Nites ponovo u milionskom poslu sa Ministarstvom zdravlja
Jednan od rukovodilaca Nitesa je brat ministarske Darije Kisić Tepavčević.
Srbija
Dragomir Lazović (Matis): Kod zaposlenih cenim radne navike i lojalnost
Najviše cenim kod zaposlenih ako imaju radne navike i lojalnost prema kompaniji, kaže Dragomir Lazović, generalni direktor ivanjičke fabrike nameštaja Matis. “Ne možemo prihvatiti neradne i nelojalne ljude, jedino u tom slučaju dajemo otkaz. Zaposleni su veoma samostalni u poslu jer nemoguće je stalno nadgledati 1.300 ljudi”, kaže Lazović za Novu ekonomiju.Usled pandemije koja se dogodila i poremetila tržište, prema njegovoj oceni očuvati svako radno mesto bio je veliki uspeh ove i prethodne godine koju je obeležila korona. “Situacija na tržištu je nestabilna, ali ove godine uspeli smo da održimo planirani nivo prometa. I u ovako otežanim uslovima poslovanja nismo otpustili nijednog radnika. Ove godine zaposlili smo 25 proizvodnih radnika i planiramo nove investicije”, ističe on. Ove godine kompanija iz Ivanjice koja proizvodi pločasti i tapacirani i nameštaj od masiva, uložila je četiri miliona evra u otvaranje dva logističko-distributivna kapaciteta, jedan u Kragujevcu, drugi u okolini Beograda. “Sledeće godine imamo u planu da otvorimo veliku fabriku u Ivanjici, u koju ćemo uložiti pet miliona evra. U tom proizvodnom pogonu planiramo da zaposlimo oko 50 radnika”, najavio je Lazović. On očekuje sledeće godine da se tržište stabilizuje i da ne bude više oscilacija cene sirovine koje su mnogo porasle ove godine. “Repromaterjal je poskupeo i nekoliko puta ove godine povećavali smo cene nameštaja u našoj kompaniji ove godine. Cene su povećane oko 20 odsto”, kaže on. Kako će povećane cene nameštaja u paketu sa svim poskupljenjima na trgovinskim rafovima, uticati na prodaju i kako reaguju potrošači, kakav nameštaj kupuju? On kaže da kupci više vode računa o tome šta kupuju i koliko tačno košta i zato biraju lošiji kvalitet. “Uglavnom se prodaje nameštaj srednjeg i nižeg kvaliteta, dok se pre korone kupovao viši i srednji kvalitet nameštaja”, ocenjuje Lazović.
Platforma „Dobri Dabar“ traži crowdfunding projekte
Predstavljena je prva platforma za grupno finansiranje u Srbiji, pod nazivom Dobri Dobar, koja će predstavljati inovativni, alternativni instrument finansiranja inicijativa malih i srednjih preduzeća i razvojnih projekata usmerenih na oblast tranzicije ka zelenoj ekonomiji, održivosti i zapošljavanju.Ovo idejno rešenje i koncept nove srpske crowdfunding platforme, koju pokreće Udruženje Loud Crowd uz podršku Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje, predstavljeno je na danas na skupu za medije u Marsh co-working prostoru."Platforma Dobri Dabar predstavlja prvo odgovarajuće rešenje za prikupljanje sredstava za mala i srednja preduzeća i korisne inicijative, a razvoj ovog segmenta je veoma važan, ako ne i najvažniji, za privrednu i ekonomsku stabilnost zemlje, održivi razvoj i zapošljavanje", rekao je osnivač organizacije Loud Crowd, Dušan Vulović i dodao da će Dobri Dabar omogućiti rast, razvoj i promociju dobrih, ekoloških, preduzetničkih, kreativnih i održivih projekata,Prema podacima Ministarstva privrede, u Srbiji trenutno ima preko 100.000 aktivnih malih i srednjih preduzeća, a u ovom segmentu malog biznisa preko 98 odsto sredstava dolazi iz bankarskog sektora, dok samo 2 odsto potiče iz donacija. Mala i srednja preduzeća su prinuđena da u razvoj poslovanja, podizanje konkurentnosti i stope zaposlenosti, kao i za prelazak na zelenu ekonomiju, ulažu iz sopstvenih sredstava zato se očekuje da će platforma Dobri Dabar znatno doprineti ekonomskom i privrednom napretku u ovom sektoru. "Planirano je da platforma Dobri Dabar počne sa radom 16. februara 2022. Do tada će svima koji su zainteresovani za ovaj način finansiranja na adresi dobridabar.com biti dostupan upitnik na osnovu kog će moći da provere svoje kapacitete za crowdfunding kampanju i obaveste tim koji stoji iza platforme o projektu za koji žele da je sprovedu," objasnio je Vulović.Crowdfunding je najčešći metod takozvanog grupnog, alternativnog finansiranja projekata u svetu. Kao digitalna, brza, jeftina i potpuno transparentna metoda onlajn prikupljanja sredstava od zajednice, u poslednjoj deceniji predstavlja globalni ekonomski fenomen sa jednom od najvećih stopa rasta.Nemačko-srpska inicijativa za održivi rast i zapošljavanje prepoznala je potencijal koji bi grupno finansiranje moglo imati u Srbiji i od 2017. godine podržava razvoj crowdfunding industrije i baze znanja u našoj zemlji. U tom periodu uspostavljen je i sajt crowdfunding.rs koji služi promovisanju crowdfunding-a i edukaciji potencijalnih crowdfunder-a.
Država na javno informisanje potrošila 42 miliona evra
Na javnim konkursima u poslednje tri godine država je potrošila 14,7 milijardi dinara, najviše na projekte organizacija civilnog društva (53 miliona evra), kao i na javno informisanje (42 miliona evra), saopštio je BIRN. Napominje se da nema dovoljno dostupnih informacija kako bi se ocenila transparentnost tih konkursa.Podatke o tim konkursima BIRN je sakupio u partnerstvu sa Građanskim inicijativama i timom istraživača iz 17 lokalnih nevladinih organizacija.Jedinstvena baza "Javno o javnim konkursima", kako se navodi, omogućava pregled potrošnje na 1.637 konkursa koje je raspisalo 190 institucija na svim nivoima vlasti. Njima je finansirano 33.396 projekta koje je sprovelo 11.070 medija, udruženja građana, omladinskih organizacija i organizacija i ustanova u kulturi, navodi BIRN. Analiza podataka, kako se objašnjava, pokazala je da se najviše novca za javne konkurse izdvaja na nivou lokalnih samouprava, ministarstva i pokrajinskih sekretarijata. Tokom godina ukupna suma je relativno stabilna, sa tendencijom smanjenja u periodu 2019. do 2020. godine.Među ostalim uočenim trendovima BIRN izdvaja sledeće nalaze:- Iako je period istraživanja obuhvatio period kovid krize, svega 155 projekata se bavi ovom temom.- Dva najkrupnija problema u primeni su finansiranje redovnog rada organizacija i medija kroz konkurse za tematske projekte, kao i finansiranje rada organizacija i medija bliskih vlasti koji imaju olakšan pristup državnim fondovima.- Dostupnost informacija o javnim konkursima je nedovoljna za obezbeđivanje transparentnosti i evaluaciju njihovih rezultata. - Nedostaje standardizacija konkursne procedure i njeno ujednačavanje na nivou sva četiri sektora, što bi doprinelo većoj transparentnosti.- Ukupan broj registrovanih organizacija civilnog društva je čak pet puta veći od broja organizacija koje dobijaju novac na konkursima, a od 11.070 dobitnika oko 30% se ponavlja iz godine u godinu.Vlada raspisala konkurs za direktora "Srbijagasa"Javni poziv za zamenu stolarije raspisalo svega 11 opštinaBeograd daje do milion dinara nevladinim organizacijama za razvoj turizma "U uslovima prolongirane zdravstvene krize, hroničnog nedostatka novca na tržištu i nedovoljno razvijenih alternativnih modela finansiranja državni novac je najvažniji izvor finansiranja za posmatrane sektore (mediji i informisanje, kultura i umetnost, organizacije civilnog društva i omladina) i namenjen je ostvarivanju javnog interesa", dodaje se u saopštenju.Kako se dodaje, javni konkursi u praksi postaju predmet interesovanja javnosti zbog brojnih problema, od nedorečenih procedura i diskrecionog odlučivanja, pa sve do krupnih kršenja zakona, korupcije i zloupotreba."Samo ove godine koalicija organizacija okupljenih oko praćenja javnih konkursa Otvoreno o konkursima (OKO), identifikovala je 10 konkursa na kojima su se desile neregularnosti i na kojima je potroseno najmanje 845,5 miliona dinara", piše u saopštenju.Napominje se da je prvi korak u sprečavanju zloupotreba je objavljivanje što većeg broja podataka u vezi sa konkursima i što potpuniji uvid javnosti u ovaj vid potrošnje.
Građanski preokret: Trajno zaustaviti izgradnju Linglonga
Izgradnja fabrike autoguma Linglong je višestruko narušila pravni poredak, dugoročno ugrožava životnu sredinu, i izaziva kršenje ljudskih prava i sloboda, navodi se u saopštenju inicijative Građanski preokret iz Zrenjanina.Kako se navodi, ova kineska kompanija ima privilegovan položaj u odnosu na druge kompanije, prvenstveno jer su dobili ogromnu parcelu zemljišta, na poklon, za razliku od drugih investitora koji su takvo zemljište morali da plate. Građanski preokret zbog Linglonga tužio i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam"Zbog izgradnje Linglongove fabrike guma tokom poslednje tri godine prekršeno više zakona, i to: Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o zaštiti prirode, Zakon o kontroli državne pomoći, učinjeno je krivično delo bespravne gradnje, a sada je očigledno da se ne poštuje ni Zakon o radu", navodi Građanski preokret.Još jedan dokaz da Linglong ima povlašćen tretman, kako navode u ovoj Inicijativi, je i taj što tužilaštvo ne reaguje na krivične prijave zbog bespravne gradnje više desetina hiljada kvadrata koje je kontatovao građevinski inspektor, a Upravni sud ne reaguje na više tužbi protiv odluka organa vlasti kojima je takva gradnja dozvoljena. "Zbog interesa komapnije Linglong umanjuju se građanska prava i slobode, a najočigledniji primeri su bili suzbijanje učešća građana u javnim raspravama o ekološkim aspektima buduće fabrike guma, sprečavanje medija da snimaju i izveštavaju u blizini gradilišta, kao i policijski pritisak na aktiviste koji su protestovali ispred njega. Radni logor s nehumanim uslovima za vijetnamske radnike koji su angažovani u izgradnji fabrike autoguma Linglong kod Zrenjanina je najnoviji dokaz da dolazak tog kineskog investitora ima nesagledive negativne posledice po Srbiju", navodi se u saopštenju.Uslov da prodišemo: Nadležne institucije da izađu iz karantina"Zbog svega navedenog, Građanski preokret zahteva potpuno i trajno zaustavljanje izgradnje fabrike autoguma Linglong kod Zrenjanina", apeluju aktivisti Građanskog preokreta iz Zrenjanina.
Koalicija prEUgovor: Proces ustavnih reformi „drama u tri čina“
Od maja do oktobra meseca 2021. godine, u Srbiji je ubrzanim tempom nastavljeno sprovođenje formalnih aktivnosti u pojedinim oblastima iz klastera 1 u pristupnim pregovorima sa EU. Najviše u vezi sa ustavnim izmenama u oblasti pravosuđa koje je urednica izveštaja Jelena Nikić Pejić okarakterisala kao "dramu u tri čina" na predstavljanju prEUgovor Alarm izveštaja o stanju vladavine prava u Srbiji.Ustavne reforme su otpočele su 2017. godine, a urednica izveštaja iz organizacije Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Jelena Pejić Nikić je objasnila da je tokom "prvog čina" Ministarstvo pravde uzrpiralo ceo proces izvrnuvši reformski cilj u njegovu suprotnost i da se umesto nezavisnog sudstva težilo ka nezavisnosti sudija od zakonodavnog tela. "Drugi čin" je nastala "tišina" koja je trajala dve godine, da bi tek u "trećem činu" u 2021. godini reforma počela otpočetka, ubrzanim tempom.Aktivnosti su uglavnom normativnog karaktera, što je tek početni korak ka željenoj društvenoj promeni, pa još uvek nema opipljivih rezultata. Takođe aktivnosti mahom kasne i nadoknađuju procese koje je trebalo okončati nekoliko godina ranije. One nisu intenzivirane samo zbog kašnjenja i revidiranih rokova već i zbog vanrednih parlamentarnih i redovnih predsedničkih izbora najavljenih za proleće 2022. godine."Iako je, usled nezastupljenosti opozicije u Narodnoj skupštini, odmah nakon izbora u leto 2020. najavljen skraćeni mandat zakonodavnog tela, od istog monolitnog parlamentarnog sastava očekuje se da usvoji izmene Ustava i druge (povezane) propise velikog značaja, poput Ustavnog zakona i Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Postoji bojazan da će ubrzavanje u poslednji čas pred istek utvrđenih rokova oštetiti demokratske procese.", navodi se u uzveštju."Živimo zarobljenoj državi, jačamo ovlašćenja institucija, ali vidimo da one ne žele da koriste tu nezavisnost" naglasila je Pejić Nikić dodajući da vlasti žele da zadrže iste ljude na javnim funkcijama.Budući da je Srbija država zapadnog Balkana, ona se nalazi na ruti intenzivne tranzicije migranata. Kroz Srbiju prođe najviše migranata iz Avganistana, Pakistana, Sirije i Bangladeša od kojih je 84 odsto muškaraca, objašnjava Vladimir Petronijević iz Grupe 484.Pozitivno je što u je Srbiji omogućeno migrantima da se vakcinišu i nisu zabeleženi problemi uticaja migracija na pandemiju koronavirusa. Plus predstavlja i upis dece migranata u škole, čak i na univerzitete u Srbiji.Treba napomenuti zabrinutost zbog pojačane antimigtatske retorike koja je najprisutnija na društvenim mrežama, a disproporcija retorike u odnosu na realnu pretnju je ono što zabrinjava i to je fenomen kojim se moramo baviti."Ni tokom ovog izveštajnog perioda Skupština nije sprovodila efikasnu kontrolu rada izvršne grane vlasti. Nastavljeno je nadmetanje poslanika u upućivanju pohvala predsedniku Republike i šefu glavne parlamentarne stranke Aleksandru Vučiću, bez obzira na to o kojoj se temi raspravlja, kao i u upućivanju napada na njegove suparnike i neprijatelje", navodi Zlatko Minić, iz organizacije Transparentnost Srbija.U jednom slučajno odabranom danu rada Narodne skupštine, 6. oktobra 2021. godine kada je na dnevnom redu bio Predlog zakona o vodama, koji nije ni u kakvoj vezi sa nadležnostima predsednika države, u periodu od 7 sati koliko je trajalo zasedanje, Aleksandar Vučić ili članovi njegove porodice bili su pomenuti 95 puta, a predsednik opozicione stranke, Dragan Đilas, koji je označen kao glavni protivnik vlasti 54 puta, objašnjeno je u izveštaju.Operativni plan za borbu protiv korupcije u oblastima od posebnog rizika za nastanak korupcije je trebalo da se sastoji od 8 oblasti, umesto toga napravljen je jedan plan koji se odnisi na svega pet oblasti – javne nabavke, policija, carina, lokalna samouprava i privatizacija, dok su izostavljeni zdravstvo, obrazovanje i porezi.Bojan Elek iz BCBP ukazao je da su kapaciteti i sposobnosti naše policije dobri, ali je glavni problem u upvljanju. U Srbiji ima preko 40.000 policajaca i odvaja se budžet od preko 100 milijardi evra za policiju. Politički utocaj na policiju je prisutan samo je pitanje vidljivosti tog uticaja. reformom policije, u vidu Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima koji je povučen nakon oštre reakcije civilnog društva, bi se uveli brojni problemi koji bi ugrozili prava građana.Izveštaji se fokusiraju na ključne politike iz oblasti pravosuđa i osnovnih prava i pravde, slobode, i bezbednosti, one koje odgovaraju oblasti stručnosti svake organizacije članice i u kojoj poseduju relevantno znanje i iskustvo.U prEUgovor Alarm izveštaju je primećeno je izvesno poboljšanje u javnim izjavama/saopštenjima srpskih zvaničnika o Evropskoj uniji. Za razliku od prethodnog perioda, izostali su upadljivi i direktni napadi na EU. Zastoj Srbije u pregovaračkom procesu predstavnici Vlade po pravilu objašnjavaju nevoljnošću EU da nastavi ili ubrza taj proces, uz primetno odsustvo introspekcije i uz zanemarivanje problema koje Srbija ima u ispunjavanju preuzetih obaveza.Nosioci vlasti nastavljaju da (zlo)upotrebljavaju institucionalne i medijske kanale da bi diskreditovali svoje političke protivnike, ali i kritički nastrojene medije, organizacije civilnog društva i pojedince. U kritičnim oblastima koje prEUgovor prati, poput slobode medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, napredak nije vidljiv. PrEUgovor Alarm: Izveštaj o napretku Srbije u klasteru 1 je redovni, polugodišnji izveštaj iz senke, koji zajednički izrađuje i objavljuje sedam organizacija civilnog društva koje čine koaliciju prEUgovor. Alarm izveštaji predstavljaju kamen temeljac rada koalicije od njenog osnivanja i bave se praćenjem napretka i učinka Vlade Srbije u sprovođenju reformi vezanih za vladavinu prava. Koalicija prEUgovor je prva koalicija organizacija civilnog društva, koja je osnovana radi praćenja realizacije politika koje se odnose na pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, Koalicija se sastoji od sedam organizacija civilnog društva sa iskustvom u tematskim oblastima koje obuhvata klaster "Osnove", i formirana je 2013. godine. Cilj joj je da pomogne da se proces pristupanja Evropskoj uniji iskoristi za postizanje bitnog napretka u daljoj demokratizaciji srpskog društva.
Prekinuta proizvodnja u kragujevačkom Fijatu zbog manjka delova
U fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA) danas je prekinuta proizvodnje "fijata 500L" zbog problema u snabdevanju delovima, saznaje agencija Beta u Samostalnom sindikatu te fabrike.Prema rečima predsednika tog sindikata Saše Đorđevića, prva smena radnika je danas vraćena kući, a otkazana je druga smena.Nastavljena proizvodnja u Fijatu u KragujevcuRadnici Fijat plastike započeli generalni štrajkĐorđević je rekao da će tokom popodneva radnici biti obavešteni kada će biti nastavljena proizvodnja.Ove sedmice je, prema nezvaničnim informacijama, trebalo da bude završena ovogodišnja proizvodnja u FCA u Kragujevcu.
„Srbijašume“ kupuju „novogodišnji materijal“ vredan 5,4 miliona
Javno preduzeće "Srbijašume" raspisalo je teneder za nabavku novogodišnjeg materijala za 2021. godinu, čija je vrednost procenjena na 5,4 miliona dinara. U specifikaciji piše da novogodišnji materijal uključuje stoni kalendar (1500 komada), zidni kalednar (4000 komada), velike kese (5000 komada), fascikle (600 komada), rokovnike (4000 komada).Takođe se nabavljaju metalne hemijske olovke (4000 komada), metalne hemijske olovke "kvalitetne u poklon kutiji" (500 komada), značke (500 komada) i set poklon kutije (600 komada). Čajetina traži firmu za nabavku novogodišnje rasveteKeep Light osvetljuje Leskovac za 105 milionaU opisu set poklon kutija navedeno je da ona treba da bude "tvrda luks kutija u tamno zelenoj boji, dimenzije takve da u nju može da stane rokovnik B5, set olovaka, USB, metalni privezak". Rok za podnošenje ponuda je 30. novembar.
Preko pet hektara kod Ade Ciganlije ponuđeno za 3,17 milijardi
Manje od 500 evra po kvadratnom metru...
Kompanija HTEC preuzela dizajnerski studio iz Silicijumske doline
IT Kompanija HTEC Group koja je osnovana u Beogradu i čije je sedište u San Francisku, kupila je dizajn studio Momentum Design Lab iz Silicijumske doline, prenosi Netokracija. Reč je o trećoj HTEC-ovoj akviziciji i do sada strateški najvažnijom investicijom.Momentum je dizajn studio uz Silicijumske doline koji je tokom 20 godina radio sa klijentima kao što su Facebook, Logitech, Adobe, Intel, MasterCard, Sony Playstation i mnogi drugi. Kako se dodaje, akvizicija tog studija ukazuje da se srpski HTEC polako sprema za izlazak na berzu."Momentum će nastaviti da svojim klijentima pruža usluge dizajna digitalnih proizvoda pod istim imenom, dok će u isto vreme raditi sa vodećim inženjerima u HTEC-u na razvoju digitalnih rešenja i proizvoda za zajedničke klijente", kaže Aleksandar Čabrilo, generalni direktor HTEC Group.Prema njegovim rečuima, uloga Momentuma će biti da svojim dvodecenijskim iskustvom i reputacijom u domenu produktnog, CX i UX dizajna i inovacija, osnaži i proširi HTEC-ova dosadašnja znanja iz istih domena.IT kompanija Zuhlke otvorila nove kancelarije u BeograduHTEC Grupa otvara tehnološki centar u Ljubljani "Momentum timovi će raditi zajedno sa lokalnim timovima u Srbiji i regionu na zajedničkim projektima. Plan je da u narednom periodu pronađemo nove sinergije kako bismo zajedničkim klijentima ponudili mnogo širi spektar usluga od idejnog rešenja do realizacije", dodao je Čabrilo.Akvizicija znači i da kompanija sada zapošljava preko 850 ljudi u Srbiji i 150 u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji, Holandiji, Švedskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Mađarskoj i Rumuniji.U poslednje dve godine HTEC Group je porastao čak četiri puta: sa 250 zaposlenih u četiri tehnološko-razvojna centra u Srbiji na preko 1.000 zaposlenih na 12 lokacija u šest zemalja Jugoistočne Evrope.
Uprava za igre na sreću kupuje softver za naprednu analitiku podataka
Uprava za igre na sreću raspisala je tender za izradu softvera za naprednu analitiku podataka i njihov pregled od strane priređivača. Softver je potrebno da se implementira u postojeći sistem Uprave za igre na sreću, a pomoću softvera priređivačima igara bi se omogućila analiza podataka koje su preko sistema razmenili sa Upravom. U oglasu o javnoj nabavci nije navedena procenjena vrednost ove usluge.Кao osnova za korišćenje sistema trebalo bi da bude nezavisna baza podataka za izveštavanje.Baza podataka trebalo bi da se nalazi na postojećoj infrastrukturi na kojoj se nalazi i celokupan sistem Uprave. U bazu bi se replicirali svi podaci o priređivanju igara na sreću koje priređivači šalju u sistem, piše u dokumentaciji. Novi Zakon o igrama na sreću ukida pomoć ugroženim grupamaTržište onlajn igara na sreću: Kindred grupa preuzima Relax GamingSoftver bi trebalo da omogući pregled sledećih podataka: Posebne igre na sreću - klađenje: broj aktivnih uplatno-isplatnih mesta, broj uplata i isplata po uplatno isplatnom mestu, broj storniranih uplata i isplata po uplatno isplatnom mestu, suma svih uplata i isplata...Posebne igre na sreću na automatima: broj aktivnih automata, broj uplata po automatu, broj isplata po automatu, broj džekpotova po automatu, broj storniranih uplata i isplata po automatu, pregled sume svih uplata po automatu za određeni period, sume svih storniranih uplata po automatu za određeni period, sume džekpotova...Posebne igre na sreću putem sredstava elektronske komunikacije: suma iznosa koji je potrošen u igri (uloga) zajedno sa promo bonusom za slot, suma iznosa koji je osvojen u igri (dobitak) za slot, suma storniranih uloga za sloz, sume džekpotova za slot, sume promo bonusa koji je potrošen u igri za slot, sume iznosa koji je potrošen i osvojen u igri...Pobednici i gubitnici u industriji igara na srećuNaručilac je propisao i uslove za izabranog ponuđača, između ostalog, da je ostvario prihode od 200 miliona dinara za period od najviše tri poslednje finansijske godine. Potrebno je i da privredni subjekat poseduje dokaz da je proizvođač softverskog rešenja koje je implementirano i u upotrebi kod Naručioca, lli je ovlašćen od strane proizvođača navedenog softverskog rešenja da može da izvrši integraciju softvera koji je predmet javne nabavke sa navedenim softverskim rešenjem proizvođača, kao i da je ponuđeno softversko rešenje u tehničko – tehnološkom smislu kompatibilno sa implementiranim. Rok za dostavljanje ponuda je 3. decembar, a vreme izrade softvera ne može biti duže od šest meseci.
-615x345.jpg.webp)
Lekarima se nismo odužili za rad tokom pandemije
Više od 84 odsto čitalaca Nove ekonomije koji su popunili anketu o stanju zarada medicinara, smatra da zdravstveni radnici nisu dovoljno nagrađeni za rad u pandemiji. Anketu je popunilo skoro 300 naših čitalaca.Najveći deo čitalaca (43,2%) misli da lekar koji radi sa kovid pacijentima ima mesečnu platu 80-100.000 dinara, nešto manji udeo (28,2%) da je njihova zarada 60-80.000, dok petina misli da lekari mesečno dobijaju više od 100.000 dinara. Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na Fejsbuku Tek nešto više od 3 odsto čitalaca misli da su plate lekara veće od 150.000, ali čak 37 odsto veruje da bi one trebalo da budu na ovom nivou. Nešto manje od trećine misli da bi lekari trebalo da imaju više od 200.000 dinara mesečno, a skoro četvrtina da bi zarade trebalo da budu iznad 100.000 dinara.Više od polovine čitalaca koji su popunili anketu Nove ekonomije obeležilo je da ne zna koliku zaradu imaju zdravstveni radnici u državnim ustanovama tokom pandemije. Manje od 40 odsto smatra da zna kolike su plate medicinara, a nešto više od 4 odsto kaže da ih ovaj podatak ne zanima.Najveći broj građana smatra da bi država i Vlada Srbije trebalo da se oduže zdravstvenim radnicima tako što će im povećati plate i pružiti bolje uslove rada."Plate zdravstvenih radnika su sramotne. Treba da budu najmanje 200.000. Država da želi može da nađe taj novac. Neka uštede na nameštenim tenderima za početak", jedan je od odgovora."Pouzdano znam da ne dobijaju novac za dežurstva, da jadni lekari spavaju na podu (jer nemaju lekarsku sobu), da imaju samo tehničku vodu, da nemaju ni toalete, da ne izlaze iz skafandera... To nisu uslovi u kojima bilo ko treba da radi, a ponajmanje oni koji se bore za živote teško bolesnih ljudi", piše u drugom.Koliko su stvarno plaćeni lekari Određeni broj građana smatra da je najbolji način da se država oduži medicinarima taj da se uvede obavezna vakcinacija i za njih, ali i za sve građane koji mogu da prime vakcinu.Takođe, pojedini su smatrali da će se država odužiti lekarima ako bude slušala struku i uvažavala medicinske radnike."Više brige o njihovom mentalnom i fizičkom zdravlju, a pre svega uvođenje vakcinacije ili restriktivnih mera za nevakcinisane kako bi se rasteretili."Neki od predloga odnose i na uvođenje beneficiranog staža lekarima za period u toku pandemije. Uvođenje ovakvog beenficiranog radnog staža je, podsetimo, bila i najava predsednika Vučića.Čitaoci su predlagali i različite vrste vaučera (najčešće za putovanja), ali i veći broj slobodnih dana i bolju opremu.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara "Da im omoguće savršene uslove za rad, plate bar koliko plaćaju svoje funkcionere, pa i više. Funkcioneri ne odgovaraju ni za čiji žiovt - lekari za svačiji."Neki od građana navodili su da bi lekarima od pomoći bili i jasni protokoli, postojanje odgovornosti, ali i zapošljavanje dodatnog medicinskog osoblja. Zbog toga se neki od predloga odnose na veći broj specijalizacija.Bilo je međutim i onih građana koji smatraju da država ne treba da se odužuje lekarima jer je "to posao lekara"."To je njihov poziv, da leče ljude. Da li se država odužila vojnicima, vozačima i drugim ljudima koji su bili na prvoj liniji fronta."U skafanderima ispred bolnice, medicinari apeluju da su preumorni (FOTO) Javili su se i oni koji su na prvoj liniji fronta u pandemiji, ali nisu zdravstveni radnici."Postojimo i mi, nezdravstveni radnici koji smo stalno u kovid zonama i nemamo nikakvu nadoknadu za taj rad".Podsetimo, Nova ekonomija je pisala o borbi servirki u crvenoj zoni Instituta u Sremskoj Kamenici koje nisu dobijale kovid dodatak.
Beograd nabavlja nova vatrogasna vozila
Na beogradskim ulicama uskoro bi trebalo da se nađu dva nova vatrogasna vozila. Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima raspisao je tender za nabavku dva vatrogasna vozila namenjena za korišćenje u pešačkim zonama i uskim gradskim ulicama. Iako se u oglasu o javnoj nabavci ne navodi procenjena vrednost vozila, u planu javnih nabavki tog sekretarijata navedena je cena od 19,6 miliona dinara.Kako se navodi u dokumentaciji, cena treba da uključi isporuku vatrogasnih vozila sa opremom i svim pratećim troškovima. Vozilo i nadogradnja moraju biti novi i nekorišćeni, proizvedeni u 2021. godini. Vozila treba da budu crvene boje, a njihova bruto masa ne sme da pelazi 3,5 tone.Nadogradnja sastoji od kontejnerske aluminijumske konstrukcije u kojoj je smeštena neophodna oprema, piše. Beograd daje 80 miliona za povezivanje semafora optičkim kablovimaRaspisan tender za rekonstrukciju stacionara u ZvečanskojNova ulaganja Pošte, milioni za bicikle i koverteJedan od uslova za ponuđača je da je u poslednje tri godine, pre isteka roka za podnošenje ponuda, isporučio najmanje dva vatrogasna vozila. Ponuđač je dužan i da dokaže da ima zaposlene u radnom odnosu ili angažovane po drugom osnovu van radnog odnosa: minimum tri diplomirana inženjera mašinstva, minimum četiri zavarivača, minimum četiri bravara, minimum četiri automehaničara, minimum dva autoelektričara.Rok za dostavljanje ponuda je 7. decembar.
Pokrenuta Inicijativa za bezgotovinsko plaćanje
Potpisan je sporazum o saradnji kojim je zvanično lansirana Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje, projekat podrške malim trgovcima i institucijama, kroz koji je planirano je uvođenje do 25.000 POS terminala na prodajnim mestima na kojima do sad nije bilo moguće platiti karticom, uz snižene trgovačke naknade u trajanju od godinu dana.Sporazum su potpisali ministar finansija Siniša Mali i predstavnici Nemačke razvojne saradnje (GIZ), NALED-a, i kompanija VISA i Mastercard potpisali su u Ministarstvu finansija.Jedna od ključnih prednosti bezgotovinskih plaćanja jeste i činjenica da je transakcija vidljiva i zabeležena, za razliku od transakcija u kešu gde promet ostaje neprimetan poreskim organima ako nije izdat račun.Cilj je da obezbedi podrška malim trgovcima i preduzetnicima kako bi modernizovali svoje poslovanje i omogućili građanima da u radnjama, ugostiteljskim objektima, i na šalterima obave plaćanje karticom ili mobilnim telefonomNacionalna inicijativa je inspirisana je sličnim programom u Poljskoj gde je za više od tri godine uvedeno 430.000 novih POS terminala.“MasterIndex istraživanje pokazalo je da 80 odsto građana Srbije ima mogućnost beskontaktnog plaćanja karticama i mobilnim telefonima, a ovu opciju najviše koriste u supermarketima, na benzinskim pumpama i za kupovinu garderobe. Čak 79 odsto ispitanika ističe da su takva plaćanja brža i jednostavnija od drugih načina. Pandemija koronavirusa je stvorila još veću potrebu za bezgotovinskim plaćanjima i zato je bitno da podržimo male privrednike da se prilagode i steknu nove klijente,” rekla je Jelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard.Generalni direktor Vise za Jugoistočnu Evropu, Vladimir Đorđević je rekao da je istraživanje pokazalo da bi povećanje digitalnih plaćanja za samo 5 odsto u prediodu pet godina moglo da smanji obim sive ekonomije i do 13 odsto, a čak 84 odsto globalne sive ekonomije zastupljeno je u sedam sektora, među kojima su maloprodaja i ugostiteljstvo.Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je višegodišnji projekat koji su pokrenuli GIZ, Mastercard i Visa, u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija, pod okriljem develoPPP programa nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.
Država će letove iz Niša i Kraljeva subvencionisati sa 2,8 milijardi dinara
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je raspisalo javnu nabavku za izbor najpovoljnijeg ponuđača za obavljanje avio-prevoza na linijama koje su proglašene za linije u javnom interesu. Za pokrivanje ukupnih troškova avio-prevoznika za letove od Niša i Kraljeva ka gradovima Evropske unije, Istanbulu, Tivtu i Beogradu država planira da izdvoji 2,8 milijardi dinara.Ovim tenderom bira se avio-prevoznik kome će republika pokriti neto troškove organizovanja linija, "prihod koji zadržava pružalac ulsuge, kao i razumnu dobit", piše u specifikaciji.Od sledeće godine avionom iz Niša za Beograd Tender je podeljen na četiri partije, tako da će se prevoznici koj odvojeno birati za linije ka gradovima u Evropskom uniji, Istanbulu, Tivtu i Beogradu.Za letove ka gradovima u EU država procenjuje da će platiti nadoknadu od 1,54 milijardi dinara, ka Istanbulu 791,2 miliona, ka Titvu 114,2 miliona i ka Beogradu sa 352,2 miliona dinara.Prevoznik koji bude izabran kao najpovoljniji, biće u obavezi da od 1. januara 2022. godine počne sa izvršavanjem ugovora u skladu sa redom letenja koji treba da dostavi najkasnije 7 dana od datuma potpisivanja ugovora. Nova linija - od Niša ka Beogradu, koja bi trebalo da se uspostavi od sledeće godine podrazumeva četiri povratna leta nedeljno u toku cele godine. Dva leta trebalo bi da se obavljaju avionom koji ima najmanje 140 putničkih mesta, a druga dva avionom sa minimum 65 sedišta.Aerodrom "Rosulje" postaje deo "Aerodroma Srbije" Kako država letove između Niša i Beograda planira da plati 352,2 miliona dinara, to bi značilo da će prevoznik prosečno dobiti 16.519 dinara po sedištu za svaki povratni let.Ova računica izuzima različite troškove letenja mlaznog vazduhoplova sa 140 sedišta i mlaznog ili turboprop vazduhoplova sa najmanje 65 putničkih mesta.Linije ka evropskim gradovima obuhvataju letove od Niša ka Frankfurtu, Kelnu, Ljubljani, Atini, kao i liniju iz Kraljeva ka Solunu.Ka Frankfurtu, Kelnu i Ljubljanu letovi će cele godine biti dva puta nedeljno i to mlaznim avionom sa minimum 140 putničkih sedišta.Ka Atini i Solunu iz Niša i Kraljeva će biti organizovano dva povratna leta nedeljno, ali samo u periodu od juna do septembra. Ka ovim destinacijama prevoziće mlazni ili turboprop avion sa minimum 65 mesta za putnike.Subvencije za aerodrome dodeljivaće se po "kratkom postupku"? Povratni letovi ka Istanbulu bi trebalo da saobraćaju i iz Niša i iz Kraljeva dva puta nedeljno tokom cele godine. Liniju iz Niša trebalo bi da prevozi avion sa minimalnim kapacitetom od 140 sedišta, a iz Kraljeva sa najmanje 65 putničkih mesta.Plan je da do Tivta odabrani prevoznik uspostavi linije koje bi od juna do septembra saobraćale dva puta sedmično - iz Niša avionom sa najmanje 140 mesta, a iz Kraljeva sa 65 putničkih sedišta.Ministarstvo, koje je naručilac, ima obavezu da kontroliše da li se usluge vrše u skladu sa ugovorom. Takođe, institucija je dužna da kontroliše da li iznos naknade premašuje iznos koji je potreban za pokriće neto troškova, "uzimajući u obzir prihod koji zadržava pružalac ulsuge, kao i razumnu dobit", piše u specifikacijama tednera.Vlada je početkom novembra ove godine proglasila novi spisak avio-linija u javnom interesu, a na njemu su se po prvi put našli i letovi iz Kraljeva, kao i let Niš-Beograd-Niš, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Crna Gora kupila dva aviona za novu nacionalnu avio-kompaniju Linija u javnom interesu može da se proglasi ako se odnosi na rutu ka aerodromu koji opslužuje region ili regione u razvoju u Srbiji ili ukoliko ruta ima manje od 100.000 putnika godišnje, navodi se u Uredbi o uslovima za proglašenje linije u javnom interesu u vazdušnom saobraćaju.Da bi linija dobila status da je u javnom interesu potrebno je i da prevoz drugim vidom saobraćaja ne zadovoljava potrebe regiona, da na liniji ne postoji komercijalni interes za obavljanje redovnog avio-prevoza i da je relacija značajna za privredni i društveni razvoj Srbije, a "naročito za povezivanje regiona sa industrijskim centrima, privlačenje investicija, povezivanje sa dijasporom" i da se uspostavlja u redovnom avio-prevzou za period utvrđen zakonom.Aerodorm "Konstantin Veliki" ima aerodromsku infrastrukturu osposobljenu za obavljanje međunarodnog avio-saobraćaja, a može da opslužuje pored Nišavskog upravnog okruga i Zaječarski, Borski, Pirotski, Jablanički, Pčinjski, Toplički, Braničevski, Podunavski, kao i region Kosova i Metohije, piše u tehničkoj specifikaciji.Međunarodni aerodrom "Morava" se nalazi na raskrsnici puteva ka najvećim gradovima regiona Šumadije i Centralne Srbije. Pored Kraljeva i Čačka, aerodrom opslužuje i Kolubarski, Moravički, Pomoravski, Rasinski, Šumadijski, ali, bez obzira na udaljenost, i Mačvanski okrug, navodi se u dokumentaciji.Institut iz Banja Luke projektuje Aerodrom Trebinje Regioni Južne i Istočne Srbije i Šumadije i Zapadne Srbije su regioni koji ekonomski zaostaju u razvoju, imajući u vidu da je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika manji od 75 odsto proseka bruto domaćeg proizvoda. U ovim regionima je i stopa nezaposlenosti iznad prosečne stope nezaposlenosti na republičkom nivou. Dodaje se da ne postoji dobro razvijena brza železnička ili drumska infrastruktura, kao alternative koje bi omogućile povezivanje ovih regiona sa zemljama Evropske unije sa prosečnim periodom putovanja manjim od tri sata.Vlada je privukla značajne investicije u ove regione, kao i veliki broj kompanija iz Evrope i sveta, ističe u specifikaciji tendera. Veliki broj kompanija ima poo nekoliko proizvodnih pogona u Evropi, a jedna od ključnih konkurentskih prednosti jeste mogućnost da se, u roku od nekoliko sati, direktnim letom dođe do željene destinacije, piše u dokumentu."Pozitivan trend priliva direktnih stranih investicija se očekuje i u narednom periodu, ali se kao paralelan proces dešava i internacionalizacija domaćih malih i srednjih preduzeća čijem razvoju izuzetno pogoduje i mogućnost direktnih letova do željenih destinacija", piše u specifikaciji.
Nemačkoj kompaniji 15,5 miliona evra za pogon u Valjevu
Кomisija za kontorolu državne pomoći odobrila je subvenciju od 15,5 milona evra firmi "Hansgrohe" za izgradnju proizvodnog pogona za proizvodnju i montažu slavina, delova slavina i sanitarnih proizvoda u Valjevu.Ugovor o dodeli sredstava podsticaja zaključen je između Ministarstva privrede i privrednog društva "Hansgrohe". Podsticaj je namenjen za realizaciju investicionog projekta "SpeeX", koji se odnosi na izgradnju proizvodnog pogona za proizvodnju i montažu slavina, delova slavina i sanitarnih proizvoda u gradu Valjevu.Sprovođenjem projekta će biti zaposleno najmanje 1.000 novih radnika na neodređeno vreme do kraja 2028. godine i izvršeno ulaganje u materijalna i nematerijalna sredstva kompanije u vrednosti od najmanje 85 miliona evra do kraja 2027. godine, piše u odluci Komisije za kontrolu državne pomoći. Država Geoksu platila 70 odsto investicije, sada traži novac nazadProsečna subvencija po radniku lane dostigla 36.500 evraBošu 6,5 miliona evra subvencija za proširenje proizvodnje brisača"Hansgrohe" se obavezuje i da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme ispod 1.000 u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta i da ne smanjuje vrednost materijalnih i nematerijalnih sredstava postignutu realizacijom investicionog projekta. Nakon ispunjenja obaveze zaposlenja, kompanija je u obavezi da svakom novozaposlenom redovno isplaćuje osnovnu zaradu koja je za najmanje 20 odsto veća od minimalne zarade, piše u odluci. Pod završnim investicionim projektom podrazumeva kumulativno ispunjavanje obaveza ulaganja i obaveza zaposlenja. Subvencija od 15,5 miliona evra biće isplaćena u sedam tranši. Hansgrohe je osnovan 3. septembra 2021. godine i u vlasništvu je privrednog društva "Hansgrohe International GmbH" iz Nemačke. Ulagač je holding kompanija u okviru Hansgrohe grupacije koja posluje u sektoru mašinske industrije i poseduje pogone za proizvodnju u zemljama Evrope, SAD i u Кini. Glavno tržište kompanije je uglavnom Nemačka, piše u odluci komisije.
OTP banka pokrenula ekološki projekat Generator Zero
OTP banka je predstavila poslovne rezultate i novi projekat Generator Zero.Novi preduzetnčki konkurs posvećem je podršci i nagrađivanju inovacionih projekata sa realnim i merljivim uticajem na smanjenje karbonskog otiska. Na konkurs se mogu prijaviti mikro, mala, srednja preduzeća, startap kompanije, startap neformalni timovi i preduzetnici. Prijave se mogu obaviti putem sajta www.generator.rs i otvorene od 17. novembra do 20. decembra 2021. godine.Nagradna za pobedničko rešenje je novčani iznos 2 miliona dinara, kao i podrška banke u daljem razvoju i promociji inovacije. A za najbolje finaliste, OTP Lab investicioni hab OTP grupe i partneri projekta obezbediće vredne nagrade kao što su savetodavne, mentorske a neke i novačne.Milena Mičanović, direktorka za komunikacije i odnose sa javnošću OTP banke, istakla je da je da je jako važno da projekti koji se prijavljuju budu održivi, da imaju resurse koji su realno sagledani i koji su mogući da se razviju u prvih 6 meseci od trenutka kada dobiju nagradu.Podsetimo, OTP banka se spojila sa Vojvođanskom bankom u maju ove godine.“Kao OTP grupa i OTP Srbij,a strateški smo se opredelili da budemo orijentisani ka projektima koji imaju za cilj smanjenje karbonskog otiska, da podržimo zelene projekte i da budemo aktivni kreditor svih kompanija, startapova i građana koji za cilj imaju transformaciju ka zelenoj energiji,” rekao je Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora i CEO OTP banke.Dodao je da su ponosni na činjenicu da koriste isključivo zelenu energiju, što potvrđuje zeleni sertifikat EPS-a, dok njihova centralna zgrada koristi sopstvene solarne panele.“Želimo da ohrabrimo i naše klijente da budu ekološki odgovorni kroz ponudu novih zelenih bankarskih poizvoda koje intenzivno razvijamo a koji će podrazumevati finansijsku, ekspertsku i savetodavnu podršku.”, dodao je Mihajlović.Branimir Spasić, član Izvršnog odbora za finansije, predstavio je razultate poslovanja ove banke.“Imali smo 12 odsto rasta u poslovanju sa stanovištvom ove godine. Rast u produkciji stembenih kredita je blizu 80 dosto veći u odnosu na poršlu godinu. Učešće na tržištu stambenih kredita 22 odsto , dok je tržišno učešće u keš kreditima preko 2o odsto”, rekao je on.Dodao je da je rast je zabeležen i u periodu spajajanja banaka, čime se ne može pohvaliti svaka banka.Dok je rast u privredi 6 odsto, tržišno učešće iznosi blizu 16 odsto. Ubedljivo najveća banka po udelu u faktoringu. Imali smo značajno učešće u podršci našim partnerima kroz plasiranje garantne šeme od strane Republike Srbije.Neto operativni prihodi iznose 80 miliona evra, operativnost banke, dok je godišnji rast banke od 13 odsto, a taj rast je obuhvaćen u svim segmentima. Uspeli su da i u toku ove godine i prošle da poboljšaju svoju operativnost kroz optimizaciju troškova.54 miliona evra neto rezultata, i to predstavlja drugi rezultat na bankarskom tržištu. Povraćajni kapital iznosi 10,75 odsto. “Neto operativni prihodi iznose 80 miliona evra, dok je godišnji rast banke od 13 odsto, a taj rast je obuhvaćen u svim segmentima.”
Tabaković o inflaciji: Jeste bura, ali nije uragan
Inflacija u Srbiji u oktobru je iznosila 6,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a NBS procenjuje da će do sredine naredne godine biti iznad gornje granice cilja (tri plus-minus 1,5 odsto)Sezonski neuobičajen rast cena neprerađene hrane (pre svega povrća), neočekivan dalji rast svetske cene nafte, uticao je na to da se inflacija nađe na višem nivou u odnosu na avgustovsku centralnu projkekciju."Vremena jesu krizna kada je inflacija u pitanju, postala je to jedna od glavnih tema. Jeste to, mogu da kažem jedna vrsta bure, ali nije uragan. Naš brod nije šupalj, a ovaj kapetan sa svojom ekipom je dokazao da ume da vodi ovaj brod", rekla je guverner Jorgovanka Tabaković na prezentaciji novembarskog Izveštaja o inflaciji.U izveštaju Narodne banke Srbije navodi se da će ukupna inflacija tokom poslednjeg tromesečja ove godine u proseku iznositi oko 6,5 odsto, dok će bazna inflacija do kraja godine nastaviti kretanje oko 2,6 odsto. Očekivani rast ukupne inflacije i dalje će biti vođen rastom doprinosa cena naftnih derivata, kao i cena voća i povrća. Tabaković kaže da na makroekonomska kretanja u velikoj meri utiču tokovi iz međunarodnog okruženja, koji ne gube na intenzitetu ni u ovoj fazi pandemije."U fazi otključavanja suočavamo se sa izazovom naglog porasta tražnje, ograničenja u ponudi robe i usluga, i globalno rastućih troškovnih pritisaka kao posledicom", rekla je guverner. NBS procenjuje da su troškovni pritisci privremenog karaktera jer su izazvani neravnotežom između ponude i potražnje na globalnom nivou. Najveći izazov iz međunarodnog okruženja su povećani troškovni pritisci koji potiču sa svetskog tržišta energenata, poljoprivrednih proizvoda i prerađenje hrane. Tu su i globalni zastoji u snabdevanju, nedostatak logističkih kapaciteta, nestašice pojedinih sirovina. Do sredine godine iznad gorne granice cilja Prema novembarskoj centralnoj projekciji NBS očekuje da će se do sredine naredne godine međugodišnja inflacija privremeno kretati iznad gornje granice cilja (3 plus-minus 1,5 odsto).Od polovine godine će se kao rezultat očekivanog usporavanja najpre vratiti u te granice, a zatim i u donji deo ciljanog raspona do kraja 2022. godine, gde će se zadržati i u 2023. godini. Što se tiče naredne godine, odstupanje tekuće u odnosu na projekciju od pre tri meseca, posledica je više pretpostavljene cene nafte i drugih energenata na tržištu.Više su i pretpostavljene svetske cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i drugi troškovi u proizvodnji hrane, pre svega cena poljoprivrednih đubriva. Povećana projkecija rasta BDP-aNarodna banka Srbije povećala je projekciju rasta BDP-a za ovu godinu sa 6,5 odsto na raspon od 6,5 do 7 odsto. Srbija će, kaže guvernerka, u dve pandemijske godine ostavriti jedan od najboljih rezultata u Evropi po pitanju privrednog rasta.NBS je, takođe, zadržala projekciju rasta BDP-a za narednu godinu na raspon između 4 i 5 odsto. "Rukovodili smo se analizom planiranih kapitalnih projekata u narednih deset godina u putnoj, železničkoj, energetskoj i komunalnoj infrastrukturi i njihovih direktini i indirektinih efekata na ostale delove privrede", rekla je guverner.
Dragoljub Rajić: Izmene zakona o dohotku dobre, ali ima problema u praksi
Prema novom Predlogu izmena i dopuna zakona o porezu na dohodak građana, produžava se period primene poreskog oslobađanja po osnovu zarade nezaposlenih, tako što se propisuju dodatni uslovi, za nastavak ostvarivanja prava do kraja 2025. godine.U Predlogu zakona piše da poslodavac koji je na dan 31. decembra 2020. godine imao najviše 30 zaposlenih i koji je u periodu od početka 2020. do kraja 2021. godine zaključio ugovor o radu, odnosno od 1. januara 2022. do 31. decembra 2025. godine zaposli nezaposlenog radnika oslobađa se plaćanja obračunatog poreza na zarade isplaćene zaključno sa 31. decembrom 2025. godine. Uz uslov da prijavi zaposlenog na osnovu ugovora o radu u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja.Prema predviđenim izmenama poslodavac se oslobađa obaveze plaćanja poreza na zarade na sledeći način: 60 odsto poreza za zarade isplaćene u periodu od 1. januara 2022. do kraja 2022. godine, zatim 50 odsto poreza na zarade isplaćene od početka 2023. do kraja 2023. godine. Nakon toga, poslodavac se oslobađa 40 odsto tog nameta od početka 2024. do kraja te godine i 30 odsto poreza na zarade isplaćene u periodu od 1. januara 2025. do kraja te godine. Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku ocenjuje da je predlog izmena ovog zakona dobar jer će poslodavci imati olakšice, ali problema u praksi ima mnogo koje treba rešiti.Dakle, potrebno je da se reši najveći problem prilikom zapošljavanja nezaposlenih, a to je opterećenje za zdravstveno osiguranje. “Do sada smo imali aspurdnu situaciju da je poslodavacu koji zapošljava radnika lakše da zaposli nekog ko je bio zaposlen i radio negde drugde jer ima plaćeno zdravstveno osiguranje nego nezaposlenog koji nema plaćeno osiguranje. I ne vidim kako je tretiran taj problem novim izmenama zakona. Još uvek su sva ukupna opterećenja na zarade za zapošljavanje nezaposlenih veća nego za zaposlene”, kaže Rajić. Drugi problem na koji on ukazuje jeste preobimna pairologija i potvrde kojima privrednici dokazuju da su primili novog radnika. “Ako država želi da prilagodi izmene i olakšice manjim firmama potrebno je da bude što manje dokumentacije. Četiri petine firmi koje bi mogle da koriste te poreske olakšice za novozaposlene ne koriste ih jer je komplikovana procedura”, napominje Rajić.
Izbor kandidata za „Moju prvu platu“ produžen do kraja meseca
Konačan izbor kandidata za program "Moja prva plata" produžen je do 30. novembra 2021. godine. Izbor kandidata je počeo 1. novembra za poslodavce iz privatnog sektora i trajaće do kraja meseca i za poslodavce iz javnog sektora koji su počeli selekciju 16. novembra.U roku od 15 dana od dana završetka izbora kandidata, biće formirane konačne liste poslodavaca sa izabranim kandidatima, koje će biti dostupne na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs.Naredna faza realizacije programa podrazumeva potpisivanje trojnog ugovora između Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS), poslodavca i izabranog kandidata, dok će sprovođenje programa početi 15 dana nakon formiranja konačne liste poslodavaca sa izabranim kandidatima, obavestila je NSZ.Nacionalna služba za zapošljavanje je 20. avgusta ove godine raspisala Javni poziv za učešće u programu, koji je dostupan na sajtu NSZ i sajtu Moja prva plata.Planirano je uključivanje do 10.000 mladih do 30 godina, sa srednjim i visokim obrazovanjem, koji su bez radnog iskustva (ili sa radnim iskustvom kraćim od 6 meseci), a nalaze se na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje.Program se realizuje bez zasnivanja radnog odnosa u trajanju od 9 meseci, tokom kojih NSZ mladima sa srednjim obrazovanjem isplaćuje mesečnu novčanu naknadu od 22.000 dinara, a mladima sa visokim obrazovanjem 26.000 dinara. Pored toga, mladima uključenim u ovaj program, NSZ uplaćuje i doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.Ovim programom mladima bez radnog iskustva se omogućava da obave praksu na konkretnim poslovima kod poslodavaca, steknu znanja, veštine i kompetencije za rad i tako povećaju mogućnosti za zapošljavanje.
