Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Javni dug od januara do novembra skočio za 2,75 milijardi evra

Javni dug Srbije iznosio je 29,89 milijardi evra na kraju novembra 2021. godine i činio je 56,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija. Javni dug u januaru 2021. godine iznosio 27,14 milijardi evra, što govori da je do kraja novembra porastao za 2,75 milijardi evra.Udeo javnog duga u BDP-u Srbije kako se podseća pre godinu dana bio je 51,2 odsto. Kako se dodaje, deficit republičkog budžeta od januara do novembra 2021. godine iznosio je 149,6 milijardi dinara.Novembarski iznos javnog duga  u nominalnom iznosu porastao jeza 281 milion evra u odnosu na oktobar, a njegov udeo u BDP-u je veći za 0,5 odsto nego u oktobru kada je bio 55,9 posto.Formira se registar državljana od 16 do 29 godina za pomoć od 100 evra Deficit republičkog budžeta Srbije iznosio je u periodu januar-novembar 2021. godine 149,6 milijardi dinara.Javni dug u 2021. godini je u apsolutnom iznosu povećan za tri milijarde evra ili 10 odsto, a u prethodne dve godine 5,7 milijardi evra, ocenio je nedavno profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić, na predstavljanju Kvartalnog monitora.Ministar Finansija Siniša Mali ocenio je da javni dug Srbije nije veliki i da je ispod nivo koji je predviđen Mastritskim ugovorom. Tim ugovorom su 1992. godine postavljeni i ciljevi jedinstvene evropske monetarne valute.Javni dug Srbije na kraju maja 57,2 odsto BDP-aPo kojoj ceni se zadužuje Srbija?

Srbija

Srbija zaštitila samo pet domaćih proizvoda

Svega pet od ukupnih 65 proizvoda iz Srbije koji su zaštitili naziv i poreklo u Zavodu za intelektualnu svojinu ima međunarodno priznati važeći žig, a reč je uglavnom o lokalnim proizvodima koji su nedovoljno dostupni širem tržištu.Pet proizvoda koji imaju međunarodno registrovanu oznaku geografskog porekla su homoljski med, bermet vino iz sremskog vinogorja, leskovački domaći ajvar, grnčarija iz užičkog sela Zlakusa i peškiri šabačkog kraja, piše Danas.Poređenja radi, Slovenija je samo za područje EU, zaštitila ime porekla, geografsku oznaku ili recepturu tradicionalnog specijaliteta za 27 proizvoda koji čine veliki udeo u izvozu. Svi ti proizvodi deo su evropske šeme kvaliteta što im ne samo olakšava plasman na teritoriji EU nego omogućava i povlačenje sredstava iz zajedničkih fondova radi promocije i prodora na treća tržišta.Procedura sticanja evropskog znaka kvaliteta prilično je zahtevna i dugotrajna. Ana Ahčin, generalna sekretarka GIZ-a mesne industrije (Gospodarsko interesno združenje mesne industrije), ističe za Danas da je najteži bio prvi korak, kao i da inicijativa jeste potekla od proizvođača, ali da bi se ostvarila, konkurenti na slovenačkom tržištu morali su da postanu partneri. "Prvo je moralo da se osnuje poslovno udruženje proizvođača, ne može jedan sam da dobije takav sertifikat, a potom od različitih varijanti koje je svaka fabrika imala u proizvodnji "svoje" kobasice, da se odredi standard, uskladi specifikacija i sastavi elaborat, što je osnovni dokument za sticanje oznake kvaliteta", objašnjava Ahčin na primeru brenda kranjske kobasice, koji je jedan od najpopularnijih među zaštićenim proizvodima.Ona kaže da u tom elaboratu treba napisati zašto proizvod zaslužuje da bude zaštićen, opisati proizvodni proces, sirovine kao i da je to unificiranje trajalo dosta dugo, a kada su se proizvođači usaglasili, sledeći korak bilo je uspostavljanje saradnje sa državom koja mora da započne proceduru zaštite na evropskom nivou budući da preko nje ide sva komunikacija proizvođača sa EU.Ahčin dodaje i da je osnova čitavog procesa evropsko zakonodavstvo, ali i da država ima mehanizme da pomogne proizvođačima tim pre što i sama ima koristi od takve vrste promocije zemlje.Poseban benefit je mogućnost korišćenja evropskih fondova. Proizvođači kranjske kobasice dobili su sredstva da do 2022. godine promovišu svoj proizvod na tržištu Srbije. g"Kada nam je projekat odobren, pozvali smo članice koje i same moraju da sufinansiraju kampanju sa 20 do 30 odsto sredstava. Ovoga puta dve kompanije su se prijavile, Panvita Ave i Celjske mesnine, ali će one svoj fabrički znak moći da predstave samo na degustacijama jer je cilj da se promoviše generički proizvod, kranjska kobasica i evropska šema kvaliteta. Zbog toga na brošurama i flajerima ove kampanje nema imena proizvođača", ističe Ahčin.Marko Založnik, komercijalni direktora u Celjskim mesninama, kaže za da su već deset godina prisutni na tržištu Srbije, plasiraju sada oko 300 tona prerađevina na godišnjem nivou, ali ističe da je ranije prodaja bila i veća."Tržište se poremetilo jer Kina traži sve više mesa što je značajno podiglo cene, a uz to su sa srpskog tržišta i ispali neki proizvodi. Sada pokušavamo više da radimo sa pršutom i kranjskom kobasicom, jer su to dva geografski zaštićena produkta koja nije potrebno da se prodaju u velikoj količini, a cena koja se postiže obezbeđuje isplativost", navodi Založnik.On ističe da im je u Celjskim mesninama više stalo do toga da na srpskom tržištu imaju proizvode koji su kvalitetni nego one sa kojima nisu konkurentni domaćim proizvođačima i ističe kako su kobasice i salame na našem tržištu vrlo visokog kvaliteta tako da je borba za kupca žustra. Glavni izvršni direktor u Panviti Ave, Toni Balažić izneo je zanimljiv detalj, da se otpad od prerade mesa ne baca, već služi kao pogonsko gorivo za bioenergane. Ova kompanija poseduje tri takva postrojenja koja proizvode više struje nego što je njima potrebno, pa od toga ostvaruju i prihod."Tržište Srbije za nas je bitno i planiramo da u naredne tri godine plasman uvećamo za po 20 odsto godišnje. Želimo da budemo vodeći među uvoznicima", kaže on.U Sloveniji se sada proizvodnjom kranjske kobasice bavi 13 fabrika, a receptura i proces su isti kod svih. Praktično se sve radi manufakturno, isti delovi svinjskog mesa ručno se obrađuju, od začina se koriste samo so, biber i beli luk, a u završnom pakovanju svakom paru kobasica uvezuje se karakteristično drvce koje je simbol originalnog proizvoda.U Prvirednoj komori Srbije kažu za Danas da se "recepture generalno ne štite nijednim pravom, ali da ako je neki novi postupak dobijanja prehrambenog proizvoda ili novi sastojci koji imaju novi tehnički karakter, onda oni nekada mogu biti predmet zaštite patentom", uz napomenu da to tradicionalni proizvodi obično ne ispunjavaju.Prema rečima Ane Ahčin, postoje tri stepena zaštite ovog brenda kojima se obezbeđuje čuvanje tako uspostavljenog kvaliteta ali je i u funkciji sprečavanja falsifikata. Pored unutrašnje kontrole u samoj fabrici, tu su i tržišna i veterinarska inspekcija, a na kraju postoji i redovna godišnja unutrašnja kontrola koju vrše stručnjaci sa strane, u okviru GIZ-a kranjska kobasica.

Srbija

Formira se registar državljana od 16 do 29 godina za pomoć od 100 evra

Ministarstvo finansija formiraće i voditi privremeni registar državljana Srbije od 16 do 29 godina, kojima će se uplaćivati novčana pomoć od 100 evra, piše u predlogu zakona koji je upućen u skupštinsku proceduru. Vlada Srbije usvojila je predlog Zakona o privremenom registru državljana Srbije od 16 do 29 godina, kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19.Zakon bi trebalo da reguliše sačinjavanje i vođenje Privremenog registra državljana Srbije od 16 do 29 godina, kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije, način uplate novčane pomoći za ublažavanje posledica pandemije i druga pitanja od značaja za dobijanje ove novčane pomoći.Novčana pomoć je namenjena licima od navršenih 16 godina do navršenih 29 godina i isplaćuje se u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. Podaci iz Privremenog registra obrisaće se po isteku godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakon, piše u predlogu. Koje će podatke sadržati registar?U privremenom registru nalaziće se jedinstveni matični broj građana, registarski broj važeće lične karte, naziv banke kod koje je otvoren ili će biti otvoren račun tog primaoca novčane pomoći, a na koji će se uplatiti novčana pomoć.Kada su u pitanju primaoci novčane socijalne pomoći podatke o njima dostavlja Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Za primaoce socijalne pomoći potrebni su: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, način isplate novčane socijalne pomoći iz evidencije primalaca novčane socijalne pomoći, broj tekućeg računa primaoca novčane socijalne pomoći kome se materijalna podrška uplaćuje preko tog računa, piše u predlogu zakona. O licu u zavodu za izvršenje krivičnih sankcije, Ministarstvo pravde, odnosno Uprava za izvršenje krivičnih sankcija dostavlja sledeće podatke: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, matični broj lica u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija koji je dodeljen prilikom stupanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, depozitni račun zavoda za izvršenje krivičnih sankcija na koji se uplaćuje novčana pomoć.Prijave za uplatu novčane pomoći biće u periodu od 15. do 30. januara, elektronski preko portala Uprave za trezor. Izuzetno, kako se navodi u predlogu zakona, primaocu novčane socijalne pomoći i licu u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija novčana pomoć uplaćuje se bez podnošenja prijave. Novčana pomoć od 100 evra, kako navodi Vlada, je nastavak preduzetih mera ciljane podrške državljanima Srbije od 16 do 29 godina, a koje imaju za cilj povećanje agregatne tražnje i privrednih aktivnosti uz stvaranje uslova za poboljšanje društvenog položaja ove kategorije lica kao oblasti od opšteg interesa za Srbiju. "Naime, radi se o licima koja su u fazi školovanja, odnosno koja su upravo završila školovanje. Navedeno dovodi do činjenice da je navedenim licima neophodno više vremena da ostvare zaposlenje, odnosno da savladaju tražene kompetencije i steknu iskustvo koje bi ih kvalifikovale na tržištu rada",  piše u predlogu Zakona. 

Srbija

Danas rasprava o dodeli 100 evra mladima, ali se zna da isplata počinje u februaru

Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će prijava za 100 evra pomoći mladima uzrasta od 16 do navršenih 29 godina početi 15. januara, i da će trajati do 30. januara. Uprkos tome, u saopštenju tog ministarstva dodaje se da će da će predlog tog zakona danas biti pred Vladom Srbije, a sutra pred poslanicima u Narodnoj skupštini."Mi ćemo početkom februara isplatiti novac onima koji se budu prijavili. Proces prijave je isti kao i za prethodne pomoći za građane. Na portalu Uprave za trezor neophodno je uneti ime i prezime, jedinstveni matični broj i broj važeće lične karte. Takođe, bira se banka gde imate račun ili samo ime banke u kojoj će biti otvoren namenski račun. Dakle, sutra sam u parlamentu, i ako pretpostavimo da će taj zakon stupiti na snagu 12. ili 13. januara, taj datum se uzima kao presek za one koji mogu da se prijave, odnosno prijava će biti moguća za one koji su do tada napunili 16. godina ili za svakoga ko nakon tog datuma u ovoj godini puni 30 godina", rekao je Mali.Za prijavu je neophodno da imate važeću ličnu kartu, dodao je ministar Mali.On je naveo i da će u petak, 14. januara, biti isplaćena pomoć od 10.000 dinara za zaposlene u zdravstvu, a da će 10. februara biti isplaćujena pomoć od 20.000 dinara penzionerima."(...) Samo za pomoć zaposlenima u zdravstvu od po 10.000 dinara, kojih ima oko 120.000, izdvajamo 1,2 milijarde dinara. Za 100 evra pomoći mladima, a oko milion ljudi ispunjava uslove da se prijavi, država izdvaja oko 12 milijardi dinara. Za penzionere (kojih ima) oko 1,7 miliona, opredeljeno je oko 34 milijarde dinara", rekao je Mali.Ministar je naveo da će, sa ovom jednokratnom pomoći, ukupna sredstva za antikrizne mere usled pandemije koronavirusa dostići 1.025 milijardi (1,02 biliona) dinara, što je oko 8,7 milijardi evra, "odnosno oko 18 odsto našeg BDP-a".Vučić najavljuje pomoć za majke, mlade, medicinare i penzionere Podse3ćamo, predsednik Aleksandar Vučić je krajem decembra najavio da će mladi za pomoć od 100 evra da se prijavljuju do kraja januara, a da će ona početi 1. februara.On je tom prilikom najavio i da će stotine miliona evra iz budžeta biti uloženo u pronatalnu politiku, usmerenu na povećanje broja rođenih u Srbiji. 

Srbija

U Srbiji prošle godine osnovano skoro 10.000 preduzeća

U Srbiji je osnovano 9.635 preduzeća prošle godine, za 459 više nego 2020. godine, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), prenela je agencija Beta.U 2021. godini, takođe, na osnovu podataka APR registrovano je i 34.378 novih preduzetnika, za 4.568 više nego prethodne godine, ali i za 2.782 manje u odnosu na period pre pandemije 2019. godine, u kojoj je bilo osnovano 37.160 preduzetničkih radnji.U Srbiji je, prema podacima od 4. januara, registrovano 124.260 aktivnih preduzeća i 290.445 preduzetnika, što je za 2.570 firmi i za 11.489 preduzetnika više nego na početku 2021. godine.Takođe, prema podacima APR, od ukupno 44.013 preduzeća, koji su osnovani u 2021. godini, putem elektronske prijave registrovano je 3.584, odnosno 8,14 odsto od ukupnog broja osnovanih preduzeća te godine.Iz Registra APR lane je obrisano 7.046 preduzeća, za 936 manje nego 2020. godine.Takođe, iz registra je 2021. izbrisano 22.934 preduzetnika, za 882 manje nego godinu pre i za 659 manje nego 2019. godine.U TOP 10 delatnosti među osnovnim preduzećima spadaju: nespecijalizovana trgovina na veliko, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, računarsko programiranje, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, drumski prevoz terete.Кod novoosnovanih preduzetnika, u TOP 10 delatnosti spadaju: poslovanje restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, drumski prevoz tereta, poslovanje frizerskih i kozmetičkih salona, održavanje i popravka motornih vozila.

Srbija

Radnici kragujevačkog Fijata očekuju novi model 500L

U sindikatu Nezavisnost fabrike Fijat Krajsler automobili Srbija očekuju da će tokom godine početi proizvodnja novog hibridnog modela fijata 500L, prenosi Tanjug. Kako se dodaje, za dve godine ta fabrika bi mogla da krene i sa proizvodnjom potpuno novog modela automobila. Ipak, u kragujevačkom Fijatu još nema zvaničnih informacija o novom modelu i planu proizvodnje ni za ovu godinu.Iako je budućnost Fijatove fabrike u Kragujevcu neizvesna, menadžment još ne izlazi u javnost sa zvaničnim informacijama o novom modelu, kome se svi nadaju i koji bi zagarantovao budućnost fabrike i radnih mesta za nekoliko stotina ljudi, koji u ovom trenutku primaju 65 odsto plate.Prema rečima glavnog poverenika sindikata Nezavisnost u Fijatu Zorana Stanića, radnici su trenutno na plaćenom odsustvu do 13. januara, kada se očekuje nastavak proizvodnje. On napominje da je izvesno da će fabrika nastaviti sa radom iz tri razloga:"Prvi je taj što smo dobili 13. platu. Neko ko planira da zatvori fabriku ili ima finansijskih poteškoća, ne isplaćuje zaposlenima dodatni bonus u vidu 13. plate. Druga stvar, od dobavljača smo čuli da se za ovu i narednu godinu najavljuju za Fijat velike porudžbine", rekao je Stanić.Dodao je da je, ipak, deo zaposlenih u strahu pošto u poslednje vreme kruže priče da se fabrika u Srbiji zatvara i da se seli u Brazil, Rusiju, Italiju ili Poljsku, ali da o tome nema zvaničnih informacija.Stanić napominje da su krajem prethodne godine proizvodne linije u kragujevačkoj fabrici potpuno ispražnjene, što se do sada nije dešavalo i da se nada da će se krenuti sa proizvodnjom novog hibridnog modela fijat 500L, a za dve godine i potpuno novog modela."U 2021. godini smo proizveli nešto više od 20.000 automobila, što je više u odnosu na prethodnu godinu, a očekujemo da će taj plan proizvodnje biti i u ovoj godini. Radnici su tokom prošle godine prosečno radili pet radnih dana u mesecu, što je neka uobičajena dinamika", objašnjava Stanić.Prekinuta proizvodnja u kragujevačkom Fijatu zbog manjka delovaRadnici Fijat plastike započeli generalni štrajk Poslednje dve godine aktuelna je svetska kriza u automobilskoj industriji, kao i problem sa nestašicom mikročipova koji se ugrađuju u vozila, dodaje Stanić, ali kaže da je, ipak, optimista."Mi dobijamo delove na vreme. I druge zemlje, čak i fabrike u Nemačkoj i Francuskoj su u problemu, a mi za sada radimo, koliko toliko", naveo je on.Fijat 500L je već godinama jedini model koji se proizvodi u kragujevačkoj fabrici u Srbiji. Prošle godine štrajkovali su radnici Fabrike Fiajt plastika proizvodi branike za automobil Fijat 500L. Predstavnici njihovog sindikata tvrdili su da rukovodstvo Fijata u Torinu koje je vlasnik dve trećine fabrike u Kragujevcu želi nove subvencije od Vlade Srbije.Sredinom novembra prošle godine obustavljena je proizvodnja u celoj kragujevačkoj fabrici zbog manjka delova.

Srbija

Poštari sanjaju dan kada će se približiti prosečnoj plati

Pošta Srbije deli sudbinu globalnih distributivnih kompanija koje i dalje traže rešenje za masovnu kupovinu preko interneta. Ako se tome doda još i partijski nestručni kadar koji kod nas upravlja ovim javnim preduzećem, jasno je zašto nastaju silni problemi - od činjenice da su poštari iz svog džepa kupovali potrošni materijal pa i vreće za isporuku pošte, do skandala sa nestankom pošiljkiPoštonoše javnog preduzeća Pošta Srbije sanjaju dan kada će se sa sadašnjih 46.000 približiti prosečnoj plati u Srbiji. Zato su povećanje plata i unapređenje uslova rada u čak dva protesta ove godine bili na vrhu sindikalnih zahteva koji su se našli na stolu novog v. d. direktora Pošte, bivšeg ministra odbrane i rada i visokog funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke - Zorana Đorđevića. Đorđević postaje v. d. nekoliko meseci nakon ozbiljnog poslovnog skandala u kojem se Pošta optužuje za nestanak paketa naručenih preko interneta. Njegovim postavljanjem za prvog čoveka ovog javnog preduzeća prekida se takođe decenija direktorovanja stranačkih kadrova iz redova Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS). Poslednja PUPS direktorka, Mira Petrović, nije formalno smenjena već je otišla u penziju, iako su zaposleni tražili njenu smenu, nezadovoljni politikom plata i menadžerisanjem preduzeća čija istorija kreće od Prvog srpskog ustanka 1805. godine. U narednu godinu Pošta Srbije ulazi sa planom da se masa zarada poveća za 10 odsto, i intenzivnim oglašavanjem javnih nabavki od softvera do mopeda, koje kod neupućenih u neku ruku stvaraju privid o ozbiljnim investicijama i poslovnim planovima preduzeća. Kad je bilo boljeSindikalni predstavnici u razgovoru za Novu ekonomiju ukazuju na zarade, ali i realno sagledavaju poslovanje i izazove pred kojima se kompanija nalazi. Predsednik Sindikata radnika pošte Sloga, Stefan Mitrović, navodi da je prosečna zarada na nivou preduzeća za oktobar 2021. iznosila 53.817,38 i bila je oko 20% manja od republičkog proseka. Poređenja radi, pre deset godina prosečna zarada u Pošti iznosila je 40.720 a na republičkom nivou 37.796 dinara. Prosečna plata vozača je 51.084,29, dostavljači (poštari i kuriri u post expresu) kući nose 46.765,04 mesečno, šalterski radnik 49.039, 68, a radnici na poslovima prerade poštanskih pošiljaka 48.711,66. Kako kaže Mitrović, ovako „dobar“ prosek radnici na preradi poštanskih pošiljaka imaju zahvaljujući noćnom radu. Svi ovi ljudi su grupacija neposrednih izvršilaca u poštanskom saobraćaju koja broji oko 9.300 zaposlenih, od 15.000 ukupno zaposlenih.Na pitanje da li su zadovoljni planiranim povećanjem od 10 odsto mase zarada u 2022. godini (ovaj plan tek treba da usvoji Vlada Srbije), on kaže da će kroz najbolju i najpravičniju preraspodelu mase zarada kroz uvećanje koeficijenta za spomenute neposredne izvršioce poštanskih usluga, uvećanje zarade biti između pet i pet i po hiljada dinara i s pravom neće biti zadovoljni. Sa druge strane, on ističe da već sada poslodavac i bez najavljenih 10% uvećanja, za zarade i ostale troškove zaposlenih izdvaja oko 60% od ukupnog prihoda. „Mi kao sindikat smatramo da se kroz smanjenje broja zaposlenih, isključivo kroz prirodni odliv i socijalni program za stimulativni odlazak iz preduzeća, može doći do toga da jedan poštar ima zaradu oko ili na nivou republičkog proseka, što je pre samo desetak godina bilo moguće. Ako bi se radničke plate u pošti kretale oko republičkog proseka mi bismo to pitanje kao sindikat smatrali rešenim“, predlaže on. U odnosu na prošlu godinu, kažu sindikalci, manje kolega radi na ugovore o privremeno-povremenim poslovima, ali je starosna struktura oko 3.100 poštonoša promenljiva. Zapušteno preduzećeZaposleni nisu zadovoljni ni sadašnjim sredstvima i opremom za rad, komentariše aktuelne javne nabavke za uniforme, prevozna sredstva i računarsku opremu, predsednica Samostalnog sindikata poštanskih radnika Jadranka Stankov. Njen kolega iz sindikata Sloga otvoreno kaže da radnici često iz svog džepa kupuju potrošni materijal kao što su papir za štampu, olovke, municija za heftalice, a neki su donedavno kupovali i vreće kako bi imali u čemu otpremiti poštu. „Ima primera da poštari koriste svoje automobile ili u nekim slučajevima i traktore kako bi korisnicima dostavili poštu. Osim preradnih centara u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, preradni centri u ostalim mestima nemaju elementarne prostorne uslove za rad“, navodi on.Kako kažu sindikalci, aktuelne javne nabavke su rezultat višegodišnje nebrige tadašnjih direktora. „Svesni smo da je JP Pošta Srbije u proteklih desetak godina zapuštena nestručnim rukovođenjem. Pre svega mislim na zapuštenost objekata, prevoznih sredstava i brige za zaposlene. Trebalo je da ove nabavke budu urađene mnogo godina ranije. Sada te nabavke izgledaju kao da ih ima dosta“, ocenjuje Jadranka Stankov. Prema njenim rečima, preduzeće je, dolaskom novog poslovodstva i uz velike napore zaposlenih, uspelo da u prvih devet meseci ostvari poslovni dobitak, a troškovi su svedeni na najmanju moguću meru. Predsednica ovog sindikata veruje da su time stvoreni uslovi da Vlada Srbije odobri Program poslovanja za 2022. godinu, gde je predviđeno povećanje mase za zaradu. Njen kolega Mitrović potvrđuje dobre trendove: u prvih šest meseci ove godine Pošta ima rast prihoda od 17% i obima usluga za 4% u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, ukazuje da je rast prihoda posledica uvećanja cena usluga, a rast obima usluga je posledica poslovanja u relativno normalnim uslovima u odnosu na isti period prošle godine kada smo dva meseca imali praktično vanredno stanje. Planirana dobit za ovu godinu je 400 miliona dinara, a predstavnici zaposlenih predviđaju da će biti oko tri milijarde, pre svega zbog nesposobnosti da se realizuju planirane investicije i nabave neophodna sredstva i oprema za rad.U Pošti, kao i u svakom drugom javnom preduzeću, caruje nestručan partijski kadar sa sumnjivim diplomama, koji se više bavi stranačkim organizovanjem i proterivanjem neistomišljenika nego rešavanjem nagomilanih problemaAnaliza Mihaila Gajića iz Libeka pokazuje da poslovni prihodi unazad nekoliko godina, ako se uračuna inflacija, ne samo da stagniraju već i opadaju. Ovaj podatak treba gledati u svetlu činjenice da Pošta ima monopol na rezervisane poštanske usluge, što znači da niko osim njih ne može da šalje pisma i pošiljke do 50 grama. Pošiljke paketa jesu doživele bum, ali tu preduzeće ima veliku konkurenciju. Rashodi takođe nominalno rastu. Dokumentacija preduzeća pokazuju i da se investicije planiraju, ali se ne realizuju. Na primer, 2018. i 2019. Pošta je planirala investicije od oko dve milijarde dinara, ali je stepen realizacije bio 40 odsto i vrlo niskih 20 odsto, ukazuje Gajić. Poredeći poslovne pokazatelje sa periodom od pre 10 godina, predsednik Sindikata radnika pošte Sloga Stefan Mitrović ukazuje da se obim finansijskih usluga skoro prepolovio, što je rezultat činjenice da sve više građana plaća račune onlajn. Takođe, beleži se pad pismonosnih usluga za oko 20%, kao i pad prihoda od izdavanja poslovnog prostora Telekomu za trećinu. Uz to, imamo pad od 700.000 stanovnika manje na teritoriji Srbije, a broj zaposlenih i broj pošta je isti, navodi Mitrović. Jedina usluga koja raste i čiji je obim utrostručen u odnosu na pre 10 godina je post ekspres pošiljka. Na rastućem tržištu post ekspres usluga Pošta Srbije učestvuje sa oko 25%, što čini udeo od oko 15% u ukupnim poslovnim prihodima preduzeća.Budućnost u paketomatimaSkandal sa nestalim paketima je samo vrh ledenog brega kad je reč o kvalitetu poštanskih usluga javnog preduzeća. U izveštaju Ratela, eksplicitno stoji da javni poštanski operater „ne ispunjava standard kvaliteta godinama unazad, ali u 2020. godini je došlo do još većeg urušavanja kvaliteta, zbog pandemije“. Naime, Pošta ne uspeva da ostvari, ne samo međunarodne standarde, nego i ciljeve o rokovima prenosa pošiljki koje je sama sebi zadala. Naročiti je problem isporuka dan nakon što predate pošiljku. Procenat pošiljki koje se isporuče sutradan pada od 2017. godine sa 77 odsto, na oko 50, dok je interni cilj Pošte Srbije 83 odsto. Tek isporuka pošiljki nakon dva i tri dana je u ciljanim okvirima. Pošta Srbije godinama ne ispunjava standarde kvaliteta koje je sama sebi zadalaDa li su mogući modernizacija i unapređenje usluga pošte? I da i ne. Mihailo Gajić iz Libeka nije optimističan jer je, kako kaže, ceo sistem baždaren tako da su javna preduzeća partijski plen. U prilog njegovom pesimizmu idu i insajderski uvodi sindikalaca koji tvrde da i u Pošti, kao i u svakom drugom javnom preduzeću, caruje nestručan partijski kadar sa sumnjivim diplomama, koji se više bavi stranačkim organizovanjem i proterivanjem neistomišljenika nego rešavanjem nagomilanih problema u preduzeću. „Ne samo da nam je skoro celo poslovodstvo iz SNS-a nego je otišlo i po dubini do najnižeg nivoa menadžmenta. Novozaposleni, ukoliko već nisu došli preko SNS-a, koji se zapošljavaju na određeno vreme ili po ugovoru na PPP, uslovljavaju se za radno mesto potpisivanjem pristupnice u toj političkoj stranci, skupljanjem kapilarnih glasova i učešćem na stranačkim skupovima“, iskreno će Stefan Mitrović.Sve pošte u regionu imaju manje-više iste probleme: politički uticaj, infrastruktura i mnogo zaposlenih, ocenjuje konsultant evropske kompanije Last Mile Expert, Marek Rozycki. „Lako je kritikovati pošte, to je vrlo teško mesto danas za rad i još teže za upravljanje, svuda u svetu. Mi u CIE imamo dobru zaostavštinu, s tim da je Jugoslavija uvek bila više otvorena prema Zapadu, u odnosu na zemlje pod sovjetskom kontrolom“. Srbija je, kako kaže, na početku svog „last mile razvojnog puta“ (direktna isporuka), što daje veliku šansu za ekspanziju i privlačenje ulagača u ovom segmentu. Ono što je dobro u Srbiji jeste razvijena fizička infrastruktura pošta i blizina krajnjem korisniku. „Što pošta ima više mesta za isporuku, to je prednost, međutim paradoks je što oni prigrle tu infrastrukturu, umesto da je otvore za korišćenje.“ Kako ocenjuje, paketomati ili sandučići na određenoj lokaciji su velika šansa da se odgovori na narasli e-komerc. Rozycki napominje da su svuda ljudi kritični prema poštanskim operaterima, a jedan od načina da se to prevaziđe je liberalizacija usluga. „Liberalizacija poštanskih usluga je laka ako uz sebe imate i zaposlene i političare. Tamo gde je direktor otvoren za novine, harizmatičan, to može biti urađeno, ali gde naći tog muškarca ili ženu“, zaključuje on. 

uniforma klinickog centra

Srbija

Kako se 2021. trošio novac u zdravstvu?

Ulaganja u zdravstvo veće je u toku protekle dve godine, što je delom posledica borbe protiv  koronavirusa, a delom redovnih ulaganje u rekonstrukciju kliničkih cenatara koje se odlaže godinama unazad. Vanredno trošenje novca zbog pandemije i dalje je obavijeno velom tajne i to ne samo kada su u pitanju firme od kojih se materijali ili usluge nabavljaju, već i kada je u pitanju ukupna suma koja je potrošena. Državne investicije u zdravstvu su 2021. godine bile veće nego godinu ranije, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.Ukupna kapitalna izdvajanja za zdravstvo nakon poslednjeg rebalansa prošle godine iznose najmanje 38 milijardi dinara.To je za sedam milijardi vipe nego što je država, prema procenama Fiskalnog saveta, izdvojila u 2020. godini.U okviru ovih troškova su vanredna ulaganja zbog pandemije kao što je izgradnja kovid bolnica, fabrike vakcina i nabavka medicinske opreme, ali i redovna kapitalna ulaganja kao što je rekonstrukcija i opremanje KC Srbije i KC Vojvodine. Vanredna ulaganja su prema procena Fiskalnog saveta, u 2021. godine iznosila 14,1 milijardu, a 2020. godine 23,9 milijardu dinara.Troškovi RFZONabavka potrošnog materijala za potrebe lečenja kovid pacijenata i dalje ide preko Republičkog fonda za zdravstveno osigurnje (RFZO). To se moglo zaključiti iz odgovora zavoda i instituta za javno zdravlje koje je dobila Nova ekonomija, a u kojima ove institucije tvrde da su testove za detekciju koronavirusa dobijale upravo od RFZO.Međutim, RFZO i dalje ne objavljuje nabavke za testove, vakcine, zaštitnu opremu, respiratore i slično, a na zaheteve novinara i dalje odgovara da se radi o "strogo poverljivoj" tajni.Ipak, Nova ekonomija je analizom finansijskih izveštaja za 2020. godinu zaključila da su troškovi RFZO porasli za 38 odsto u odnosu na 2019. godinu.Državni fond  je svoju potrošnju procentualno najviše povećao kada je u pitanju nabavka materijala i opreme. U 2020. godini je za ove potrebe potrošeno preko pola milijarde evra.Ta suma je i prvi nagoveštaj ukupnih troškova nabavki koje je zdravstvo obavilo tokom pandmije.Na šta je RFZO trošio novac u pandemiji: RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evraDržava je i tokom 2020. i 2021. godine imala vanredno veće transfere ka RFZO. Veće dotacije za RFZO će se nastaviti i u 2022. godini.Država za 2022. godinu planira slične transfere kao i u 2021. godini koji su za oko 300 miliona evra iznad svog uobičajnog pretkriznog nivoa. To znači da postoji relativno velika rezerva u slučaju novog rasplamsavanja epidemije korona virusa tokom ove godine, piše u analizi Fiskalnog saveta. Savet ocenjuje ovakvo planiranje kao opravdano i pohvalno, jer se loš scenario zdrasvtvene krize u 2022. godini i dalje ne može potpuno isključiti.Ipak, vrlo je verovatno da za ovoliko velikim sredstvima ne bi trebalo da bude potrebe, pa se u anilizi procenjuje da bi polovina (150 miliona evra) ostati nepotrošena.Izgradnja kovid bolnicaOd početka pandemije Srbija je izgradila tri kovid bolnice, u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu.Za gradnju objekata je bilo zaduženo Ministarstvo odbrane iz čijeg budžeta se izgradnja i finansirala, dok je oprema plaćena iz kase Ministarstva zdravlja.Celokupna izgradnja i opremanje je sprovedeno netransparentno jer su firme birane u okviru pregovaračkih postupaka. Čak i nakon potpisivanja ugovara, cena je rasla.Državna revizorska institucija (DRI) je utvrdila da je Ministarstvo zdravlja prekršilo zakonske odredbe i da nije javno objavljivalo anekse ugovora sa dobavljačima kojima je povećavana cena.Opremanje kovid bolnica je koštalo oko 42,3  miliona evra, a nosilac posla je u sva tri slučaja bila kompanija Magna Pharmacia, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Ova firma je i predstavnik jednog od glavnih proizvođača testova koji se koriste u Srbiji, BGI testova, a o tome možete čitati na linku.U slučaju izgradnje, za koju je zaduženo Ministarstvo odbrane, nije potpuno jasno da li su postojali aneksi ugovora, ali je, na primer, cena novosadske kovid bolnice stalno rasla. Dodatni problem predstavlja i to što se ukupna suma koja je izdvojena za izgradnju ove kovid bolnice ne može videti u budžetu, jer je novac naknadno obezbeđivan iz budžetske rezerve i to kroz nekoliko rešenja Vlade.Više o tome koliko je koštala izgradnja kovid bolnice u Novom Sadu:Novosadska kovid bolnica: Cena izgradnje stalno rasla, posao dobijali odabraniI za izgradnju fabrike vakcine zaduženo je Ministarstvo odbrane, odnosno Vojnograđevinska ustanova "Beograd", pri ovoj instituciji. Iste firme koje su gradile i kovid bolnice, izabrane su da grade i fabriku vakcina.Firme Termomont iz Beograda, Teming Electrotechnology iz Niša i Saša Milosavljević PR BP Consulting iz Kruševca su za izgradnju kovid bolnica dobile oko 62,7 miliona evra, a za fabriku vakcina blizu 24,7 miliona evra.Više o izgradnji fabrike vakcina:  Fabriku vakcina gradiće iste firme kao i sve tri kovid bolnice Plate lekaraNovoizgradnjene bolnice nisu uspele da zaposle svo potrebno osoblje, o čemu svedoči konkurs za rad u kovid bolnici u Batajnici kada je traženo preko 800 medicinara, a zaposleno ih je samo 94.Istovremeno, oni koji su angažovani u kovid bolnicama se žale na uslove u kojima rade, a mladi lekari ne uspevaju da dobiju ugovore na neodređno vreme.Nezadvoljstvo postoji i zbog zarada koje dobijaju i to pre svega kada je u pitanu najstručniji kadar jer lekara imaju tek tri puta veću zaradu od nemedicinskog kadbra, a ta razlika bi trebalo da bude skoro duplo veća.Više o platama lekara u pandemiji:I sa povećanjem plata, lekari i dalje potplaćeni

Srbija

Izvoz IT dostiže 1,7 milijardi evra ove godine

Domaće IT tržište nastavlja da raste tako da će ove godine premašiti 700 miliona evra, dok će izvoz kompjuterskih usluga dostići 1,7 milijardi evra i zabeležiće rast od 30 odsto godišnje, navodi Milovan Matijević, analitičar IKT tržišta i direktor konsultantske kompanije Mineco-Computers u "Osvrtu na IT kretanja u 2021", koji je objavljen na sajtu Sito.rs.Sektor informacionih tehnologija, prošle godine dostigao je vrednost od 671,6 miliona evra, što je godišnji rast od 11 odsto,ističe Matijević.Četiri godine zaredom (2017-2020) domaće IT tržište beleži stalni rast stopom nešto višom od 10 odsto, tako da je trenutno na svojoj maksimalnoj vrednosti, ističe Matijević. Ukoliko se vrednost tržišta posmatra kroz parametar IT ulaganja po glavi stanovnika, Srbija je najzad premašila skroman nivo od 100 evra IT ulaganja po stanovniku, navodi on. Time je napravljen mali, ali važan korak u daljem razvoju Srbije, ali za bolju sliku o Srbiji, prema njegovoj oceni, nije dovoljno samo oslanjanje na softverski izvoz, potrebno je dodatno povećati domaća IT ulaganja. Prvi precizniji rezultati sektorske analize za 2021. godinu biće raspoloživi po objavljivanju finansijskih izveštaja u drugom kvartalu 2022. godine. Do tada poznato je nekoliko ključnih rezultata iz prošle godine, koje on navodi: u domaćoj informatičkoj industriji poslovalo je 3.354 aktivnih preduzeća koja su zapošljavala ukupno 41.476 radnika. Okosnica IT industrije su mala i srednja preduzeća. Iako mala i srednja preduzeća čine tek nešto više od petine ukupnog broja IT firmi, prema prihodima, zaposlenima, kapitalu i dobiti nose dve trećine celokupne poslovne aktivnosti domaćeg IT sektora.Posmatrano po IT delatnosti najviše je programerskih preduzeća (2.307), što je 69 odsto od ukupnog broja.Posmatrano po veličini, u ukupnom broju IT preduzeća dominiraju mikro firme (manje od 10 zaposlenih) kojih je bilo 77 odsto, pri čemu je najviše njih sa manje od tri zaposlena. Sa druge strane, samo 18 preduzeća je u klasi velikih (sa više od 250 zaposlenih) i ovaj broj se sporo menja, u proseku se poveća za jednu do dve velike firme godišnje, navodi Matijević. 

Srbija

Spajanje dva globalna konditora, proizvođača kroasana

Globalna konditorska kompanija Mondelēz International, Inc. (MDLZ) završila je preuzimanje kompanije Chipita Global S.A., vodeće kompanije u kategoriji kroasana i grickalica od testa u centralnoj i istočnoj Evropi koja beleži visoku stopu rasta, navodi se u saopštenju. Ova kupovina objedinjuje brendove Mondelēz Internationala kao što su Cadbury i Milka sa brendovima kroasana i grickalica od testa kompanije Chipita Global S. kao što je 7 Days. Chipitini proizvodi, kako je saopšteno, već stižu do dve milijarde potrošača u više od 50 zemalja. „Ulazak Mondelēz Internationala u kategoriju kroasana i grickalica od testa preko Chipite Global S.A. doprineće ubrzanom rastu širom Evrope i pomoći će da svoje prisustvo proširimo na ključnim tržištima centralne i istočne Evrope koja beleže veliki rast“, izjavio je Vins Gruber, izvršni potpredsednik i predsednik Mondeleza za Evropu. Kompanija Mondelēz International ostvarila je neto prihod od oko 27 milijardi dolara u 2020. godini, i poznata je po čuvenim brendovima kao što su „OREO“, „belVita“ i „LU keks“, „Cadbury Dairy Milk“, „Milka“ i „Toblerone čokolada“.Prelazni menadžerski tim upravljaće poslovanjem Chipite i raditi na procesu integracije, koji će biti završen tokom 2022. godine. Ivo Najdenov, koji već skoro 20 godina radi u Mondelēz Internationalu širom jugoistočne Evrope biće na čelu ovog tima. „Ova saradnja donosi priliku da učimo jedni od drugih, ali i da rastemo zajedno i stvaramo nove perspektive za svoje ljude i brendove. Planiramo da Chipitu Global S.A. pripojimo Mondelēz Internationalu na promišljen, odgovoran i pažljiv način, uz poštovanje izuzetne kompanije koju su njeni ljudi gradili tokom poslednjih 40 godina“, rekao je novi prelazni generalni direktor Ivo Najdenov.Kompanija Chipita osnovana je pre 40 godina u Grčkoj i jedna je od najvećih proizvođača slanih i slatkih grickalica u centralnoj i istočnoj Evropi, sa oko 580 miliona dolara prihoda u 2020. godini. Drži vodeću poziciju u proizvodnji pakovanih kroasana i grickalica od testa i nudi asortiman čuvenih brendova kao što su „7Days“, „Chipicao“ i „Fineti“. Komapnija ima osam fabrika, posluje u više od 50 zemalja i zapošljava više od 5.400 ljudi.

Srbija

Er Srbija počela da leti od Niša do Istanbula

Er Srbija saopštila je da je uspostavila direktne letove na novoj liniji između Niša i Istanbula, sa aerodroma Konstantin Veliki. Na toj ruti, kako se doadaje leteće dva puta nedeljno, utorkom i subotom.  "Turska za nas predstavlja izuzetno važno tržiše i veliko nam je zadovoljstvo što ćemo unapređenjem naše ponude doprineti jačanju komercijalne i turističke aktivnosti između naše dve zemlje," izjavio je Boško Rupić, viši menadžer prodaje u Er Srbiji.Putnici Er Srbije avio-karte na toj relaciji kako se dodaje mogu da pronađu po ceni od 2.478 dinara u jednom pravcu, dok najniža cena povratne karte iznosi 7.434 dinara.Kao bivša prestonica mnogih carstava tokom proteklih vekova, Istanbul je nekada bio prestonica Vizantijskog carstva i Otomanske imperije. Danas privlači milione turista svojim vanvremenskim šarmom i autentičnim spojem uticaja istoka i zapada.Među njenim znamentostima su Aja Sofija, trg Sultanahmet, Veliki bazar, most Galata i Topkapi.Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA PartnersEr Srbija prevezla 76 odsto više putnika nego lane Uprava Er Srbije p0odseća da će tokom narednih dana uspostaviti redovne letove sa niškog aerodroma ka Beogradu, Frankfurtu (Han), Kelnu i Ljubljani. Pored toga, tokom letnje sezone će obavljati sezonske letove na linijama Niš - Tivat i Niš - Atina.Er Srbija će na novim linijama iz Niša saobraćati do 31. decembra 2023. godine, na osnovu rezultata tendera za obavljanje usluga vazdušnog prevoza na linijama od javnog interesa koji je raspisala Vlada Srbije.Rupić je podsetio da do Istambula Er Srbija već leti sa aerodroma u Beogradu. Više informacija o aktivnostima srpskog nacionalnog avio-prevoznika može da se pronađe na sledećem LINKU.

Srbija

Novogodišnji koncerti na Zlatiboru koštali 107.000 evra

Opštinska uprava Čajetina je novogodišnje koncerte platila ukupno 12,5 miliona dinara, što je oko 106,6 hiljada evra, piše u odluci o dodeli ugovora.Novi fudbalski centar na Zlatiboru, pešačka zona, put i igrališta Cena se odnosi na nastupe više izvođača koji su održali koncerte u toku tri večeri, 31. decembra, 1. i 2. januara.Koncert za sam doček Nove godine, kada su nastupali Alen Islamović, Vesna Zmijanac i Trubački orkestar Dejana Jevđića je koštao 5,2 miliona dinara (više od 44 hiljade evra).Zašto ekološke organizacije zaobilaze Zlatibor? Narednog dana, 1. januara, nastupale su Senida Hajdarpašić (Senidah) i Sofija Perić, a njihov nastup plaćen je 3,05 miliona dinara (26 hiljada evra).Trećeg dana koncerata, 2. januara, nastupala je grupa "Bajaga i Instruktori". Njihov nastup je koštao 4,7 miliona dinara (40 hiljada evra).Beograd vatromet platio preko 42 hiljade evra Poslove organizacija koncerata dobile su preduzetničke radnje za organizaciju umetničkih događaja Milice Milić i Slađane Perić iz Užica, dok je nastup poslednje večeri organizovala preduzetnička radnja Ljubinka Cvetkovića iz Pirota.

Srbija

Niška Toplana traži privatnog partnera za nabavku biomase

Niška Toplana raspisala je javni poziv u kojem traži privatnog partnera uz pomoć kojeg bi tri kotlarnice prešle sa lož-ulja na biomasu, pišu Južne vesti. Tender je otvoren do 1. marta, a na takozvanu sečku bi prešle kotlarnice PMF, Krivi vir i Mika Antić.Ukupna vrednost projekta je 9,5 milijardi dinara, a predviđeno je da javno-privatno partnerstvo traje 30 godina.U obrazloženju piše da bi prelazak ovih kotlarnica na biomasu smanjio cene grejanja i troškove proizvodnje toplotne energije, omogućilo sigurnije snabdevanje korisnika, rasteretilo opštinske resurse i smanjilo emisiju štetnih gasova.Kako je istaknuto, očekuju se uštede u troškovima električne energije od 35 odsto, a realizacija projekta dovela bi i do angažovanja lokalnih firmi, dok bi privatne investicije u javnu infrastrukturu sprečile dalje zaduživanje.Direktor Toplane Predrag Milačić rekao je da će, prema očekivanjima, makar jedna kotlarnica biti gotova naredne godine, ako na tenderu izaberu privatnog partnera.Ranije je pojasnio da je ideja da privatni partner izradi postrojenja i da se ugovorom obaveže za količinu toplotne energije koju bi predavao javnom preduzeću, a ono bi snabdevalo korisnike.Podsetimo, niška Toplana trenutno ima 16 toplotnih izvora. Sedam koristi gas kao energent, osam mazut i jedna lož-ulje. Prvih sedam proizvodi oko 95 odsto toplotne energije, a ostalih devet ispod 5 odsto.

Srbija

U Hrvatskoj prvi slučaj flurone, kombinacije gripa i korone

U Nastavnom zavodu za javno zdravlje "Dr. Andrija Štampar" u Zagrebu je registrovan prvi slučaj flurone, kombinacije gripa i korone kod 27-godišnje pacijentkinje, potvrđeno je za portal Jutarnji.hr. Prema informacijama iz Zavoda, radi se o kovidu-19 i virusu gripa A, odnosno tzv. svinjskog gripu soja H3N2.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme "S obzirom na to da imamo multipleks PCR test kojim se dijagnostikuje koronavirus, a koji je ujedno osetljiv i na virus gripa, onda u uzorku možemo otkriti oba virusa, što se i dogodilo prvi put kod testirane mlađe pacijentkinje. Danas radimo tzv. tipizacijski test koji ćemo onda poslati u HZJZ, referentni centar za respiratorne bolesti", objašnjava prof. dr. Jasmina Vraneš, rukovoditeljka službe za kliničku mikrobiologiju Nastavnog zavoda za javno zdravstvo Andrije Štampar.Dodaje da je inače naziv flurona nastao od naziva za grip i koronu te da se ove sezone ipak može očekivati da će se češće dijagnostikovati ovakvi slučajevi.Epidemiološkinja Hrvatskog zavoda za javno zdravlje Dijana Majer istakla je da flurona u Hrvatskoj komplikuje situaciju i da se simptomi dve infekcije preklapaju, pa ih je teško razlikovati, piše Radio-televizija Srbije (RTS)."Grip ima teže simptome, brže se javljaju. Temperatura je 39, prisutni su bolovi u mišićima. Kod kovida su blaži simptomi i bolest postepeno napreduje. Jedna i druga kombinacija zavise od pojedinca, od toga da li je vakcinisan i od komorbiditeta. Nije isto hoće li je dobiti mlađa ili starija osoba", objasnila je doktorka Majer.Torlak nabavlja opremu za proizvodnju vakcine sa dodatnih četiri miliona evra Istakla je da je u svakom slučaju preporučena vakcinacija i protiv koronavirusa i protiv sezonskog gripa.Šta je flurona i kada je nastala?Flurona predstavlja istovremenu zarazu koronavirusom i sezonskim gripom. Naziv ove pojave nastao je upravo kombinacijom reči "korona" i reči "flu" , što na engleskom jeziku znači grip, piše RTS.RTS podseća da je prvi slučaj flurone potvrđen u Izraelu u četvrtak. Registovan je kod porodilje u bolnici u izraelskom gradu Petah Tikva.Direktor ginekološkog odeljenja bolnice u Petar Tikvi Arnon Vižnicer rekao je da je porodilja bila pozitivna na koronavirus i grip čim je primljena u bolnicu, što je kasnije potvrđeno još jednim testiranjem na oba virusa.Zaražena žena je bila nevakcinisana protiv koronavirusa i protiv gripa, ali je imala samo blage simptome i puštena je iz bolnice u dobrom stanju.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara Ovo je prvi dokumentovani slučaj istovremene infekcije koronavirusom i virusom gripa, ali zdravstveni stručnjaci veruju da je bilo i drugih koji nisu zvanično potvrđeni. Izveštaja o pacijentima sa gripom i kovidom 19 bilo je u SAD već u proleće 2020. godine.Izraelsko ministarstvo zdravlja istražuje slučaj i pokušava da utvrdi da li bi kombinacija dva virusa mogla da izazove ozbiljnije simptome.Stručnjaci upozoravaju da istovremena zaraza gripom i nekim drugim respiratornim virusima svakako slabi telo i imunski sistem.Čak i kada se ne nalaze istovremeno u jednom telu, pojava dva virusa u istom periodu može napraviti ozbiljne probleme zdravstvenim sistemima koji su već opterećeni. U Izraelu je poslednjih nedelja zabeležen porast broja obolelih od sezonskog gripa. Prošle nedelje je 1.849 Izraelaca sa gripom primljeno u bolnice, uključujući 605 dece i 124 trudnice i porodilje.Zato zdravstvene vlasti u Izraelu strahuju od pojave "blizanačke epidemije" (twindemic), odnosno istovremene epidemije koronavirusa i sezonskog gripa. Strahuje se da bi veliki broj slučajeva gripa i kovida 19 mogao da preoptereti bolnice, što je prošle godine sprečeno rigoroznim epidemijskim merama širom sveta.

Srbija

DRI: Nepravilnosti u Pošti, od javnih nabavki do službenog automobila

Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je više nepravilnosti u vezi sprovođenja javnih nabavki u JP "Pošta Srbije", ali i u vezi korišćenja službenog automobila u tom preduzeću.Okkriveno je i da obračuni i isplate naknada po ugovorima za rad van radnog odnosa nisu vršenu u skladu sa Ugovorom o radu, a da zapošljavanje nije bilo u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. U postupku revizije su utvrđene nepravilnosti koje se odnose na planiranje i određivanje procenjene vrednosti javnih nabavki za 18 postupaka, navodi DRI. "Preduzeće nije dokazalo da je procenjena vrednost nabavki u iznosu od 416,7 miliona dinara zasnovana na sprovedenom ispitivanju, istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuju proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i slično, kao i provere da je procenjena vrednost validna u vreme pokretanja postupka javne nabavke."Prilikom korišćenja službenih automobila od strane članova Кabineta, direktora i određenog dela poslovodstva, Pošta nije vršila kontrole u pogledu urednog popunjavanja putnih naloga za korišćenje službenih automobila od strane članova Кabineta direktora i određenog  dela poslovodstva, kojima bi se potvrdilo da su isti korišćeni u poslovne svrhe.DRI ukazije i da preduzeće nije sačinjavalo naloge za službeni put.U izveštaju se ukazuje i da je "isto imenovano lice" više od četiri godine obavljalo funkciju vršioca dužnosti direktora Javnog preduzeća "Pošta Srbije", Beograd, što nije u skladu sa  Zakona o javnim preduzećima.Tim zakonom je naime propisano da period obavljana vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine.Preduzeće nije zaključilo Ugovor za nabavku usluga transporta novca i obezbeđenja transporta u iznosu od 205,17 muliona dinara u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i internim aktom Preduzeće je izvršilo nabavku usluga transporta  novca i obezbeđenja transporta u ukupnom iznosu od  192,96 miliona dinara po ugovoru od 2. oktobra 2017. godine, koji nije  zaključen u skladu Pravilnikom o  bližem uređivanju postupka javne nabavke. Po isteku Ugovora, Preduzeće je nabavilo usluge transporta novca i obezbeđenja transporta u ukupnom  iznosu od 12,21 milion dinara, na osnovu Aneksa I  Ugovora od 6. oktobra 2020. godine, a da nije poštovalo načela Zakona o javnim nabavkama, na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke. 

Srbija

Uz dobra vrata, nema zime

Na izmaku još jedne godine koju je na globalnom svetskom nivou obeležila borba protiv koronavirusa, retke su kompanije, van medicinskog sektora, koje su uspele bez problema da posluju s uspehom. U Srb...

Srbija

MK Group dobitnik nagrade Poslodavac godine

 MK Group je dobitnik priznanja Poslodavac godine koje dodeljuje Srpska asocijacija menadžera (SAM). Nakon prošlogodišnjeg priznanja za najodgovorniju kompaniju u Srbiji, ova prestižna nagrada udruženja menadžera još jednom pokazuje da se u Srbiji i te kako cene znanje, trud, profesionalizam i odgovornost, vrednosti koje već decenijama karakterišu poslovanje MK Group.„Velika je čast u ovakvom društvu biti proglašen za poslodavca godine, što govori o tome da su ljudi u našem fokusu i potvrđuje našu viziju da uz razvoj poslovanja stvaramo vrednost za zaposlene i društvo u celini”, izjavio je Mihailo Janković, generalni direktor MK Group i dodao: „Naša dugoročna ambicija je da kreiramo pozitivan i motivišući radni ambijent koji podstiče rast i razvoj svakog zaposlenog u MK Group, a nagrada Srpske asocijacije menadžera još jedna je potvrda da smo u ostvarenju tog cilja uspešni i da ćemo nastaviti i dalje da radimo na stalnom razvoju zaposlenih i jačamo našu organizaciju kako bismo svi zajedno rasli“.MK Group zapošljava 6000 ljudi u čitavoj Jadranskoj regiji, a prema poslednjem istraživanju koje je kompanija sprovela, čak 80% zaposlenih je ponosno što radi u MK Group i preporučilo bi je kao poslodavaca. Samo u toku 2021. realizovano je preko 10 strateških radionica za 30 lidera na nivou sistema, kao i MK Menadžerska akademija za više od 200 zaposlenih. Za najtalentovanije agronome, nosioce digitalizacije u poljoprivredi, sproveden je program „Digitalna akademija“ u cilju jačanja digitalnih veština i sposobnosti, dok se internim takmičenjem „Lansiraj ideju“ već 4 godine zaredom nagrađuju zaposleni koji prijave najbolja biznis rešenja. Kompanija kroz različite programe kontinuirano radi na osnaživanju zaposlenih, a posebno žena. Od ukupnog broja zaposlenih, 50% čine žene, dok ih je trećina u Odboru direktora.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.