„Gale Muškatirović“: Nepravilnosti sa zakupom i finansijskim izveštajima
Nije jasno na osnovu čega Đokovići koriste teniske terene.
Srbija
Aerozagađenje povećava ljudski sterilitet na celom Zapadnom Balkanu
Dugotrajno izlaganje aerozagađenju na Zapadnom Balkanu može da smanji plodnost kod žena za više od 10 odsto, saopštio je Evropski fond za Balkan, koji sprovodi kampanju "Ujedinjeni Balkan za čist vazduh". Naučnici tvrde da aerozagađenje smanjuje šanse za začeće i povećava šanse za pobačaj. Pored toga, učestalost pobačaja i mrtvorođenih beba značajno je veća u periodu kada se ljudi izlažu zagađenom vazduhu.Kako se dodaje, zemlje regiona već beleže konstantan pad stope prirodnog priraštaja i smanjenje populacije. Ovog meseca, u drugoj etapi kampanje, naglasak je na informisanju građana o smanjenju plodnosti i sve većoj stopi steriliteta kod žena i muškaraca širom Zapadnog Balkana,zbog zagađenja vazduha.Studije pokazuju i da žene koje žive u zagađenim oblastima imaju manje vitalnih jajnih ćelija, nižu stopu plodnosti i veću stopu neuspeha pri implantaciji embriona tokom vantelesne oplodnje u poređenju sa onima koje nisu izložene uticaju zagađenog vazduha.Praškaste materije PM 2,5 koje prave aerozagađenje smanjuju plodnost kod žena, a zagađeni gradovi širom regiona beleže u proseku duplo više od dozvoljenih godišnjih vrednosti tih čestica, što može da smanji plodnost i do 10 odsto. Kod muškaraca zagađenje praškastim materijama dospeva do testisa i uzrokuje pad proizvodnje sperme, manju pokretljivost spermatozoida i češće pobačaje u trudnoći usled programirane smrti ćelija.Sulfatna jedinjenja koja nastaju u procesu sagorevanja uglja povećavaju rizik od pobačaja i do 13 odsto, a na neplodnost utiče i zagađenje plastikom. Polistiren, tip plastike koji se u mikro i nano stanju može naći u hrani, vodi i vazduhu, utiče na rani razvoj embriona, što kasnije može prouzrokovati abnormalni razvoj i prevremeni porođaj.Genetičar Miodrag Stojković dokazao negativan efekat plastike na zdravljePokušajte pre četrdesete, posle je uglavnom kasno ŠTA PREDUZETI?Vazduh zagađen praškastim materijama, teškim metalima, mikro i nano plastikom i drugim materijama dovodi do uvećane stope pobačaja i u slučajevima vantelesne oplodnje, jer smanjuje procenat uspešnosti, čak i u laboratorijama u kojima se tvaj proces vrši. Učesnici kampanje ponavljaju zahteve za hitno rešavanje nagomilanih problema: - Napuštanje uglja za proizvodnju struje je najvažnija mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, zamena kotlova u domaćinstvima ekološki čistijim rešenjima. - Ublažavanje štetnog uticaja zagađenog vazduha smanjenjem upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu, kao i zamenom sintetičkih vlakana prirodnim. - Rad nadležnih institucija na promovisanju zdrave trudnoće. - Obezbeđivanje visokoefikasnih filtera za vazduh u zatvorenom prostoru, posebno u specijalnim ustanovama koje se bave lečenjem steriliteta.- Poboljšanje kapaciteta dijagnostičkih centara i izvođenje zajedničkih studija koje će koristiti podatke praćenja i merenja posledica zagađenja vazduha na neplodnost, prevremena rođenja, nastanak bolesti i smrtnost novorođenčadi. Ekspertsku analizu o štetnom uticaju zagađenja vazduha na plodnost žena i muškaraca u regionu za kampanju "Ujedinjeni Balkan za čist vazduh" izradio je profesor humane genetike i osnivač specijalne bolnice za lečenje steriliteta u Leskovcu, Miodrag Stojković.On upozorava da bez delovanja zakonodavaca i odgovornih nema uspeha u sprečavanju bolesti nastalih usled zagađenja, uključujući sterilitet. U toj oblasti, međutim, tokom prošle godine nije bilo pomaka, a gradovi u regionu su ostali u vrhu svetske liste najzagađenijih.Organizatori kampanje su pozvali građane Zapadnog Balkana da se priključe borbi za poboljšanje kvaliteta vazduha, smanjenje neplodnost i unapređenje zdravlja dece. Inicijator kampanje je Evropski fonda za Balkan u partnerstvu sa organizacijama iz Zenice, Tirane, Prištine, Skoplja, Podgorice i Beograda.
RTS: Milorad Grčić podneo ostavku
V.d. direktora EPS-a Milorad Grčić podneo je ostavku na tu funkciju, prenosi Radio-televizija Srbije (RTS).Milorad Grčić je pismo ostavke uputio Vladi Srbije, odnosno premijerki Ani Brnabić. Prethodno je, kako navodi, pismo juče prvo uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. "Poštujem državnu hijerarhiju, ali sam se prvo obratio predsedniku Vučiću, jer sam i posao vršioca dužnosti direktora 'Elektroprivrede Srbije', ali i politički angažman i članstvo u Srpskoj naprednoj stranci prihvatio isključivo zbog Aleksandra Vučića, čvrsto verujući u njegove ideje, ideale i viziju jake, moderne i napredne države Srbije, koje predsednik dosledno i uspešno ostvaruje", piše u pismu ostavke koje prenosi RTS.Grčić navodi da je predsednika obavestio da podnosi neopozivu ostavku na mesto vršioca dužnosti direktora EPS, koju je prethodnih godina obavljao u "izuzetno složenim okolnostima"."Od poplava koje su 2014. godine zadesile našu zemlju i osim ljudskih žrtava, koje su nemerljiv gubitak, u značajnom obimu devastirale elektroenergetski potencijal naše države, pa sve do zastrašujuće kampanje protiv rudarskog kompleksa i termoenergetskog sektora, susretao sam se kao v. d. direktora sa ozbiljnim izazovima, koji su pretili da u potpunosti uruše energetsku stabilnost naše zemlje", kaže Grčić, između ostalog, u pismu.Smenjena četiri direktora EPS-a zbog nestašicaZa vršioca dužnosti direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) Grčić je imenovan 15. marta 2016. godine, piše u njegovoj biografiji objavljenoj na sajtu EPS-a. U oktobru 2021. postao je direktor Rudarskog basena "Kolubara". Od oktobra 2015. godine obavljao je funkciju direktora Kancelarije za društveno odgovorno poslovanje i odnose sa lokalnim zajednicama u EPS-u.
Navodnjavanje u 2021. godini uvećano za 34 odsto
Za navodnjavanje u Srbiji je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92,5 miliona kubnih metara vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS). Navodnjavano je 52.236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj godini.Najviše vode crpelo se iz vodotokova, 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem osam odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto).Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, navodi RZS.
Subvencije za električna vozila od 250 do 5.000 evra
Ministarsvo zaštite životne sredine dodeljivaće subvencije za nabavku novih vozila na električni pogon. U zavisnosti od vozila subvencije će iznositi od 250 do 5000 evra. Pravo na subvencionisanu kupovinu vozila imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica, piše u Uredbi koju je donela Vlada Srbije. Vlada je krajem decembra donela Uredbu o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane кupovine novih vozila кoja imaju isкljučivo eleкtrični pogon, кao i vozila кoja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem poкreće i eleкtrični pogon (hibridni pogon). Subvencije se odnose na vozila koja imaju isključivo električni pogon, kao i vozila koja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem pokreće i električni pogon (hibridni pogon), a u cilju podsticanja ekološki prihvatljivog vida transporta.Za mopede i lake tricikle subvencija će iznositi 250 evra u dinarskoj protivvrednosti. Za motocikle i motocikle sa bočnim sedištem, teške tricikle, lake četvorocikle i teške četvorocikle planirana je subvencija od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti.Za putničko vozilo koje ima najviše devet mesta za sedenje (uključujući i sedište vozača) i teretna vozila čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3,5 t, a koja su isključivo na električni pogon, u planu je subvencija od 5000 evra. Predviđena je i subvencija od 2500 evra ili 3500 evra za putnička vozila sa najviše devet sedišta i teretna vozila (čija masa ne prelazi 3,5 tona), a koja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem pokreće i električni pogon (hibridni pogon). Subvencionisana kupovina vozila sprovodi se isplatom na ime učešća za finansijski lizing za kupovinu novog vozila i plaćanja dela kupoprodajne cene novog vozila. Zahtevi za dodelu subvencija podnose se zaključno sa 31. oktobrom 2022. godine Ministarstvu zaštite životne sredine.
Stanari „kineskog zida“ protiv izgradnje na zelenoj površini
Predstavnici stanara zgrade poznate kao "kineski zid" u Bloku 8 na Novom Beogradu saopštili su danas da je najava izgradnje poslovno-stambenog kompleksa na oko 42.000 kvadrata, na mestu nekadašnjeg Centrotekstila, na zelenoj površini, koja bi njima blokirala pristup vazduha i svetlosti "preteći zločin", prenosi Beta."Kompleks koji će zauvek oteti ono malo parking mesta, naše zelene površine, naše borove, vazduh, parkić i prostor gde se igraju naša deca. Plan je da se gradi suprotno zakonu, manipulacijom i nasilnom prenamenom pretežne namene objekta iz komercijalne u stambenu, povezujući parcele i objekte radi dobijanja na grandioznosti površine i kvadrata za prodaju", navodi se u saopštenju predstavnika stanara.Na mestu nekadašnjeg Centrotekstila niče stambeno poslovni kompleksU saopštenju se dodaje da su predstavnici 500 porodica koje žive na 15 metara od budućeg gradilišta u zgradi u Bulevaru Mihaila Pupina 183-197 gradskom Sekretarijatu za urbanizam podneli dve kolektivne i više pojedinačnih primedbi na Nacrt urbanističkog projekta, na koje nisu dobili odgovor.Podsetimo, na mestu nekadašnjeg tržnog centra "Centrotekstila", na uglu Bulevara Mihajla Pupina i Bulevara Maršala Tolbuhina (nekadašnja Goce Delčeva ulica) na Novom Beogradu, gde se sada nalaze marketi, drogerije i filijale banaka u planu je izgradnja novog stambeno-poslovnog kompleksa koji će biti sačinjen od dve zgrade, kako je Nova ekonomija pisala.Izvođač radova u Bloku 37 traži 400 miliona od stanara za naknadu šteteInvestitori su preduzeća "Centrotextil", "Jugofund" i "Napred".Na prostoru na kome je planirana izgradnja trenutno se nalazi zgrada koja ima suteren, prizmelje i jedan, odnosno dva sprata u pojedinim delovima. Najvećim delom (1,9 hiljada kvadrata) koristi se za trgovinu, dok je manjim delom (922 kvadarata) u svojstvo zgrade tehničkih usluga.Umesto toga, trebalo bi da niknu dva objekta od osam spratova, prizemljem i povučenim spratom.
Mašina koja je gorela u Tamnavi je „veoma važna“ za EPS
Požar je izbio kada se zapalio bager.
Comtrade uređuje birački spisak i registar političkih stranaka
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) je firmi Comtrade System Integration dodelilo ugovor o održavanju i unapređenju Jedinstvenog biračkog spiska i Registra političkih stranaka koji je vredan 8,9 miliona dinara. Godišnje održavanje aplikacije Jedinstvenog biračkog spiska i Registra političkih stranaka će koštati 7,6 miliona dinara, a njihovo unapređenje 1,3 miliona dinara.Ministarstvo unapređuje birački spisak i registar političkih stranaka Održavanje softverskog sistema podrazumeva preventivno i korektivno održavanje i tehničku podršku, o čemu je Nova ekonomija već pisala.U korektivno održavanje spadaju sve aktivnosti vezane za detektovanje i rešavanje eventualnih grešaka u radu aplikativnog sistema.Preventivno održavanje sistema obuhvata preventivno održavanje aplikacije i preventivno održavanje serverskih sistema.Birački spisak kontrolisaće vlast i deo opozicije Unapređenje biračkog spisaka odnosi se na prikazivanje referendumskih biračkih mesta, pretragu po rednom broju birača, kao i izmenu pregleda biračkog mesta u okviru zahteva za glasanje u inostranstvu.Kada se radi o Registru političkih stranaka i njegovom unapređenju traži kod pretrage dokumenata treba izmeniti da se bira iz padajuće liste, piše u dokumentaciji. Takođe piše i da treba izmeniti izveštaj Unesite kriterijume pretrage tako da se vraća na trenutne i istorijske podatke, kao i izveštaj koji vraća sve nazive političkih stranaka (sa svim izmenama naziva), kao i uspostaviti izveštaj za kriterijum naziv PS ili zastupnik koji vraća stranke koje su menjale ove podatke.Comtrade je i 2020. godine pobedio na tenderu za održavanje i unapređenje biračkog spiska, a tada je za ovaj posao dobio blizu sedam miliona dinara.U Srbiji 70.000 manje glasača nego u junu 2020.
Beograd sa 40 miliona finansira projekte za omladinu
Grad Beograd objavio je javni poziv za finansiranje i sufinansiranje projekata koje realizuju udruženja mladih, udruženja za mlade, kao i njihovi savezi u oblastima omladinskog sektora u u 2022. godini. Ukupna sredstva koja su predviđena za projekte su 40 miliona dinara, a limit za finansiranje pojedinačnog projekta je milion dinara. U javnom pozivu piše da udruženje može da učestvuje na javnom konkursu sa samo jednim projektom koji se u celini realizuje na teritoriji Beograda. Projekat kojim se konkuriše treba da je kratkoročan, odnosno da se celokupan projekat ili faza za koju se traže sredstva, realizuju do 1. novembra 2022. godine, piše u javnom pozivu. Rok za dostavljanje prijava je 26. januar.Da bi dobili sredstva udruženja za mlade, kao i njihovi savezi ispunjavaju sledeće uslove: - da imaju sedište na teritoriji grada Beograda,- posedovanje referenc liste za predlagače koji prvi put dostavljaju programe (iskustvo u realizaciji programa, preporuke eksperata),- da je obezbeđeno najmanje 10 odsto od ukupnih troškova projekta iz sopstvenih sredstva ili nekog drugog izvora,- da račun nije u blokadi.U javnom pozivu se navodi da neće biti prihvaćeni troškovi nastali pre potpisivanja ugovora, kao ni troškovi adaptacije objekta, ni troškovi prevoza van teritorije grada Beograda i taksi prevoza.Neće biti prihvaćeni ni troškovi više od jednog fiksnog i jednog mobilnog telefonskog računa na mesečnom nivou tokom trajanja projekta, troškovi ugostiteljskih usluga (osim keteringa za potrebe promocije), kao ni troškovi honorara koji prelaze trećinu ukupno odobrenog budžeta projekta.Osnivanje i rad kancelarije za mlade, klubova za mlade, omladinskih centara, kao i podsticanje mladih da aktivno učestvuju u društvenim tokovima kroz afirmaciju i podršku omladinskim aktivnostima, omladinskom radu i neformalnom obrazovanju na teritoriji jedinice lokalne samouprave, smatraju se, između ostalog, projektima od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora u Beogradu.Projekti od javnog značaja su, kako piše u javnom pozivu, i oni stvaraju uslove za aktivno i kvalitetno provođenje slobodnog vremena mladih, bavljenje sportom, negovanje zdravih i bezbednih stilova života, sprovođenje volonterskih aktivnosti, organizaciju obuka, seminara i manifestacija od značaja za zapošljavanje i usavršavanje mladih.
„Opasno targetiranje novinara, političara i javnih ličnosti na TV Pink“
Koalicija za slobodu medija pozvala je nadležne organe i tela da zaštite novinare, političare i javne ličnosti, ali i javnost od "opasnih manipulacija i laži kojima obiluje televizijski prilog 'Meta porodica' koji je emitovan na televiziji Pink" . "Pozivamo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Republičko javno tužilaštvo da se oglase povodom tvrdnji da novinari ugrožavaju najviše predstavnike Republike Srbije. Bez jasne reakcije ovih institucija samo bi se nastavljala kampanja protiv profesionalnih novinara i institucije bi na ovaj način učestvovale u tim napadima", piše u saopštenju Nezavisnog Udruženja Novinara Srbije (NUNS).Kako se navodi u saopštenju, televizija Pink je u nedelju uveče u svojoj centralnoj informativnoj emisiji "Nacionalni dnevnik" emitovala "dvadesetominutni kvazi-dokumentarni film 'Meta porodica', u kom se mnoge javne ličnosti, a među njima mnogi nezavisni novinari, optužuju da u saradnji sa kriminalcima i stranim obaveštajnim službama organizuju likvidaciju Aleksandra Vučića i njegove porodice". "Sugerisanjem da ugrožavaju bezbednost i prizivaju atentat na članove porodice Vučić, ponovo se crta meta na čelo profesionalnim novinarima, a posebno najviše označenim u toj svojevrsnoj "tv-poternici" emitovanoj na televiziji sa nacionalnom pokrivenošću - Stevanu Dojčinoviću, Branku Čečenu, Slobodanu Georgievu i Zoranu Kesiću", piše u saopštenju. Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija "Lokal Pres" i Slavko Ćuruvija Fondacija.
Da li je Viši sud zapravo odložio prekid rada beogradskih advokata?
Komora nije izašla sa adekvatnim saopštenjem, pa ni advokati nisu sigurni da li da idu na posao.
Potpisan ugovor o prodaji Instituta „Jaroslav Černi“
Ministarstvo privrede potpisalo je sa kompanijom Milenijum tim ugovor o prodaji 92 odsto kapitala Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi po ceni od 2,57 miliona evra. Ugovor o prodaji kapitala Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi AD, Beograd između Ministarstva privrede i Кonzorcijuma koji čine pravno lice Društvo za inženjering, proizvodnju i usluge "MILLENNIUM TEAM" i fizička lica kao članovi Кonzorcijuma, potpisan je 4. januara 2022, piše u objavi na sajtu Ministarstva. Ministarstvo privrede je 1. oktobra 2021. godine objavilo poziv za privatizaciju Instituta "Jaroslav Černi". Predmet prodaje bio je paket akcija sastavljen od 924.900 akcija, u vlasništvu Srbije, što predstavlja 92,00239 odsto ukupnog kapitala Instituta. Početna cena iznosila je 2,57 miliona evra.Osim Milenijum tima, na nadmetanju je učestvovala i kompanija "BAUWESEN" iz Lazarevaca, ali je najvišu ponudu istakao Milenijum tim. Institut Jaroslav Černi prihvatio ponudu za privatizaciju?Milenijum tim sprovodi brojne velike projekte u Srbiji, među kojima je i izgradnja Beograda na vodi i već je bio zaintersovan za kupovinu Vodoprivredno privredno društvo (VPD) Smederevo, o čemu je Nova ekonomija već pisala. Nakon naših pitanja upućenih Ministarstvu privrede uklonilo je podatke o njihovoj ponudi za tu kompaniju.U prodaji VPD Smederevo, koje štiti od poplava, Milenijum tim je imao drugu po visini ponudu, a najvišu programerska firma Khaoticen (661.000 evra).Od poplava će nas štititi i IT firma povezana s vlastima, ministarstvo uklanja dokumentaciju
Predloženo da se rok za zamenu oružnih listova produži do 2024.
U skupštinsku proceduru upućen je predlog da se rok za zamenu isprava, oružanih listova, dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbednost i odobrenja za držanje oružja, izdatih po prethodno važećem zakonu produži za dodatne dve godine, odnosno do 5. marta 2024. godine. Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji podneo je narodni poslanik Marijan Rističević, sa predlogom da se zakon donese po hitnom postupku. Predlaže se da se rok za zamenu isprava, oružanih listova, dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbendost i odobrenja za držanje oružja, izdatih po prethodno važećem zakonu, produži za dodatne dve godine, odnosno do 5. marta 2024. godine.KRIK: Sumnjive transakcije u srpskoj industriji oružjaPrethodno je Zakonom o izmeni Zakona o oružju i municiji koji je usvojen 2020. godine rok za podnošenje zahteva za izdavanje isprava produžen za dodatnih dve godine, do 5. marta 2022. godine."Imajući u vidu trajanje pandemije koronavirusa koja je i dalje prisutna, postoje objektivni razlozi zbog kojih građani vlasnici oružja nisu bili u prilici blagovremeno da izvrše svoje obaveze i izvrše zamenu isprava o oružju i postoje opravdani razlozi za dodatno produženje ovog zakonskog roka", piše u predlogu Zakona. Zakon je predložen po hitnom postupku radi otklanjanja mogućnosti za nastupanje štetnih posledica zbog neprodužavanja roka, kao i da bi se građanima koji do sada nisu zamenili isprave omogućilo da u dodatnom roku izvrše zamenu isprava kod nadležnih organa. Ekonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijama
Tijana Milovanović (Ukras): Inovacije u rukavicama
U otežanim uslovima poslovanja uspeli smo da obezbedimo kontinuitet proizvodnje i ponudili smo inovativne zaštitnih rukavica, kaže Tijana Milovanović, direktorka preduzeća za proizvodnju zaštitnih rukavica „Ukras“ iz Vranja. Sektor proizvodnje lične zaštitne opreme je usko povezan sa ostalim industrijskim granama. U poslednje dve godine koliko traje pandemija, uslovi rada su se promenili u gotovo svim privrednim delatnostima.Kupci njihovih zaštitnih rukavica i druge opreme su preduzeća iz metalo-prerađivačke, drvne, građevinske, automobilske, elektro i lake industrije.„Proizvodnja automobila je smanjenja, pa je samim tim i tražanja za ličnom zaštitnom opremom opala. Sa druge strane tražnja za proizvodima metaloprerađivačke industrije se povećala, pa u skladu sa tim povećava se potražnja i za proizvodima lične zaštitne opreme“, kaže direktorka ovog vranjskog preduzeća koje proizvodi zaštitne pletene rukavice od pamuka, kevlara, mikrofilamenta, poliestera i poliamida.Pandemija je uticala na pokretanje inovativnih aktivnosti u ovoj porodičnoj firmi osnovanoj pre tri decenije. „Kad je proglašena epidemija u Srbiji, cene rukavica i maski za jednokratnu upotrebu su vrtoglavo skočile, a nije ih ni bilo i tako smo došli na ideju da proizvedemo novi model. Pošto su naše zaštitne rukavice od pamuka pogodne i za vožnju i za rad na „touch screen-u“ telefona i računara, proizveli smo rukavice za višekratnu upotrebu, koje mogu da se koriste u svakodnevnim ličnim i poslovnim aktivnostima“, kaže ona. Najtraženiji proizvodi su pletene zaštitne rukavice od pamuka i obim proizvodnje ovog proizvoda je povećan za 20 odsto. Ali, kupuju se i rukavice od kevlara (vlakna tog materijala imaju zateznu čvrstoću), kao i kombinacije kevlara i pamuka koje su jedinstven proizvod ne samo tržištu Balkana, već i šire. I obim proizvodnje ova dva modela rukavica je povećan za oko 20 odsto.„Cene prediva pamuka su se povećale za oko 25 odsto, a prediva kevlara za oko 30 odsto. Zapravo cene svih repromaterijala su povećane, kao i transport i ostale usluge, pa nam je stoga poslovanje dodatno otežano. Pandemija je omela aktivnosti vezane za izvoz proizvoda, ali s obzirom na to da su proizvodi sertifikovani „CE“ znakom, planiramo izvoz u skorijoj budućnosti“, kaže on. Proizvodni proces je automatizovan, mašinski se proizvodi oprema i zaposleno je samo petoro radnika. „Preduzeće je uspelo da opstane 90-tih godina u najtežim vremenima za tekstilnu industriju, ali i da se polako razvija i unapređuje. Na početku smo proizvodili samo jedan model zaštitnih rukavica, danas proizvodimo petnaest modela, među kojima su i zaštitne rukavice viskog stepena neprosecivosti, za rad na posebno zahtevnim radnim mestima. Takođe se u partnerstvu sa drugim kompanijama bavimo i proizvodnjom zaštitne odeće“, kaže ona. Ona očekuje da će nova 2022. godina biti teža od prethodne.„Pandemija i dalje traje, cene svih repromaterijala, transporta, usluga su povećane i to će verovatno uticati na tražnju. Velika borba je pred privrednicima. Ipak, naučili smo da radimo u otežanim uslovima i nadam se da će nam to olakšati opstanak na tržištu“, ocenila je Milovanović.Na ekonomiju utiče sve, prema njenim rečima, od vremenskih nepogoda do politike.„Biti preduzetnik znači da je potrebno imati dodatnu snaga i mudrost da bi se se očuvala poslovna aktivnost i opstalo na tržištu. Zato je preduzetnicima koji se bave proizvodim delatnostima potrebna veća podrška i sa nacionalnog i sa lokalnog nivoa, kroz olakšice, ali i zaštitu domaćih proizvoda“, kaže ona. Prema njenoj oceni, posebnu podsticajnu podršku treba dati ženama preduzetnicama i socijalnom preduzetništvu.„Zakon o socijalnim preduzećima je usvojen na Vladi, sada je u skupštinskoj proceduri, ali za razvoj socijalnog preduzetništva potrebna je podrška svih relevantnih aktera, kako sa nacionalnog i lokalnog nivoa, tako i kompletne privrede, a socijalna preduzeća to višestruko uzvrate zajednici kroz smanjenje broja nezaposlenih iz teško zapošljivih grupa, ali i kroz poreze, pa su benefiti višestruki“, smatra direktorka ove porodične kompanije.
Prosvetari ostali bez jednokratne pomoći
Prosvetni radnici u Srbiji već skoro dve godine trpe posledice korone koje se neminovno prelamaju i preko leđa roditelja.
Konačno raspisan tender za izgradnju podzemne garaže „Pinki“
"Parking servis" Beograd raspisao je tender za izgradnju podzemne garaže "Pinki" sa izradom tehničke dokumentacije. Procenjena vrednost javne nabavke je 700 miliona dinara.Objekat planirane javne podzemne garaže nalazi se ispod platoa Sportskog centra "Pinki". Parking garaža je planirana kao jednoetažna podzemna garaža sa 150 parking mesta, piše u specifikaciji. Javna nabavka obuhvata uslugu izrade tehničke dokumentacije za izgradnju javne podzemne garaže i radove na izgradnji javne podzemne garaže.Osim parking prostora, u objektu su planirane pomoćne, tehničke i sanitarne prostorije. U zonama ulaza i izlaza, planirani su i prostori u funkciji naplate, kontrole i obezbeđenja.Ulazna rampa nalaziće se na prilazu iz ulice Gradski park, dok će izlazna rampa biti u Nemanjinoj ulici. Ukupni kapacitet garaže iznosi 150 parking mesta, od čega je za potrebe parkiranja osoba sa invaliditetom planirano 8 parking mesta (oko 5 odsto).Kako piše u dokumentaciji, lokacija prostora gde će se graditi garaža je javni park ispred zgrade Doma sportova Pinki."Terenskom analizom postojećeg stanja utvrđeno je da se plato ispred SC „Pinki“ koristi za parkiranje vozila. Usled neadekvatnog korišćenja predmetnog prostora, postojeće popločavanje od betonskih ploča je propalo, a zelene površine su devastirane. Na pojedinim mestima betonske ploče su naknadno zamenjene betonom i asfaltom".U planu je i rekonstrukcija postojećeg platoa prema uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture sa zadržavanjem postojeće nivelacije.
Zašto bi linija Niš-Beograd mogla da se isplati?
Linija Niš-Beograd nije napravljena kako bi se avionskim saobraćajem povezala ova dva grada nego kako bi se Niš povezao sa celim svetom, a novac koji je Er Srbija dobila za organizovanje linija od javnog interesa ne sme biti trošen ni za šta drugo objašnjava za Novu ekonomija urednik vazduhoplovnog portala Tango Six Petar Vojinović. “Ona je iz poslovnog ugla napravljena da Er Srbija ima nove linije koje se prodaju, na primer, Niš - Njujork, Niš - Beč, Niš - London, sve preko Beograda,” kaže Vojinović.Država će letove iz Niša i Kraljeva subvencionisati sa 2,8 milijardi dinara Er Srbija je od države dobila ugovor vredan 2,8 milijardi dinara za organizovanje letova sa niškog i kraljevačkog aerodroma.Ove godine trebalo bi da se uspostave redovne linije od Niša ka Frankfurtu (Hanu), Kelnu, Ljubljani, Atini, Solunu, Istanbulu, Tivtu i Beogradu.Iz Kraljeva avionom bi trebalo da se putuje u Solun, Tivat i Istanbul. Er Srbija počela da leti od Niša do Istanbula Tender na kome je Er Srbija izabrana kao najpovoljniji ponuđač za obavljanje avio-prevoza na linijama u javnom interesu u skladu je sa evropskim pravilima koji se odnose na tzv. PSO (public service obligation) linije, objašnjava Vojinović.“To tehnički funkioniše da ako je, na primer, trošak leta 100 evra i Er Srbija na tom letu zaradi 40 evra (proda toliko karata, prim. nov.), država samo pokriva sam gubitak od 60 evra. Ne plaća ceo trošak od 100 evra”, kaže Vojinović.Novac koji Er Srbija dobija na ovaj način ne bi smeo da se koristi ni za koje druge svrhe i kompanija njime ne bi mogla da pokriva druge svoje troškove.Vojinović objašnjava da, iako Srbija nije članica Evropske unije (EU), ona jeste deo “otvorenog neba”, odnosno sporazuma kojim se dereguliše tržište.Kako će Er Srbija platiti svoje dugove “To u teoriji znači da, ako se pravila prekrše, jednom kada uđemo u EU, bi kompanija sav taj novac morala da vrati. Nijedan evro ne ide u redovne troškove kompanije, odnosno da time pokriva neke druge gubitke,” kaže on.Celokupno plaćanje bi trebalo da funkcioniše kao “postpejd”, odnosno da država novac nadoknađuje tek nakon sprovedenih letova, kada bude i utvrđeno koliki su gubici bili, kaže Vojinović.On dodaje da problem jeste netransparentnost jer se do sada ne zna da li je država u prethodnom ciklusu, kada je Er Srbija takođe dobila novac za linije u javnom interesu, kontrolisala sprovođenje ugovora. Ipak, “veliki bauk” jeste Evropska unija koja bi, ukoliko se utvrdi da su pare nenamski trošene i da su na ovaj način pokrivani drugi troškovi Er Srbije, mogla Srbija na neki način da postepeno “izbacuje” iz “otvorenog neba”, kaže Vojinović.Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA Partners Komentarišući pretpostavke da je tender gotovo namešten za Er Srbiju, kaže da je uobičajna praksa da sve velike ili nacionalne avio-kompanije takođe dobijaju poslove obavljanja avio-prevoza od javnog interesa u drugim državama.Kao primer navodi Makedoniju i Italiju.“Makedonija nema nacionalnu avio kompaniju. Njena nacionalna avio-kompanija indirektno je Wiz air koja se javlja na iste ovakve tendere i možemo da kažemo da je Makedonija maltene "namestila" da Wiz air operira nekoliko linija od njihovog značaja za povezanost. I oni godinama dobijau te tendere. Onda imate Al Italiju koja je imala iste te linije između Rima i Milana, do Sardinije…”Organizovanjem avio-prevoza na linijama koje su već ocenjene kao neprofitabilne i nacionalne avio-kompanije na neki način obavljaju svoju “državnu ulogu” jer je državni interes da između ovih gradova ili regiona postoji povezanost, kaže Vojinović.“Za njih može da bude veći gubitak jer su možda te avione mogli da upotrebe na profitabilnijim linijama,” zaključuje on.SMATSA zbog korone uzela još 10,3 miliona evra kredita
SGA organizuje program o finansiranju gejming projekata
Asocijacija industrije video igara Srbije (SGA) organizovaće između januara i aprila ove godine program "Game Funding Bootcamp" i kroz niz predavanja i radionica timovima i kompanijama iz Srbije i regiona predstaviti različite potencijalne izvore finansiranja, prenosi Netokracija."Finansiranje je, kako se ispostavilo krajem prošle godine, jedna od ključnih tema za domaću zajednicu, pored biz dev i game design veština, ili pak produkcije. Postavili smo izvesnu prioretizaciju, a finansiranje je prva oblast kojoj ćemo se posvetiti. Naravno, i druge pomenute teme dobiće svoje relevantne programske aktivnosti tokom ove godine", rekao je za Netokraciju programski direktor SGA Relja Bobić. Game Funding Bootcamp će biti realizovan kroz višečasovne hibridne sesije (uživo i onlajn) koje će biti organizovane na svake dve nedelje od 1. februara 2022, a svaka od njih biće posvećena nekom od modela finansiranja.Edukacija će obuhvatiti lokalne javne fondove, konkretne instrumente podrške koje sprovodi Evropska unija u okviru svojih programa (Creative Europe ili Horizon Europe), crowdfunding platforme, posebne prilike specifične za gejming industriju (saradnje sa izdavačima ili, na primer, učešće u EPIC MegaGrants programu), saradnju sa poslovnim anđelima ili VC fondovima, ili eventualne akvizicije. Počelo formiranje prvog srpskog superklasteraNapravite svoju prvu igru kroz besplatni obrazovni programZainteresovani učesnici (predstavnici kompanija, pojedinci i profesionalci) moći će da se prijave za pojedinačne tematske module, ili za praćenje programa u celini. Program će se održati na engleskom jeziku i besplatan je za punopravne članove SGA, dok projekat Reconomy obezbeđuje stipendije za besplatno učešće za jedan broj učesnika sa teritorija Zapadnog Balkana (Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Kosovo). Regularna cena po modulu je 50 evra, navodi Netokracija.
Sto najvećih dužnika u blokadi za 705 miliona evra
Narodna banka Srbije objavila je spisak 100 preduzeća sa najvećim iznosom blokade na kraju 2021. godine, čija je ukupna suma blokade iznosila 83 milijarde dinara, zaključno sa 31. decembrom prošle godine.Prva na listi je firma Ladinvest doo Beograd sa iznosom blokade od 3,6 milijardi dinara (oko 30 miliona evra) koja je nelikvidna 2.795 dana. Na tom spisku, najduži broj nelikvidnih dana upisla je firma Reks Komerc doo Niš u likvidaciji, čak 18 godina nelikvidnosti ili 6.616 dana, sa blokadom računa od od 375 miliona dinara. Od javnih preduzeća JP PEU Resavica u blokadi je 3.260 dana, dok iznos blokade ovog Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja iznosi 1,2 milijarde dinara. Crvena lampica uključena je i na računu Javnog preduzeća za obavljanje komunalnih delatnosti Beli izvor Vrnjačka banja, koje je u blokadi oko 450 miliona dinara (broj nelikvidnih dana je 1.697). Na listi je i državno preduzeće Železnice Srbije sa 2.217 dana nelikvidnih dana i iznosom blokade od 889 miliona dinara.Nekoliko firmi već 10 godina nesposobno je da izmiri svoje obaveze, kao što je Agencija za krizni menadžment doo Novi Sad sa 4.730 dana nelikvidnosti i iznosom blokade od 3,2 milijarde dinara. Takođe, račun firme Šumadija – Dedinje doo Beograd nelikvidan je 4.624 dana. Na spisku 100 najvećih po iznosu blokade nalazi se Luka Beograd AD Beograd sa 2,4 milijarde dinara blokade i broj nelikvidnih dana iznosi 576.
Tender za telefonske govornice u zatvorima vredan 400 miliona
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija raspisala je tender vredan skoro 400 miliona dinara za nabavku usluge javnih govornica.U pitanju je telefonska usluga za lica lišena slobode u svim ustanovama u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Nabavka se odnosi na pružanje telefonske usluge putem javnih govornica preko IP telefonskih priključaka u prostorijama naručioca na 48 lokacija u Srbiji. Kako piše u specifikaciji, sistem javnih govornica u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija (UIКS) Ministarstva pravde sastoji od telefonskih govornica koji se povezuju na telekomunikacionu mrežu ponuđača preko L3VPN mreže ponuđača. Sistem mora da omogući ostvarivanje najmanje 900 istovremenih poziva prema ponuđaču.Ponđač, kako se navodi, treba da o svom trošku obezbedi pripejed kartice i softver za vođenje evidencije obavljenih razgovora.Pripejd kartice treba da budu upakovane u zaštitnu foliju, da se razlikuju po određenoj boji i oznakama i vidljivim bar kodom u apoenima od 300, 500 i 1000 dinara.Od ponuđača se traži i da obezbedi neprekidno funkcionisanje sistema tako da se, u slučaju prestanka funkcionisanja osnovnog sistema svi pozivi evidentiraju na rezervnom sistemu.Potreban je i izveštaj o obavljenim razgovorima po svakoj pripejd kartici na zahtev kazneno-popravnog zavoda i okružnog zatvora.Izveštaj mora da sadrži podatke o ostvarenim pozivima, dužini trajanja poziva i ceni koštanja poziva, u cilju kontrole trošenja po ugovorenim cenama.Traži se i evidencija podataka o obavljenim razgovorima, koje je naručilac u obavezi da obezbedi po nalogu drugih bezbednosnih državnih organa.Vrednost javne nabavke je 397,5 miliona dinara. Rok za podnošenje ponuda je 8. februar.
