sajber osiguranja biti na digitalnoj imovini, a da će se zatim proširiti i na niz novih proizvoda koji pokrivaju druge klase imovine, te da će dostići razvoj proizvoda osiguranja od krađe intelektualne svojine“, rekao je Bojan Mijailović.Kao jedan od značajnih novih rizika koje je donela pandemija, on je naveo i rizike koji se odnose na mentalno zdravlje, što je uzrokovalo da su osiguravajuća društva u svetu počela da nude pakete dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koji uključuju kao dopunski rizik i konsultacije o mentalnom zdravlju - kroz usluge psihoterapije, konsultacije sa psihijatrom, neuropshijatrom, psihologom, defektologom, kao i lekarima drugih specijalnosti u vezi sa mentalnim zdravljem.
OTP Grupa planira da postane regionalni lider u zelenom finansiranju
Predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija Predrag Mihajlović izjavio je da je OTP Grupa, u skladu sa Zelenim planom, definisala stubove ESG strategije sa ciljem da postane regionalni lider u zelenom finansiranju i izgradnji održive budućnosti.Mihajlović je na Kopaoink biznis forumu (KBF) rekao da se suočavamo sa razornim efektom klimatskih promena što direktno utiče na kvalitet života ljudi, ali i na svetsku ekonomiju, koja može do 2050. godine izgubiti i do 18 odsto BDP-a prema poslednjim procenama."Emisija ugljen-dioksida može dostići do 2050. godine 43 milijarde metričkih tona, što je ekvivalent ugljičnog otiska 200 nuklearnih bombi", rekao je Mihajlović.OTP banka je, prema njegovim rečima, prva banka u Srbiji koja se priključila globalnoj inicijativi "Priceless Planet Coalition" kompanije Mastercard sa ciljem da se u sledećih pet godina posadi čak 100 miliona stabala u područjima širom sveta."Ponosan sam što je OTP potpisala Principe za odgovorno bankarstvo Ujedinjenih nacija, kao i na projekat 'Generator Zero' koji je posvećen podršci i nagrađivanju inovacionih projekata koji predstavljaju održiva rešenja sa realnim i merljivim uticajem na smanjenje karbonskog otiska, kao jednog od najvećih izazova današnjice". rekao je Mihajlović.Mihajlović je na Kopaonik biznis forumu učestvovao na bankarskom panelu na temu "Da li je konsolidacija završena" i govorio o intenzivnom ukrupnjavanju bankarskog tržišta i integraciji banaka iz ugla korisnika, zaposlenih, tržišta i menadžmenta.
Besplatan POS za kartična plaćanja, počela prijava za preduzetnike
Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje pokrenula je sajt boljinacin.rs na kojem je započeo proces pretprijave za POS program putem koga je samo u ovoj godini planirano da se opremi prvih 4.000 prodajnih mesta širom Srbije, uključujući i onlajn prodavnice. Pored preduzetnika, mikro i malih preduzeća, korisnici programa mogu da budu i institucije javne uprave, a osnovni uslov za sve je da u prethodnih godinu dana nisu prihvatali kartična plaćanja. Kad počne sa primenom POS program, mali trgovci i ostali preduzetnici koji žele da svojim mušterijama omoguće kupovinu putem kartica ili mobilnih telefona moći će besplatno da dobiju instalaciju i korišćenje POS terminala, uz subvencionisanu trgovačku naknadu u trajanju do godinu dana, navodi se u saopštenju Nacionalne inicijative za bezgotovinska plaćanja. “Uvođenje bezgotovinskog plaćanja je najbolji put za male biznise da modernizuju i razviju poslovanje, izađu na nova tržišta, zahvaljujući onlajn prodaji, ali i da zadrže postojeće i privuku nove kupce, koji sve češće plaćaju putem kartice ili mobilnog telefona. Planirano je da Nacionalna inicijativa, tokom tri godine, kroz POS program opremi čak 25.000 prodajnih mesta i imajući u vidu da danas u Srbiji imamo gotovo 115.000 POS terminala, značajno ćemo povećati prihvatnu infrastrukturu”, kaže Ivan Radak, šef jedinice za odnose s javnošću u NALED-u.Pored naziva radnje, grada, delatnosti i i-mejl adrese, privrednici treba u pretprijavi da navedu i da li su obveznici fiskalizacije. Preporučuje se svima koji su u procesu nabavke nove fiskalne kase da uđu na listu čekanja za POS program, jer će moći će da dobiju dodatnu subvenciju za bezgotovinska plaćanja i da tako, zajedno sa subvencijom države za fiskalizaciju, još lakše i brže dođu do kase i POS terminala. Slogan Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje je Bolji način, koji ukazuje na prednosti bezgotovinskih plaćanja naspram keša kada je reč o efikasnosti, pouzdanosti i praktičnosti, a na istoimenom portalu građani i privrednici će moći da nađu informacije o POS programu i Nacionalnoj inicijativi, kao i veoma korisne podatke o značaju razvoja bezgotovinskog društva, podacima o korišćenju bezgotovinskih plaćanja u zemlji i svetu. Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija.
EMS imenovao novog izvršnog direktora za upravljanje
Duško Aničić je imenovan za novog izvršnog direktora za upravljanje i tržište, objavljeno je na portalu Agencije za privredne registre.Aničić je završio Elektrotehnički fakultet u Beogradu, smer Elektroenergetski sistemi, navodi u svojoj zvaničnoj biografili.Finansijska direktora EMS-a prešla u Er Srbiju Radio je na poslovima dispečera u Nacionalnom dispečerskom centru (NDC) u Javnom preduzeću "Elektroprivreda Srbije" (EPS), a 2005-2015. godine na istim poslovima u EMS-u. Imenovan je za rukovodioca NDC 2007. godine."Nakon događaja od 08.01.2021. godine, kada dolazi do razdvajanja interkonekcije gde je EMS imao značajnu ulogu u saniranju poremećaja, kao predstavnik EMS učestvuje u ENTSO-E timu u izradi izveštaja. Ovaj izveštaj je nagrađen od strane ENTSO-E", piše u biografiji.Funkciju izvršnog direktora za upravljanje i tržište pre Aničića obavljao je Aleksandar Kurćubić koji je preminuo u februaru ove godine.EMS istražuje mogućnost za proizvodnju struje iz OEI
Objavljen startap skener – kako izgleda srpski startap ekosistem u brojkama?
Inicijativa "Digitalna Srbija" objavila je sveobuhvatan izveštaj Startap Skener 2022, koji nudi detaljnu analizu okruženja u kome posluju inovativne domaće tehnološke kompanije fokusirane na globalno tržište. Ova analiza domaćeg startap ekosistema izrađena je u okviru projekta "Preduzmi ideju", koji konzorcijum okupljen oko Inicijative "Digitalna Srbija" sprovodi uz podršku USAID-a. U istraživanju je učestvovalo više od 150 domaćih startapa, od ukupno 360 koliko se procenjuje da je aktivno u lokalnom ekosistemu. Startap Skener 2022 omogućio je bolje razumevanje lokalnog ekosistema, lakše identifikovanje prilika i izazova, mogućnosti za unapređenje ekosistema, ali i za njegovu promociju."Zahvaljujući podacima koje smo prikupili i obradili, stvoren je preduslov da prepoznamo koje su jake strane našeg ekosistema, a koje to oblasti zahtevaju ulaganje dodatnog napora. Na primer, 20 odsto osnivača startapa čine žene, a skoro trećina startapa ima u osnivačkim timovima i muškarce i žene, što je više od evropskog proseka. Takođe se pokazalo da dve trećine startapa u svom osnivačkom timu imaju i osnivače koji dolaze iz netehničkih oblasti. Ovakvi rezultati govore u prilog značaju kreiranja raznolikih i multidisciplinarnih timova za razvoj inovativnih biznisa, istakla je Bojana Tomić Brkušanin, direktorka projekta "Preduzmi ideju".Posebno nam je drago, kako je rekla, što iz istraživanja izbija optimizam i energija naših startapa koji se hvataju u koštac sa izazovima i donose svetu novu vrednost. "Kada je reč o oblastima u kojima postoji najviše prostora za poboljšanje, kroz Startap skener identifikovali smo da postoji manjak informisanosti o zaštiti intelektualne svojine. Istraživanje je takođe pokazalo relativno slab uticaj formalnog obrazovanja na kreiranje i motivisanje kadrova i osnivača, kao i manjak usklađenosti programa podrške sa potrebama startapa, što nam svima pokazuje u kom pravcu bi trebalo da usmerimo svoje napore u budućnosti", rekla je Tomić Brkušanin. Startapi, njihovi uspesi i ključni akteri poslednjih godina privlače pažnju javnosti, pa se logično postavlja pitanje ko pokreće inovativne biznise u Srbiji i u kakvim prilikama razvija poslovanje. Prosečan osnivač startapa u Srbiji ima između 30 i 40 godina, diplomu visokog obrazovanja i prethodno iskustvo rada u korporaciji ili vođenja sopstvenog biznisa. "Samo u prošloj godini domaći startapi privukli su više od 123 miliona evra investicija, a ove godine očekujemo dodatno ubrzanje tempa razvoja ekosistema. Više od polovine startapa koji su učestvovali u istraživanju procenjuju da će njihov biznis u 2022. godini porasti za 50 odsto. Takođe, 150 startapa koji su učestvovali u našem istraživanju planiraju da u 2022. ukupno zaposle preko 800 ljudi. I u pogledu biznisa i u pogledu novih radnih mesta indikovani rast ekosistema dostiže 50 odsto u samo jednoj godini. To potvrđuje naš stav da su znanje i inovacije najveća prilika za Srbiju i da startap ekosistem može biti motor razvoja domaće privrede i ekonomije", ističe direktor Inicijative „Digitalna Srbija” Nebojša Bjelotomić.Startap skener sadrži relevantne podatke i o drugim segmentima startap ekosistema — profili zaposlenih u startapima, vrsta biznis modela, načini finansiranja startapa, uticaj Covid-19 na startap ekosistem, sistem podrške i slično. Sledeći koraci su analiza istraživanja, planiranje daljih aktivnosti kroz koje ćemo zajedno kreirati što bolje programe podrške, predloge za unapređenje poslovnog okruženja i zajedno praviti put za lakši nastanak i razvoj naših startapa, kao i njihov globalni uspeh. Ove aktivnosti biće realizovane i kroz projekat Preduzmi ideju, u saradnji sa partnerima i drugim akterima lokalnog startap ekosistema.Kreiranje ovog skenera predstavlja samo jednu od aktivnosti koje Inicijativa "Digitalna Srbija" realizuje sa ciljem pružanja podrške startapima kako bi pokrenuli i proširili svoje poslovanje u Srbiji i na globalnom tržištu.
