Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Ponovo radi šalter za taksi vaučere na beogradskom aerodormu

Na beogradskom aerodormu "Nikola Tesla" je ponovo u funkciji šalter za izdavanje potvrda o fiksnoj ceni (vaučera) za taksi prevoz, koji se nalazi u zoni međunarodnih dolazaka, objavljeno je na sajtu aerodroma.Putnicima u dolasku su na raspolaganju fiksne cene taksi usluga prema šest zonama (destinacijama u okviru Beograda).Izdavanje vaučera je ukinuto početkom godine, kako je pisao portal Nova.rs, zbog renoviranja aerodroma "Nikola Tesla".Od sledeće godine avionom iz Niša za Beograd Grad Beograd je u avgustu ove godine usvojio Odluku o taksi prevozu kojom je predviđeno da se reguliše rad taksista na aerodormu.Obrazlažući Izmenu odluke o dopunama Odluke o taksi prevozu, zamenik gradonačelnika Goran Vesić je istakao da se ova odluka odnosi na Aerodrom "Nikola Tesla" sa ciljem da se konačno, kako je naveo, uvede red. "Sada ćemo omogućiti da komunalni milicionari budu unutra a postojaće i red po kome će taksisti preuzimati putnike", rekao je Vesić.Beogradski taksisti napokon mogu u toalet Sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević je istakao da je propisan i poseban član 17. kojim se određuje postupanje u slučaju zastarelih i oštećenih identifikacionih nalepnica koje se nalaze na vetrobranskim staklima svakog taksi vozila. "Nalepnice su vezane i za ulazak u prostor aerodroma i za korišćenje elektronskog sistema koji smo uveli. Uvedena je i kaznena odredba za privredna društva u iznosu od 120.000 dinara, za preduzetnika 70.000 i za taksi vozača u iznosu od 20.000 dinara. To je deo mera koje želimo da primenimo kako bismo dodatno uveli red u sistem taksi prevoza, posebno kada je reč o taksiranju u sklopu Aerodroma „Nikola Tesla”.

Srbija

Maske najopasnije kad se mešaju sa običnim smećem

Procenjuje se da se u Srbiji pre pandemije proizvodilo oko 5.000 do 5.500 tona medicnskog otpada godišnje, od čega je oko petina predstavljala opasan otpad. S obzirom da on nastaje i prilikom kućnog lečenja, stručnjaci smatraju da se tokom perioda zdravstvene krize izazvane koronavirusom količina infektivnog otpada povećala za 30 do 40 odsto.Medicinski otpad je najopasniji kada se meša sa običnim, komunalnim otpadom, a Srbija trenutno nema analizu da li je njegovo nepravilno odlaganje izazvalo dalja zaražavanja koronavirusom u Srbiji, odnosno koliko smo ošteceni usled nebezbnog rukovanja. Problem je što za sada postoji manje od deset inspektora za nadzor opasnog otpada u Srbiji, ali ni povećanje tog broja ne bi doprineo boljoj situaiji bez rigoroznijih kazni, ocenjeno je na konferenciji "Kuda ide otpad od kovida?", koji su organizovali... Procene o količini otpada na godišnjem nivou su uporedive sa zemljama u okruženju, ali su stare oko 20 godina i u meduvremenu nisu revidirane. Primera radi, Privredna komora Srbije da bi došla do podataka ukrštaju više izvora.Iako je pandemija ušla u drugu godinu, a servisiranje medicinskog otpada jeste napredovalo, i dalje postoje oblasti u kojima je Srbija na samom početku. Slobodan Tošović, bivši direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, kazao je da su i pre izbijanja zdravstvene krize postojali protokoli za ponašanje ustanova, da je primarna selekcija otpada koji tamo nastaje rigorozna, ali da je uočeno da postoje problemi u njegovom naknadnom tretiranju i skladištenju. "Postoji i opasan i neopasan medicinski i farmaceutski otpad. Ovaj drugi može da se odlaže na deponiju, dok opasan mora da se selektuje, pakuje, posebno transportuje i skladišti, i nakon toga se tretira... Između deset i 12 odsto ukupnog otpada zdravstvenih ustanova spada u medicinski otpad. Podaci o količini su stari, računamo da imamo 42.000 (bolničkih) kreveta, jedan generiše oko 1,5 kilograma, tako možemo da dođemo do znatno veće količine. Nije ni sav otpad isti, infektivni je relativno dobro rešen", smatra Tošović.Infektivni otpad čini 30 do 40 odsto ukupnog medicinskog otpada, a problem je bio uvećan što je Srbija u jednom trenutku, u decembru 2020. godine, imala natprosečan broj ležecih pacijenata, odnosno 10.000 popunjenih kreveta, "Kada to pomnožite, vidite da su kapaciteti prenapregnuti ili smo ih već prešli. Zato smo razmišljali da se kroz buduće strategije pripremimo za ovako vanredne situacije. Potrebno je jedinstveno rešenje privatnog i društvenog sektora... Zakoni ni sada nisu loši, ali se uvek vraćamo na sprovođenje propisa. ZZa to nam je potrebna stimulacija, subvencije, ali i edukacija", rekao je Tošović.Tretiranje tone medicinskog otpada u Evropi trenutno košta oko 20.000 devra, a očekuje se da ta cena bude još veća, jer države EU neće uskoro moći da ga izvoze u Kinu, dodao je Tošović. "Zbog toga treba da razmišljamo o spalionicama, ali mi ni za najbenignije vrste otpada nismo uspeli da nađemo lokacije, optuživali su nas da smo lopovi, da ćemo zagađivati životnu sredinu, a samo u Evropi postoji 400 splaionica. Ne može sve da se reciklira, nešto mora i da se spaljuje, a otpad je nešto što se prihvata za obnovljiv izvor energije. To možda pomalo deluje kao jeres, ali mi nismo u stanju da organizujemo ni primarnnu ni sekundarnu selekciju otpada. Ako mi ne krenemo da čistimo Srbiju, mi ništa necemo da uradimo", ocenio je Tošović.Direktor kompanije Remmondis Medison Zrenjanin Bojan Sudarev kazao je da je kovid-kriza bila prva situacija u kojoj je ceo sistem odlaganja infektivnog otpada stavljen na probu, i privatni i državni sektor. Kao pozitivnu stavku Sudarev vidi i to što je, kad je epidemija COVID-19 zvanicno pocela u Srbiji, njihova kompanija počela da dobija veliki broj upita, od drugih firmi ali i pojedinaca, koji su hteli da saznaju kako da bezbedno odlože iskorišćene maske i rukavice. "To me je iznenadilo, jer smo ispali društveno odgovorna nacija. Bez obzira da li su zaraženi ili ne, ljudi nisu hteli da bacaju maske u komunalnin otpad... Rešenje nije da se lokalne samouprave obavežu na odlaganje ovog otpada, već da građanima ostave mogućnost. Makar jedan kontejner, jednu kantu, da maske ne bi završavale u tuđim baštama, u kanalizaiciji...", kazao je Sudarev.On je dodao da je sistem živ, da funkcioniše, i da je prošao najteži period bolje nego što je iko ocekivao."Kapaciteti su na maksimumu, a kvalitet tretmana u samim ustanovama (koje ga proizvode) je jednak kao i drugim zemljama EU, samo što se ovde time bave bolnice... Simptomatično je da bolnice unose i tuđ opasan otpad u svoja dvorišta radi tretmana, što znači veći rizik", naveo je Sudarev.Negativna stavka je što je neophodno uspostavljanje i ažuriranje Centralnog registra zagađivača, da bi se znalo koliko otpada ima u Srbiji, shodno kapacitetima ustanova koje ga proizvode. "To je moje lično mišljenje, upoznat sam sa tržištima u Evropi, potrebne su nam jasno definisane kategorije kapaciteta za tretman i upravljanje otpadom. (U Srbiji) imamo najkomlikovaniji sistem izveštavanja o otpadu u Evropi. Primera radi, jedan stomatolog, ili veterinar, mora da najvljuje kretanje otpada kroz aplikaciju koja je često nestabilna, štampa desetak dokumenata, da upravlja informacionim sistemom za koji možda nije obučen... Nepouzdani podaci znače i neefikasaan sistem", zakljucio je Sundarev.Igor Jezdimirović, predstavnik udruženja "Inžinjeri zaštite životne sredine", naveo je da je Srbija tokom epidemije naučila koliko je važno zdravlje, ali da smo tek započeli učenje o važnosti adekvatnog odlaganja otpada. Za to je, prema njegovim rečima, potreban dobar zakonski okvir, ali i institucije koje će sankcionisati ljude koji ne umeju da se ponašaju."Neodgovorno ponašanje prema svim vrstama otpada i nemogućnost države da rešavanje problema spusti na lokalni nivo će nam se svima obiti o glavu. Tu su višedecenijski nerešeni problemi. Pored medicinskog otpada, procenjuje se da svaka osoba proizvodi kilogram otpada po danu. (Ekologijom) se ne bavimo bi spasili leptire ili planetu, već da bi imali što manje troškove lečenja. Prevencija je i ovde ključ", naglasio je Jezdimirović. On je dodao i da iako postoje zakonska rešenja, građani i dalje nemaju mogućnost da u svaku apoteku predaju višak neiskorišćenih lekova. "Dobar deo građana ima želju i volju, ali vam je to za džabe ako nema inspekcija. Nedavno smo imali pokušaj javne rasprave da se ova materija uredi, koja je jedva došla dojavnosti... Interesovanje je bilo veliko, ali institucije nisu odgovorile na tehničkom nivou (da svi mogu da se uključe u lajvstrim). Odgovornost je ključ. Dok god ne bude postojala direktna odgovornost, nećemo napredovati", izjavio je Jezdimirović.Podrobnije analize potencijalnog negativnog uticaja na zdravlje kovid-otpada za sada nije ni moguće, jer u Srbiji živi približno 60.000 ljudi koji živi od sakupljanja sekundarnih sirovina, kojima je to jedini izvor opstanka, navela je Mirjana Todorović iz Ministarstva zaštite životne sredine. "Tih 60.000 ljudi svakodnevno dolazi u kontakt i sa drugim vrstama otpadima, nisu ni prijavljeni nigde, svako od njih može da se zarazi", dodala je ona.  Todorović je navela da su sve zainteresovane strane imale mogućnost da učestvuju u javnoj raspravi o sistemskim zakonima, a da je regulativa jasna. Iako su građani bili odgovorniji u odlaganju otpada tokom prva dva meseca pandemije, situacija je sada daleko gora zbog povećane proizvodnje medicinskog otpada bez prethodnog tretmnana."Sada se radi na izmenama zakona, narene godine planiramo nove propratne strategije o upravljanju otpadom", dodala je ona. 

Srbija

Predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći: Propisi EU fleksibilniji od domaćih

Harmonizacija propisa i edukacija zaposlenih u javnom sektoru su najznačajniji izazovi kada je u pitanju usklađivanje kontrole državne pomoći sa pravilima Evropske unije, zaključci su druge regionalne konferencije "Državna pomoć i ekonomije Zapadnog Balkana", koja je deo Projekta "Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći".VUČIĆEVA GORKA ČOKOLADA: ŠVAJCARCIMA 12 MILIONA EVRA SUBVENCIJA Domaće zakonodavno ne dozvoljava fleksibilnost kakvu imaju pojedini evropski akti (soft law, soft acquis), pa je zato i samo prevođenje ili prenošenje evropskih normi izazovan posao, rekao je predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći Vladimir Antonijević."Mi moramo da propišemo strožije kriterijume nego što sama Evropska komisija ima, a zapravo se teret ocene prebacuje na Komisiju za kontorlu državne pomoći", kazao je Antonijević.Kako kaže, na sastancima se Komisiji eksplicitno postavlja zahtev da se svaka državna pomoć prijavljuje ovom telu."To praktično znači da Komisiji ne bi bilo dovoljno 22-25 zaposlenih nego bi trebalo da ih bude par stotina", rekao je Antonijević.Sa druge strane, kaže Antonijević, Evropska komisija je sebe abolirala takvih obaveza tako što je donela General Block Regulation (propis kojim se određuje u kojim slučajevima državna pomoć ne mora da se prijavljuje Evropskoj komisiji) i postavila pragove koji su najčešće na novčanom nivou.Vladimir Antonijević (prvi s leva). FOTO: Policy and Legal Advice Centre IIIPROSEČNA SUBVENCIJA PO RADNIKU LANE DOSTIGLA 36.500 EVRA On ističe da davaoci državne pomoći, u koje spadaju opštine, ministarstva i druge institucije, apsolutno ne prate ovu oblast i da, kada su u pitanju propisi, vode računa isključivo o dozvoljenim pragovima, ne prateći kriterijume koji se odnose na efekte.Davaoci teško mogu da isprate sve promene koje se dešavaju kada su u pitanju propisi, a postoji i problem instiucionalne memorije, kaže Antonijević.Institucionalna memorija odnosi se pre svega da institucije ne zavise od pojedinaca koji su upoznati sa sistemom davanja državne pomoći. Kako objašnjava Radmila Mihić, vođa projekta Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći, to bi moglo da se postigne uvođenjem softvera ili uvođenjem proceduralnih uputstava i smernica. Takođe, neophodno je investirati u sferi edukacija zapolsenih jer trenutno ne postoji velika grupa ljudi koja se bavi državnom pomoći, dodala je ona.DRŽAVA GEOKSU PLATILA 70 ODSTO INVESTICIJE, SADA TRAŽI NOVAC NAZAD Deo projekta odnosio se i na formiranje elektronskog registra, koji bi uskoro trebalo da bude završen, a na njemu bi se nalazile različite vrste podataka i dokumentacije u vezi sa oblasti dodele državne pomoći. Trebalo bi i da omogući elektronsko podnošenje prijave za davaoce, ali i dostupnost izveštaja. Sa registrom će biti povezana i Poreska uprava kao i Agencija za privredne registre (APR).Mihić je dodala da problem predstavlja i to što u ovoj oblasti posotji mnogo preklapanja sa sektorskim pravilima, a da je jedini način da se ovo izbegne kontinuirano međusobno izveštavanja i razmenjivanje informacija putem svih kanala."Dobra državna pomoć se može koristii kao instument rasta", rekla je Mihić.Državna pomoć se u Srbiji intenzivno koristi, pa je tokom 2019. godine dostigla iznos od 940 miliona evra, ili dva odsto bruto domaćeg proizvoda, rečeno je na konferenciji "OKO ZA DRŽAVNU POMOĆ" (ODGOVORNO, KORISNO, OTVORENO) koju je Nova ekonomija organizovala u septembru ove godine.Zbog toga je važno ceo proces dodele državne pomoći učiniti transparentnijim. Pored normativnih dokumenata, treba ulagati i u razvijanje kadrova koji će nadzirati i analizirati dodeljivanje državne pomoći, jer je njihov manjak prepoznat kao jedna od glavnih prepreka za unapređenje čitavog sistema.

Srbija

U Srbiji prošle godine zabeleženo najmanje 22 femicida

Podaci o nasilju nad ženama govore o tome da je za rešavanje tog društvenog problema potrebno ozbiljno angažovanje institucija. To poručuju aktivisti i predstavnici civilnog sektora, povodom 25. novembra, kada se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.ustanovljen od strane Ujedinjenih nacija.U Srbiji su tokom 2020. godine najmanje 22 žene preminule nasilnom smrću koju je izazvao partner ili drugi član porodice, a u još pet slučajeva postoji sumnja da se radi o femicidu, rodno zasnovanom ubistvu.  Od osam ubistava žena u prvoj polovini 2021. godine, prema rečima Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Brankice Janković, jedna sedmina prijavila je nasilje pre ubistva."Nasilje nad ženama je ekstremni oblik kršenja ljudskih prava koji se ne sme tolerisati. Osim zaštite od nasilja i efikasne primene, od ključne važnosti je unapređivanje rodne ravnopravnosti. Promovisanje rodne ravnopravnosti je od suštinskog značaja za brže postizanje održivog razvoja", kaže Ivona Gvozdenović iz Fondacije Ana i Vlade Divac.Država plaća terapeute za nasilnike, ali ne i Sigurne kuće za žrtvePorodica u doba pandemije: Kad dom ne znači sigurnost Ona podseća da se Agеnda za održivi razvoj do 2030, koju su usvojile Ujedinjene nacije 2015. godine zalaže se za ukidanje svih oblika diskriminacije žena i devojčica, okončanjе nasilja, jednaka vlasnička prava i naknade za rad, vrednovanje neplaćenog staranja i rada, pravo na odluke koje se tiču njihovog tela i pravo žena da jednako učеstvuju u javnom životu. "Da bi se situacija unapredila od presudne  važnosti jeda se razmotri šta je sve potrebno uraditi i da se obezbede uslovi da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Strategija efikasno sprovode", objašnjava Nataša Vučković, izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju.Dodaje se da studijska analiza "Rodna ravnopravnost u kontekstu održivog razvoja i rešenja sadržanih u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti" autorke Marijane Pajvančić ukazuje na ključne novine koje donosi Zakon o rodnoj ravnopravnosti i na mehanizme koje tek treba razviti.Kako da ne postanemo žrtve?Zašto smo nemi posmatrači nasilja i šta nam je činiti? Prema podacima Ujedinjenih nacija iz 2019. godine, svakog dana oko 137 žena širom sveta ubije partner ili član porodice. To znači da ukupno 50.000 žena godišnje ubiju ljudi koje poznaju i kojima bi trebalo da mogu da veruju.Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama zvanično je prihvaćen od strane Ujedinjenih nacija 1990. godine. Od tada, vlade i humanitarne organizacije širom sveta obeležavaju ovaj datum pozivajući sve društvene aktere da se uključe u aktivnosti čiji je cilj eliminacija nasilja nad ženama.

Srbija

Srbija u Dubaiju predstavlja svoju tursitičku ponudu

Posetioci Svetske izložbe 2020. u Dubaiu u paviljonu Srbije upoznaće vinčansku kulturu, Nikolu Teslu i Mihajla Pupina, kao i velike sportiste, kažu predstavnici Privredne komore Srbije (PKS). Srbija se na višemesečnoj izložbi u nedelji promocije turizma i putovanja predstavlja prirodnim bogatstvima, geografskim položajem, festivalima, kultom dobrih domaćina i bogatim noćnim životom."U nedelji koja promoviše putovanja i turističku industriju, očekujemo potpisivanje nekoliko zvaničnih protokola između institucija Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), koji treba da unaprede saradnju", kaže Tijana Maljković, sekretarka Udruženja za turizam Privredne komore Srbije.Za mesec i po dana izložbe, kako se naglašava, paviljon Srbije u Dubaiu posetilo je preko 255.000 ljudi. Turistička organizacija Srbije kako se dodaje priprema bogat promotivni program i nakon njihove prezentacije, biće organizovan zajednički poslovni susret sa turoperatorima iz Emirata i iz dalekih prekookeanskih tržišta.Kroz promociju turizma i kulture Srbija može privući sve veći broj investitora, posetilaca, kongresa kao i veliki broj sportskih i kulturnih događaja koji donose veliku zaradu i privredi i državi, napominje Maljković.Dubai uveo mesečne dozvole za alkoholP&O Ports Dubai na korak do preuzimanja Luke Novi Sad "Prijavite se, budite ponosni član naše delegacije, predstavnik odabrane turističke privrede koja će predstavljati tu granu celom svetu u nedelji turizma, ubeležite nove poslovne pobede, ali i posetite izložbu koja će promeniti vaš pogled na svet, perspektivu promocije i frekvenciju poslovanja", poručila je predstavnica PKS.Pod sloganom 'Povezivanje umova, stvaranje budućnosti' u petoj tematskoj nedelji očekuje se da se turistička industrija pokaže kroz nove tehnologije, novi način putovanja i povezivanja nakon pandemije.Za privrednike koji učestvuju na izložbi obezbeđene su besplatne karte na čarter letu Beograd-Dubai-Beograd, besplatni lokalni transferi, hotelski smeštaj po povlašćenim cenama, kao i besplatno korišćenje Haba Srbije u slobodnoj zoni Dubai South. Svetska izložba Ekspo 2020 Dubai trajaće do 31. marta 2022. godine. 

Srbija

„Vazduh u Srbiji je 50 odsto gori nego u najgorim zemljama Evrope“

Vazduh u Srbiji je 50 odsto gori nego u zemljama u sa najgorim kvalitetom vazduha u Evropi. Beograd nije najviše zagađen grad u Srbiji, jer se u mnogim mestima zagađenje ne meri ili se ne meri ono što treba, poručeno je na tribini aerozagađenje Centara za lokalnu samoupravu (CLS). Profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević rekao je da Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija imaju najgori kvalitet vazduha u Evropi."Vazduh u Srbiji je 50 odsto gori nego u najgorim zemljama Evrope, kada pričamo o kvalitetu vazduha", rekao je on. On navodi da su jedan od glavnih uzroka zagađenja u Srbiji velika postrojenja i termoenergetski sektor koji nema sisteme za kontorlisanu emisiju odgovarajućih zagađujućih materija. "U Srbiji je 2.500 prerano umrlih zbog zagađenja vazduha koje  može direktno da se poveže sa izvorima iz termoenergetskih sektora", rekao je Đurđević.Đurđević rekao je da je neophodna permanentna vrsta fokusa na mere i njihovu implementaciju. "Neke (mere) su toliko glomazne i velike da ne mogu da prolaze neprimećeno, kao što su sistemi odsumporavanje na termeolektani, to su su veliki projekti, njihovo planiranje mora da se vidi u budžetu Srbije, u aktivnostima ministarstava, pokretanju projekata, podizanju kredita za sufinasiranje", rekao je on. On navodi da je poboljšanje kvaliteta vazduha pitanje koje će sigurno biti rešeno u budućnosti, jer Srbija ne može toliko da odskače od nečega što je svetski standard. "Osnovno pitanje je da li ćemo taj bolji vazduh da dočekamo za 10-15 godina ili za pet godina", rekao je on. Zagađenje vazduha povezano sa većim stopama smrtnosti od koronavirusaMilenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže da prema proceni Svetske zdravstvene organizacije čak 9500 ljudi prerano izgubi život kao poseldica aerozagađenja. "To nisu ljudi koji imaju ime i prezime, zato što je to posledica dugotrajnog izlaganja i naravno da je to statistički procenat od broja umrlih", rekao je on. On je rekao da je u ovoj godini u Valjevu do sada bilo 122 dana sa prekoračenjam PM 10 čestica, a da je prošle godine taj grad imao 147 dana sa prekoračenjem PM10 čestica. U Novom Pazaru je, dodaje, do sada bilo 120 dana. "Imamo osam dana u novembru i 31 dan u decembru gde se zbog standardne situacije sa meteorologijom i grejanja očekuje drastično povećanje i maksimumi pojavljivanja broja dana", rekao je Jovanović. On navodi da proces upravljanja kvalitetom vazduha jeste dugotrajan, da su mere dugotrajne i skupe, ali da su jeftinije od posledica. "Beograd u Srbiji nije najviše zagađen grad, on je možda neki sedmi-osmi jer u mnogim mestima ne merimo ili ne merimo ono što treba. Vranje ima prvu kategoriju kvaliteta vazduha, to je laž, jer nemaju merenja PM čestica", rekao je Jovanović. "Zagađenje vazduha alarmantno, nadležni ne poštuju zakonske obaveze"Predsednik Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović rekao je da se svakog oktobra, novembra privremeno zainteresujemo za temu životne sredine i vazduha, a onda se u narednim mesecima naviknemo da je situacija loša. "Naš predlog je da u buduće napravimo mehanizam gde će CLS da identifikuje ključne probleme na kojim možemo da počnemo rad odmah, i onda ćemo mesečno izveštavati javnost da li se radi nešto na tome", rekao je Jovanović i dodao da će se mesečni izveštaj praviti od decembra. Prema njegovim rečima, insistiraće se na ukidanju toplotnih izvora na mazut i lignit u sistemu beogradskih elektrana i u javnim ustanovama u Beogradu, na smanjenju emisija u termoenergetskom sektoru."Prva mera na kojoj ćemo insistirati je intenzivna zamena energetnata i grejnih tela kod individualnih ložišta, samo u Beogradu je 200 hiljada dimnjaka, naši ljudi se iz ekonomskih razloga, ali i neznanja greju na valažna drva i lignit", rekao je Jovanović. 

Srbija

Prodaje se imovina pančevačke Azotare

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju nepokretne i pokretne imovine stečajnog dužnika HIP Azotara iz Pančeva. Imovina nekad najvećeg proizvođača mineralnih đubriva u Srbiji i jedninog proizvođača amonijaka prodaje se za 51,4 milion dinara.Od imovine Azotare ponuđeni su proizvodno poslovni objekti hemijske industrije, garaže, skladišta, parkinzi, auto-vaga i kolska vaga.Ovo je prva prodaja stečajne mase, a javno nadmetanje biće održano 22. decembra 2021. godine.Azotara je bila u stečaju od 2018. godine. Na prethodne dve neuspešne prodaje bila nuđena je po početnim cenama od 5,8 i 2,3 milijarde dinara.Azotara je u stečaj otišla kao najveći proizvođač mineralnih đubriva u Srbiji i jedini proizvođač amonijaka.Bez konkurencije: U Srbiji radi samo jedan proizvođač mineralnih đubrivaSpecijalna luka Pančevo postala državna imovina

Srbija

Vladimir Marinković (Sunce Marinković): Subvencije podigle potražnju za PVC stolarijom

Subvencije države za zamenu stolarije dodatno su povećale potražnju za PVC stolarijom i očekujemo da će to biti trend i u narednim godinama, kaže Vladimir Marinković, generalni direktor kragujevačke firme Sunce Marinković, koja je poznata u industriji proizvodnje energetski efikasne aluminijumske i PVC stolarije.“U svim gradovima u kojima smo konkurisali naša porodična kompanija izabrana je u grupu kvalifikovanih proizvođača energetski-efikasne stolarije, za koju građani mogu da dobiju subvencije”, kaže direktor ove porodične firme koja proizvede i proda godišnje više od 30.000 prozora, vrata i kliznih sistema u raznim bojama i dekorima drveta, uz dodatne proizvode, kao što su roletne i komarnici. Osim na domaćem, stolariju prodaju na stranim tržištima: u Nemačku, Austriju, Francusku, Australiju, Norvešku.Dobavljači materijala od kojih se prave aluminijumski i PVC prozori i vrata su u više navrata ove godine povećavali cene. “Neka poskupljenja su bila i dvocifrena. To se odnosi na sve proizvode od aluminijuma, PVC-a, čelika i stakla. Kad se doda cene energenata, vrednost radne snage, kao i prateći troškovi, jasno je zašto su neki proizvodi skuplji i do 30 odsto u odnosu na ovaj period prošle godine”, kaže Marinković. Osim toga, većina drugih proizvođača iz branše se žali na kašnjenja, ograničenja u poručivanju i nekompletne isporuke. Prilikom izbora dobavljača, imali smo sreće, pre svega, mislim na naše proizvođače PVC profila i okova, tako da smo vrlo malo osetili nedostatak sirovina na tržištu, kaže Marinković. “Mnogo bi nam značilo da se cene na tržištu stabilizuju u toku sledeće godine. Međutim, sva je prilika da nas ovako turbulentne cene očekuju u narednih tri do pet godina”, ocenjuje on. Pogled sa prozoraZahvaljujući arhitektama prozori i vrata nisu više isključivo u beloj boji. Zapadni trendovi, prema njegovim rečima, polako dolaze i na domaće tržište.“Stolarija u raznim dekorima drveta sa što većim staklenim površinama i sa energetski efikasnim staklima je nešto što za našu firmu predstavlja već standardni program. Ako pričamo o ukusima, meni je lično drago da se kupci prilikom sanacije objekata i renoviranja stanova trude da primene minimalni industrijski dizajn”, kaže Marinković. Iako u povoju, digitalizacija korišćenja stolarije, kako on kaže, putem senzora i raznih aplikacija predstavlja trend koji neizbežno dolazi i na Balkan.Zanimljivo je da je ova porodična firma osnovana 1929. godine kao mala porodična zanatska radnja za izradu bravarije i osnivač Aleksandar Marinković bio je poznat bravar. Po simbolu Sunca koji je postavljen na „kamenom mostu“ u centru Kragujevca, a koji je iskovan u radionici „Marinković“ kompanija je dobila ime.

Srbija

Građani Srbije uložili 27,5 miliona evra u nekretnine u Crnoj Gori

Od početka godine strani državljani i kompanije su u poslovanje u Crnoj Gori uložili ukupno  599,86 miliona evra. Na prvom mestu se nalaze Rusi sa 95,56 miliona evra, na drugom su Maltežani s istim iznosom kao i na kraju maja, od 70,35 miliona, dok su na trećem mestu Srbi koji su uložili 27,53 miliona evra. Ulaganja Srba i Rusa su najvećim delom usmerena na kupovinu nekretnina. Prema podacima Centralne banke, u Crnoj Gori postoji trend rasta ulaganja u nekretnine, a ove godine je zabeleženo najveće ulaganje u nekretnine na godišnjem nivou još od 2014. godine, piše Poslovni.hr, a prenosi Biznis.rsOd skro 185 miliona koliko su stranci uložili u nekretnine, građani Rusije su dali najviše novca, skoro 38 miliona. Poredeći ovu i prošlu godinu, ulaganja su porasla za  93,07 miliona, dok su u poređenju sa 2019. godinom manja za 63,18 miliona evra.Građani Nemačke uložili oko 18 miliona evra u nekretnine, dok ulaganja iz SAD i Švajcarske iznose 12,8, odnosno 11,18 miliona evra. Između tri i šest miliona evra za nekretnine dali su građani Velike Britanije, Turske, Ukrajine, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Poljske, Češke, Belgije i Austrije.

Srbija

Kuda ide otpad od kovida?

Zemlja znanja, uz podršku The Balkan Trust for Democracy (BTD) i Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu Vas poziva na forum Kuda ide otpad od kovida, četvrtak, 25. novembar 2021. u 10h.Pratite direktan live strim na YT kanalu Nove ekonomije. LINK za live stream Učesnici: •      Mirjana Todorović, Ministarstvo zaštite životne sredine  • Igor Jezdimirović, udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ • Bojan Sudarev, direktor, Remondis Medison Zrenjanin• Slobodan Tošović, prof. dr Visoke strukovne škole, u penziji   Moderator: Siniša Mitrović, Privredna komora Srbije (PKS) Tema panela:  Medicinski otpad tokom pandemije je nikad vidljiviji u Srbiji. Stručnjaci upozoravaju na neophodnost odgovornog i bezbednog odlaganja, podizanje infrastrukture za prikupljanje, inspekcijski nadzor i najvažnije - finasiranje procesa dobrog upravljanja. Posebno je važan proces javnih i privatnih usluga servisiranje procesa sakupljanja i tretmana od strane operatera i vođenje procesa javnih nabavki. Da li je tretman spaljivanjem najefikasniji  i šta nam potrebno od kapaciteta?

Srbija

Bustuj svoje znanje

Vreme je da bustujete znanje. Business Info Group, izdavač Nove ekonomije, pokrenula je platformu za online učenje Bigoost.rs.Big Boost je online prostor za edukaciju i bustovanje znanja iza kojeg stoji iskusni tim.Otvoren je  za sve menadžere, zaposlene, predstavnike državnih i stranih institucija, novinare, nezaposlene i studente u Srbiji i regionu koji žele da nauče i bustuju svoje znanje i veštine u oblasti komunikacija u javnom prostoru, medija i ekonomskog novinarstva.Time smo prva medijska kompanija u Srbiji, a i šire na istom govornom području, koja će ponuditi tržištu prave online kurseve na Moodle platformi, i koje korisnici mogu da prate svojim tempom.Nudimo vam tri online kursa: - Uvod u ekonomsko novinarstvo- Odnosi sa medijima- Javni nastupUskoro objavljujemo još dva online kursa: - Kako razumeti budžet- Finansijski izveštaji preduzeća Dodatne informacije potražite OVDE  

Srbija

Rešenja za porez na oružje stižu do sredine decembra

Poreska uprava saopštila je da je u toku dostavljanje rešenja o porezu na registrovano oružje za 2021. godinu. Rok za plaćanje te poreske obaveze biće zadnji dan tekuće godine.Sva rešenja za taj porez na registrovano oružje za 2021. godinu biće predata pošti prvog decembra i smatraće se da su dospela vlasnicima do 16. decembra, dodaje se u saopštenju.Porez za oružje za ličnu bezbednost za koje je izdat oružni list za držanje oružja, odnosno kolekcionarska dozvola, kako se navodi, iznosi 3.790, dinara.  Ukoliko je uz to izdata i dozvola za nošenje , porez je 18.870 dinara. Za automatsku pušku porez iznosi 13.960 dinara, a za poluautomatsku 5.600 dinara.KRIK: Sumnjive transakcije u srpskoj industriji oružjaEkonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijama Prema Zakonu o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, obveznik poreza na oružje je onaj na koga glasi oružni list, odnosno kolekcionarska dozvola, kao i dozvola za nošenje oružja, dokumenta koja je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).Porez na registrovano oružje utvrđuje Poreska uprava, na osnovu podataka koje joj dostavlja MUP. Taj porez se plaća u godišnjem iznosu za svaki komad oružja.

Srbija

Ekološka udruženja: Rio Tinto želi da ostane 100 godina u Srbiji

Ekološka Udruženja Koalicija za održivo rudarstvo u Zaštitimo Jadar i Rađevinu tvrde da su došli u posed dokumenata Rio Tinta koji pokazuju da bi eksploatacija litijuma u Srbiji mogla da traje 97 godina, iako ta kompanija tvrdi da će taj posao trajati tri decenije. Udruženja traže povlačenje izmena Zakona o eksproprijaciji, kao i nedavno usvojenih izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.Predsednik Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS) Zvezdan Kalmar, podsetio je da je zajedno sa udruženjem Zaštitimo Jadar i Rađevinu u martu ukazivao na probleme koje donose izmene Zakona o rudarstvu, kao i da one imaju veze sa njavljenim izmenama Zakona o eksproprijaciji, zbog kojih su protestovali građani ispred Narodne skupštine.Prema njegovim rečima, ta udruženja su dobila neobjavljena Rio Tintova dokumenta od ljudi zaposlenih u toj kompaniji koja otkrivaju nove detalje u vezi sa realizacijom Projekta Jadar za eksploataciju litijuma u okolini Loznice. Smatraju i da su izmene Prostornog plana bez neophodne osnove, nemaju stratešku procenu uticaja i nisu u skladu sa regulativom.Prema njegovom mišljenju proglašenje javnog interersa ne sme da važi za privatne i druge rudarske projekte. Kaže da su autori izmena Zakona o eksproprijaciji bukvalno prepisali sve njihove zamerke koje su upućene na račun nedavnih izmena Zakona o rudarstvu."Srbija klizi u pravcu autoritarnog feudalizma, preti nam apsolutna uzurpacija nad telom čoveka i nad imovinom. bilo koja imovina u Srbiji zbog samovolje nosilaca vlasti može da bude ugrožena, neko zbog javnog interesa može da bude isteran iz stana", dodaje predstavnik KORS-a.Kalmar podseća da je više puta menjan Zakon o planiranju i izgradnji, kao i da Zakon o rudarstvu dozvoljava da istražna područja mogu da budu i na prostoru od 100 kvadratnih kilometara: "Znači bilo kojih 100 kvadratnih kilometara daje se nekoj stranoj kompaniji. One će moći da oduzimaju zemlju za izgradnju puteva", naglašava predstavnik KORS-a. Među kompanijama za koje se pišu takvi zakoni, Kalmar je pored Rio Tinta naveo i kompanije Ziđin i Gasprom. Dodaje da se u stvarnosti ispunjava sve ono o čemu su govorili, odnosno da je Srbija cela pretvorena u jedno veliko istražno polje rudarskih kompanija.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?RIO TINTO ULAŽE 140 MILIONA U EKOLOGIJU, NVO TVRDE DA TREBA NAJMANJE 450 ŠTA OTKRIVAJU NAVODNA DOKUMENTA RIO TINTA?Kalmar tvrdi da Rio Tinto zapravo ne zna kako će da sprovodi projekat Jadar, kao i da je kompaniji poznato samo da će velika količina njenih proizvoda iz rudnika litijuma da odlaziu Evropsku uniju. On je ocenio da zelena energija koja se akumulira u litijumskim baterijama nije zelena, nego crna.Dodaje da su predstavnici Rio Tinta tvrdili kako će rudnik raditi 30 godina, a da dokimenti koje su dobili kažu da je reč o 97 godina rada tog rudnika. Ranije su se pominjale i prognoze od 60 godina: "U Rio Tintu ih inače svrbi ih što ne mogu da izgrade površinski već moraju da grade podzemni rudnik", naglašava Kalmar.Kalmar je izneo i zahteve kojima se traži ukidanje Prostornog plana Grada Loznice koji se odnosi na Rio Tinto, promene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, jer je kako navodi on kriminalan i uzurpatorski. Udruženja traže i da se povuku najavljene izmene Zakona o eksproprijaciji.Predstavnica udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu Marija Alimpić izjavila je da je Rio Tinto 2014. godine o rudnom depozitu jadarita govorio kao o svom privatnom vlasništvu, iako prema važećim zakonima sve ono što se nalazi pod zemljom pripada državi.ARGUMENTI "ZA" I "PROTIV" RUDNIKA LITIJUMA U DOLINI JADRARUŠENJE ABORIDŽINSKIH PEĆINA POSLEDICA “LOŠIH ODLUKA” RIO TINTA "Sada smo apsolutno sigurni da prvo žele da počnu da rade, pa da usput popravljaju. Imaju problem sa sagorevanjem dizela u rudniku, ne mogu da smanje prisustvo bora u vodi", naglašava Alimpićeva citirajući podatke iz dobijenih dokumenata Rio Tinta.Prema njenim rečima za koncentraciju litijuma u otpadnim vodama Rio Tinto ne brine jer Srbija za to nema zakonsku regulativu. Ona kaže da je kompanija već 2012. godine znala da ne može da ukloni rizike u prosecu prečišćavanja vode, kao i rizike koje može da izazove plavni karakter reke Jadar.Prema rečima Alimpićeve Rio Tinto u svom rudniku planira da zaposli svega 312 ljudi koji bi radili u smenama od 12 časova. Dodaje da bi kompanija godišnje prihodovala 2,8 milijardi dolara neto dobiti od projekta Jadar, a da je za ceo projekat najavila oko dve milijarde dolara investicija koje može da otplati za godinu dana.Predstavnici dva udruženja kažu da nisu protiv zelenih agendi, ali da su protiv neoliberalne politike koja promoviše devastaciju životne sredine izgovarajući se zelenim agendama prelaska na čistija goriva. Litijum kako naglašavaju svakako ne spada u zelenu agendu, već je hemikalija za skladištenje energije, kojoj su već pronađene alternative.Alimpić i Kalmar su najavili da će nastaviti sa proučavanjem dobijenih Rio Tintovih dokumenata, kao i da će ih besplatno podeliti sa javnošću Srbije jer su ih i oni dobili besplatno od savesnih ljudi.Rio Tinto je više puta naglašavao da će prilikom realizacije svog projekta Jadar poštovati sve Zakone Srbije, kao i da će biti odgovoran prema životnoj sredini.

Srbija

Budžet za 2022. prećutao energetsku krizu

Najvažniji pojedinačni elementi budžeta definisani su uglavnom fiskalno odgovorno i ekonomski dobro, penzije i plate, ubedljivo najveći budžetski izdatak, ostale su pod kontrolom. U oceni predloženog budžeta ua 2022. godinu Fiskalni savet ocenjuje da je važan propust to što njim nisu predviđena nikakva rešenja (niti budžetska sredstva) za probleme koje Srbiji donosi aktuelna energetska kriza. Budžet za 2022. je planiran dosta oprezno što nagoveštava da bi fiskalna kretanja u 2022. mogla da budu bolja od predviđenih.Međutim budžet nije dobro prepoznao neke ozbiljne fiskalne rizike koji mogu da zahtevaju vanredne fiskalne intervencije. Ocena je da će Srbijagas zbog rasta nabavne cene gasa gotovo izvesno imati probleme u poslovanju koji bi mogli direktno ili indirektno da se pokrivaju iz budžeta. Fiskalni savet smatra da bi u uslovima povećane nabavne cene gasa, tržišni mehanizam koji bi zaštitio Srbijagas od gubitaka bio da preduzeće u istoj meri poveća cene za potrošače i onda to uredno i naplati. Međutim, već je najavljeno da se cene gasa za domaćinstva (i za garantovane snabdevače) neće menjati, što onda Srbijagas vodi u gubitak. Fiskalni savet procenjuje da bi gubici Srbijagasa zbog povećane nabavne cena gasa mogli da iznose najmanje 100 miliona evra.Mogući fiskalni rizik, prema mišljenju Fiskalnog saveta, mogao bi biti i Er Srbija koji je u 2020. i 2021. dobijao budžetska sredstva."Međutim, budžetska linija preko koje se isplaćuju sredstva za ovu kompaniju nije transparentna pa nije poznato da li ovo preduzeće predstavlja fiskalni rizik ili je Vlada budžetom već planirala neke izdatke za Er Srbiju i u 2022. godini", navodi Fiskalni savet.Ponavlja se problem nedovoljne transparentnostiProblem koji se ponavlja i u ovom predlogu budžeta je nedovoljna transparentnost koja se odnosi pre svega na rashode Кancelarije za javna ulaganja, pojedine delove subvencija, neto budžetske pozajmice i na bezbednosni sektor, piše Fisklani savet. "Ostao je sporan i pomenuti ad-hok princip određivanja ukupnog povećanja zarada u opštoj državi uz različita povećanja po pojedinačnim sektorima - a uz to, budžetom se ignoriše problem manjka zaposlenih u pojedinim delovima opšte države".Deo socijalne politike i dalje se vodi preko ekonomski neefikasnih i neselektivnih davanja svim penzionerima (planirana podela po 20.000 dinara), ne uzimajući u obzir njihovo materijalno stanje niti to da je finansijska pomoć možda potrebnija nekim drugim socijalno ugroženijim grupama.Fiskalna kretanja možda i bolja od predviđenih Kako piše Fiskalni savet, predloženi budžet planiran je dosta oprezno što nagoveštava da bi fiskalna kretanja u 2022. mogla da budu bolja od predviđenih. Predviđeni fiskalni deficit u 2022. iznosi približno 1,7 milijardi evra (3 odsto BDP-a), što je manje od ostvarenog deficita u 2020. godini (3,8 milijarde evra) i planiranog deficita u 2021. godini (2,6 milijarde evra). Pritom, predviđeni fiskalni deficit u 2022. vodi i ka blagom umanjenju prevelikog učešća javnog duga u BDP-u (planirano je sa 58,2 odsto na kraju 2021. na 56,5 odsto na kraju 2022. godine). Fiskalni savet, međutim, već sad vidi kao dosta izgledno to da bi javni prihodi u 2022. mogli biti primetno veći od planiranih, dok su javni rashodi budžetirani preširoko pa lako mogu da budu manji od plana. Takva kretanja javnih prihoda i rashoda vodila bi ka još poželjnijem, manjem fiskalnom deficitu od tri odsto BDP-a u 2022. godini. Preporuka Fiskalnog saveta je da se ova potencijalno bolja fiskalna kretanja iskoriste da se fiskalni deficit već u 2022. svede na oko milijardu evra (ispod dva odsto BDP-a)."Javne finansije bi se, dakle, već tokom 2022. mogle uz minimalne napore uvesti u relativno mirne vode i ovu priliku ne bi trebalo propustiti".Prosečna inflacija osetno veća Kada se radi o inflaciji, Fiskalni savet navodi da će prosečna inflacija u 2022. godini biti osetno veća od one koja je korišćena prilikom izrade budžeta što će imati uticaj na veće javne prihode. Izgleda verovatno da će prosečan rast cena u 2022. iznositi oko pet odsto, a budžet je pravljen s pretpostavkom da će prosečan rast cena iznositi 3,7 odsto. Međugodišnji rast potrošačkih cena u oktobru ove godine dostigao je 6,6 odsto što je znatno iznad očekivanja koje su relevantne institucije imale pre svega nekoliko meseci. Pošto je do ubrzanja cena došlo relativno naglo i neočekivano, to nije u punoj meri uključeno u projekcije budžeta za 2022. godinu.Penzije i plate ostale pod kontrolom Povećanje penzija od 5,5 odsto definisano je objektivnom "švajcarskom"  formulom što je ekonomski načelno u redu, objašnjava Fiskalni savet.  Predviđeni rast plata u javnom sektoru koji u proseku iznosi 7,3 odsto u skladu je sa očekivanim privrednim rastom i stoga je održiv s budžetskog stanovišta, ali je i dalje, "nažalost, rezultat diskrecionih odluka Vlade a ne sistemskog okvira za zarade u javnom sektoru". Fiskalni savet ocenjuje da su izdvajanja države za izgradnju infrastrukture u 2022. zadržana su na "dobrom, veoma visokom nivou".Javni prihodi planirani oprezno, moguće da će biti veći Javni prihodi u 2022. najverovatnije će biti ozbiljno veći od planiranih, ali Fiskalni savet pozdravlja povećan oprez u njihovom planiranju. "Predloženim budžetom za 2022. javni prihodi planirani su neuobičajeno oprezno, čak i uz stare projekcije niže inflacije", navodi Fiskalni savet. Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da su u 2022. verovatne uštede na budžetskim izdvajanjima za penzije, subvencije, nabavku robe i usluga i transfere RFZO u ukupnom iznosu od skoro 400 miliona evra (oko 0,7 odsto BDP-a).Velika sredstva za Nacionalni satadion, a umanjene investicije u zdravstvoBudući da su izdvajanja za javne investicije višestruko povećana u odnosu na 2017, a završeni su i neki od nespornih investicionih prioriteta - dobra selekcija projekata postaje jedno od ključnih pitanja javnih finansija. Кao ilustracija ovog problema može poslužiti podatak da su budžetom za 2022. relativno velika sredstva opredeljena za izgradnju Nacionalnog stadiona a da nije javno pokazana njegova ekonomska isplativost. U isto vreme, javne investicije u zdravstvo i obrazovanje u 2022. umanjene su u odnosu na 2021. dok su ulaganja u izgradnju komunalne infrastrukture i smanjenje ekološkog zagađenja tek minimalno povećan. Fiskalni savet ocenjuje da bi očekivana povoljnija fiskalna kretanja ipak trebalo da naprave dovoljno prostora u budžetu i za servisiranje mogućih neplaniranih troškova.Procena je da bi pomenuti fiskalni rizici mogli vanredno da opterete budžet u 2022. u ukupnom iznosu od oko 200 miliona evra. "Ovo jesu velika sredstva, ali ipak ne bi trebalo da značajnije utiču na glavne fiskalne trendove u 2022. godini", navodi Fiskalni savet.Specifičnost predloženog budžeta je i to što on najverovatnije neće važiti čitavu godinu, navodi Fiskalni savet."Predloženi budžet najverovatnije privremen pošto Srbiju tokom 2022. očekuju parlamentarni izbori nakon kojih po pravilu sledi rebalans budžeta.Na proleće 2022. planirani su parlamentarni izbori posle kojih sledi nove Vlade i praksa je da se tom prilikom pravi i rebalans budžeta". 

Srbija

Štada grupa uložila u Hemofarm 370 miliona evra

Štada grupa uložila je 370 miliona evra u modernizaciju pogona, opremu i nova postrojenja fabrike lekova Hemofarm iz Vršca u prethodnih 15 godina. Investicije nisu zaustavljene ni tokom pandemije, te će samo ove godine biti veće od 30 miliona evra, izjavio je Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma za Blic. "Hemofarm bi uskoro po količini lekova koji nastaju u njegovim pogonima mogao da uđe u najvišu ligu proizvođača na svetu. Dakle, govorimo o kompaniji koja je nastala u malom Vršcu, a biće svrstana u društvo najvećih svetskih proizvođača", kazao je Zeliger.Prema njegovim rečima, ova pandemija nam je u lice tresnula nekoliko istina o načinu na koji smo ranije živeli i koliko smo stvari uzimali zdravo za gotovo. Pokazala je i koliko je za svaku zemlju važno da na svojoj teritoriji ima proizvodnju lekova. “Hemofarm je moderna organizacija sa visokim standardima koji se mogu uporediti sa bilo kojom razvijenom kompanijom u Nemačkoj i svetu. Mi smo dokaz da se u Srbiji može uspešno raditi, naravno pod uslovima koji važe u svakom biznisu i bilo gde", kazao je Zeliger u intervjuu za Blic.On je, takođe, istakao značaj korišćenja naprednih tehnologija i digitalizacije u proizvodnji i rekao da je Hemofarm prva farmaceutska kompanija na ovim prostorima koja je u svom radu koristila Majkrosoftove HoloLens (virtuelne) naočare. On je dodao da u vršačkoj fabrici postoji odeljenje za istraživanje i razvoj u kojem radi 60 naučnika i drugih stručnjaka.Zeliger je naglasio i da je ovo odeljenje u međuvremenu preraslo u glavni centar za razvoj i regulatorne aktivnosti za celu Štadu, a u njemu je razvijeno više od 150 proizvoda za EU i druga tržišta."Nismo tu stali, već sami razvijamo nove lekove i preparate. Baš nedavno smo plasirali antitrombocitni lek iz sopstvenog razvoja, a imamo i novi proizvod za ublažavanja bolova nastalih usled prehlade i gripa. Ništa od ovog ne bi bilo moguće da nismo ulagali u ekspertizu, verovali u nove tehnologije i trudili se da danas budemo bolji nego juče", kazao je on.Generalni direktor Hemofarma je kazao i da je kompanija prošle i ove godine zaposlila gotovo 600 ljudi u Srbiji."Međutim, ne bi bila istina kada bih rekao da je situacija sa zapošljavanjem, posebno radnicima visokoškolskog kadra, jednostavna, jer ih nema dovoljno na tržištu rada. Iz tog razloga, podržavamo reformu obrazovanja, a posebno uvođenje dualnog obrazovanja", naveo je Zeliger.On je naveo kako se ovde ne ceni dovoljno domaće znanje i rad i da su ljudi navikli da kvalitet stiže spolja, iz Zapadne Evrope, a značaj Hemofarma, kako je istakao, ogleda se u tome što on proizvodi upravo za ta najzahtevnija tržišta i da je lek isti za sva tržišta.

Srbija

Šta piše u zakonu zbog kojeg su danas blokirane ključne saobraćajnice u Srbiji

Narodna skupština usvojila je izmene Zakona o eksproprijaciji. cilj tih izmena je skraćenje rokova za prinudni otkup zemljišta u slučaju javnog interesa, definisani su i kraći rokovi za postupanje državnih organa u tim procesima, a uvodi se i institucija privremenog zastupnika za moguće naslednike neke imovine koja je predmet eksproprijacije.Zsahvaljujući izmenama Zakona o eksproprijaciji Vlada Srbije će moći može da utvrdi javni interes za eksproprijaciju ako je ona "neophodna za izgradnju, rekonstrukciju i adaptaciju objekata" u oblastima obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske, telekomunikacione i komunalne infrastrukture, državnih objekata, kao i za izgradnju stanova za socijalno ugrožene građane.Postavljanje privremenog zastupnika u postupku eksproprijacije primenjivaće se kada je vlasnik nepokretnosti preminuo, a nije sproveden ostavinski postupak ili ako se vodi postupak utvrđivanja vlasništva.Omogućava se privremeno zauzimanje zemljišta, najduže do tri godine, kada ono služi za izgradnju objekta od javnog interesa (radi smeštaja radnika, itd).Privremeno zauzimanje zemljišta može jednom produžiti za još tri godine.Korisnik eksproprijacije, pre rušenja eksproprisane zgrade (koja je u državnoj ili javnoj svojini), zakupcima stana na neodređeno vreme ili vlasnicima stanarskog prava mora da obezbedi korišćenje drugog stana.Za odlučivanje o predlogu za dozvolu vršenja pripremnih radnji uveden je rok od 15 dana od dana prijema kompletne dokumentacije. Rok za obavljanje tih radnji počinje da teče dan posle uručenja rešenja strankama u postupku. Određuju se i kraći rokovi za postupanje organa uprave. Opštinskom organu uprave omogućava se da donese delimično rešenje u slučaju da o zahtevu korisnika eksproprijacije i zahtevu ranijeg sopstvenika za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti ne može da se odluči istovremeno.Nepokretnost koja se ekspropriše naznačuje se isključivo na osnovu podataka iz katastra nepokretnosti.Vlada Srbije želi efikasniju eksproprijaciju"DRŽAVA U OBLASTI RUDARSTVA ŠTITI INTERESE KOMPANIJA, NA ŠTETU GRAĐANA"BERLINCI GLASALI ZA PRINUDAN OTKUP STANOVA OD VELIKIH STANODAVACA Opštinska uprava biće dužna da dostavi predlog za eksproprijaciju nadležnom organu za poslove državnog premera i katastra, radi upisa o pokretanju postupka eksproprijacije.Kada je predmet eksproprijacije zemljište na kome je izgrađen objekat suprotno zakonu, za koji nije okončan postupak ozakonjenja, vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekat u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.Prava na nepokretnosti u državnoj ili društvenoj svojini, sa ili bez upisanog prava korišćenja, mogu se rešenjem opštinske uprave oduzeti ili ograničiti po zahtevu lica iz člana 8. ovog zakona, ako to zahteva javni interes (administrativni prenos).Postupci eksproprijacije koji su započeti u skladu sa zakonom, a nisu okončani do dana njegovog stupanja na snagu nastaviti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Srbija

Za svečane i službene uniforme Vojske 132 miliona

Ministarstvo odbrane raspisalo je javnu nabavku odevnih predmeta za svečane i službene uniforme, čija je ukupna vrednost procenjena na 132,4 miliona dinara. Nabavka je podeljena na šest partija i podrazumeva kupovinu: 1. košulja, 2. kišnih mantila, 3. šinjela, 4. šapki i odela sa službenu unoformu, 5. rukavica, 6. pulovera i džempera.Ministarstvo odbrane kupuje cipele i drugu opremu za vojsku za 80 miliona dinaraEkonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijamaMinistarstvo je u specifikacijama detaljno oposalo karakteristike i navelo potreban broj taženih predmeta. Između ostalog se nabavljaju letnje i zimske šapke i kape za oficire i podoficire, letnja i zimska odela za muškarce i žene oficire, za kadete i kadetkinje, pantalone, letnje i zimske suknje. Kupuju se bele i plave košulje sa dugim i kratkim rukavima, kožne rukavice, i pamučne bele rukavice, kao i muški i ženski šinjeli za podoficire.Rok za dostavljanje ponuda je 27. decembar.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.