Turističke agencije sa zebnjom čekaju kraj 2022. godine
Ukoliko se vaučeri ne iskoriste do tada, agencije su u obavezi da vrate novac građanima.
Srbija
„Šoping molovi nedostižni za male tekstilce“
Na domaćem tržištu bolje se prodaje odeća globalnih tekstilnih lanaca, koja je često na donjoj granici kvaliteta po materijalima i po izradi u odnosu na domaću robu, koja je uglavnom proizvedena od prirodnih...
U 2021. godini dug bankama u Srbiji dostigao 3,14 biliona dinara
Rast zaduženja po gotovinskim kreditima u 2021. godini iznosio je 57,2 milijardi dinara. Krediti pravnih lica, preduzetnika i stanovništva na kraju decembra 2021. godine iznosili su 3.138 milijardi dinara.Zaduženje pravnih lica je bilo 1.750 milijardi dinara, preduzetnika 69,8 milijardi, astanovništva 1.327 milijardi dinara, objavilo je Udruženje banaka Srbije.U ukupnom broju kredita stanovništva, gotovinski su imali udeo od 61,5 odsto, stambeni i adaptacija 6,6 odsto, potrošački 6,5 odsto, poljoprivredni 3,2 odsto i ostali 22,2 odsto. Banke uglavnom ne kreditiraju nerezidenate i zaposlene u inostranstvuU izveštaju se navodi da je broj korisnika stambenih kredita iznosio 145,2 hiljade dinara, a da je prosečan iznos stambenog kredita iznosio 3,7 miliona dinara.U presostalom dugu kredita stanovništva, gotovinski krediti su imali udeo 47,1 odsto, stambeni i adaptacija 41,7 odsto, poljoprivredni 6,1 odsto, potrošački 1,7 odsto i ostali 4,34 odsto.Kredit iz nevidljive banke
Poreska uprava: Preko 100.000 prijava za subvencionisanu e-fiskalizaciju
Više od 100.000 obveznika fiskalizacije prijavilo je podatke o lokacijama svojih prodajnih objekata putem portala ePorezi, saopštila je Poreska uprava. To je kako se naglašava prvi i neophodan korak kako bi obveznici prešli na novi model elektronske fiskalizacije. Rok za prijave za subvencija koje su za to namenjene ističe 31. januara."Podsećamo obveznike fiskalizacije da nakon što prijave prodajne objekte, imaju mogućnost da ostvare pravo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji u iznosu od 100 evra, kao i finansijsku podršku po fiskalnoj kasi u iznosu od takođe 100 evra", dodaje se u saopštenju.Obveznici fiskalizacije, koji nisu evidentirani kao obveznici PDV, imaju pravo da ostvare podršku za fiskalizaciju u iznosu uvećanom za 20 odsto. Obveznik fiskalizacije, kako se napominje, može da podnese samo jednu izjavu o zainteresovanosti.Prema poslednjim podacima, 85.355 obveznika prijavilo se za finansijsku podršku i u tu svrhu je do sada isplaćeno 2,5 milijardi dinara. Isplate se vrše u tranšama, svake nedelje tokom trajanja prijave.Fiskalni uređaji su kako se dodaje, trenutno dostupni na tržištu, a Poreska uprava je do sada odobrila preko 100 elemenata elektronskog fiskalnog uređaja.Muke malih privrednika: Koju fiskalnu kasu kupiti?Preduzetnici traže izuzimanje obrazovanja iz obavezne fiskalizacije Spisak odobrenih elemenata i proizvođača za e-fiskalizaciju može da se pronađe na sledećem LINKU. Kako je pisala Nova ekonomija, mali privrednici imaju problem da odaberu koju novu fiskalnu aksu da kupe.U ponuddama se navodi da cena fiskalne kase iznosi: 1.125 dinara mesečno na 24 rate ili ukupno (jednokratno) 24.500 dinara. Novi model e-fiskalizacije kako se podseća predviđa direktnu vezu fiskalnog uređaja sa Poreskom upravom u realnom vremenu. Takođe, on podrazumeva i postojanje QR koda na svakom fiskalnom isečku.Putem tog koda kupci i korisnici usluga, mogu da provere da li je račun izdat u skladu sa zakonom. Skeniranjem QR koda mobilnim telefonom kupac uspostavlja vezu sa Poreskom upravom i dobija informacije da li je njegov fiskalni račun original. Svi obveznici fiskalizacije imaju rok da pređu na novi model najkasnije do 30. aprila 2022. godine.Evo šta donosi novi model fiskalizacijePrivrednici negoduju zbog najavljene e-fiskalizacije
USAID: Transparentnost 25 lokalnih samouprava značajno poboljšana
Projekat za odgovornu vlast obezbedio je pomoć za 25 lokalnih samouprava u cilju jačanja transparentnosti, odgovornosti i većeg uključivanja građana u procese odlučivanja, saopštio je USAID. Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) obeležila je završetak četvorogodišnjeg Projekta za odgovornu vlast, čija je vrednost 8,5 miliona dolara. Tokom projekta je obezbeđena podrška koja je bila usmerena ka ostvarivanju odgovornog upravljanja na svim nivoima vlasti, kroz rad sa lokalnim samoupravama, nezavisnim državnim organima i posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije pri višim sudovima i javnim tužilaštvima."Kapaciteti za suzbijanje korupcije na lokalnom nivou unapređeni su kroz podršku za kreiranje i primenu lokalnih antikorupcijskih planova, formiranje nezavisnih tela za njihovo praćenje, kao i kroz unapređenje kapaciteta za zaštitu uzbunjivača", piše u saopštenju. Građani ne prijavljuju korupciju jer smatraju da to neće ništa promenitiUSAID navodi da je transparentnost lokalnih samouprava koje su bile partneri na projektu značajno poboljšana kroz, između ostalog, unapređenje internet stranica i stratešku komunikaciju sa građanima.To je, kako navodi USAID, dovelo do toga da prosečan indeks transparentnosti kod ovih gradova i opština bude za deset procenata viši od republičkog proseka.Osmišljeni su i različiti mehanizmi za veće uključivanje javnosti u procese odlučivanja na lokalnom nivou, kao i oni koji omogućavaju uključivanje mladih."Ukupno 25 partnerskih gradova i opština sa kojima smo radili iskazalo je spremnost za unapređenjem transparentnosti na lokalnom nivou. Oni su iznova beležili sve bolje rezultate u okviru godišnjeg Indeksa transparentnosti lokalne samouprave i danas su među najbolje ocenjenim lokalnim samoupravama u Srbiji", rekla je direktorka misije USAID u Srbiji Suzan Fric, povodom završne konferencije Projekta. Prema njenim rečima, u saradnji sa tim gradovima i opštinama, u aktivnosti su uključeni i mladi i na taj način je 25.000 učenika osnovnih i srednjih škola dobilo priliku da učestvuje u procesima odlučivanja.USAID obeležava 20 godina saradnje sa SrbijomUSAID navodi da je projekat pomogao da se unaprede kapaciteti nezavisnih nadzornih institucija, kao što su Državna revizorska institucija, obezbeđena je podrška i posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije pri višim sudovima i javnim tužilaštvima u oblasti primene finansijske forenzike u procesuiranju krivičnih dela sa elementima korupcije."Uz pomoć Projekta, objavljen je Praktikum za istrage i suđenja krivičnih dela korupcije, koji predstavlja procesni vodič za istražne organe, javne tužioci i sudije i koji nudi inovativne načine za procesuiranje koruptivnih krivičnih dela i dela sa elementima finansijskog kriminala", piše u saopštenju.
Bespovratna sredstva za inovacije u lokalnim samoupravama
Vlada Srbije namenila je 300 miliona dinara za projekte podizanja inovacionih kapaciteta lokalnih samouprava u 2022. godini u oblasti bezbednosti, mobilnosti i transporta, javnih i komunalnih usluga, digitalizacije u javnom sektoru, razvoja inovacionog preduzetništva i zaštite životne sredine. Vlada Srbije donela je Uredbu o utvrđivanju Programa podrške podizanju inovacionih kapaciteta jedinica lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije za 2022. godinu. Program sprovodi Кabinet ministra bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj. Sredstva (maksimalno 80 miliona po odobrenom projektu) namenjena su za projekate kojima se implementiraju nove tehnologije i aplikacije u okviru koncepta "pametnih i bezbednih gradova".Tehnologije i aplikacije treba da život stanovnika u gradovima i opštinama u Srbiji učine bezbednijim, jednostavnijim i jeftinijim, a gradove i opštine inkluzivnim, efikasnim i održivim. U oblasti bezbednosti je kao primer navedeno uspostavljanje integrisanih sistema nadzora i kontrole, sistema upozorenja u situacijama ugrožene bezbednosti, sistema za reagovanje u vanrednim situacijama. Digitalizacija u javnom sektoru, između ostalog, podrazumeva projektovanje "smart siti" programa i implementaciju inovacionih softverskih i hardverskih rešenja, koja doprinose efikasnijem radu lokalnih organa i većem zadovoljstvu građana pri korišćenju usluga javne uprave.Za razvojne projekte u 2022. godini 350 miliona dinaraSrbija uzima zajam od 100 miliona evra za brzi internet u selima Koji su uslovi za lokalne samouprave?Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava ima jedinica lokalne samouprave koja je podnela popunjen prijavni formular sa potrebnom dokumentacijom i kojoj račun nije u blokadi u periodu od 1. januara 2022. godine.Lokalna samouprava treba da priloži elaborat koji sadrži detaljan opis funkcionalnosti projekta koji doprinosi podizanju inovacionih kapaciteta i unapređenju rada jedinice lokalne samouprave, detaljnu tehničku specifikaciju (predmer i predračun) radova, opreme i usluga, detaljan akcioni plan i detaljan budžet projekta. Aktivnost za koju su odobrena sredstva, kao i sva plaćanja u vezi sa njenom realizacijom, mora biti započeta nakon potpisivanja ugovora, a plaćanja izvršena do 28. februara 2023. godine, piše u uredbi. Кabinet ministra će nakon usvajanja programa raspisati javni konkurs koji će biti objavljen u dnevnom listu koji ima pokrivenost na celoj teritoriji Srbije, kao i na sajtu ministartstva za inovacije i tehnološki razvoj. Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava nemaju jedinice lokalne samouprave koje nisu opravdale sredstva dobijena na osnovu istog programa u 2021. godini.Jedinica lokalne samouprave može podneti jednu prijavu na javni konkurs. Prijava na konkurs ne može biti zajednički podneta od strane više jedinica lokalne samouprave.Naglašava se da gradska opština nije jedinica lokalne samouprave, već opština u okviru jedinice lokalne samouprave, odnosno grada i da ne može da bude korisnik bespovratnih sredstava.Startap i smart siti centrima subvencije veće za deset milionaOdrživa urbanizacija postala je ključ za održivi razvoj civilizacije i neophodan je novi talas tehnoloških inovacija usmeren na podizanje kapaciteta gradova i opština koje će voditi izgradnji digitalizovanih zajednica budućnosti, pametnih i sigurnih gradova, piše u Uredbi. Opšti cilj ovog programa je sistemsko unapređenje inovacionih kapaciteta gradova i opština kroz sveobuhvatni pristup digitalnoj transformaciji javnih usluga, privrede i društva koja treba da omogući održivu, efikasniju upotrebu resursa, odgovoran odnos prema životnoj sredini i povećanje kvaliteta života svih građana.
Svi paušalci uskoro dobijaju rešenje o poreskim obavezama za 2022. godinu
Poreska uprava je izvršila obračun poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2022. godinu, za sve preduzetnike-paušalce, saopšteno je dan...
Tražnja za novim radnicima u Srbiji 60 odsto veća nego pandemijske 2020. godine
Srpska privreda se u velikom meri oporavila od pandemije korona virusa i tokom prošle godine i postigla rast, piše portal Biznis.rs. O tome govore i podaci portala za zapošljavanje Poslovi Infostud, gde je u prošle godine broj oglasa za posao bio veći za čak 61 odsto u odnosu na 2020. godinu. Prošle godine u Srbiji je takođe uočen problem u vezi sa radnom snagom."U godini za nama, svi koji su u potrazi za zaposlenjem, imali su priliku da konkurišu na 67.284 oglasa. Registrovan je i rast od šest procenata u broju kandidata koji su konkurisali na oglase iz ponude našeg sajta, preko kojeg je u prošloj godini posao tražilo 241.636 ljudi", kaže predstavnik Infostuda Miloš Turinski.U uniji poslodavaca Srbije (UPS) kaže da se slažu sa rezultatima Infostudovog istraživanja. Objašnjavaju kako su poslodavci utvrdili da na srpskom tržištu rada postoji veliki broj diploma koje su često neupotrebljive."Mladi ljudi se stoga suočavaju sa problemom da shvate da za njihov profil nema posla na tržištu, pa se odlučuju za prekvalifikaciju koja košta. Nažalost, mnogi se odlučuju da odu u inostranstvo, gde misle da mogu lakše da dođu do prekvalifikacije i posla", objašnjava Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije (UPS).Poslodavci su kako navode predstavnici Infostuda, u prethodnoj godini najviše raspisivali slobodna radna mesta u oblastima trgovine i prodaja, IT sektoru, mašinstvu, administraciji, transportu.Miloš Turinski dodaje da su se od zanimanja najviše tražili: prodavac, vozač, magacioner, komercijalista i telefonski operater, dok su kandidati za radna mesta najviše tražili radna mesta u oblastima trgovine i prodaje, administracije, transporta, logistike, potom u pozivnim centrima, ali i IT sektoru. Ipak, sve se više govori o sve većem deficitu kadrova na tržištu rada u Srbiji.Prijava radnika na dan: Šta bi dobili radnici, a šta poslodavciUnija poslodavaca: Zaustavite trend drastičnog poskupljenja struje"Manjak radnika na tržištu osećaju svi koji su u potrazi za kandidatima sa srednjom stručnom spremom, naročito zanatskim zanimanjima. Najviše se tragalo za profilima poput kuvara, konobara, pomoćnih radnika u kuhinji, nedostaju frizeri, automehaničari, stolari i higijeničari", naglasio je Turinski.Budimčević podseća da je nedostatak kadrova Unija poslodavaca pokušala da reše preko donošenja Zakona o dualnom obrazovanju, što je proces koji i dalje traje:"Trebalo bi da napravimo nešto na kraći rok, putem obuka za prekvalifikovanje, da se mladi i oni koji su ostali bez posla ili žele da promene tok svoje profesionalne karijere", istakla je Budimčević.Ona napominje da zanamanja magacionera i vozača i dalje spadaju u deficitarna. Kako dodaje, problem je i u tome što se za ta zanimanja javlja sve manji broj zainteresovanih kandidata.
Vlada predlaže biračko pravo i za građane delimično lišene poslovne sposobnosti
Pravo da biraju predsednika Srbije i narodne poslanike, ali i da budu birana za predsednika i poslanike, ako se usvoje novi zakoni, imaće i lica koja su delimično lišena poslovne sposobnosti. "Lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može da bira predsednika Republike i da bude birano za predsednika Republike ako sud rešenjem o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti nije utvrdio da je nesposobno da vrši izborno pravo", piše u predlogu Zakona o izboru predsdednika Republike.U predlogu zakona piše da pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika ima punoletni državljanin Srbije nad kojim nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nije potpuno lišen poslovne sposobnosti.I u predlogu zakona o izboru narodnih poslanika predlaže se isto rešenje, odnsosno da lice koje je delimično lišeno poslovne sposobnosti može da bira narodne poslanike i da bude birano za narodnog poslanika ako sud rešenjem o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti nije utvrdio da je nesposobno da vrši izborno pravo. U zakonu o vanparničnom postuku Vlada predlaže dopunu u članu u kom su sadržane odredbe koje se odnose na dužnosti suda da na osnovu rezultata medicinskog veštačenja u rešenju kojim se lice delimično lišava poslovne sposobnosti odredi vrstu poslova koje to lice može samostalno preduzimati. Predlaže se da se dužnost suda proširi tako da u rešenju kojim se lice delimično lišava poslovne sposobnosti, na osnovu rezultata medicinskog veštačenja odredi i da li je to lice sposobno da vrši izborno pravo.Važeća zakonska rešenja predviđaju da pravo da bira predsednika i poslanike, kao i da bude biran za predsednika i poslanika ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Srbije."Predloženim rešenjem uklanjaju se sva ograničenja izbornog prava po osnovu intelektualnih teškoća i psihosocijalnog invaliditeta i srpsko zakonodavstvo se usklađuje sa ciljevima Кonvencije UN o pravima osobama sa invaliditetom", piše u obrazloženju predloga. U rešenju o delimičnom oduzimanju poslovne sposobnosti sud je dužan da navede i vrstu poslova koje lice kome je delimično ograničena poslovna sposobnost može preduzeti samostalno, navodi se na sajtu Paragraf Lex-a Lice kome je delimično oduzeta poslovna sposobnost mora pouzdano znati koje pravne poslove može preduzeti, da li se može zaposliti, sklopiti brak, priznati očinstvo, sastaviti zaveštanje ili preduzimati druge poslove.
Korupcija poskupljuje infrastrukturne projekte u Srbiji
Korupcija ostaje ključni problem na Zapadnom Balkanu, a izveštaj se fokusira na tri studije slučaja: finansiranje nevladinih organizacija u Bosni i Hercegovini, odbrambenu industriju Crne Gore i infrastrukturne investicije u Srbiji. „Slučaj Srbije je posebno interesantan jer se čini da je korupcija u infrastrukturi povećala cene troškova za 20-30 odsto, ali nema institucionalnog odgovora koji bi to dokazao”, ističe Saša Đorđević́, koordinator Globalne inicijative za Srbiju i Crnu Goru. On dodaje: „Odbrambena industrija u Crnoj Gori zaslužuje veliku pažnju s obzirom na slabu kontrolu rizika u nabavkama i upravljanju finansijama u zemlji”, Đorđević dodaje.Serbian construction and infrastructure are under corruption risks. For example, a study of highway construction costs in Serbia revealed a bewildering pricing differential between prices paid to Chinese infrastructure partners and bid prices by competitors who were not selected. In one case, prices paid were allegedly 30% higher than the unsuccessful competitor. Unethical practices are not limited to Chinese intervention. French infrastructure giant VINCI won Serbia’s Belgrade airport contract at a suspiciously good price ($501 million for a 25-year concession). Milioni evra od ilegalnih finansijskih tokova (IFT) putuju kroz Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju svake godine, prema novom izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOK). Veći deo novca cirkuliše kroz finansijski sistem. „Kriminalno podzemlje pokreće svoj novac kroz svet finansija, kako u regionu, tako i kroz ofšor“, rekao je Robin Kartrajt, jedan od autora izveštaja.Izveštaj „Ilegalni finansijski tokovi u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji: ključni pokretači i trenutni trendovi” je nastavak izveštaja Globalne inicijative o IFT-u u Albaniji, Kosovu i Severnoj Makedoniji koji je objavljen u avgustu 2020. godine. Izveštaj pruža detaljne informacije o načinima prenošenja nezakonito zarađenog novca iz tri zemlje na korisnike kriminalnih radnji širom sveta. Izveštaj je analiza iz perspektive civilnog društva, zasnovan na intervjuima sa zvaničnicima za borbu protiv pranja novca, policajcima, infrastrukturnim savetnicima i predstavnicima civilnog društva širom regiona. Iako izveštaj baca svetlo na ovaj fenomen, nezakonita priroda ovih tokova otežava otkrivanje punog obima problema: „Nedostatak podataka o svim komponentama i kanalima IFT-a, a posebno o pranju novca i kanalima trgovine, najverovatnije čini brojke predstavljene u izveštaju značajno potcenjenim”, smatra Kartvajt. Autori izveštaja navode da je potrebno više istraživati kako se kriptovalute koriste za pranje novca.Izveštaj se bavi komponentama IFF-a: korupcijom, organizovanim kriminalom i utajom poreza. Takođe, prate se kanali preko kojih se kreće prljav novac i pokazuju da su državne institucije pasivne i ograničenih kapaciteta da adekvatno odgovore na IFT.Što se tiče utaje poreza, izveštaj otkriva da je Zapadni Balkan svake godine uskraćen za 200 miliona evra od ilegalnog prometa duvana, kao i da se porez na dohodak izbegava plaćanjem radnika u gotovini. Na primer, u Bosni i Hercegovini, skoro 30 odsto radne snage je neformalno zaposleno. Štaviše, izveštaj pokazuje da su milijarde evra uvoza podložne pogrešnom fakturisanju.Oko organizovanog kriminala, u izveštaju se ističe da trgovina drogom, falsifikovanom robom i krijumčarenje migranata stvaraju nezakonite finansijske tokove velikih razmera. „Tržište za krijumčarenje migranata u 2020. godini procenjeno je na oko 8,5 do 10,5 miliona evra samo u Bosni i Hercegovini”, kaže Anesa Agović, koordinatorka Globalne inicijative za Bosnu i Hercegovinu.Vrednost zarade od korupcije, utaje poreza i organizovanog kriminala koji se pere u ekonomijama Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije procenjuju se na 2-5 odsto godišnjeg BDP-a, što je iznos od 1,5 do 3,75 miliona evra. Smatra se da većina ovog novca ide u sektore građevine, nekretnina, turizma i kockanja.U izveštaju se zaključuje da uprkos značajnim naporima vlada da spreče ovu vrstu kriminala, primena novih zakona i propisa ostaje ograničena. „Ovo obeshrabruje javni i privatni sektor od ulaganja u osnovnu infrastrukturu. I to lišava legalnu ekonomiju resursa koji su potrebni za održivi razvoj, poput ulaganja u zdravstvo, škole, socijalnu pomoć́ i javnu bezbednost“, kaže Kristina Amerhauzer, autorka izveštaja. Štaviše, problem IFT-a nije dobro spoznat i nedovoljno je istražen. „Nadamo se da ovaj izveštaj Globalne inicijative povećati svest o problemu i stimulisati efikasniju prevenciju i odgovore”, rekla je Amerhauzer.
Fabrika vode u Zrenjaninu prodata za 417 miliona dinara
Fabrika vode u Zrenjaninu, gradu koji već dve decenije ima problem sa ispravnom vodom, prodata je za 417 miliona dinara, prenosi VOICE. Kupac tog postrojenja je Panonia Water iz Beograda, saznaje Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE)VOICE napominje da je informaciju o kupcu dobio od Dragana Nikolića, sudskog izvršitelja koji vodi slučaj: "Fabrika je prodata na osnovu založne izjave. Prvenstvo namirenja ima izvršni poverilac (Erste banka)," kaže Nikolić.Nekoliko radnika je do sada već tužilo fabriku vode u Zrenjaninu tražeći zaostale plate. Deo novca će kako se dodaje, svakako ostati nakon namirenja banke, ali ne i dovoljno. Ti postupci će se voditi odvojeno od ovoga."Predmeti u postupcima koji se vode u korist radnika mogu se naplatiti od preostale imovine Fabrike vode. S obzirom na to da postoji više postupaka, celokupna preostala imovina je popisana i predmet je prodaje," objašnjava Nikolić.Javno-komunalno preduzeće "Vodovod i kanalizacija" iz Zrenjanina saopštilo je krajem januara prošle godine, da prema nalazima stručne komisije, privatna fabrika vode u tom gradu ne ispunjava nijedan od 34 tehnička uslova za pravilan rad.Fabrika je kasnije oglašena na prodaju, u avgustu, a njen izvršni poverilac Erste banka je kasnije opet nastavila sa njenom prodajom u oktobru.Fabrika vode u Zrenjaninu oglašena na prodaju, grad ima prvenstvo u kupoviniErste banka nastavlja sa prodajom fabrike vode u Zrenjaninu
Vlada za incidente u EPS-u krivi rukovodstvo, a oni krive sabotere
Elektro-privreda Srbije (EPS) podnela je dve krivične prijave protiv svojih radnika zbog događaja koji su se desili u decembru i izazvali energetski kolaps u tom preduzeću. Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike Jovanka Atanacković izjavila je da su radnici EPS-a samo radili svoj posao i da su za te događaje odgovorni tadašnji rukovodiociu EPS-a.Kako je preneo Insajder, prva prijava podneta je zbog ubacivanja gline u umesto uglja u bunkere Termoelektrane Nikola Tesla (TENT) što je praktično dovelo do kolapsa u proizvodnji struje. Druga prijava je podneta zbog požara koji je izbio 19. decembra u pogonu za sušenje uglja u Kolubari.U detaljnom EPS-ovom izveštaju navodi se da zaposleni na kopovima u Kolubari nisu odvajali jalovinu od uglja. Posle toga nestalo je struje, pa se iskopana smesa dodatno napajala snegom. Bez upozorenja takva smesa dopremljena je do TENT-a gde je, kako je navedeno, takođe zakazala kontrola.EPS radi studiju kako bi iskopavanje uglja bilo efikasnijePrivrednici se žale da ih EPS diskriminiše različitim cenama struje Radnicima TENT-a je kako se navodi na raspolaganju bio mazut, ali su procenili da on nije potreban. Posle toga je u TENT-u B došlo do izlivanja mazuta i požara. U sušari koja se nalazi u Kolubari došlo je do problema sa poklopcem. Taj incident, kako se dodaje, nije ni rešen po predviđenom protokolu, niti je registrovan.Krivična prijava, kako se navodi, podneta je zbog izazivanja opšte opasnosti i materijalne štete koja se tek utvrđuje. U izveštaju unutrašnje kontrole koju je sproveo EPS navodi se da sve ukazuje na sabotažu čiji je cilj rušenje kredibiliteta sada već bivšeg rukovodstva tog preduzeaća.Krivična prijhava zbog incidenta u TENT-u podneta je nadležnom tužilaštvu u Obrenovcu, a za incident u sušari tužilaštvu u Lazarevcu. Tužilaštvo u Obrenovcu odgovorilo je da je predmet proslešen Višem tužilaštvu u Beogradu."Ukoliko je nerad sabotaža, mi prihvatamo da je bila sabotaža," rekla je za Insajder državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike, Jovanka Atanacković i dodala da su za incident u TENT-u optuženi zaposleni da bi se rukovodstvo aboliralo. Atanacković je rekla da ne zna šta je unutrašnja kontrola EPS-a i zašto ona nije reagovala ranije i obavestila javnost da kopovi nisu spremni za zimu. Prema njenim rečima, konačnu reč o tome ko je odgovaran za kolaps u TENT-u daće policija i Bezbednosno-informativna agencija (BIA):"Rudari su lopatama vadili blato iz kotlova i spasili sistem. Rukovodstvo je loše radilo. Nije posao ministarstva da loži kotlove, kopa ugalj i proverava kvalitet. Mi vodimo računa o energetskoj bezbednosti i stabilnosti. Zato smo još u aprilu organizovali radnu grupu za sigurnost snabdevanja."Vanredni uvoz struje bi EPS mogao da košta i milijardu evraAnaliza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snage Bivši predsednik sindikata radnika Elektroprivrede Srbije (EPS) Milan Đorđević odbacio je tvrdnje da je organizator sabotaža u tom javnom preduzeću i rekao da takve optužbe dolaze od bivšeg vršioca dužnosti direktora EPS-a i bivšeg predsednika sindikata Kolubare.Pojedini mediji su preneli da istraga koju sprovodi BIA ukazuje da učestali incidenti u EPS-u nisu nimalo slučajni i da će se posebno proveriti upravo Đorđevićeva uloga."Bilo je upozorenja da je naišao ugalj lošeg kvaliteta, pomešan sa glinom koja se zalepila za zidove gorionika termoblokova i u decembru prošle godine izazvala zastoj proizvodnje električne energije uTENT-u", rekao je Đorđević.Đorđević je inače smenjen u oktobru prošle godine zbog protesta koji su organizovani zbog toga što radnicima EPS-a nije isporučen ugalj koji su platili. Havarije u EPS-u su, kako je ocenio, posledica nemara i straha kod pojedinih ljudi od dosadašnjeg EPS-ovog v.d. direktora.
.jpg){kind=small}
Muke malih privrednika: Koju fiskalnu kasu kupiti?
Privrednicima od početka Nove godine stižu ponude za kupovinu nove fiskalne e-kase pošto prijavljivanje za subvencije namenjene kupovini kasa (koje je počelo 15. oktobra prošle godine) traje do kraja januara. Jednom privredniku iz Beograda stigla je ponuda da iskoristi mogućnost subvencije države za prelazak na novu fisklaizaciju, plaćenjem fiskalne kase na 24 rate.U ponudi se navodi da je cena fiskalne kase iznosi: 1.125 dinara mesečno na 24 rate ili ukupno (jednokratno) 24.500 dinara. Poreski obveznici imaju parvo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru u iznosu od 100 evra, kao i finansijsku podršku za svaki elektronski fiskalni uređaj u iznosu od 100 evra, navodi se na sajtu Poreske uprave.Ukpan iznos subvencija za prelazak na novi model fiskalizacije iznosi šest milijardi dinara. Prema registru Ministarstva finansija vidi se da ima 97 ovlašćenih softvera za fiskalne kase (Registar odobrenih elemenata elektronskih fiskalnih uređaja). Svaki serviser odnosno firma od koje privrednici izaberu da kupe kasu sklopila je ugovor sa nekim od operatera na tržištu Srbije (Telenor, A1, Telekom).U Udruženjima preduzetnika kažu da u zavisnosti od firme od koje je kupljena kasa i njihovog ugovora sa operaterom neke kase imaju mogućnost da se povežu i na drugi internet osim na taj iz paketa. Ali, neke ne mogu da se konektuju na drugi interent osim na njihov iz tog paketa.Kako onda preduzetnici da znaju koju kasu da odaberu?U Udruženju Zaštitnik preduzetnika kažu da je izbor kase manje bitan, svaki preduzetnik odabere koju hoće u skladu sa svojim potrebama i ukazuju na veće probleme uvođenja e-kasa, ocenjujući da njihova neće suzbiti sivu ekonomija i samo će povećati mesečne troškove malim firmama usred krize. “Problem je u tome što se novi sistem ne razlikuje od starog po pitanju suzbijanja sive ekonomija i crnog tržišta stoga samo predstavlja nove i to uvećane troškove usred krize”, kaže Milena Amon iz Udruženja Zaštitnik preduzetnika za Novu ekonomiju. U preduzeću za promet i usluge Digit Group iz Beograda koji su ovlašćeni prodavci softvera kažu da poreski obveznici plaćaju mesečno održavanje između 10 i 16 evra u zavisnosti koji uređaj odaberu. Milena Amon smatra da je za novac potrošen iz budžeta za subvencije mogla da se napravi aplikacija za izdavanje fiskalnih računa koju bi privrednici mogli koristiti besplatno, bez mesečnih troškova.“Na taj način ne bi postojalo pitanje isplativosti uvođenja novog sistema kod onih koji nemaju potrebu da dnevno izdaju račune i koji će zbog toga preći da rade na crno. Svakodnevno imamo pozive članova iz delatnosti obrazovanje, zanatlija, arhiteakta, Na ovaj način nova fisklaizacija ne predstavlja modernizaciju i neće doprineti suzbijanju crnog tržišta već uz ostale namete, preoterećuje ostale domaće privrednike u pogrešnom momentu”, ocenjuje ona. Nove e- kase podrazumevaju da poreski obveznici u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izdaju fiskalni račun sa QR kodom, a informacije o svakoj transakciji će se prosleđivati Poreskoj upravi.Na svakom računu QR kod podrazumeva da kupci proizvoda, odnosno korisnici usluga, mogu da provere da li je njihov račun izdat u skladu sa zakonom.Nove kase podrazumevaju i korišćenje i bezbednosnog elementa što predstavlja sigurnije poslovanje.
Država se zadužuje za beogradsko postojenje za otpadne vode
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 93. stav 1. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da se zadužuju, kao i člana 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.Razlozi za donošenje Zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANК AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANК AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANК AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ECA Agenta, koji je potpisan u Beogradu, Minhenu, Parizu i Briselu 14. januara 2022. godine, sadržani su u odredbi člana 5. stav 2. Zakona o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 i 149/20) prema kojoj Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike Srbije.Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 110/21) u članu 3. predviđeno je zaduživanje za finansiranje Projekata kanalisanja i prečišćavanja otpadnih voda grada Beograda do iznosa 220.000.000 evra. Sporazum o saradnji i Ugovorni sporazum za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda potpisan je 20. januara 2020. godine u Beogradu između Vlade Republike Srbije i kineske kompanije CMEC.Predviđeno je da se ovaj projekat realizuje u dve faze, a postrojenje će se prostirati na površini od oko 97 hektara. Prva faza obuhvata izgradnju nedostajuće infrastrukture (Interceptor, tunel Hitna pomoć-Venizelosova), nove kanalizacione crpne stanice „Ušće – Nova”, kao i rekonstrukciju crpne stanice „Mostar”. U drugoj fazi prerada otpadnih voda zasniva se na primarnom i sekundarnom tretmanom kojim će se mulj izdvajati u primarnim taložnicima, a azot i fosfor uklanjaće se naprednim postupcima na bazi aktivnog mulja.Realizacija ovog projekta je od velikog značaja za grad, jer se očekuju pozitivni efekti u pogledu zaštite životne sredine, a naročito očuvanja reka Save i Dunava, kao krajnjih recipijenata ispuštenih voda.Nakon višemesečnih razgovora sa nekoliko banaka i nastojanja da se obezbede najpovoljniji uslovi finansiranja za Republiku Srbiju, banke UNICREDIT BANК AG i BNP PARIBAS je ponudile najpovoljnije uslove kredita uz China Export & Credit Insurance Corporation osiguranje (Sinosure) za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda.Vlada je donela Zaključak 05 Broj: 48-172/2022 od 13. januara 2022. godine, kojim usvojen nacrt ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANК AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANК AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANК AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ECA Agenta.Navedenim ugovorom dogovoreni su finansijski uslovi kako sledi:Zaduženje Republike Srbije do iznosa 203.775.000 evra;- Period povlačenja: 60 meseci;- Otplata: Кreditni aranžman će biti otplaćen u 20 jednakih, uzastopnih, polugodišnjih rata glavnice, od kojih će prva dospeti na plaćanje na Prvi datum otplate. Poslednja otplata Кreditnog aranžmana izvršiće se najkasnije do njegovog Кrajnjeg datuma dospeća;-Prvi datum otplate: prvi datum otplate je datum koji pada šest meseci od Početne tačke kredita dogovorene od strane ECA;- Кrajnji datum dospeća: datum koji pada deset godina nakon Početne tačke kredita;- Кamatna stopa: varijabilna stopa, koja se bazira na 6M EURIBOR-u uvećanom za fiksnu maržu od 1,75% godišnje;- Upisna provizija:1,00% jednokratno obračunato na ukupan iznos ECA Кreditnog aranžmana i plativo na raniji datum od (i) datuma koji pada u roku od 30 dana od datuma efektivnosti i (ii) datuma koji pada pre prvog korišćenja Кreditnog aranžmana;- Provizija na nepovučena sredstva: 0,5% godišnje, obračunata na iznos nepovučenih sredstava ECA kreditnog aranžmana i plaća se polugodišnje;- Naknada agenta Кreditnog aranžmana: 45.000,00 evra godišnje- Naknada ECA agenta: 25.000,00 evra godišnje; - plaćanje premije Sinosure.Odredbom člana 1. predviđa se potvrđivanje Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANК AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANК AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANК AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ECA Agenta, potpisanog u Beogradu, Minhenu, Parizu i Briselu 14. januara 2022. godine, u originalu na engleskom jeziku. Odredba člana 2. sadrži tekst Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANК AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANК AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANК AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ECA Agenta.Odredbom člana 3. uređuje se stupanje na snagu ovog zakona.Za sprovođenje ovog zakona obezbeđivaće se sredstva u budžetu Republike Srbije.
Srbija će morati da uvozi još struje
Pad proizvodnje u termoelektranama nastao usled nedovoljnog dopremanja uglja usloviće dodatni uvoz, s obzirom na najavljene niske temperature i očekivan rast potrošnje električne energije, saop&scaron...
Zamrzavanje cena: Više populistička nego ekonomska mera
Opet se govori o ograničenju cena namirnica...
.jpg){kind=small}
Prodata imovina BIP-a u Skadarliji
Imovina Beogradske industrije piva (BIP) koja se nalazi u Skadarliji prodata je danas kompaniji BG URBANLUX za 155 miliona dinara.Na prodaju su iz stečajne mase BIP-a bila oglašena dva prizemna objekta u Skadarskoj ulici 38, od kojih je jedan do ulice, a jedan dvorišni. Prodato je i 16 umetničkih slika, između ostalog "Sveti Đorđe" (nepoznati autor), "Hram Svetog Save" (M. Radulović), "Ranjeni kanjon Pive" (Miljenko Sindik), "Svetionik Beograda" (Đorđe Ivanov), "Beograd" Кomatina Mito.Početna cena ove imovine iznosila je 82,6 miliona dinara. BIP prodat kompaniji Auto ČačakKompanija Auto Čačak kupila je u avgustu Beogradsku industrija piva, slada i bezalkoholnih pića (BIP) za 2,09 milijardi dinara i tada je bila jedini ponuđač na javnom prikupljanju ponuda za prodaju iz stečaja.Procenjena vrednost imovine stečajnog dužnika "Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića" Beograd bila je 4,18 milijardi dinara. Najvrednija imovina BIP je građevinski objekat u Beogradu u Bulevaru vojvode Putnika 5, u blizini petlje Mostar.
Ratari se žale: Paleta đubriva skuplja od traktorske prikolice
Visoke cene đubriva ozbiljno ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu sigurnost zemlje, upozoravaju ratari iz Banata, piše list Danas. Proizvođačima je veliki problem kako da zaštite već zasađenu pšenicu, a da ih to ne odvede u bankrot, jer tona azotnog đubriva sada košta 130.000 dinara. Pre samo godinu dana ista količina đubriva koštala je 44.000 dinara."To je skok od 200 odsto. Rod useva će pasti za 70 odsto ako ratari ne budu imali čime da prihrane pšenicu. došli smo u situaciju, ne samo zbog poskupljenja koja su se desila na svetskom tržištu, već pre svega što sektor poljoprivrede vode nestručni ljudi", kaže Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.Kleut kaže da banatski ratari za prenos đubriva obično koriste takozvane kikindske prikolice. Jedna paleta đubriva, prema njegovim rečima, sada košta više nego jedna takva prikolica.Rast cene energenata, a onda i hraneOve godine izvoz malina dostigao 290 miliona evra Prema njegovim rečima, ako u Srbiji na lageru postoji đubrivo koje je proizvedeno pre dve godine, nema razloga da se to sada poljoprivrdnicima prodaje po novim "astronomskim cenama". Kleut ocenjuje da će zbog enormnog poskupljenja, neki poljoprivrednici verovatno štedet na đubrivu."Tražimo vraćanje subvencije od 14.000 dinara i to za površine od 100 hektara, baš zbog ovakvih razloga kada je potrebno omogućiti proizvošačima da prebrode udare na tržištu. Mi tražimo da se vrati regresirano gorivo i već šest godina čekamo na obećanje ministra poljoprivrede da će ponuditi rešenje za to pitanje", kaže Kleut.On podseća da se 70 odsto poljoprivrednog zemljišta u Srbiji nalazi u vlasništvu malih i srednjih gazdinstava. Napominje i da to čini kičmu srpske države i poljoprivrede.Bez konkurencije: U Srbiji radi samo jedan proizvođač mineralnih đubrivaProdaje se imovina pančevačke Azotare "Ako ne subvencionišete te ljude već tajkune koji kad uzmu subvencije zatvore firme i fanrike kao što je nedavno u Zrenjaninu zatvoren ribnjak, onda nema ništa od hrane i samostalnosti naše zemlje", dodaje Kleut.Kleut podseća i da se pšenicom u Srbiji zaseje od 500.000 do 700.000 hektara, a pored pokrivanja domaćih potreba, višak pšenice se svake godine izvozi.Na njivama u Banatu prošle godine je zasejano preko 50.000 hektara pšenice, a poljoprivreda je ugrožena velikim poskupljenjem đubriva. Pšenica je kako se dodaje jedan od dva ključna poljoprivredna proizvoda našeg ratarstva.
Pandemija pogoršala uslove u srpskim porodilištima
Srbija je tokom pandemije veoma malo primenjivala standarde kvaliteta nege porodilja i novorođenčadi koje je razvila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), a 69,9 odsto ispitanica iz naše zemlje prijavljuju da im nije bio omogućen podoj bebe odmah posle porođaja, pokazalo je istraživanje "Porođaj tokom pandemije."Ženama iz Srbije tokom trudova u 68,2 odsto slučajeva nije bila omogućena sloboda kretanja, a njih 46,2 odsto nije dobilo lekove za ublažavanje bolova, saopštio je Centar za mame. Ženama u Srbiji se krše i zakonska prava, navodi se u saopštenju, kod njih 69,2 odsto nije tražen pristanak za upotrebu instrumenata, poput forcepsa i vakuuma, pri vaginalnom porođaju.Osim toga, njih 75,1 odsto nije informisano o mogućim kliničkim znacima opasnosti za porodilje od strane medicinskog osoblja. Osim problematičnog odnosa prema porodiljama, ženama u Srbiji prilikom porođaja nije dostupan ni adekvatan smeštaj."Čak 70,5 odsto njih se požalilo na neadekvatnu organizaciju soba za porođaje, a 72,4 odsto na neadekvatnu organizaciju bolničke sobe", navodi se u saopštenju. Novi zakon donosi novčanu pomoć majkama za kupovinu prvog stanaIstraživanje "Porođaj tokom pandemije" zasniva se na standardima Svetske zdravstvene organizacije za poboljšanje kvaliteta bolničke nege porodilja i novorođenčadi.Istraživana je pripremljenost, kvalitet i prilagodljivost zdravstvene službe za porodilje i novorođenčad u novonastalim uslovima, kao i kakva iskustva su porodilje imale.U saopštenju se navodi da je tokom pandemije čak i među zemljama evropskog regiona SZO-a (koje u velikoj meri ispunjavaju standarde te organizacije ) dokumentovano pogoršanje ključnih indikatora, kao što su smanjeno korišćenje zdravstvenih usluga za majke i novorođenčad, povećan broj mrtvorođenih, povećan broj medicinskih intervencija. Vlada usvojila predlog da se roditeljski dodatak poveća na 300.000 dinaraOd ukupnog broja anketiranih žena, njih 13,6 odsto se žalilo na nedostatak bar jednog funkcionalnog i lako dostupnog lavaboa za pranje ruku, sa sapunom i vodom, blizu ili u sobi, od kojih je 35,6 odsto iz Srbije.Na neadekvatno očišćena, opremljena i pozicionirana kupatila ukazalo je od 48,7 odsto žena iz Srbije, a samo 1,8 odsto žena iz Luksemburga.Direktorka Centra za mame Jovana Ružičić poručila je da rezultati za Srbiju, nažalost, ne iznenađuju. "S jedne strane, zdravstvenom sistemu svake zemlje bilo je potrebno izvesno vreme da se adaptira na promene koje je donela pandemija, od kreiranja novog načina funkcionisanja do toga da su postojeći resursi nedovoljni da zadovolje povećane potrebe. Na primer, anesteziolozi/kinje su delom bili nedostupni za davanje epiduralne anestezije zato što je mnogo njih prebačeno u kovid bolnice gde je potreba za njima bila prioritetna", rekla je ona. Ona je navela da je Istraživanje "Sloboda rađanju" koje je Centar za mame sproveo još 2015. godine, takođe pokazalo da porodilišta u Srbiji "nisu prijatelji mama"."Zaključak tog istraživanja je bio da je porođajni proces sličan onom u proizvodnji, gde je važan samo konačni proizvod, a ne način na koji se do njega dolazi, kao i da se osećanja i zdravlje žene, kako fizičko tako i psihičko, u potpunosti zanemaruju", rekla je ona.Ružičić je poručila da je to istraživanje pokazalo i da svaka deseta žena koja se porodila u nekom od porodilišta u Srbiji "nikada više ne želi da rodi zbog iskustva koje je doživela u porodilištu".Centar za mame je pozvao kreatore politike u Srbiji na svim nivoima (pojedinačnom, nacionalnom, regionalnom, globalnom) u zdravstvenom sektoru i drugim srodnim sektorima (obrazovanje) da osiguraju visokokvalitetnu negu zasnovanu na dokazima, pravednu i strpljivu, usredsređenu i s poštovanjem, za svaku ženu, tokom pandemije i posle nje. Istraživanje "Porođaj tokom pandemije" je deo međunarodnog projekta IMAGINE EURO (Poboljšanje nege porodilja i novorođenčadi u evropskom regionu) koji vodi Pedijatrijski institut Burlo Garofolo (IRCCS Materno Infantile Burlo Garofolo) iz Trsta u Italiji, jedan od vodećih svetskih istraživačkih centara i kolaborativni centar Svetske zdravstvene organizacije za zdravlje porodilja i dece.Projekat IMAGINE EURO se sprovodi u ukupno 19 evropskih zemalja, a organizacija Centar za mame je partner za Srbiju u istraživanju iskustava porodilja.
.JPG){kind=small}
Arthur D. Little otvara kancelariju u Srbiji, širi poslovanje na Balkanu
Konsultantska kompanija Arthur D. Little (ADL) je otvorila novu kancelariju u Beogradu. Kancelarijom će rukovoditi Bela Virag, partner i rukovodilac u kompaniji ADL Austrija, zajedno sa izvršnom direktorkom Milenom Matić koja će biti odgovorna za razvoj lokalnog tržišta, navodi se u saopštenju te kompanije.Kancelarija u Beogradu je 43. po redu i otvorena u skladu sa planiranim proširenjem globalne mreže kompanije. U proteklih pet godina, 20 novih kancelarija je otvoreno širom sveta. "Kompanija ADL je posvećena bliskoj saradnji sa klijentima, i u skladu sa tim je otvorila kancelariju u Beogradu s ciljem da obezbedi lokalnu podršku srpskim kompanijama sa kojima trenutno radi, kao i da ostvari saradnju sa novim klijentima i unapredi svoje poslovanje u regiji Zapadnog Balkana. Kompanija je takođe jako zainteresovana da lokalnim talentima ponudi mogućnost profesionalnog razvoja u sferi strateškog konsaltinga", dodaje se u saopštenju. ADL takođe navodi da je u prilici da pomogne i javnom i privatnom sektoru da usvoje nove i inovativne načine rada u periodu pripreme za potpun pristup jedinstvenom tržištu Evropske unije, a da je cilj u porvom redu saradnja sa klijentima u sektorima strateškog rasta, uključujući telekomunikacije, finansije, IT, transport i energetski sektor."Srbija je tržište koje ima veliki potencijal i postaje sve dinamičnije u aktivnoj potrazi za novim načinima rasta i širenja. Kao ekspert za rast pomoću inovativne primene tehnologija, kompanija ADL je u tom smislu savršeni partner organizacijama u javnom i privatnom sektoru. Ono što nas razlikuje od drugih u radu sa klijentima, je način rada “rame uz rame“, kao sastavni deo njihovog tima, koji se oslanja na naše mnogobrojne međunarodne eksperte u datom segmentu poslovanja. Na taj način im nudimo najbolje moguće rešenje, uz podršku našeg najadekvatnijeg tima, čime uspešno realizujemo potrebe i ambicije naših klijenata", rekao je Bela Virag, partner i rukovodilac u kompaniji ADL AustrijaMilena Matić, izvršni direktor u kompaniji ADL, dodala je da je ponosna na uspehe koje su postigli u saradnji sa klijentima u Srbiji u oblasti telekomunikacija, IT sektoru, energetskom i državnom sektoru u prethodnih nekoliko godina."Radujemo se prilici da proširimo naše poslovne aktivnosti i na druge oblasti u kojima imamo značajno iskustvo i ekspertizu, kao što su transport, bankarstvo i osiguranje i zdravstvo. Takođe, planiramo i da dodatno unapredimo kancelariju u Beogradu zapošljavanjem lokalnog tima, oslanjajući se na veliku bazu talenata u Srbiji. Nudimo odličnu atmosferu i priliku za rad sa timom izuzetnih ljudi", zaključila je ona.
