 (002)-615x345.jpg)
U trenutku kada razgovaramo o StarTech projektu, ovaj veliki konkurs za podršku inovacijama i digitalnoj transformaciji ulazi u drugu godinu svog postojanja. Po završetku prvog ciklusa kompanij...
Nacionalna služba za zapošljavanje pozvala je organe autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava da učestvuju u sufinansiranju mera i programa aktivne politike zapošljavanja u 2022. godini. Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave koja u okviru pokrajinskog, odnosno lokalnog planskog dokumenta u oblasti zapošljavanja, obezbeđuje više od polovine sredstava potrebnih za finansiranje određene mere aktivne politike zapošljavanja može podneti zahtev Nacionalnoj službi za učešće u finansiranju te mere, piše u saopštenju."Izuzetno, ukoliko se radi o nerazvijenoj jedinici lokalne samouprave, ministar nadležan za poslove zapošljavanja može odobriti učešće u finansiranju i kada je obezbeđeno manje od polovine potrebnih sredstava", navodi NZS.Učešće pokrajina i lokalnih samouprava planirano je u sufinansiranju sledećih mera aktivne politike zapošljavanja:- stručna praksa,- pripravništvo za mlade sa visokim obrazovanjem,- pripravništvo za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem,- sticanje praktičnih znanja,- obuka na zahtev poslodavca za nezaposlene,- subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih,- subvencija za samozapošljavanje,- javni radovi. Zahtevi se mogu podneti nadležnim filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje, najkasnije do 28. februara 2022. godine.Informacije o učešću u sufinansiranju mera aktivne politike zapošljavanja u 2022. godini, kao i Obrazac Zahteva za učešće nalaze se na veb strancii NZS. Učešće pokrajina i lokalnih samouprava u sufinansiranju mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim planskim dokumentom planirano je u skladu sa Strategijom zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine i Akcionim planom za period od 2021. do 2023. godine. Lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja mora biti u saglasnosti sa Akcionim planom, odnosno sa pokrajinskim planskim dokumentom u oblasti zapošljavanja, navodi NZS.
Prodaja svežeg voće, povrća i ostalih prehrambenih namirnica u okviru e-trgovine raste sporije u odnosu na drugu robu koja se prodaje „online“, kaže Stevan Cvetković, osnivač i vlasnik „online“ prodavnice Gajbica.rs.„Kupci i dalje žele da vide hranu koju kupuju pre nego što je kupe. Iako je e-komerc grana trgovine koja u Srbiji brzo raste, prodaja svežeg voća i povrća raste najsporije. Ali, primetno je da se i te navike menjaju. Sporo, ali menjaju se. Ipak, u našoj “online” prodavnici raste prodaja u poslednjih godinu dana”, kaže Cvetković.Rast “online” prodaje prehrambene robe, takođe, usporava i to što veliki broj ljudi i dalje radi od kuće, što smanjuje potrebu za uslugom dostave prehrambenih proizvoda. “Jednostavno, mnogi ljudi sa kojima smo razgovarali nakon nekoliko sati rada za računarom kod kuće, ne propuaštaju priliku da odu do obližnje prodavnice i “protegnu noge”. Dakle, više slobodnog vremena smanjuje potrebu za ovakvom uslugom”, kaže vlasnik ove online platforme koja je osnovana krajem novembra 2019. godine. Nakon toga, nekoliko meseci, počela je pandemija 2020. godine, što je bila prilika za razvoj e-prodaje, ali na početku usled nedostatka znanja i isukutsva u novom poslu kojim su počeli da se bave, kako on kaže, nisu najbolje iskoristili priliku koja im se ukazala početkom pandemije.“Najviše porudžbina imali smo tokom vanrednog stanja i “zaključavanja” 2020. godine. Tada smo morali da ograničavamo broj porudžbina dnevno zbog nedostatka logističkih kapaciteta. Ipak, u 2020. smo mnogo naučili, nažalost na sopstvenim greškama, ali „stali smo na noge“ prošle godine i krenuli da rastemo iz meseca u mesec“, kaže Cvetković. Sa početkom pandemije pojavio se veliki broj malih „online“ prodavnica koje su pokušale da iskoriste priliku za dostavu prehrambenih proizvoda na kućnu adresu. „Ipak, mislim da su u ovom segmentu najviše profilitrali veliki igrači, trgodinski lanci koji imaju u ponudi „online“ narudžbine. Velike trgovinske kompanije su u svoju postojeću infrastrukturu i resurse lako mogle da uposle i e- kupovinu, uz minimalna dodatna ulaganja. Marketing kapaciteti i budžeti ovih kompanija su, takođe, na visokom nivou, i teško je takmičiti se sa njima bez neke jedinstvene ponude za kupce. Zato su se mnoge male „online“ prodavnice ugasile brzo nakon što su nastale“, kaže on.Najveći njihovi kupci su kompanije koje nabavljaju voće i grickalice.„Kompanije najčešće naručuju voće oko 90 odsto voća u odnosu na druge namirnice koje dostavljamo kancelarijama. Pokušavamo kompanijama da pružimo malo zdravije varijante grickalica i užina lokalnih proizvođača, a prihvatanje ovakvih proizvoda je malo sporiji process”, kaže on. Digitalna pijacaPrvi put su krajem 2021. godine počeli sa prodajom novogodišnjih paketa i imau u planu, kako kaže, da razvijaju i taj segment prodaje. “Cilj nam je bio da prodamo 500 poklon paketa u decembru i malo smo premašili plan, ali znamo da ovih proizvoda može da se proda mnogo više pred novogodišnje praznike”, kaže vlasnnik e-platforme koja ove godine, prema njegovom planu, treba da se transformiše iz „online“ prodavnice u „online“ pijacu. Na toj platformi platformi proizvođači će dobiti svoju digitalnu tezgu.„To praktično znači da će proizvođači dobiti svoj digitalni prostor koji će moći da vode, uređuju i promovišu uz našu pomoć. Ideja je da dostavu proizvoda malih proizvođača omogućimo u celoj Srbiji, sa mini logističkim centrima u većim gradovima“, najavljuje on. Svetske trendove u e-trgovini prehrambenih proizvoda, kako navodi, diktiraju kineske kompanije. „Na primer, kompanija Miss Fresh, insipirisala nas je sa svojim mini „warehouse“ sistemom, koji im omogućava da porudžbine velike kilaže, dostavljaju u roku od sat vremena, pomoću električnih rikši i bicikala sa kargo nadogradnjom“, kaže Cvetković, navodeći da i oni teže to da postignu.
Siromašna domaćinstva već sad trpe inflaciju od 10 do 15 odsto, iako je u novembru rast svih cena na godišnjem nivou bio 7,5 odsto, ocenio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, prognozirajući da nestašica verovatno neće biti ako zamrzavanje cena osnovnih proizvoda traje samo 60 dana.Proizviđačima bi u tako kratkom roku trebalo da bude važnije da zadrže učešće na tržištu, čak i po cenu eventualnih gubitaka, kaže Petrović u intervjuu za list "Nova". Međutim on dodaje da ukoliko se ta mera produži, a cene inputa nastave da rastu, nije isključeno da će doći do nestašica.Petrović naglašava da ubrzanje inflacije u Srbiji ima veoma izraženu socijalnu dimenziju jer su u poslednjih godinu dana najviše poskupeli hrana i energenti, a to su proizvodi na koje siromašni građani troše najveći deo svog dohotka."Korak u dobrom smeru napravljen je time što su penzije i plate u javnom sektoru ipak ostale pod kontrolom, što je važno sidro za ekonomsku stabilnost", smatra Ptrović.On ocenjuje da kada se sve uzme u obzir, ima mesta za umereni optimizam kao i da to znači da će se tokom 2022. godine inflacija postepeno usporavati i tako će se sačuvati ekonomska stabilnost uz privremeni rast od 4 do 4,5 odsto.
Ministarstvo zdravlja je firmi Auto Čačak dodelilo ugovor za nabavku vozila za potrebe sanitarne inspekcije u vrednosti od 147,5 hiljada evra, objavljeno je na sajtu ove institucije.Nabavka je sprovedena direktnom pogodbom (direct selection), što je zatvoreni nekonkurentni postupak.GSP Beograd iznajmljuje automobile od biznismena bliskog SNS-u Na sajtu Ministarstva zdravlja nije objavljeno koliko je vozila kupljeno, kao ni koji su bili uslovi, već postoji samo obaveštenje da je ugovor dodeljen.Nabavka je sprovedena u okviru projekta "Hitan odgovor Republike Srbije na COVID-19".Novac za sprovođenje ovog projekta je Srbija dobila u maju 2020. godine kada je zadužila kod Svetske banke u iznosu od 100 miliona dolara (92 miliona evra).Projekat je zvanično počeo 10. decembra 2020. i trajaće do 31. maja 2022. godine.Podsetimo, sanitarna inspekcija je, zajedno sa komunalnom inspekcijom i komunalnom milicijom zadužena za kontrolu pridržavanja protivepidemijskih mera.Luksuzne limuzine iz javnih budžeta: Sedišta od prevrnute kože, motor od 200 "konja" Vlasnik Auto Čačka Milenko Kostić je bivši šef aktuelnog gradonačelnika Čačka iz redova SNS, Miluna Todorovića. Todorović je bio direktor Auto Čačka do izbora na funkciju gradonačelnika 2016. godine.Od ove firme vozila nabavljaju brojne institucije, opštinske uprave i javna preduzeća.U septembru 2021. godine Javno komunalno preduzeće "Beograd-put" je kupilo deset novih kamiona za zimsku službu ukupne vrednosti 159,7 miliona dinara (blizu 1,4 miliona evra).Opštine Nova Varoš i Čajetina, kao i Dom učenika srednjih škola "Patrijarh Pavle" iz Beograda su krajem jula u roku od nedelju dana kupili po jednu novu luksuznu limuzinu od firme Auto-Čačak. Početkom 2020. sa kompanijom Auto Čačak sporazum o zakupu vozila vredan oko 20,8 miliona dinara sklopio je i Grad Beograd. Krajem avgusta Auto-Čačak kupio je, kao jedini ponuđač, Beogradsku industrija piva, slada i bezalkoholnih pića (BIP) za 2,09 milijardi dinara.
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) raspisao je tender za uslugu gotovinske isplate penzija, novčanih nakanada i novčane pomoći. PIO fond je nabavku procenio na 710 miliona dinara. Posao ponuđača biće da organizuje gotovinsku isplatu u poslovnoj jedinici koja je teritorijalno najbliža kućnoj adresi u mestu prebivališta primaoca penzije, kao i da organizuje gotovinsku isplatu putem dostave na kućnu adrese primaoca penzija. Ponuđač treba da raspolaže jedinstvenom mrežom na koju su povezane sve lokacije na kojima će se vršiti isplata, piše u kriterijumima za dodelu ugovora. Ta mreža podrazumeva minimum hiljadu računara povezanih i umreženih na takav način da obezbeđuju obradu podataka za isplatu putem naloga za isplatu, reklamacije kao i obavljanje drugih poslova vezanih za naloge za isplatu na kućne adrese, a za obim posla koji obuhvata obradu oko 500.000 naloga za isplatu mesečno. PIO fond traži i da ponuđač raspolaže organizacionim jedinicama koje pokrivaju celu teritoriju Srbije, osim teritorije Kosova i Metohije.To znači da svaka opština koja na svom području ima više od dva naseljena mesta mora da ima minimum dve organizacione jedinice, svaki grad minimum četiri organizacione jedinice, a Beograd minimum 150 organizacionih jedinica. Sto miliona za skeniranje, mikrofilmovanje i indeksiranje dokumenata PIO fondaPIO fond brendira majice, kišobrane i termose za 50.000 evraPosao izabranog privrednog subjekta je i da vrši elektronsku obradu podataka za gotovinsku isplatu, obezbedi gotovinu za uplatu, otvori evidencione partije za gotovinsku isplatu, vrši knjiženje penzija na evidencione partije radi gotovinske isplate i po utvrđenoj dinamici vrši gotovinsku isplatu u poslovnoj jedinici i na kućnu adresu.Takođe treba da formira evidenciju, mikrofilmuje, skenira, arhivira neisplaćene naloge za gotovinsku isplatu, izvrši povraćaj sredstava PIO fondu na ime neisplaćenih sredstava za gotovinsku isplatu, sačini spisak korisnkika kojima nije izvršena gotovinska isplata sa razlogom neuručivanja.Jedan od kriterijuma za dodelu posla je i da ponuđač ima minimum 1000 angažovanih lica na poslovima elektronske obrade podataka za isplatu putem naloga, štampanja naloga i spiskova, formiranja evidencije naloga, reklamacijama u vezi sa isplatom, isplatom u poslovnoj jedinici.Potrebno je i minimum 100 angažovanih lica na poslovima formiranja evidencije i elektronske obrade podataka, štampanja, sečenja, sortiranja, pakovanja i distribucije naloga zajedno sa spiskovima u nadležne poslovne jedinice, mikrofilmovanja i arhiviranja isplaćenih naloga, elektronske obrade podataka za anulirane neisplaćene naloge i drugim poslovima u vezi sa gotovinskom isplatom. Rok za dostavljanje ponuda je 7. februar 2022. godine.
Emisija sumpor-dioksida iz termoelektrana u Srbiji je u 2020. godini bila šest puta veća nego što je predvidjeno Nacionalnim planom za smanjenje emisija, koji je uskladjen sa Direktivom o velikim ložištima Energetske zajednice (EZ), rekao je bivši direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač. On je kaoj razlog ovolike emisije štetnih gasiva naveo nedostatak filtera u radu termoelektrana koji su ugrađeni samo u tremoelektrani u "Kostolcu B", ali četiri godine ne rade."Emisije sumpor-dioksida su u 2020. godini iz termoelektrana bile šest puta veće nego je to predvidjeno Nacionalnim planom smanjenja emisija, a samo emisije iz "Kostolca B" su skoro dvaput veće od onih koje je vlada odobrila za sve termoelektrane u Srbiji", rekao je za Betu Kopač, kome je mandat direktora Sekretarijata EZ istekao pre mesec dana.On navodi da su emisije azotnih oksida i prašine manji problem i ne prevazilaze vrednosti predvidjene Nacionalnim planom, a moguće sankcije za Srbiju zbog toga su gubitak prava glasa u EZ, što je štetno za ugled zemlje, kao i manjak investicija u sektor energetike.Kopač je rekao da ga je raspad sitema termoektrane "Nikola Tesla" (TENT) u Obrenovcu pre mesec dana iznenadio, ali da ne zna dovoljno o tome i da ne želi da komentariše sve uzroke.Odgovarajući na pitanje da li će zemlje Zapadnog Balkana od 2025. godine plaćati takse za emisiju ugljen-dioksida Kopač je istakao da je Evropska unija (EU) uvela trgovanje pravima za emisiju štetnih gasova, kao i da očekuje, da će sve zemlje Zapadnog Balkana ići putem EU i uvesti plaćanje prava na emitovanje ovih gasova, a pre svega ugljen-dioksida.Dodao je da je cena prava na emitovanje u EU sada oko 70 evra za tonu ugljen-dioksida, ali da bi ta cena na Zapadnom Balkanu odmah uništila konkurentnost industrije i prouzrokovala socijalne nemire, zbog toga Srbija treba postepeno, ali konstantno i predvidljivo da uvodi te takse jer bez toga neće moći da ubedi EU da je ozbiljna država.Odluka o tome kako će potrošiti tako sakupljen novac je, kako je rekao Kopač, suvereno pravo Srbije. "Ja sam uvek propagirao potrošnju tog novca za mere energetske efikasnosti, obnovljive izvore energije, za tranziciju regija s rudnicima uglja", rekao je Kopač.Na pitanje šta znači da će zemlje koje budu poštovale taj mehanizam imati preferencijalni tretman pri izvozu, a da će u suprotnom plaćati i taksu na izvoz robe, Kopač je rekao da se još ne zna kako će izgledati mehanizam granične adaptacije, kojeg usvaja EU, ali iz izjava zvaničnika je jasno, da Evropa ne želi da kažnjava, nego stimuliše trgovinske partnere, da uvedu mehanizam plaćanja emisija ugljen-dioksida."Preračunaće se koliko je uglja prosečno u nekom proizvodu, a proizvod je i električna energija i obračunaće se cena za emisije koje bi inače plaćao neki proizvodjač istog proizvoda unutar EU na takvu prosečnu vrednost uglja", objasnio je Kopač.Na pitanje da li je Srbija ispunila sve obaveze koje je od nje zahtevala EZ za vreme njegovog mandata, Kopač je rekao da Srbija nije odgovorila pozitivno na te zahteve i da još nije uspešno završeno razdvajanje delatnosti u "Srbijagasu", filteri u termoelektranama još nisu ugradjeni, a da ima i drugih problema.Kopač je rekao da veruje da će Srbija, bez obzira na energetsku krizu, do 2050. godine ugasiti termoelektrane jer su sve stare i do tada će biti istrošene, a da se nove ne grade.Po pitanju energetske krize Kopač je naveo da je energija je bila nenormalno jeftina i to nije moglo dugo da traje."Pored toga ceo svet ide u tranziciju, ka dekarbonizaciji, to je ogroman tehnološki pokret, a ne kriza. Neko to mora da plaća, a sve se to odražava u ceni energije", ističe on.Dodao je da očekuje da će cene energenata pasti krajem zime, ali da nikad neće više biti tako niske kao što su bile pre poskupljenja. Što će se prema njegovim rečima reflektovati i na cenu struje za domaćinstva u Srbiji jer je sada daleko ispod troškova za proizvodnju. "Razumem, da je to politički osetljivo za sve, posebno pre izbora", rekao je Kopač.Ocenio je da je prva posledica energetske krize inflacija jer cene gasa i nafte utiču na cenu hrane i transporta i da će jedini pobednici na duge staze biti zemlje koje neće više zavisiti od uvoza nafte, gasa ili uglja, koji polako odlazi u prošlost zbog procesa dekarbonizacije. "Sad je vreme za intenzivne investicije u obnovljive izvore energije i u mere energetske efikasnosti", rekao je Kopač.
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) raspisao je tender za skeniranje, mikrofilmovanje i indeksiranje dokumentacije u papirnom obliku. PIO fond je javnu nabavku procenio na 100 miliona dinara.Okvirna godišnja planska količina dokumentacije koju treba obraditi iznosi oko 10.000.000 dokumenata. Radi se o dokumentaciji koja se nalazi u 42 organizacione jedinice PIO fonda. Sa stanovišta obrade u pitanju je dokumentacija srednjeg i lošijeg kvaliteta. Dokumentacija je do formata A3, jednostrana i dvostrana u približno istoj srazmeri, navodi naručilac. "Zbog važnosti dokumentacije, u toku obrade, neophodno je obezbediti visok nivo bezbednosti i zaštite iste u skladu sa postojećim zakonima i standardima. Dokumentacija se ne sme iznositi iz zemlje", navodi Naručilac. PIO fond brendira majice, kišobrane i termose za 50.000 evra Među kriterijumima za izbor ponuđača piše da je potrebno da je u prethodne tri obračunske godine ostvario poslovni prihod u ukupnom iznosu od minimum 100 miliona dinara. Potrebno je i da (ponuđač) raspolaže (kao vlasnik, zakupac ili korisnik po drugom osnovu) sa najmanje dva dostavna vozila sa zatvorenim tovarnim prostorom i mogućnošću satelitskog praćenja vozila, kao i sa magacinskim prostorom od minimum 100 metara kvadratnih. Traži se i da raspolaže sa dva uređaja Archive Writer, najmanje 4 produkciona dokument skenera, i minimalno tri uređaja za razvijanje mikrofilma ili jednim uređajem koji istovremeno može razviti 3 role mikrofilma.Rok za podnošenje ponuda je 7. februar.
Ukupan broj glasača u Srbiji, koji će glasati na predstojećem referendumu, iznosi 6.510.233, objavila je Republička izborna komisija. To je za oko 74.000 manje nego u junu 2020. godine kada su se u Srbiji održavali parlamentarni izbori. "Ukupan broj glasača u Republici Srbiji, na dan 31. decembar 2021. godine, je 6.510.233", objavljeno je u Službenom glasniku.U junu 2020 (na dan 18. jun 2020) konačan broj birača u Srbiji bio je 6.584.376.Referendum u januaru, RIK odredio pravila za sprovođenjeNovi tekst Zakona o referendumu, ali sa starim odredbamaU Srbiji će se 16. januara održati ustavni referendum na kome će građani odlučivati o tome da li će biti usvojene izmene Ustava.Referendumsko pitanje biće "Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije", a odgovaraće se sa "da" ili "ne"."Promena Ustava se odnosi samo na onaj deo koji se tiče uređenja vlasti, odnosno načina izbora sudija i tužilaca i nema nikakve veze ni sa pitanjem preambule, odnosno pitanja Kosova i Metohije jer je naš stav o tome potpuno jasan, da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, a naročito nema nikave veze sa raznim drugim pitanjima koja se politizuju u poslednje vreme", rekao je ranije predsednik Skupštine Ivica Dačić.
Javna rasprava o Predlogu Nacionalne stambene strategiije za period od 2022. do 2032. godine održava se do 10. januara. Iako je ispoštovan zakonski rok od minimum 20 dana javne rasprave (počela je 20. decembra), "ceo proces je problematičan" jer se održava za vreme praznika i samo onlajn". Tеkst Programa postavljеn je na intеrnеt stranicama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i na portalu е-Upravе. "U vreme praznika i pandemije organizuje se javna rasprava i to samo online, a posebno je problematično što čak na zvaničnom sajtu euprave Javne rasprave nema informacija o ovom procesu. Procesi koji ne podstiču uključivanje građana i nisu dovoljno transparentni i inkluzivni, sigurno neće doprineti rešenju stambenog pitanja velikog dela stanovništva", rekla je za Novu ekonomiju menadžerka za komunikacije i javno zagovaranje Jovana Božičković. Stvaranje institucionalnog i pravnog okruženja koji će omogućiti da većina stanovništva ostvaruje pristup odgovarajućem stanovanju uz manji ili veći stepen podrške, a u zavisnosti od stepena stambene ugroženosti, kao i raspoloživosti sopstvenih resursa domaćinstava za rešavanje njihovim stambenih potreba, navodi se kao glavni cilj strategije, koji je moguće ostvariti u narednih deset godina. Jedan od ciljeva Strategije je da se do kraja 2032. godine omogući olakšan pristup odgovarajućem stanovanju za najmanje 30.000 domaćinstava koja ne mogu sopstvenim sredstvima da reše svoju stambenu potrebu po tržišnim uslovima. To će se postići kroz prikupljanje informacija o potrebama građana za stambenom podrškom, sprovođenjem programa stambene podrške i stambenih projekata od javnog interesa, navodi se u predlogu Strategije. U planu je i razvoj podsticajnih mera za "povećanje stambene priuštivosti na strani ponude" (za neprofitne organizacije) i razvoj podsticajnih mera za povećanje stambene priuštivosti na strani tražnje (za korisnike stambene podrške). Broj i površina novoizgrađenih stanova se skoro duplirala u odnosu na 2012. godinu.Brže od rasta obima izgradnje stanova, međutim, rastu cene novoizgrađenih stanova, koje su u 2020. godini u odnosu na prosečne cene stanova u 2012. godini veće za oko 23 odsto.Efikasno upravljanje i održavanje stambenih zgrada i izvršena obnova 30 odsto stambenog fonda čiji vek amortizacije ističe do 2032. godine, navodi se kao poseban cilj u predlogu strategije. Uspostavljen sistem za sanaciju i unapređenje neformalnih naselja i sprečavanje daljeg širenja zona nezakonite izgradnju, kao i unapređeni kapaciteti za održivi razvoj stanovanja u skladu sa zakonom koji uređuje oblast stanovanja. Procenjeno je da je za sprovođenje Strategije potrebno oko 42,8 milijardi dinara, a najveći deo sredstava je potreban za realizaciju različitih vidova stambene podrške za obezbeđivanje stambenih rešenja domaćinstvima koja ne mogu potpuno samostalno rešiti tu potrebu na tržištu.Uz Strategiju se donosi i Akcinoni plan za period od 2022. do 2024. godine. Ukupan procenjeni budžet za njegovo sprovođenje iznosi oko šest milijardi dinara. "Izostale opšte mere za mlade"Božičković kaže da se mladi u predlogu Strategije pominju samo kroz kategorije mladih bračnih parova i mladih koji napuštaju sistem socijalne zaštite, te da su izostale opšte podsticajne mere odnosno sistemska rešenja za sve mlade. "Podsetimo, manje od 10 odsto mladih ima rešeno stambeno pitanje. Sa ovakvim predloženim rešenjima nećemo popraviti statistike niti ostvariti glavni cilj strategije. U okviru Akcionog plana pominju se neke mere kao i zakonski priznat krovni savez mladih što svakako pozdravljamo, ali same mere nisu dodatno razrađene niti postoji mogućnost da se uključi širi broj zainteresovanih aktera kako bi diskutovali o ovako važnim pitanjima i našli najadekvatnija rešenja za ovako kompleksan problem", kaže Božičković. Neke od mera koje se pominju u kontekstu mladih su Projekti urbane obnove kojima se pruža stambena podrška i obnavlja stambeni fond i Pribavljanje stanova za prodaju po neprofitnim uslovima od 2024. godine. "Ono što može dodatno da se uradi, je da Vlada donese uredbu o utvrđivanju Programa stambene podrške koja će obuhvatiti kategoriju mladih do 30 godina što je u skladu sa članom 114. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, odakle se koriste odredbe o sadržini programa. Ovo je u stvari deo koji se odnosi na ciljnu grupu za koju se program donosi, a sve u cilju pristupačnijeg stanovanja za sve".ŠTA SPREČAVA MLADE DA SE OSAMOSTALE? (VIDEO) Cenovna priuštivost stana u Srbiji izrazito malaO manjku stanova, u smislu stanovanja više domaćinstva u jednom stanu, govori i podatak (iz Popisa iz 2011.) da je u 41.096 stanova stanovalo dva domaćinstva, dok je u 3.263 stanova bilo tri i više domaćinstva.Cenovna priuštivost stana i dalje je veoma sužena na grupu od oko 10 odsto domaćinstava sa najvišom potrošnjom, odnosno prihodima.U 2019. godini bilo je potrebno oko 13 prosečnih godišnjih zarada za kupovinu stana gotovinom, odnosno oko 19 godišnjih zarada za kupovinu stana kreditnim sredstvima, piše u predlogu Strategije.Polovini Srbije gužva u stanu
Beogradski sekretarijat za poslove odbrane i vanrednih situacija je kupio preko 13.000 patrona za vatromet koje je platio 5 miliona dinara (oko 42.500 evra), piše u odluci o dodeli ugovora. Odluka je doneta dva dana pre novogdišnje proslave, 29. decembra.Posao je dobila firma Pyro-team iz Beograda. Beograd se "spašava" iz budžetske rezerve, a donira pare Nikšiću Kupljeno je preko 11.000 boks baterija (pojedinačnih patrona), kao i po nekoliko stotina drugih vrsta vatrometa i pirotehničkih sredstava kao što su rimska sveća, bombe različitih efekara, kao i kompleti kometa.Tokom novogodišnje noći televizije sa nacionalnom frekvencijom su oko ponoći prikazivale vatromet i specijalne efekte koji su pre svega bili organizovani u Beogradu na vodi i oko kule u ovom delu grada.
Beogradski sekretarijat za poslove odbrane i vanrednih situacija je kupio preko 13.000 patrona za vatromet koje je platio 5 miliona dinara (oko 42.500 evra), piše u odluci o dodeli ugovora. Odluka je doneta dva dana pre novogdišnje proslave, 29. decembra.Posao je dobila firma Pyro-team iz Beograda. Beograd se "spašava" iz budžetske rezerve, a donira pare Nikšiću Kupljeno je preko 11.000 boks baterija (pojedinačnih patrona), kao i po nekoliko stotina drugih vrsta vatrometa i pirotehničkih sredstava kao što su rimska sveća, bombe različitih efekara, kao i kompleti kometa.Tokom novogodišnje noći televizije sa nacionalnom frekvencijom su oko ponoći prikazivale vatromet i specijalne efekte koji su pre svega bili organizovani u Beogradu na vodi i oko kule u ovom delu grada.
Cena srpske maline na kraju 2021. dostigla je nezapamćeni rekord pa se ovo smrznuto voće, vrsta rolend, u novembru izvozilo u Japan po ceni od 11,3 evra po kilogramu, piše Politika u prazničnom izdanju.To je najmanje duplo više nego što su proizvođači dobijali prošlog leta i bili zadovoljni zaradom.Griz, odnosno mrvljena malina, sorte vilamet i miker već dostiže cenu od šest odnosno 6,8 evra po kilogramu. Cene nastavljaju da rastu zbog ogromnog deficita ovog voća na svetskom tržištu i tražnje u prerađivačkoj industriji.Kako je Nova ekonomija ranije pisala, za deset meseci 2021. godine malina je iz Srbije izvezena u vrednosti od 290 miliona evra za razliku od 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra. Rod maline za 2021. procenjuje se između 80.000 i 90.000 tona je boležen najvećom otkupnom cenom do sada, koja se u zavisnosti od područja uzgajanja kretala između 400 i 450 dinara po kilogramu. Neki od najvećih uvoznika srpske maline su Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Кraljevstvo, Belgija i SAD.Prvo ugovor, pa otkup voća Domaći malinari suočavaju sa velikim izazovima među kojima su primetan pad proizvodnje i manji obim poslovanja.Pad proizvodnje posledica je nepovoljnih vremenskih prilika, opšteg stanja zasada malina, kvaliteta sadnog materijala, deficita stručnog kadra i nedostatka sezonske radne snage, ali i načina primene agrotehničkih mera i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.Tokom poslednje dve godine izražen je deficit kako maline, tako i ostalog jagodastog voća, usled ogrmone potražnje izazvane pandemijom i smanjenim rodom koje se bave proizvodnjom.
Poreska uprava Srbije objavila je Poreski kalendar za januar 2022. godine. Prvog meseca u godini prvo stižu obaveze da.Obaveze do 05.01.2022.- Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecuIsplatioci prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa dužni su da dostave prijavu i obaveštenje do petog u mesecu za ugovore zaključene u prethodnom mesecu. Obaveštenja se podnose na obrascu OZU, uz koji se podnose i kopije svih zaključenih ugovora u prethodnom mesecu.- Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstavaSvi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu IOSI. Obrazac se dostavlja najkasnije do petog u mesecu za prethodni mesec, bez obzira na koji način je obaveza izvršena u prethodnom mesecu. Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz sam obrazac izveštaja.Obaveze do 10.01.2022.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesecPoreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV.Poreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.Obaveze do 17.01.2022.- Plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesecPreduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesecObveznici doprinosa – sveštenici i verski službenici, domaći državljani zaposleni u inostranstvu i inostrani penzioneri plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana po isteku meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva za prethodni mesecPrijava se podnosi na obrascu PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesecPoreski obveznici koji su se evidentirali za PDV i kojima je poreski period kalendarski mesec dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV u roku od 15 dana po isteku meseca.Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec, ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za četvrto tromesečje 2021. godine Prijava se podnosi na obrascu PP PDV – Poreska prijava za porez na dodatu vrednost.- Podnošenje obrasca PID PDV 1 za četvrti kvartal ako je obveznik u četvrtom kvartalu ispunio jedan od kriterijuma za sticanje statusa obveznika PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo- Plaćanje poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga za IV kvartal 2021. godine- Podnošenje zahteva za promenu poreskog perioda za koji se predaje poreska prijava i plaća PDV iz kalendarskog tromesečja u kalendarski mesec.Zahtev se podnosi na obrascu IEPDV.- Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec.Obveznici poreza na dobit pravnih lica vrše plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec na osnovu podnete PP PDP prijave.- Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog meseca.Obveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.- Podnošenje proizvodnog normativa od strane proizvođača akciznih proizvoda koji se primenjuje za umanjenje obračunate akcize u 2022. godini- Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi na propisanom obrascu PP OA najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca za taj mesec.- Podnošenje prijave o obračunu akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesec i plaćanje akcizeObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave, odnosno najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.Obaveze do 31.01.2022.- Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecuObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu. - Dostava popisnih listi akciznih proizvoda nadležnoj filijali za period od 01.01 do 31.12.2021. godine.- Podnošenje Izjave o zainteresovanosti za finansijsku podršku za fiskalizaciju- Podnošenje poreske prijave za preduzetnike paušalce kod kojih je došlo do izmene u obimu poslovanja odnosno prometa u prošloj godini.Prijava se podnosi na obrascu PPDG-1S- Poreska prijava za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti- Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade za decembar 2021. godine
Nakon što je Vrhovni kasacioni sud (VKS) u septembru dopunio svoj stav o ugovaranju troškova kredita, zaključivši da je naplata obrade troškova i osiguranje pozajmica zakonito, Udruženje banaka je građanima koji su podneli tužbe dalo "ultimatum" da do 31. decembra podnesu zahteve za povlačenje iz parnice. Udruženje banaka Srbije (UBS) je navelo da će se finansijske institucije zauzvrat odreći prava na naplatu sudskih troškova. Advokati i udruženja za zaštitu potrošača i dalje pozivaju građane da ne odustaju od tužbi, a UBS je juče saopštilo da će prihvatiti i zahteve za povlačenjem tužbi koji stignu nakon isteka roka.Javnost je u međuvremeno ostalo uskraćeno za informacije koliko je tužbi do sada podneto, koliko su tužbeni zahtevi "teški", dok se dve advokati i bankari u međuvremenu optužuju za opstrukcije i pohlepu.Vrhovni kasacioni sud je u martu 2018. godine usvojio stav po kom banka ima pravo na naplatu troškova obrade kredit isključivo pod uslovom da je ponuda sadržala jasne i nedvosmislene podatke o tim troškovima.Nakon tog stava, državni zaničnici, uključujući guvernerku Narodne banke i tadašnjeg predsednika VKS, pozvali su građane da tuže banke, a po banderama širom gradova Srbije mogli su se videti plakati advokatskih kancelarija, koje su građanima nudile besplatno pokretanja spora i sigurnan povraćaj novca.Kako je vremenom broj tužbi rastao počeli su se uočavati napori države da pomenuti stav iz 2018. godine preokrene u korist banaka.Prvo je u maju ove godine iz Ministarstva pravde izašao nacrt Zakona o parničnom postupku koji je otežavao pokretanja masovnih tužbi, što je primenljivo i na aktuelne sporove protiv banaka.Usled negodovanja određenog broja advokata, par meseci kasnije, ovaj nacrt je povučen.Nakon toga, menjanje ovog stava pokušano je i putem zakonovdavnog tela, usvajanjem autentičnih tumačenja zakona koji se tiču bankarskih kredita, što ubrzo biva sprečeno naporima advokata, koji su počeli sve češće govore o obustavi rada kao sredstvu pritiska.Konačno, situacija se menja 16. septembra kada je Vrhovni kasacioni sud, posle konzistentne trogodišnje prakse presuđivanja u korist zajmoprimaca, izvršio dopunu svog stava.VKS tada usvaja da banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom "troškova kredita", već da je dovoljno da ima dokaz da je klijentu dostavila ponudu koju je on prihvatio zaključenjem ugovora.Ova dopuna predstavlja obavezujuće uputstvo za postupanje u nižestepenim sudovima, a brojni advokati je karakterišu kao izmenu, a ne dopunu.Advokati koji zastupaju klijente banaka tvrde da je glavni cilj poruke građanima da povuku tužbe "zastrašivanje", a po navodima člana Advokatskog protestnog odbora advokata Miroslava Živkovića, banke (kao i bilo koja druga stranka u sporu) svakako ima zakonsko pravo da u roku od sedam dana traži naplatu sudskih troškova, kakav god usmeni dogovor da je postignut.Povodom toga, Advokatska komora Beograda (AKB) je 24. decembra obustavila rad do ispunjenja više zahteva, među kojima je glavni "otkljanjanje pravne nesigurnosti izazvane donošenjem (ovog) dopunjenog stava Vrhovnog kasacionog suda".I pre isteka ovog rokal, pojedine banke su pokrenule milionske tužbe protiv advokata koji u sporovima protiv njih zastupaju hiljade klijenata. Generalni sekretar UBS Vladimir Vasić pojedine advokatske kancelarije prave optužio je da su od sporova protiv banaka napravili "biznis".Domaći mediji su izvestili i da je Unikredit banka pred Višim sudom u Beogradu od bivšeg advokat, sada javng beležnik Branislava Popovića i njegove koleginice Slađane Sudimac, koja je nasledila Popovićeve predmete, traži odštetu od 529 miliona dinara, plus zateznu kamatu i troškove postupka.Ova banka tereti Popovića da je "protivpravno pribavio na hiljade klijenata", navodno suprotno Kodeksu profesionalne etike advokata.Prema podacima Osnovnog suda u Novom Sadu, samo u prošloj godini, pred tim sudom je pokrenuo čak 4.553 postupka protiv banaka, a u Beogradu, samo protiv Unikredit banke 2.340 parnica.Tačan broj predmeta, niti ukupne svote koje se potražuju, još uvek nisu poznati. Nezvanične procene advokata i bankara ukazuju da ih ima između 140.000 i 270.000.Iz Udruženja banaka za Novu ekonomiju kažu da se radi o oko 200.000 predmeta, ali da više informacija o ukupnom broju tužbi kao i broju zahteva za povlačenje istih neće imati pre isteka godine, donosno do kada je prvobitno trajala ponuda građanima da odustanu od tužbi.Prema mišljenju advokata Živkovića u javnosti se ovo predstavlja kao "afera koju su izmislili advokati", kao jedan "problemčić" koji oni preuveličavaju, dok se tačan broj tužbi se prikriva, da se ne bi video broj oštećenih građana. I on je u razgovoru za Novu ekonomiju spominjao da postoji preko 200.000 tužbi.Pozivajući se na podatke Agencije za privredne registr, on je u razgovoru za Novu ekonomiju naveo da su banke samo tokom 2020. godine od troškova provizija i obrada kredita prihodovale 329 miliona evra, što je za 100 miliona evra više od prihoda iz osnovne delatnosti."One su na ovaj način poslednjih 20 godina u Srbiji zaradile preko tri milijarde evra", tvrdi Živković.On objašnjava da se najveći broj zahteva za odštetu troškova kredita kreće od 5.000 dinara pa naviše, u zavisnosti od tipa kredita, a da je broj slučajeva sa ekstremino velikim ili malim sporovima zanemarljiv."Uglavnom su u pitanju potrošački sporovi, a nijedna banka ne želi da vrati odštetu... To je procesna borba koja traje godinama, ali banke ne žele da je reše van sudski"Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić je, s druge strane, za televiziju K1 izjavio da zvanični podaci pokazuju da se 50 odsto svih tužbi protiv banaka nalazi upravo kod advokatske kancelarije protiv koje je Unikredit banka podnela tužbu. On je napomenuo i da sud treba da utvrdi kako je jedna advokatska kancelarija došla do polovine svih sporova i "kako je moguće da komunicira sa 100.000 klijenata".S druge strane, pravnici optužuju da jedan advokat, Nemanja Aleksić, zastupa skoro sve banke.Prema mišljenju vuše njih, isto tako je upitno što većinu banka zastupa advokat za krivičnu materiju, koji nije poznat javnosti kao neko ko se bavi zastupanjem privrednih društava. Živković kaže da su njegovom kolegi Aleksiću jedine kvalifikacije u ovim slučajevima to "što ima jake veze u vrhu (vladajuće Srpske napredne stranke)".Prema njegovim navodima, advokat Nemanja Aleksić od 25 banaka u ovim sporovima zastupa 21, ima 400.000 predmeta i "veoma je stranački angažovan". "Ono na šta bismo ukazali je falsifikat presude Evropskog suda pravde (ESP), koji se citira iz podnesaka advokata Nemanje Aleksića, koji zastupa sve banke i koji ima preko 200.000 predmeta... Aleksić je u (ogromnom) broju predmeta, mislim da je preko 30.000, koji su pravosnažno i okončani u korist građana isticao taj deo presude ESP... VKS se poziva na tu falsifikovanu interpretaciju Aleksića u svom obrazloženju dopune stava, što je kriminalno", izjavio je advokat Živokvić na jednoj od konferencija koji su predstavnici advokata održali u Medija centru.Presuda ESP nalaže da se troškovi obrade kredita moraju utvrđivati ukoliko nisu obrazloženi po strukturi, dok VKS citira presudu ESP u kojoj navodi da banka nije dužna da dokazuje strukturu i visinu troškova obrade kredita, ukoliko su obuhvaćeni zbirom iznosa troškova kreditiranja.Presuda C84 Evropskog suda pravde navodi: "U slučaju ugovora u kojima se potrošaču sve ili određene odredbe nude u pisanom obliku, te odredbe moraju biti sročene jasno i razumljivo. Ako postoji sumnja oko značenja neke odredbe prednost ima tumačenje koje je najpovoljnije za potrošača".Tačka 69. obrazloženja presude C84 glasi: "Tačno značenje pojma glavni predmet i cena... ne može biti određen pojmom ukupni troškovi kredita za potrošača". Advokati za ove dve tačke navode da banke moraju da dokažu troškove pored glavnice kredita i kamate.Srbija je potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU preuzela obavezu (čl. 78) da pruži najveću moguću zaštitu potrošačkih prava u Srbiji i da mora da primenjuje presude ESP-a u cilju ostvarivanja tih prava.Advokat Miloš Andrijašević dodatno naglašava da je dopuna VKS-a falsifikat i da će svaki sudija koji postupi po ovoj dopuni kršiti ustav, kako on navodi, i poziva sudije da ne postupaju po instrukcijama jednog pojedinca koji se stavio iznad svih sudija VKS-a."Prema članu 4 stav 1 sud je dužan da u svakom konkretnom slučaju proveri da li je banka prevarila korisnika kredita, a ova odredba se ne odnosi jedino na glavni predmet ugovora, na primerenost cene i naknade na jednoj strani i isporučenost robe i usluge na drugoj strani, sve dok su te odredbe jasno i razumljivo sastavljene", smatra Andrijašević.Prema oceni advokata Čedomira Kokanovića, ako preuzmemo procenu da se trenutno vodi 200.000 sporova, a da su u svakom sporu troškovi u proseku između 30.000 i 50.000 dinara, to znači da bi, primenom stava VKS i ako banke ne bi odustale od tužbi, banke i advokati koji ih zastupaju mogli da podele prihod od 80 miliona evra."(To) zaista može da uništi finansijski sistem (Srbije)", ocenjuje Kokanović.Stav VKS-a je do sada bio razlog za održavanje nekoliko protesta advokata, donet je u skladu sa preporukama Doing Business (Duing biznis) liste Svetske banke, čije izdavanje je sama međunarodna finansijska institucija obustavila zbog korupcione afere u koju je bila umešana njena direktorka Kristina Georgieva.Prema rečima advokata iz protestnog odbora u planu je radikalizacija protesta u vidu obustave rada koju je pokrenula Advokatska komora Beograda, za njom i Advokatska komora Šapca, a očekuje odgovor advokatskih komora iz Zaječara, Niša i Kragujevca, jer će se i u njima održati skušpštine povodom odluke o obustavi rada.U subotu, 6. novembra, u Kombank dvorani održana je konferncija na kojoj se preko 1.500 advokata izjasnilo za potpunu obustavu rada do ispunjenja zahteva.Nakon konferencije je održana vanredna Skupština Advokatske komore Srbije na kojoj su većinom glasova odbijeni svi zahtevi advokata, bez detaljnijeg obrazloženja.Prema mišljenu advokata Kokanovića, prvobitna obustava rada koje je Advokatska komora Srbije održala 20. i 21. oktobra bila je "privid i gluma bunta uklopljena sa državom", kako bi se "kupio mir i opstananak na funkcijama", budući da su se nedelju dana nakon toga održali izbori u Advokatskoj komori Beograda.Pritom se za vreme ove obustave održao sudijski seminar u Vrnjačkoj Banji, tako da sudovi svakako ne bi radili."Sve se radi da se raspu glasovi i da se stvar relativizuje i obesmisli", ocenjuje Kokanović. "Komora je državna podanička institucija gde ljudi koji su kompromitovani, korumpirani, ucenjeni, i potkupljeni svojim sitnim interesima nas lažu i manipulišu ne bi li džava progurala svoije stvari kojie mi ne bismo prihvatili da unapred znamo da to postoji i šta tu piše".
Srbija ima zaštićena prirodna dobra u kojima se ponekad ponaša više kao kolonizator nego kao dobar domaćin. Prošle godine to je potvrdila javna rasprava o Prostornom planu Republike Srbije, kao i nedostatak volje da se neka područja zbog svojih jedinstvenih odlika stave pod poseban režim zaštite.Posebnom uredbom, Vlada Srbije je prošle godine definisala raspored i korišćenje subvencija namenjenih za upravljače zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa. Sredstva su obezbeđena iz državnog budžeta, a poslovi koji se subvencionišu ovom uredbom definisani su Zakonom o zaštiti prirode.Subvencije su se odnosile na finansiranje radova, ali i drugih troškova, uključujući i zarade zaposlenih.Navedeni ukupni iznos subvencija od 264,8 miliona dinara važi za period od 1. januara do 31. decembra 2021. godine.Tokom aprila organizovana je javna rasprava o Prostornom planu Republike Srbije. Predstavnici civilnog sektora tada su ukazali da se ta rasprava odvija mimo očiju javnosti.Prema mišljenju Gorana Sekulića iz Svetske organizacija za prirodu (WWF Adria), novi plan ne usaglašava brojne oblasti, dok zaštitu prirode i biodiverziteta često i ne pominje.On je tada rekao da se u planu navodi cilj da 10 odsto teritorije Srbije čine zaštićena područja, iako bi taj udeo trebalo da ide i do 30 odsto: "I dalje to ostaje samo slovo na papiru, nismo uvereni da će se to i dogoditi, nema nikakvih smernica kako da se dođe ni i do 10 odsto."U planu se, prema njegovim rečima, ne pominju nikakvi dokumenti koji su u oblasti očuvanja prirode usvojeni u svetu, a zaštićena područja se često tretiraju i kao ograničenje za razvoj turizma u njima. To je, kako dodaje, kontraproduktivno i za sam održvi razvoj turizma.Javna rasprava je završena, ali Prostorni plan i dalje nije usvojen.Foto: Čedomir Savković/Vrhovi planine TareU avgustu je proglašeno zaštićeno područje Maljen u kome je naglašeno da se tamo neće graditi MHE. Predeo izuzetnih odlika "Maljen", se nalazi u zapadnom delu Srbije, na severu Valjevskih planina. Obuhvata grad Valjevo sa katastarskim opštinama Divčibare, Prijezdić i Bačevci, kao i opštinu Gornji Milanovac sa katastarskom opštinom Bogdanica.Na području Maljena utvrđeni su režimi zaštite prvog (1,08% površine), drugog (14,38% površine) i trećeg stepena (84,54% površine), preneo je tada naš portal.Doneta je odluka o zabrani izgradnje mini-hidroelektrana (MHE) u zaštićenim područjima.Ipak, nevladine organizacije ukazale su na problem odredbe da "Vlada može, ukoliko se radi o projektima od opšteg interesa i nacionalnog značaja, dozvoliti izgradnju hidroelektrana na zaštićenom području". Jedinstveno područje Suva Morava u Čačku i dalje čeka na zaštitu. O tome je za Novu ekonomiju govorio predstavnik udruženja Sove na oprezu, Dragiša Petrović.Do sada je utvrđeno da na rečnom ostrvu Suva Morava i u njegovoj okolini živi 154 vrste ptica i 60 vrsta dnevnih leptirova. Zbog toga je udruženje "Sove na oprezu" predložilo da ona psotane zaštićeno područje. Njihovu ideju podržao je Zavod za zaštitu prirode, ali je odbila lokalna samouprava jer na Suvoj Moravi planira razvoj turističke ponude. Foto: Dragiša Petrović/Suva Morava kod ČačkaIspostavilo se da se za rudnim bogatstvima traga i u zaštićenim područjima. O tome je pisao BIRN.Ispostavilo se da se ta istraživanja odnose na: Park prirode Kučaj Beljanica, Park prirode Stara Planina, Park prirode Radan, Park prirode Goliju, pa čak i Ovčarsko kablarsku klisuru koja je takođe područje pod zaštitom države.Ispostavilo se da Zlatibor ima investitore, ali da mu nedostaju ekološki aktivisti, jer se slabo ukazuje na problem širenja divljih deponija građevinskog otpada. Slikovito objašnjenje o tome kako je Zlatibor izgledao u davna vremena, pre razvoja stočarstva dao je Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.On je tada podsetio da su zlatiborski pašnjaci nekada bili pod borovim šumama koje sada pokrivaju planinske vrhove Tornik i Murtenica. Naglasio je da su ti zlatiborski vrhovi i dalje oaza nekih jedinstvenih biljnih i životinjskih vrsta.Tokom prošle godine Svetski fond za prirodu pokrenuo je akciju protiv divlje gradnje u zaštićenim područjima.
Vlada Srbije predvidela je subvenciju od 8000 evra za nabavku putničkih vozila za obnovu voznog parka taksi prevoza. Kako piše u Uredbi o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane nabavke putničkih vozila za potrebe obnove voznog parka taksi prevoza kao javnog prevoza, pravo nabavke novih putničkih vozila imaju taksi prevoznici koji obavljaju delatnost taksi prevoza kao javnog prevoza na dan ili pre dana 4. januara 2019. godine. Subvencionisana nabavka se sprovodi isplatom iznosa od 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na ime: učešća za namenski kredit za kupovinu novog putničkog vozila, učešća za finansijski lizing za nabavku novog putničkog vozila ili plaćanja dela kupoprodajne cene novog putničkog vozila. Da bi koristio subvenciju, taksi prevoznik je dužan da pre isplate subvencije isplati iznos u visini od najmanje 15 odsto kupoprodajne cene novog putničkog vozila davaocu finansijskog lizinga na ime dela učešća za odobrenje ugovora o finansijskom lizingu putničkog vozila, odnosno iznos u istoj visini banci na ime dela učešća za odobrenje namenskog kredita za kupovinu putničkog vozila.Ako taksi prevoznik kupuje novo putničko vozilo sopstvenim sredstvima, subvencija se isplaćuje nakon što taksi prevoznik dostavi dokaz da je u celosti isplatio dobavljaču deo kupoprodajne cene koji se ne finansira iz sredstava za odobravanje subvencija, odnosno dokaz o isplati dobavljaču iznosa u visini od najmanje 15 odsto kupoprodajne cene novog putničkog vozila.Taksi prevozniku koji kupuje novo putničko vozilo zaključenjem ugovora o finansijskom lizingu, odnosno zaključenjem ugovora o namenskom kreditu, subvencija se isplaćuje nakon zaključenja ugovora o finansijskom lizingu, odnosno zaključenja ugovora o namenskom kreditu.Država taksistima namenila po 8.000 evra za nove automobileU Uredbi piše i da je taksi prevoznik dužan da putničkim vozilom koje se subvencioniše obavlja taksi prevoz u roku od najmanje tri godine od dana registracije.Takođe, Uredba propisuje i da se vozila koja se nabavljaju uz pomoć ove subvencije ne mogu se otuđiti u roku od tri godine od dana registracije. Novo putničko vozilo čija se nabavka subvencioniše mora imati vrednost ne manju od 13.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Subvencija se odobrava za nova putnička vozila koja imaju potpuno električni, hibridni ili pogon na komprimovani prirodni gas, ili zadovoljavaju najmanje euro 6 standard u pogledu emisije izduvnih gasova.Uredba se primenjuje od 1. januara do 31. decembra 2022. godine. Beogradski taksisti su 2019. godine održali protest koji je trajao 11 radnih dana.Nakon razgovora sa predsednikom Aleksandrom Vučićem iste godine najavljeno je da će taksisti dobiti subvencije države za nabavku novih vozila, kao i da će subvencije moći da se koriste u naredne tri godine.
Pošta Srbije oglasila je nabavku platforme za automatizaciju finansijskih procesa i usklađivanje sa zakonskom regulativom o elektronskom fakturisanju. Pošta je vrednost ove javne nabavke procenila na 300 miliona dinara. U dokumentaciji se navodi da je cilj projekta usklađivanje sa Zakonom o elektronskom fakturisanju kako sa ulazne tako i za izlazne fakture, unapređenje internih procesa, čuvanje i arhiviranje dokumentacije u elektronskom obliku, integracija razvijenih softverskih modula sa sistemom elektronskih faktura, SAP-om i internom aplikacijom za fakturisanje, kao i unapređenje procesa praćenja realizacije ugovora."JP Pošta Srbije svakog meseca evidentira okvirno do 50.000 izlaznih faktura, dok broj ulaznih faktura varira iz meseca u mesec. Ulazne fakture su pretežno iz domaćeg prometa. Po trenutnoj proceduri, ulazne fakture se evidentiraju u finansijsko računovodstveni sistem SAP", piše. Softverska platforma treba da sadrži: 1. Softverski modul za automatizaciju prijema faktura u elektronskom obliku,2. Softverski modul za automatizaciju slanja faktura putem digitalnih kanala dostave,3. Softverski modul za sigurnu razmenu dokumenata,4. Softverski modul za digitalni arhiv za ulazne i izlazne elektronske fakture.Od ponuđača se zahteva da je u prethodne tri godine obavljajući delatnosti izrade softvera i srodnih delatnosti ostvario ukupne poslovne prihode u minimalnom iznosu od 500 miliona dinara . Kriterijum za dodelu ugovora je cena. Rok za dostavljanje ponuda je 4. februar 2022. godine. Pošta Srbije daje 169 miliona za unapređenje kurirske službe
Od 1. januara pravna lica podnosiće zahtev za refakciju plaćene akcize isključivo u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave.Zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte, biogoriva i biotečnosti koji se koriste za transportne svrhe i za grejanje, kao i derivate nafte i biotečnosti koji se koriste kao energetska goriva u proizvodnji električne i toplotne energije ili u industrijske svrhe, podnose Pravna lica i preduzetnici koji su krajnji korisnici derivata nafte, biogoriva i biotečnosti.Fizička lica zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte koji se koriste za zagrevanje stambenog prostora, mogu da podnesu kako u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, tako i pismenim putem nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave.Pravnom licu, preduzetniku i fizičkom licu koje je zahtev podnelo u elektronski, rešenje o odobravanju ili odbijanju prava na refakciju plaćene akcize dostavlja se u elektronskom obliku u poresko sanduče na portalu Poreske uprave.Fizičkom licu koje je zahtev podnelo u papirnom obliku, rešenje u papirnoj formi dostavlja se putem pošte.
Vlada Srbije donela je uredbu o privremenoj meri ograničavanja cene gasa i nadoknadi razlike u ceni prirodnog gasa nabavljenog iz uvoza ili proizvedenog u Srbiji u slučaju poremećaja na tržištu prirodnog gasa.Cilj ovih mera je, navodi Vlada, otklanjanje posledica skoka cene prirodnog gasa kako bi se ublažile posledice energetske krize, zaštitila privreda i građani koji su upućeni u korišćenje tog energenta."Кako bi se obezbedilo normalno snabdevanje svih potrošača prirodnim gasom neophodno je da se obezbedi i pravo na nadoknadu razlike u ceni ovog energenta nabavljenog iz uvoza i cene prirodnog gasa iz uvoza koja se koristila za obračun cene za dalju prodaju snabdevačima, javnim snabdevačima i krajnjim kupcima za novembar 2021. godine, kao i pravo na nadoknadu razlike u trenutnoj ceni prirodnog gasa koji je proizveden u Srbiji u odnosu na taj mesec", navela je Vlada u saopštenju.Razlika u ceni proizvedenog prirodnog gasa počev od 1. decembra 2021. godine biće nadoknađena iz budžeta Srbije.Uredba se odnosi isključivo na količine prirodnog gasa namenjenog za potrošnju na teritoriji Srbije.Rast cene energenata, a onda i hraneGas na poreskim izuzecima i u narednoj godiniEvropska agencija: Energenti pojeftinjuju u apriluUredbom se definišu i subjekti koji imaju pravo na nadoknadu razlike u ceni, postupak ostvarivanja prava na nadoknadu, obrazovanje cene prirodnog gasa nabavljenog iz uvoza ili proizvedenog u Srbiji koja se koristi za obračun cene za dalju prodaju. Osnovnu cenu prirodnog gasa primenjuju energetski subjekti koji obavljaju energetske delatnosti snabdevanje prirodnim gasom i snabdevanje na veliko prirodnim gasom i energetski subjekt koji proizvodi prirodni gas, piše. Vlada će, kako se navodi, obrazovati Кomisiju za evidentiranje i odobravanje sredstava za nadoknadu razlike u ceni, kao i za praćenje realizacije ove uredbe.Subvencije na osnovu prethodne saglasnosti Vlade, a u skladu sa likvidnim mogućnostima budžeta Srbije, dodeljuje ministarstvo nadležno za poslove privrede.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
