Srbija

Ministarstvo kupuje licence za informacioni sistem za 60 fakulteta

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkoh razvoja raspisalo je javnu nabavku licenci za informacioni sistem za fakultete. Procenjena vrednost nabavke je 141,6 miliona dinara.Ministarstvo planira da kupi licence informacionih sistema za 60 visokoškolskih ustanova, a mogućnost nadogradnje do 200 instanci. Takođe, nabavkom je predviđeno i održavanje sistema u trajanju od dve godine. Kako se navodi u specifikaciji, traženi informacioni sistem je namenjen za praćenje i organizovanje nastavnog procesa na visokoškolskoj ustanovi."Potrebno je da je razvijen uz pomoć programskih alata najnovije generacije i da predstavlja softverski sistem koja u potpunosti omogućava rad zaposlenih u studentskoj službi visokoškolske ustanove, nastavnom osoblju i studentima ustanove", piše u dokumentaciji. Rok za podnošenje ponuda je 14. februara.U specifikaciji softverskog sistema se navodi da je potrebno da se u okviru razvijenih funkcionalnosti za rad studentske službe omogući administriranje podataka vezanih za studente, nastavnike, studijske programe i uopšte nastavni proces, proces organizacije ispita.

Procena uticaja kompleksa Al Dahre u Kovilovu na javnom uvidu do februara

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje privredno-industrijskog kompleksa fabrike za proizvodnju stočne hrane kompanije Al Dahra biće na javnom uvidu do 11. februara.Kompanija Al Dahra podnela je Sekretarijatu za zaštitu životne sredine zahtev za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje privredno-industrijskog kompleksa fabrike za proizvodnju stočne hrane.Kompleks će se graditi u tri faze u Kovilovu na teritoriji Palilule, na parceli površine 556.608 metara kvadratnih. Kako piše u objavi Sekretarijata, javnost može da izvrši uvid u sadržinu studije, na sajtu Grada Beograda do 11. februara 2022. godine.Javna prezentacija i javna rasprava o predmetnoj studiji o proceni uticaja biće održana 11. februara 2022. godine, u 10 časova, u prostorijama Sekretarijata za zaštitu životne sredine. U studiji se navodi da zbog udaljenosti od najbližeg stanovanja, otvorenosti lokacije i dobra provetrivosti, uz mere ozelenjavanja parcele, i redovno održavanje higijene, aktivnosti na kompleksu Fabrike ne predstavljaju značajan rizik po stanovništvo. Piše i da se pri redovnom radu Fabrike za preradu stočne hrane ne očekuje se emisija otpadnih materija u zemljište i podzemne vode.Voda i zemljište su potencijalno izložene riziku od povećane koncentracije zagađujućih materija koje se mogu očekivati u otpadnim vodama sa manipulativnih površina. "Uslovno zaprljane kišne vode se prečišćavaju pre ispuštanja. Sanitarno fekalne otpadne vode se privremeno sakupljaju u vodonepropusnu septičku jamu i povremeno prazne od strane nadležnog komunalnog preduzeća. Na ovaj način je negativan uticaj otpadnih materija iz vode sveden na prihvatljivu meru", piše u studiji. U studiji se navodi i da je vazduh je izložen negativnom uticaju od emisije štetnih materija u vazduh (gasova iz dimnjaka). Međutim, piše da je rizik za zagađenje vazduha izvan granica kompleksa mali s obzirom na prirodu energenta (prirodan gas). Sekretarijat za zaštitu životne sredine je u decembru 2020. godine doneo rešenje kojim je utvrđeno da je za projekat izgradnje fabrike za proizvodnju stočne hrane potrebno da se izradi studija o proceni uticaja na životnu sredinu.Istim rešenjem je utvrđena obaveza Al Dahre da u roku od godinu dana podnese zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.Iako je prvobitno trebalo da se gradi u pet faza, sredinom prošle godine je izmenom idejnog rešenja, na zahtev investitora, previđena izgradnja u tri faze.Početak radova se planira po dobijanju dozvole za izvođenje radova. Planirano je da radovi za prvu fazu traju 12 meseci, piše u Studiji o proceni na životnu sredinu. Kompanija Al Dahra Srbija je osnovana u novembru 2018. godine, a kako se navodi u Studiji, "lider je u proizvodnji mleka u ovom delu Evrope". U sastavu Al Dahra Srbija posluju tri zavisna preduzeća Eko- Lab, Veterinarska stanica i Institut Agroekonomik.Al Dahra Srbija se bavi proizvodnjom osnovnih lјudskih prehrambenih proizvoda, kao što su pirinač, brašno, voće i povrće, ali i stočne hrane, uglavnom za ishranu sopstvenog stočnog fonda. Kako piše, Al Dahra Srbija poseduje silose kapaciteta 53000 tona skladišnog prostora, fabriku stočne hrane Inshra, fabriku semena Agroseme, kapaciteta 15000 tona semena strnih žita i soje do 1000 tona.Pod zalivnim sistemima ima oko 4000 hektara i preko 300 kilometara kanala za navodnjavanje.

Ističe rok za subvencionisan prelazak na novu fiskalizaciju

Krajnji rok za prijavljivanje za subvencije za prelazak na novu fiskalizaciju je 31. januar 2022. godine, a da bi se prijavili za subvencije poreski obveznici najpre treba da prijave podatke o lokacijama prodajnih objekata putem portala ePorezi, podsečaju iz Poreske uprave.Svi obveznici fiskalizacije mogu da ostvare pravo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji u iznosu od 100 evra. Postojeći obveznici mogu da ostvare pravo na finansijsku podršku po svakoj prijavljenoj aktivnoj fiskalizovanoj fiskalnoj kasi u iznosu od 100 evra, dok novi obveznici fiskalizacije mogu da ostvare pravo na podršku za jedan elektronski fiskalni uređaj u istom iznosu po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji.Obveznici fiskalizacije koji nisu evidentirani kao obveznici PDV na dan podnošenja Izjave o zainteresovanosti za finansijsku podršku za fiskalizaciju finansijsku podršku ostvaruju u iznosu uvećanom za 20 odsto.Obveznici fiskalizacije mogu podneti samo jednu izjavu.Prijavljivanje za subvencije za prelazak na novu fiskalizaciju počelo je 15. oktobra 2021. godine.

Plate prosvetara male za odgovornost koju imaju

Kada su predstavnici Vlade Srbije nakon velikog štrajka prosvetnih radnika 2015. stavili potpise na sporazum sa sindikatima obrazovanja, u članu tri tog dokumenta je pisalo da će Vlada, uz učeš...

Mutna budućnost beogradske pijaće vode

Izgradnja metroa na beogradskom vodoizvorištu...

RFZO kupuje senzore za merenje šećera, ali malo osoba s dijabetesom ima prava na njih

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) je raspisao javnu nabavku za kupovinu senzora, aparata i transmitera za kontinuirano praćenje nivoa šećera vrednu 556 miliona dinara bez obračunatog PDV-a (4,7 miliona evra).RFZO želi da sklopi okvirni sporazum sa ponuđačem koji bi ponudio 72.800 senzora, 600 aparata i 800 transmitera za očitavanje kontinuiranog merenja nivoa šećera, piše u specifikaciji javne nabavke.(VIDEO) Od države nedovoljno i tračica i senzora za merenje šećeraKako za Novu ekonomiju objašnjava Bojana Marković iz Udruženja za borbu protiv dijabetesa Plavi krug, ova količina opreme dovoljna je za 1.400 osoba, s obzirom na to da se senzore menjaju na šest dana, a da aparati i transmiteri imaju zvanični vek trajanja od godinu dana iako mogu da rade i do pet godina.Ponuđač je dužan da bude dostupan i da pruži kontinuiranu tehničku podršku osiguranim licima 24 sata, sedam dana u nedelji, piše u tenderskoj specifikaciji. Takođe, u obavezi je i da svakom endokrinologu koji radi u zdravstvenoj ustanovi tercijarnog nivoa, a koji je propisao senzore i aparate svojim pacijentima, besplatno dostavi na korišćenje Automatizovani desktop analizator za određivanje glikoziliranog hemoglobina.I dalje mali broj osoba ima prava na senzoreSenzori su počeli da se izdaju o trošku RFZO u septembru 2021. godine, objašnjava Marković za naš portal.U skladu sa određenim uslovima, senzore mogu da dobiju samo odrasli koji koriste insulinsku pumpu ili deca do 18 godina koja imaju nestabilne šećere."To je mala grupa ljudi, oko 1.500 osoba i dece koja imaju dijabetes, s tim da tip 1 dijabetes ima preko 35.000 ljudi. Veliki broj ljudi je diskriminisan u tom smislu da nemaju pravo na senzore", kaže Marković za Novu ekonomiju.(VIDEO) Godinama nemamo inovativne lekove za dijabetesKorišćenje senzora, umesto uobičajnih tračica za merenje šećera, ljudima sa dijabetesom olakšava kontrolisanje nivoa šećera u krvi, što zatim dovodi i do smanjenja šansi od komplikacija jer je dobra kontrola šećera ključ dobre regulacija, ističe ona."Na tračici vidiš trenutno koliko ti je šećer, a senzor ti prati šećer 24 sata. Ja sada, pošto koristim pumpu, pa koristim i senzor, mogu u svakom trenutku da vidim koliki mi je šećer. Ono što je poenta senzora je da se vide trendovi. Na primer, kada nešto jedemo, kada nešto pijemo, kada smo bolesni, imamo nekakvu fizičku aktivnost, kakav nam je šećer u toku noći, da li nam je adekvatna terapija..."RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evraUkoliko bi ljudi sa dijatesom želeli o svom trošku da nabave senzore i aparate godišnje bi morali da izdvoje skoro 350.000 dinara.Naime, kako kaže Marković, transmiter ili aparat košta oko 80.000 dinara, dok je cena jednog senzora (godišnje je potrebno 52 senzora) oko 5.000 dinara.Osim što polažu nade da će se proširiti opseg onih koji imaju prava na dobijanje senzora o trošku RFZO, osobe sa dijabetesom se nadaju i da će im država omogućiti korišćenje inovativnih terapija na koje i dalje čekaju iako su ovi lekovi već odobreni u Srbiji.

Jorgovanka Tabaković ne trguje domaćim hartijama od vrednosti, kaže NBS

Guvernrka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ne trguje hartijama od vrednosti domaćih banka čije poslovanje nadzire, za razliku od svog hrvatskog kolege guvernera Borisa Vujčića koji je pokrenuo ozbiljnu bankarsku aferu nakon što se otkrilo da je sa kolegama trgovao hartijama od vrednosti banaka u Hrvatskoj.Guverner Tabaković ne poseduje hartije od vrednosti čiji je emitent neka od finansijskih institucija koju kontroliše Narodna banka Srbije, niti hartije od vrednosti koje je emitovala Republika Srbija, tvrde u NBS na pitanje Nove ekonomije da li guvernerka trguje vrednosnim papirima. Podsećamo, portal Index.hr otkrio je da su među onima koji su poslednjih 2o-ak godina trgovali vrednosnim hartijama nalazi više od 40 zaposlenih HNB među kojima su aktuelni guverner Boris Vujčić, aktuelna zamenica guvernera Sandra Švaljek, bivši viceguverneri, aktuelni i bivši direktori HNB.Index navodi da je reč o do sada najvećoj aferi unutar tamošnjeg bankarskog sistema, a čini se da će poslednju reč imati strani regulatori poput Evropske centralne banke i Evropskog nadzornog tela za bankarstvo (EBA), jer "sve upućuje na to da se radi o krivičnom delu zloupotrebe povlašćenog položaja".NBS ne očekuje značajno povećanje rate za kredit U NBS objašnjavaju da su Zakonom o Narodnoj banci Srbije izričito propisane strože i dodatne obaveze za funkcionere i zaposlene u NBS u pogledu sprečavanja sukoba interesa i nepristranog vršenja funkcije.Kako navode, na sve što nije uređeno Zakonom o Narodnoj banci Srbije primenjuju se i odredbe Zakona o sprečavanju korupcije (npr. obaveza prijavljivanja imovine funkcionera, zabrana prijema poklona, zabrana osnivanja privrednih društava i dr).Izričito je propisano da guverner, viceguverneri i drugi zaposleni u Narodnoj banci Srbije ne mogu imati akcije, udele ili dužničke hartije od vrednosti finansijskih institucija, društava za reviziju ili drugih lica nad kojima Narodna banka Srbije vrši kontrolu, odnosno nadzor ili s kojim sarađuje u obavljanju svojih funkcija, predviđeno je zakonom o NBS. Koliko je Narodna banka Srbije nezavisna od stranaka Štaviše, za navedena lica je zabranjeno da poseduju akcije, udele ili dužničke hartije od vrednosti u bilo kom drugom pravnom licu koje ima bilo koji oblik učešća (direktnog ili indirektnog vlasništva) u finansijskim institucijama, društvima za reviziju ili drugim licima nad kojima Narodna banka Srbije vrši kontrolu, odnosno nadzor ili s kojima sarađuje u obavljanju svojih funkcija. U NBS podsećaju da pri stupanju na funkciju, guverner, viceguverneri i članovi Saveta guvernera o tome daju pisanu izjavu Narodnoj skupštini i za sve vreme vršenja funkcije dužni su da postupaju u skladu s navedenim odredbama. Navedena zabrana se pritom ne odnosi samo na guvernera, viceguvernere i članove Saveta guvernera, već i na članove porodice tih lica i druga povezana lica u smislu Zakona o sprečavanju korupcije (npr. srodnici u pravoj liniji).Narodna banka Srbije je takođe Pravilnikom o poslovnom ponašanju u Narodnoj banci Srbije, koji je zapravo etički kodeks Narodne banke Srbije, propisala i brojne dodatne obaveze, posebno u vezi s funkcijama Narodne banke Srbije koje se odnose na superviziju finansijskih institucija kako bi se obezbedilo dodatno unapređenje poslovanja i sprečio potencijalni sukob interesa. Tim aktom je, primera radi, nametnuta dodatna obaveza redovnog ažuriranja informacija o zaposlenima koji obavljaju poslove u vezi sa supervizijom kako bi se predupredio sukob javnog i privatnog interesa (npr. da li postoji veza između zaposlenih koji obavljaju poslove kontrole i članova njihove porodice s kontrolisanom bankom po osnovu depozita, kredita, prethodnog zaposlenja zaposlenog ili člana njegove porodice …). O neposrednoj primeni ovog pravilnika stara se posebna organizaciona jedinica koja je posvećena usklađenosti poslovanja Narodne banke Srbije, kažu u NBS za Novu ekonomiju.Neto plata guvernerke Tabaković prema poslednjem izveštaju iz baze funkcionera Agencije za borbu protiv korupcije iznosi neto 570.000 dinara.

Inflacija u Srbija veća od očekivane, referentna kamatna stopa ostaje ista

Referentna kamatna stopa je zadržana na nepromenjenom nivou, a prema oceni Izvršnog odbora Narodne banke Srbije (NBS) inflacija će se zadržati i tokom prvog tromesečja ove godine, uprkos ranijim predviđanjima da će ona u narednom periodu iznositi 6 do 7 odsto NBS je saopštila da će se kretati oko nivoa zabeleženog krajem prošle godine (7,9 odsto u decembru), a možda i blago iznad njega.NBS takođe predviđa da bi do drugog tromesečja ove godine inflacija trebalo da uspori i da nastavi kretanje ka centralnoj vrdnosti cilja (na 3,0 ± 1,5%) koju može dostići krajem godine.U sapštenju NBS se navodi da je na rast međugodišnjr inflacije najviše uticalo povećanje svetske cene energenata, zastoj u snabdevanju, povišene cene transporta na globalnom nivou, ali i suša koja se odrazila na cene neprerađenje hrane. Inflacija se u decembru popela na 7,9 odsto "U kratkom roku ublažavanju daljeg rasta cena trebalo bi da doprinesu i mere Vlade Srbije u pogledu privremenog ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica i električne energije za privredu", stoji u saopštenju.Tri četvrtine inflacije u 2021. godini su bile opredeljene cenom hrane i energenata na koje monetarna politika ne može da utiče.S druge strane, bazna inflacija (po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike više utiču, bila je znatno niža od ukupne inflacije i prethodnih meseci i iznosila je oko 3 odsto međugodišnje. Očuvanju bazne inflacije na niskom nivou doprinosi relativna stabilnost deviznog kursa i koja će biti očuvana i u narednom periodu.Takođe današnjoj sednici Izvršnog odbora NBS odlučeno je da se referentna kamatna stopa zadrži na nivou od 1 odsto. Kako se dodaje u saopštenju, NBS postepeno, od oktobra 2021. godine, smanjuje stepen ekspanzivnosti monetarne politike povećavanjem prosečne ponderisane kamatne stope na reverznim repo aukcijama kojima na nedelju dana povlači viškove likvidnosti iz bankarskog sistema, kao i procenta viškova dinarske likvidnosti banaka koje povlači putem ovih aukcija.Prosečna ponderisana kamatna stopa na poslednjoj repo aukciji održanoj ovog meseca iznosila je 0,59 odsto što predstavlja njeno ukupno povećanje za 48 baznih poena od početka procesa pooštravanja monetarnih uslova (kada je iznosila 0,11%), na šta su uticali povećani troškovni pritisci u međunarodnom i domaćem okruženju, ali i potreba da se utiče na inflaciona očekivanja tržišnih subjekata.Srbija je u 2021. godini ostvarila realni rast bruto domaćeg proizvoda od 7,5 odsto "što je iznad očekivanja Narodne banke Srbije i doprinosi povoljnijoj osnovi za rast u ovoj godini", saopštila je ova institucija. Ovo je rezultat rasta aktivnosti u uslužnim sektorima i građevinarstvu i industriji, uprkos i dalje prisutnim izazovima u pogledu zastoja u globalnim lancima snabdevanja, a negativan doprinos rastu potekao je jedino od poljoprivredne proizvodnje, koja je usled suše zabeležila pad od 5 odsto. NBS ističe da opreznost u vođenju monetarne politike nalažu i kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu. Dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a time i tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući Srbiju, i dalje će u najvećoj meri opredeljivati odluke vodećih centralnih banaka odnosno Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi.Ove centralne banke još uvek nisu povećale osnovne kamatne stope, ali su donele odluku da u narednom periodu smanjuju obim dodatne likvidnosti koju ubrizgavaju u finansijski sistem u okviru svojih programa kvantitativnog popuštanja.

Objavljen konkurs za petnaestu VIRTUS nagradu za filantropiju

Trag fondacija je objavila početak konkursa za petnaestu VIRTUS nagradu za filantropiju.VIRTUS nagrada ima cilj da podrži kompanije, mala i srednja preduzeća i pojedince, koji su tokom prethodne godine činili dobra dela, pokretali filantropske inicijative i tako doprinosili razvoju zajednica. Poziv za nominacije otvoren je od 13. januara i trajaće do 10. februara 2022. godine.VIRTUS nagrada za 2021. godinu biće dodeljena u pet glavnih kategorija:- nagrada za korporativnu filantropiju,- nagrada za malo i srednje preduzeće,- nagrada za dugoročno partnertvo između poslovnog i civilnog sektora,- nagrada za individualnu filantropiju,- nagrada za mlade filantrope."Već petnaest godina tragamo za dobročiniteljima koji su svojim humanim delima pomogli ljudima kojima je to bilo potrebno i tako doprineli rešavanju problema zajednica u kojima žive i posluju. Cilj nam je da njihovo dobročinstvo podržimo i istaknemo, kako bismo im odali priznanje i inspirisali druge da iniciraju slične filantropske aktivnosti u budućnosti", izjavila je direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije Marija Mitrović. Ona je pozvala građane i građanke, neprofitne organizacije, medije, PR i marketinške agencije, kao i kompanije i preduzeća da nominuju kandidate za VIRTUS nagradu za filantropiju u narednih mesec dana. Informacije o propozicijama konkursa, kriterijumima za izbor dobitnika, načinima prijavljivanja i sastavu nagradnog žirija nalaze se na sajtu Trag fondacije.Dobitnici VIRTUS nagrada za 2021. godinu biće proglašeni 12. aprila 2022. godine.VIRTUS nagrada za 2021. godinu dodeljuje se uz finansijsku podršku Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju.

Da li iko čisti Nacionalni park na Tari?

Nacionalni park Tara proglašen je 1981. godine

Određeno kako komunalni milicionari kontrolišu buku u lokalima

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je donela Pravilnik o uslovima koje treba da ispunjava komunalni milicionar da bi mogao da meri buku iz ugostiteljskih objekata, objavljeno je u Službe...

Lazarevac ulaže 70 miliona u rasvetu za učionice

Uprava Lazarevca raspisala je tender za projekat ugradnje energetski efikasnog sistema rasvete za učionice, sa standardizacijom osvetljaja po EU normi EN12464. Javna nabavka je procenjena na 70 miliona dinara. Projekat treba da ispoštuje najviše evropske standarde koji definišu kvalitet osvetljenja za školske učionice i učionice za praktičnu nastavu. Potrebno je da omogući uštedu u potrošnji električne energije, kao i da obezbedi finansijske uštede u održavanju unutrašnjeg sistema rasvete.Sistem treba da ima mogućnost integracije funkcija sterilizacije prostora, bezbedonosnog senzorskog monitoringa i označavanja pravca kretanja u slučaju opasnosti, u skladu sa standardima Evropske asocijacije za osvetljenje.Nova rasveta u velikoj meri treba da omogući parametre koje ima i prirodno osvetljenje.Novi sistem rasvete treba da bude u LED tehnologiji, a njen prosečan životni vek treba da bude 50.000 sati. Spisak mesta u kojima će ponuđač ugraditi zahtevanu opremu biće definisan ugovorima koji se zaključuju na osnovu okvirnog sporazuma, piše u tenderskoj dokumentaciji.Od privrednog subjekta se traži da je od početka 2020. godine pa do datuma objavljivanja javnog poziva isporučio svetiljke ili sijalice u monimalnom iznosu od 120 miliona dinara.Rok za podnošenje ponuda je 8.februar.

Prvo istraživanje kretanja u pešačkoj zoni Beograda

Sprovedeno je beleženje prometa učesnika u saobraćaju koje se smatra jednim od standardnih pristupa u istraživanju za potrebe OOH tržišta koje podrazumeva svaku vrstu spoljnog oglašavanja u vidu bilborda, megaborda, plakata, svetlećih reklama. Cilj ovog istraživanja bio je da se putem beleženja ukupnog broja prolaznika izvrši procena potencijalnog auditorijuma koji je u kontaktu sa digitalnim OOH medijima u pešačkoj zoni grada. Agencija za spoljno oglašavanje Alma Quattro je, uz angažovanje istraživačke agencije Ipsos, pokrenila ponovljeno istraživanje merenja kretanja učesnika u saobraćaju na teritoriji Beograda i Novog Sada. Poseban deo istraživanja se odnosi na deo grada gde se odvija pešački saobraćaj, a to je u slučaju Beograda potez od Kalemegdana do Terazija, sa svim bočnim ulica.Prostor od Knez Mihailove do Terazija čini centralnu pešačku zonu Beograda, ali do sada nije bio predmet ovakvog merenja. Na tom području postvavljeni su Alma Quattro digitalni LCD monitori koji su omogućili dobijanje preciznih podataka o kretanju i kontaktima koji se ostvaruju sa AQ medijima u toj zoni.Beleženje kretanja pešaka i prolaznika Knez Mihailovom ulicom realizovano je u periodu od 04. do 12. septembra 2021. godine, praćenje kretanja obavljeno je standardnim, tradicionalnim pristupom beleženja ponašanja sistematskim posmatranjem, a angažovana je i anketarska mreža agencije Ipsos.Promet pešaka praćen je tokom pet radnih dana i četiri dana vikenda i beležen je u okviru petnaestominutnih intervala u periodu od 08.00 do 23.00 h. Promet pešaka beležen je uređajem za kompjuterski potpomognuto lično intervjuisanje (CAPI), na kome su anketari istovremeno beležili i pol prolaznika na osnovu fizičkih polnih karakteristika.Kako bi se, osim polne strukture potencijalnog OOH auditorijuma obezbedili i dodatni socio-demografski indikatori, u svakom od petnaestominutnih intervala realizovan je po jedan intervju sa prolaznikom, koji je nasumično biran.Podaci istraživanja pokazuju da Knez Mihailovom ulicom u roku jedne tipične nedelje, u periodu os 8 do 23 časa prođe preko pola miliona ljudi (više od 520.000), što je 6000 prolaznika svakog sata od kojih 9 od 10 su stanovnici centralnih gradskih opština.Značajno je prisustvo prolaznika iz starosne grupe od 18 do 44 godine, jer je to pretežno radno aktivno stanovništvo koje pripada kategoriji potrošača, a najčešći povodi za posetu pešačkoj zoni grada su šetnja, kupovina kao i poslovni razlozi.Ako uporedimo radne dane i vikend primećuje se da je nešto veća frekvencija prolaznika radnim danima, a najčešći prolaznici vikendom su iz starosne grupe od 18 do 29 godine.Rezultati istraživanja pokazuju da je većina prolaznika posetila pešačku zonu 1 do 3 puta, čak 59,6 odsto odnosno 312.760 prolaznika. Prema standardima internacionalnog tela za istraživanje tržišnih, društvenih i istraživačkih mišljenja ESOMAR, ovakve vrste merenja bi trebalo da se sprovode na svakih tri do pet godina.

Roaming Electronics i poslovni partneri nameštali cene elektronike

Komisija za zaštitu konkurencije utvrdila je da su kompanije Komptrejd, Tehnomanija, Gigatron, Tehnomedia, Emmezeta i XLS utvrdile cene proizvoda potrošačke elektronike brenda Tesla u daljoj prodaji.Time je ovih šest kompanija zaključilo restriktivni sporazum koji značajno ograničava, narušava ili sprečava konkurenciju, piše u rešenju objavljenom u Službenom glasniku.Na ime mere zaštite konkurencije Komtrejd je dužan da plati 34,3 miliona dinara, Tehnomanija 5,5 miliona dinara, Gigatron 4,2 milona dinara, Tehnomedia 1,3 miliona dinara. U rešenju objavljenom u Službenom glasniku piše da je Emmezeta dužna da plati 690 hiljada dinara, a XLS 575 hiljada dinara.Comtrade uređuje birački spisak i registar političkih stranakaKomisija istražuje još trgovaca elektronikom zbog navodnog narušavanja tržištaKompanije novac treba da uplate na račun budžeta Srbije. Komisija je naložila kompaniji Gigatron da svoje poslovanje vezano za onlajn prodaju brenda Tesla preko sajta "shop.tesla.info" organizaciono, tehnički i finansijski izdvoji u odnosu na svoje redovno poslovanje, a na način koji bi sprečio buduće postupanje kojim bi se mogla ograničiti, narušiti ili sprečiti konkurencija.

U otpad idu šine sa preko 15 deonica u Srbiji

Infrastruktura železnice Srbije objavila je javni poziv za prodaju starih šina, starog kolosečnog pribora i starih skretnica, putem prikupljanja zatvorenih ponuda. Početna cena po kilogramu tog "otpadnog materijala" je 12,14 dinara, a početna cena javnog nadmetanja prikupljanjem zatvorenih ponuda iznosi oko 299 miliona dinara."Osim značajnih prihoda koje će na ovaj način ostvariti Infrastruktura železnice Srbije, biće ukloljena stara infrastruktura i pruge, od kojih se na mnogima već decenijama ne odvija saobraćaj vozova, čime će lokalnim samoupravama u Vojvodini biti omogućeno da se brže i bolje razvijaju", piše u saopštenju.Javnim pozivom predviđena je prodaja 19.500 tona starih šina, 1.370 tona raznih delova za skretnice i 3.755 tona starog kolosečnog pribora, što je ukupno 24.625 tona starog gvožđa i čelika.Prema saopštenju, ponude za učešće u tom javnom nadmetanju biće otvorene 14. januara 2022. godine u 12.30 sati, u prostorijama preduzeća Infrastrukture železnice Srbije u Beogradu. Prvobitno je bilo predviđeno da se ponude otvaraju 11. januara 2022. godine, ali je taj rok pomeren.Ko želi da učestvuje u ovom javnom nadmetanju, neophodno je da uplati depozit nešto veći od 149,4 miliona dinara.Ovim se praktično ukidaju sledeće deonice: Bečej – Senta, Senta – Кanjiža, Sečanj – Jaša Tomić, Sombor – Bački Breg, Sombor – Riđica, Vladimirovci – Кovin, Bečej – Vrbas, Zrenjanin Fabrika – Vršac, Horgoš – Кanjiža, Кaravukovo – Bač, Petrovaradin – Beočin, Žabalj – Bečej, Čurug – Bečej, Кikinda – Banatsko Aranđelovo, Sombor – Apatin Fabrika i Sopot Požarevački – Кostolac.Moderni vozovi i radnici na minimalcuDvesta na sat, ali za minimalac (VIDEO) Bilo je očekivano da se pruga ukloni jer nije isplativa, kaže za RTS Nikola Dobrić, bivši radnik Železnice iz Jaše Tomića, ali ocenjuje kako je iznenađenje odluka da se prodaju šine sa pruge ka Vršcu koja je rekonstruisana pre nešto više od dve decenije."Prugu od Zrenjanina do Vršca koja je u savršeno dobrom stanju. Ne znam kome je to palo na pamet da skida i da prodaje. Most je rađen u Sečnju, rađen je onaj u Konaku na Brzavi. Tako da je veći deo pruge dobar. Lakše ga je održavati po malo, nego uhvatiti sad i prodati u bescenje".Meštani iz Jaše Tomića i Sečnja su se potajno nadali da bi ovdašnje pruge mogle da se koriste."Ako može Šarganska osmica da se napravi, zašto nije moglo da se napravi od Sečnja do granice. Pa možda i do Temišvara ta neka turistička priča. Država strašno mnogo pomaže u poslednjih par godina ruralnom turizmu. Zar to ne bi možda bila ta jedna od ideja?", kaže Spaso Mladenovski, hroničar sela Jaša Tomić.

RTS: Krajem januara subvencije za stolariju u svim beogradskim opštinama

Iz Ministarstva rudarstva i energetike poručuju da će za zamenu stolarije, koja se radi u 67 opština u Srbiji, krajem meseca moći da se prijave sve opštine u Beogradu, preneo je RTS. Prednost prilikom dodele tih subvencija, kako se objašnjava imaće oni građani koji imaju najlošije prozore.Dugo najavljivani konkurs je otvoren i za žitelje Palilule, obezbeđena su sredstva za oko 300 domaćinstava, a krajem januara sledi novi konkurs sa više sredstava, gde će moći da se prijave sve gradske opštine.Državni sekretar u mninistarstvu energetike Zoran Lakićević kaže da mogu da se prijave svi građani koji žive u stanu ili su vlasnici stana ili kuće. Prema njegovim rečima, prikupljanje dokumentacije nije komplikovano."Postoji formular. Možete ga naći ili na veb-stranici opštine Palilula ili na veb-stranici grada Beograda. Dajete najosnovnije podatke: broj lične karte, adresa i dokaz da je započela legalizacija, ne mora da bude urađena, samo da je počeo postupak. Treba da se podnese i račun za struju", navodi Lakićević.Kao primer dokaza za započetu legalizaciju je naveo građevinsku dozvolu, a kada je reč o građanima koji žive u legalizovanim objektima, oni u opštini mogu da uzmu dokaz o legalizaciji, a kako se dodaje validna je i potvrda iz katastra.Lakićević ističe da je najbitnije za prijavu da građani uzmu i prilože premer i predračun za ono što žele da urade od jedne od firmi koja se nalazi na spisku pretkvalifikovanih za taj posao, a koju će izabrati na formularu.Srbiji ne treba ugalj, već energetska efikasnost i obnovljivi izvori energijeSrbija uređuje dodelu državne pomoći za životnu sredinu i energetiku "Na tom premeru i predračunu stoji šta će da rade i cena. Nakon toga će komisija opštine Palilule da izađe i obiđe svaku zgradu i svaki stan koji je prijavljen", dodaje Lakićević.Ko ima prednost prilikom dodele subvencije imaju, prema njegovim rečima, procenjuje komisija koja je formirana pri opštini."Postoji Komisija koja radi evaluaciju prijava i građani će da dobiju formular na kome će da zaokruže koje prozore imaju, da li imaju drvene stare jednostruke, oni nose najviše poena, dvostruke prozore sa dva krila, oni nose malo manje poena i način grejanja. Posle toga se radi bodovanje i pravi se rang lista", objašnjava Lakićević.On navodi da je u komisiji šestoro ljudi, a da na teren izlazi dvoje, kao i da prilikom prvog izlaska komisija napravi zapisnik na osnovu kojeg se uveri da li ono što je traženo zaista stoji. Kada se budu uradili objekti onda komisija ponovo izlazi da verifikuje da li je to urađeno.Iskustvo u 67 opština je pokazalo, kako je naveo, da je potrebno par nedelja da komisija obiđe sve stanove nakon što je primila sve prijave: "Potom se pravi preliminarna rang-lista, građani imaju pravo na prigovor ili komentar mesec dana nakon toga", rekao je Lakićević.

U pirotskim selima i dalje zabranjen uzgoj svinja

Zabrana čuvanja i uzgajanja svinja u pirotskim selima na takozvanom "Kružnom putu" i dalje je na snazi zbog prisustva svinjske kuge, rekla je načelnica Pirotskog upravnog okruga Dragana Tončić, prenose Južne vesti.Tokom decembra zabeležena su kako se dodaje tri nova slučaja zaraze divljih svinja afričkom kugom. Regionalni krizni centar za afričku kugu svinja u Nišu obratio se Nacionalnom centru sa zahtevom da se razmotri mogućnost repopulacije divljih svinja u pirotskim selima, ali je taj zahtev odbijen, pa je zabrana ostala.Jedan slučaj zaraze otkriven je kod svinje koja je stradala kada je na nju naleteo auto, a dva su otkrivena kod divljih svinja koje se odstreljene u lovištu Vidlič.Poskupele šnicle, ali stočari od toga nemaju koristiSrbija ove godine uvezla svinjsko meso za 18 miliona evra Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Crne Gore ažuriralo je listu država iz kojih je zabranjen uvoz i tranzit živih svinja, mesa i proizvoda zbog prijave afričke kuge svinja. Među delovima Srbije iz kojih je zabranjen uvoz je i Pirotski okrug.Epidemija afričke kuge svinja proglašena je 13. januara 2020. godine, a nakon popisa domaćih svinja, po rešenju Ministarstva poljoprivrede, deo svinja je odvožen u najbližu klanicu. Deo tih životinja, kako je objašnjeno, morao je da se usmrti i sahrani u zoni područja gde je proglašena epidemija.Meštani pirotskog sela Krupac bunili su se protiv zakopavanja leševa u njihovom ataru, a nakon njihovog protesta odlučeno je da se leševi prebace u kafileriju u Ćupriji.Srbija je u prvoj polovini prošle godine uvezla svinjsko meso za 18 miliona evra, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Odgajivači svinja u Srbiji često ističu probleme sa kojima se suočavaju i poručuju da im jedino može pomoći jasna državna strategija kako ih ne bi ugrožavao "monopol klanične industrije".

Traži se projektant za stakleni vidikovac Kablar

"Turistička organizacija Čačak" raspisala je tender za izradu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju staklenog vidikovca Kablar. Tehničkom dokumentacijom je potrebno da se definiše uređenje prostora površine oko 1000 metara kvadratnih. Maksimalna planirana zatvorena površina objekta vizitorskog centra je oko 200 kvadratnih metara. Od projektanta se traži da izradi idejno rešenje, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu i projekat za izvođenje. "Projektom je potrebno obezbediti maksimalno sagledavanje prirodnog okruženja sa pristupnih staza i platoa izdignutih u odnosu na prirodnu kotu terena tako da se izbegne prisustvo bilo kakvih prepreka vizurama posetilaca", piše u dokumentaciji. Početni plato treba predvideti niz greben na orjentacionoj visini od 879 metara nadmorske visine.Vizitorski centar u okviru koga je planiran kafe i info pult predviđen je u blizini gornjeg platoa grebena. U dokumentaciji piše da od vizitorskog centra treba predvideti kretanje stazom koja vodi do nižih platoa, a koji treba da su postavljeni kaskadno tako da prate prirodni pad terena. "U okviru centralnog platoa - vidikovca predvideti ekstenzije koje treba da budu postavljene konzolno iznad ponora padine. Neophodno je da konzolni platoi imaju stakleni pod koji omogućava da se stekne utisak boravka u fluidnom prostoru odvojenom od čvrstih struktura", piše u dokumentaciji. Vidikovac će se graditi na području Ovčarsko kablarske klisure koja se nalazi na administrativnoj teritoriji Čačka, odnosno na delovima dve katastarske katastarske parcele u Rošcima. Ove parcele pripadaju obuhvatu II stepena zaštite prirode zaštićenog područja prirodnih vrednosti Ovčarsko-kablarske klisure, u granicama područja planiranog za razvoj turizma i sportsko-rekreativne infrastrukture.Rok za podnošenje ponuda je 7. februar.

Za odbojkaški centar na Novom Beogradu 27 miliona evra

Izgradnja Odbojkaškog trenažnog centra na Novom Beogradu će koštati blizu 3,2 milijarde dinara (26,8 miliona evra), piše u odluci o dodeli ugovora. Ova cena viša je za 389 miliona dinara od prvobitno procenjene vrednosti Kancelarije za upravaljanje javnim ulaganjima.Kancelarija je posao izrade tehničke dokumentacije i izgradnje dodelila grupi ponuđača na čelu sa preduzećem Jadran iz Beograda. Jadran će biti zadužen za 90 odsto dela posla, dok će ostalih 10 odsto biti podeljeno između kompanija Musculus, TVI, IMP-Automatika, Aba professional, Koto, DBA, Page Consortium i IMP Automatika-security. Foto: Lokacija budućeg Odbojkaskog trenažnog centraOdbojkaški centar će se nalaziti u Ulici Tošin bunar, a trebalo bi da služi pripremama sportista u uslovima koji odgovaraju onima na međunarodnim takmičenjama, kao i mogućnosti "sprovođenja najsavremenijih metoda treninga i oporavka", piše u tenderskoj dokumentaciji.Javna nabavka je prvobitno sprovedena kroz otvoreni postupak, ali je obustavljena jer su sve ponude ocenjene kao neprihvatljive.Sportskim organizacijama 1,2 milijarde od države Tom prilikom je isti konzorcijum koji je sada dobio posao ponudio cenu od 2,7 milijardi dinara bez PDV-a, odnosno 3,2 milijarde dinara sa PDV-om.Nakon toga je Kancelarija za javna ulaganja obustavila otvoreni postupak jer je ponuđena cena bila više od procenjene vrednosti tendera od 2,3 milijarde dinara.Zatim je Kancelarija raspisala konkurentni postupak sa pregovaranjem sa istom procenjenom vrednosti. Ipak, nakon postupka, ugovorena je cena koja je vrlo slična onoj koju su firme ponudile u prvom postupku, 2,6 milijarde dinara bez PDV-a (3,15 milijarde dinara sa PDV-om).Raste uticaj organizovanog kriminala na sport i klađenje Kako je ranije pisao portal Beobuild, na osnovu inicijative Odbojkaškog saveza Srbije tim Page Consortium preuzeo je kompletan projektni menadžment od formiranja lokacije i zakonom propisane procedure do izrade Idejnog rešenja čiji je autor Đurađ Vasić, dok je nosilac sprovođenja Urbanističkog projekta Energoprojekt Urbanizam i arhitektura.Zgrada bi trebalo da ima pet spratova. U okviru zgradu su u planu hale za trening, hale za odbojku na pesku i prostor za posmatrače, mediko blok, teretana, kao i smeštajni prostori za sportiste od kojih će deo soba biti prilagođen osobama sa invaliditetom.

Inflacija se u decembru popela na 7,9 odsto

Potrošačke cene u decembru 2021. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 7,9 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS). U 2021. godini u poređenju sa 2020. godinom, potrošačke cene su u proseku povećane za 4 odsto. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u decembru 2021. godine, u odnosu na novembar 2021. godine, u proseku su povećane za 0,4 odsto.U decembru 2021. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Кomunikacije (1,2 odsto), Restorani i hoteli (0,8 odsto), Oprema za stan i tekuće održavanje (0,7 odsto).Rast cena zabeležen je i u grupi stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (0,6 odsto), u grupama Alkoholna pića i duvan i Rekreacija i kultura (za po 0,5 odsto), Odeća i obuća (0,4 odsto), Hrana i bezalkoholna pića (0,3 odsto) i Zdravlje (0,2 odsto). Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, navodi RZS.FOTO: Printskrin/Republički zavod za statistiku

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.